unifeed
http://unifeed.blog.rs/blog/unifeed
<p>Iskustveno "kako?" osnovati i početi sa radom sopstvene firme.</p>
POČETAK !!!<p>Posle dužeg vremena razmišljanja i premišljanja... rešili smo se</p><p>Osnivamo svoju firmu.</p><p>Kao rešenje nekako se samo po sebi nametnula prodaja stočne hrane i hrane za kućne ljubimce.</p><p>Mada smo u početku mnogo lutali...Što i nije čudno, jer imamo raznoliko radno iskustvo: ja sam dugo radio u državnoj firmi (od pripravnika, preko šefa odeljenja i direktora sektora do generalnog direktora), pa zatim u privatnim firmama različitog profila (iz kojih sam uglavnom izlazio nezadovoljan tretmanom ili dejstvom "viših" sila-ko me zna, zna i šta navodnici znače). Supruga je opet radila u prosveti, iz koje je izašla svojom voljom zbog planova da promenimo mesto prebivališta...A onda je sticaj okolnosti (čitaj nedaća) preokrenuo sve i...</p><p>I tako, bez sredstava, bilo kakvih izgleda, uz malu pomoć prijatelja (naplaćenih dugovanja) osnovali smo svoju firmu.</p><p>U stvari, to je u kućnoj režiji, nadamo se za početak, samo prodavnica stočne hrane, komponenti za proizvodnju hrane, predsmeša i dopunskih smeša...Od nedavno u ponudi imamo i hranu za kućne ljubimce (pse i mačke).</p><p>I nekako je prošao i prvi mesec...Jedan napred nazad dva.</p><p>A početak .... Je stvarno početak.</p><p>Isprva sam se nadao sredstvima za "sart up" projekte-kako ih već zovu. Ali su uslovi takvi da moja generacija (četrdesete) ne može da računa na ta sredstva. Ma, u stvari, sad sa ove vremenske distance, mislim da je veća verovatnoća da dobijete premiju na LOTO-u nego sredstva iz takvih fondova- to je kao nemoguća misija.</p><p>Pa onda počinje papirologija...I toj fazi da nije pomogao prijatelj advokat i knjigovođa iz komšiluka, na šalterima bi dočekao i pedesete...</p><p>"Mislioci" u prosveti komotno bi mogli da uvedu neki smer na fakultetima: kako plivati kroz našu birokratiju i administraciju. To bi trebao da bude multidisciplinaran smer: od vežbi meditacije na nogama dok čekate u redovima, preko psihofizičkih kondicionih priprema da izdržite duga čekanja pred šalterima i šetanja od vrata do vrata, do vežbi motorike kako sa samo dve ruke da popunite silne obrasce istovrsnim podacima i da ih umnožite u bezbroj primeraka koje ste već predali na susednom šalteru (često sam se pitao gde čuvaju tu silnu papirologiju, kolika je to arhiva...) </p><p>A onda nabavka, uređenje prostora, pa naravno: promašite barem deo asortimana koji bi imao prođu (po prvim procenama)... Sve se to zove "preduzetnički rizik". </p><p>I na kraju čekate svoju zaradu.</p><p>Ali..</p><p>Ima svoje prednosti kad radite za sebe, kojih postanete svesni tek na kraju dana, kad pogledate koliko ste uradili , koliko naučili...A koliko će te zaraditi to je uvek neizvesno. </p><p>Uglavnom: borba je svaki dan.</p><p>Svakog jutra, kad otvarate radnju, sa nadom da će danas krenuti, da će se pojaviti novi kupci. Strepnja da ćete moći da zadovoljite njihove potrebe za određenom vrstom robe.</p><p>Uglavnom, kako sam očekivao i na šta sam sve bio spreman- zasad je dobar početak. Još samo da ispunim cilj i otsvarimo dovoljno prometa da normalno živimo... </p>
http://unifeed.blog.rs/blog/unifeed/generalna/2011/01/26/pocetak
, 26 2011 12:31:52 +0100Čestitamo!Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
http://unifeed.blog.rs/blog/unifeed/generalna/2011/01/26/cestitamo
, 26 2011 12:24:14 +0100