Pogled preko ramena
http://lillolita.blog.rs/blog/lillolita
lillolita2026-06-17T16:10:09ZŽivot je ono što se desi kad imamo neke druge planove
http://lillolita.blog.rs/blog/lillolita/generalna/2011/02/01/zivot-je-ono-sto-se-desi-kad-imamo-neke-druge-planove
<p align="right"> 15. 12. 2007. god. </p><p>Previše izlizana i upotrebljavana rečenica koja u određenom trenutku dobije svoj puni smisao. Surova istina. Ironija života. I razumem je. Sada. To jebeno moćno oružje koje ti zgazi sav rad u životu. Nešto pored čega svaki trud, svaki uspeh postignut u dotadašnjem životu izgleda beznačajno, minorno. I samo ti ostaje da se zapitaš - čemu onda sve to? Čemu trud, čemu nadanja, čemu življenje kad to ništa neće značiti kada se desi to nešto što ne želiš, ne planiraš, ne pomišljaš?</p><p>U sablasnoj tišini nas tri zurimo u plastičnu napravu i ne dišemo. I ne, nije kao da je trajalo čitavu večnost, već kao da je vreme stalo, kao da smo se zaglavile u toj sekundi proticanja života i ničeg više nema. Nisi u stanju da razmišljaš, ni da progovoriš, samo nalet krvi u mozgu i zaglušenje u ušima. Mislila sam da ću da se ugušim od nedisanja....</p><p>Gledam one dve crtice koje su se odmah pojavile, i ne verujem, ne shvatam. Ne, ne, nije tako, nije to ispravno, ta druga crtica će da nestane; nestaće svakog trena, spravica je prolupala. Idioti su nam dali neispravni instrument!! Ali nije neispravan. Niti je crtica nestala. Naprotiv, bila je još jasnija, rumenija, kao da se cela plastična naprava zlobno smeši i ruga rečima: "Haha, ti ćeš meni da sam prolupala! Ko je sad ovde lud?"</p><p>Prva misao koja mi se probija do sužene svesti je: "Šta da sam to ja? A gde nestade moj život?!". Tek tako da se sve pretvori u prašinu i da ga vetar odnese. Odnosno da tebe oduva vetar na savim suprotnu stranu od koje si ti hteo, i uzalud ti trud i batrganje da se vratiš... ne možeš nazad. Odatle ćeš dalje sam! </p><p> Da se odreknem svojih snova i ciljeva, da nemam mogućnosti više da ih ostvarim, i tek tako da se pomirim sa time??! Neeeee, nikada!! Moji snovi nisu mali, izuzetno su veliki i svestrani, i uključuju samo mene! To su moja deca, moja čeda, oni zavise od mene, i ako ih tek tako ostavim, oni više neće postojati. A ne mogu to dozvoliti! Odgovorna sam za njih. Oni su me doveli do ovde gde sam sada, da nije bilo njih ne bi nilo ni mene, ne mogu ih sada napustiti! Oni su deo mene! Ja sam osoba od ciljeva i snova, ako se odlučim za drugi put, onda bih prestala da to budem JA. Ne verujem u slučajnosti i da ima nekih "sudbinskih znakova" i šta ja znam, ja sam racionalno biće. Više volim da kažem da se sve dešava slučajno sa namerom. Čak i kad pomisliš da se nešto slučajno desilo, neko se svojski potrudio da ti ne saznaš koliko je truda uložio da se to desi. I ovo, konkretno, što se desilo, nije slučajna radnja. Ili je planirana obostrano, ili jednostrano. Pre bih rekla jednostrano. Neko želi da ti otme snove i ciljeve, da te promeni, da ti život okrene na drugu stranu. A na to niko nema prava! Moj život - moj haos - moja stvar!!! Nema tu "desilo se"... Želim da se držim svojih planova dokle god je to moguće i svim silama borim za njih, a ne da mi jedna prokleta beznačajna sekunda otme sve što sam gradila. </p><p>- Šta ćeš sada da radiš? - upitah je kad sam uspela da se saberem od šoka, posle desetominutnog ćutanja. </p><p>- Sredićemo mi to. Zajedno.....</p><p>Ali već tada, znala sam da smo je izgubile... </p><div align="justify">
Normal
0
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
</div>Generalna2011-02-01T18:11:25ZlillolitaRetrospekcija
http://lillolita.blog.rs/blog/lillolita/generalna/2011/01/11/retrospekcija
<p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms,sand">2008 - zavolela sam oblake koji kriju tlo pod nogama. Upoznala sam ih iz druge perspektive - zagrlila sam ih. Zaljubila sam se u okeanski pesak slušajući ga pod svojim stopalima. Sjedinila sam se sa vazduhom nepoznatog, neotkrivenog, i udisala ga punim plućima. pravila pahulje od papira da dočaram sneg ljudima koji ga ne viđaju tako često. Naučila sam jezik ljubaznosti koji otvara sva vrata sveta. Spoznala radosti slanja i primanja čestitki zahvalnosti bojeći ih šarenim rečima. Osetila napor koračanja strmim kaldrmama u susret noći... Naučila živeti...</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms,sand">2009 - nisam bila tu... Plivala sam u tirkiznom moru sa dzinovskim kornjačama... tim lepršavim, magičnim stvorenjima! Skakala sa mostova života u nepregledne dubine, dok mi je srce ostalo u vazduhu. Moja deviza bila je "suoči se sa strahovima i pobedi ih". I pobedila sam ih, jesam. Osetila slast zabranjenog voća i dostojanstveno snosila posledice. Kazna je nezaobilazni deo zlodela. A ja sam svoju odrobijala te tragične godine...</span></p><p> <span style="font-size: small; font-family: comic sans ms,sand">2010 - ...ne znam gde mi je pamet bila... Dobila povratnu kartu za grad Greha. Još uvek se nisam vratila... a trebalo bi. Probala pića kojima ni ne pamtim imena. Družila se sa Jack Daniel's - om (pokazao mi je pogled na svet sa one druge strane, drugim očima). Skakala u prvim redovima u ritmu omiljenih pesama. Konzumirala plućne radosti u svakom obliku. Oprostila se od nekih dragih ljudi, oni idu na daleke pute.... Izvrdala svakom obliku odgovornosti. I ne žalim ni zbog čega! Bar sam živela i probala... Samo, osladio mi se taj osećaj, ali voz za povratak poziva na pokret...</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: comic sans ms,sand">Sada mi samo treba pravo da živim tamo gde miriše morska so, gde se pesak, more i nebo stapaju u jednoj slici. To je jedino što mi nedostaje... Ali, uz malo truda, dodaćemo i to u jednačinu sreće! Još jedna decenija odlazi u nepovrat... Čeka me valjda još jedna... Posle toga biću zahvalna za svaki novi dan!</span></p>Generalna2011-01-11T20:08:50Zlillolita