Mutna Jasenica
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica
<p>Glavni i odgovorni urednik: Fabio Kapelo<br />
Redakcija: Rajkard, Gulit i van Basten</p>
mutnajasenica2026-07-30T23:26:13ZJAPANCI
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/peto-izdanje/2011/06/02/japanci
<p align="justify">Zbog zemljotresa, cunamija i radijacije poslednjih mesec i po dana Japan je u centru pažnje svetskih medija. Verujem da ste pratili šta se tamo dešava. I borbu celog naroda da se izvuče iz teške situacije. Kao i skroman prilog naše zemlje borbi Japanaca s katastrofom... kroz borbu za japanske trešnje od 150 dinara... s ponekim teško ranjenim učesnicima obračuna epskih razmera.</p><p align="center"><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/2OGq9-wT09Q" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/2OGq9-wT09Q" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p>
<p align="justify">Kad smo već kod Japanaca, jeste li videli strpljivo čekanje u redovima za dve flaše vode, a neki uzmu i samo jednu, da bi bilo za što više ljudi? Kako bi to, ne daj bože, izgledalo kod nas? Prvo bi nastala otimačina i stampedo, pa bi intervenisala policija. Zatim bi neko ponudio koju paru da ode preko reda, ko dođe na red uzeo bi bar 3 flaše, ako ne može više, a začas bi se već stvorio i „bizmismen“, koji bi „sređivao preko svojih ljudi u redu“ da se „za razumnu nadoknadu“ dobije voda bez čekanja, u količinama koje je neko spreman da plati... U normalnom svetu nesreća ujedinjuje ljude, a ovde se nesrećom trguje. </p><p align="center"><img src="https://lh5.googleusercontent.com/-VCpD8_93igc/TX9qnQes3FI/AAAAAAAAAto/eGC-BINC3TY/japan-earthquake-2011-3-11-20-30-28.jpg" border="0" width="500" height="300" /> </p>
<p align="justify">Ne znam da li ste videli slike iz Tokija. Svi poštuju restrikcije struje. I dok ne beše struje u gradu od 12 miliona stanovnika, ni jedne krađe, ni jednog kriminalnog slučaja! A kod nas, čim je neka gužva, otima se, krade... I da li ste čuli za zaposlene u japanskoj nuklearki, koji se svesno žrtvuju pokušavajući da poprave kvar, znajući da su budući mrtvaci, koji za sada još uvek hodaju? Al’ neće još dugo... Zbog opšte dobrobiti. Koliko nas znate koji bi i manje od toga uradili, za opšte dobro? A među onima u Fukušimi koji se žrtvuju za druge ima i vrhunskih inženjera, koji su isto tako vrhunski i plaćeni, i mogli su da odu u bilo koju zemlju sveta sa sve familijom, čim je postalo gusto. A oni ostadoše, da se žrtvuju za domovinu... Al’ to je Japan. Daleki istok. A ovo ovde čudo, koje se lažno predstavlja kao država, zove se Srbija. U njoj, takvoj kakva je, ogledni primerak za posmatranje: Smederevska Palanka... Bar da se neko od čelnika palanačke opštine setio čim je počeo haos u Japanu da pozove, recimo 50 malih Japanaca sa par vaspitačica/učitelja, da dođu u Palanku, da ih smestimo daleko od radijacije, da idu u naše vrtiće, škole, da ih ugostimo kako dolikuje i pokažemo im naše dobre namere. A vaspitače/učitelje u slobodno vreme provedemo po jezeru, Mikulji, Kiseljaku, pokažemo da je autoput vrlo blizu, pomenemo da ni „Panasonic“ nije daleko odavde napravio pogon, u komšiluku, Svilajncu. Da je i Beograd tu, odmah iza ćoška... A kad se vrate u Japan i ispričaju šta su videli i kako su se o njima Palančani brinuli, možda bi se i neka moćnija japanska faca zainteresovala da vidi to što je o Palanci čula... Pa, možda bi nikla i neka Sonijeva, Jamahina ili Mazdina fabričica. Možda. Možda i ne bi. To nećemo saznati. Samo znamo da su svi na svetu osetljivi na svoju decu. I jako cene kada se njihovoj deci pomaže i u manje kritičnim situacijama od ove. Al’ je prethodno neko iz opštine trebalo da se seti japanskog ambasadora u Beogradu, da mu uputi pismo, da ga pozove da dođe u Palanku ili samo prenese poziv u Japan. Kao što je uradila Medveđa. Al’ u Palanci nema ko da se seti... Ko još u palanačkoj vlasti misli o budućnosti naše opštine, naše dece? ’Aj’te molim vas...</p>
<p align="justify">Za kraj, još jedan primer iz Japana: pre nešto više od 20 godina u jednom zagrebačkom nedeljniku je objavljen intervju sa gradonačelnikom Tokija u vreme održavanja Olimpijade 1964. Razlog - odlazak u penziju. Čovek je ispraćen u mirovinu s najvišim državnim odlikovanjima i priznanjima, kao heroj nacije. Zašto? Zato što je od Tokija, koji je krajem 50-tih godina bio jedna od najprljavijih svetskih metropola (da ne poverujete, je l’ da!?), za kratko vreme napravio pojam čistog i sređenog grada za primer. Svet je bio zadivljen, ceo Japan ponosan. I, četvrt veka kasnije, najzaslužniji za to otišao je u zasluženu penziju s počastima. Pitali su ga novinari kako je tada, za tako kratko vreme, uspeo da uradi toliko? Stari Japanac je odgovorio: „Kada smo dobili Olimpijske igre, znali smo da prvo moramo da očistimo grad. Napravili smo analizu i videli da imamo 3 velika problema: malo korpi za otpatke, malo zaposlenih u gradskoj čistoći i malo policajaca koji bi naplaćivali kazne za bahate sugrađane koji prljaju grad. Odmah smo utrostručili broj korpi i žardinjera i značajno povećali broj zaposlenih u komunalnoj službi i gradskoj policiji. Uz sve to smo uveli drakonske kazne za bahate sugrađane: za bačen papirić na ulicu – trećinu prosečne japanske plate. Za veće prljanje – još veća kazna... – „ I Japanci su, kao disciplinovan narod, prihvatili taj model ponašanja i u tom duhu nastavili da vaspitavaju svoje decu i da opominju jedni druge na red“ - nadovezao se novinar. „Moguće“, - rekao je mudri Japanac, - „ali te kazne važe i dan danas!“. ’Ej ljudi, u Japanu i danas važe drakonske kazne za opušak ili papirić na ulici! Bez obzira na kulturu, disciplinu i civilizovanost japanskog naroda. Ne smetaju. Zlu ne trebalo. Ne škode. Neka su tu. I strogo se primenjuju! Da se neko ipak ne napravi pametan. Nikad se ne zna. </p><p align="center"><img src="http://www.blic.rs/data/files/2011-04-11/2342_2.jpg" border="0" width="570" height="280" /> </p>
<p align="justify">A kod nas? Em što nema dovoljno korpi, em nema ni kazni. Setite se koliko ste samo puta videli vikendom ujutro isprevrtane betonske žardinjere sa đubretom po Palanci. Znate li koliko su teške te žardinjere? Baš puno energije, snage i volje treba da bi se one okrenule i prosule. Znači – ima dovoljno besnih i snažnih ljudi u ovom gradu. Super! Eto ga rešenje za rodna polja koja zvrje neobrađena. Uvesti drakonske kazne (od prosečne srpske plate za papirić ili opušak, dve za pljuvanje po ulici, pa nagore. Za prevrtanje žardinjere 100.000,oo RSD ili – ako se nema ili se ne želi dati - adekvatan broj radnih dana na poljoprivrednom dobru Zabela – od jutra do večeri, sa spavanjem po želji - kod kuće ili u KPD-u). Da se kanališe ta energija u korisnu, a ne destruktivnu. Da se zaposli jedan broj dokonih, a bahatih stanovnika ovog grada. Ili da se napuni budžet. A ponajviše da se uzmemo u pamet. </p>Peto izdanje2011-06-02T16:03:21ZmutnajasenicaPITANJA BEZ ODGOVORA
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/peto-izdanje/2011/06/02/pitanja-bez-odgovora
<p align="justify">Ovih dana, u retkim trenucima dokolice, prolazim ovim našim nesrećnim gradom i pitam se: da li će neko jednom da opere ulice, skloni rizlu sa asfalta, zakrpi ove rupe, ili da tužimo ljubljenu nam opštinu za uništene automobile? A onda pogledam oko sebe, setim se da ima i većih muka: za pešake (oni se klizaju, padaju kao pokošeni, lome ruke, trtice i noge kada padne sneg na nove, žute ploče u centru grada; ni kriva ni dužna deca koja se jadna igraju u osušenim fekalijama – o tome smo pisali u prošlom broju). U međuvremenu, zapazio sam još po nešto, te mi padoše na pamet neka pitanja:</p><p align="center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/1E/JN/1v3L79RL/novac-dinari-4500x300.jpg" border="0" alt="A pare ? Pare ko šiša" title="A pare ? Pare ko šiša" width="500" height="300" /> </p>
<p align="justify">- Zašto je MZ Azanja, kao jedna od najvećih, dobila samo 140.000 din za dve godine, a Glibovac 14 miliona, dok su milionske sume podobijali i mali Vlaški Do, a i Kusadak, koji nije mali, ali ne i toliko veći od Azanje koliko više para dobija? Po kojem ključu se dele sredstva iz opštinske kase za ove svrhe? I da li možda ima neke veze s tim odakle su rodom sadašnji čelnici opštine?</p>
<p align="justify"> - Kad smo već kod toga, koliko novca je do sada dato za FK „Jasenica 1911“? Da li samo fudbal treba da se neguje, ili ima još koji sportski klub u našem gradu? I da li se želi da se fudbal igra u Palanci i narednih godina, ili je jedini cilj da se po svaku cenu, koliko god da to košta, pred izbore klub plasira u viši rang, iz kojeg će po svoj prilici još brže da ispadne, jer već dogodine neće biti para da se tamo i zadrži? A potom, najverovatnije još jedan raspad fudbala u Palanci i munjevit povratak u opštinsku ligu. A pare bačene... Ko će za to da odgovara?</p>
<p align="justify"> - Zašto je tek postavljeni parket u sportskoj hali OŠ „Vuk Karadžić“ brzinski skinut, te sala mesecima nije u upotrebi? Dokle će naša deca, umesto u novoj hali, koja je debelo plaćena, da treniraju i igraju u susednim mestima? I zašto sportska hala nikada nije tehnički primljena? Je li to istina?</p>
<p align="justify"> - Da li je tačno da je pod sportske hale od koša do koša niži bar 20 cm, ili koliko već je dovoljno (provereno u praksi), da lopta ostavljena kod jednog koša sama dođe do drugog, slobodnim padom? </p>
<p align="justify"> - Istina li je da je finansijska policija kontrolisala poslovne knjige hale sportova u vezi nepostojanja tendera za postavljanje nizbrdo pomenutog parketa?</p>
<p align="justify"> - Da li je tačno i da je tada utvrđeno da je za ove svrhe izvesnoj firmi opština uplatila 6 miliona dinara?Ako jeste, zašto posao za te pare nije urađen do kraja? Jesu li te pare u međuvremenu negde nestale? Šta su čelnici opštine Palanka učinili povodom toga? Kako su zaštitili svoju investiciju od krađe? I da li je to glavni predmet istrage finansijske policije? Pitam se, pitam... a odgovora nigde.</p>
<p align="justify"> - Da li je tačno da je poništeni konkurs za radno mesto šefa računovodstva azanjske škole, pod istim uslovima ponovo objavljen, da bi konkretna osoba dobila posao? </p>
<p align="justify"> - Da li je tačno da je poništen uz nebulozno objašnjenje „da se čeka mišljenje pravnika ili-koga-već-o-čemu-god“, pa se, jel’ te, zato poništava. A onda je, na ponovljenom konkursu, od više kandidata sa boljim kvalifikacijama, bez ikakvog obrazloženja izabran onaj jedan sa manje od minimuma potrebnih uslova - srednjom školom. U praksi, po toj logici, trebalo bi da izgleda ovako: na tenderu za „Telekom“, pošto je minimalna cena milijarda i 400 miliona eura, ako bi se prijavilo više kandidata, od kojih jedan nudi traženu cenu, a ostali po 200, 300, 500 milona više, mi bi trebalo da izaberemo onog što nudi najmanje para, jer je, jel’ da, ispunio traženi uslov?!! Ma nemojte... A što to onda važi za zaposlenje? Boli li glava od boljih kvalifikacija? Zar nije to ono što presuđuje kad je sve ostalo isto? Ako nije, kako je onda vršen izbor? Ne znam, nisam pametan... „Zli jezici“ kažu da je čak pod znakom pitanja i to da li je ispunjen drugi uslov s konkursa –najmanje 10 godina rada u struci, jer je posao dobila vrlo mlada osoba, koja je pre 10 godina bila još uvek dete. Ko bi ga znao. Svašta je kod nas moguće... Eto, sasvim je moguće da se za šefa računovodstva u OŠ „Radomir Lazić“ u Azanji traži srednjoškolac, a za isto radno mesto u jednoj palanačkoj srednjoj školi može sve – od srednje, preko više, do fakulteta! Može i ako je faks u velikom trendu (kako se beše na grčkom kaže „veliko“?). Još samo da se uvede da se prihvata i osnovna škola i doktorat, i onda svako može da bude šef računovodstva u školi – od čistačice do naučnika! Ma daj... Nemojte više da nas pravite majmunima! Kontroliše li iko šta se radi u prosveti naše opštine? Ili je sve ostavljeno partijama, lokalnim moćnicima i direktorima na volju? </p>
<p align="justify">Od ministra pa do najniže organizacione jedinice samo „naši“ ljudi odlučuju o kadrovima. Recimo: finansije, spoljni poslovi (DS), infrastruktura i energetika, prosveta (SPS) itd. Svako vlada kako hoće svojom prćijom. U tom kontekstu se pominje da se za sve nabavke i kadrovska pitanja u školama palanačke opštine pita istaknuti član crvene partije u našoj opštini, izvesni stanovnik jednog sela od dve reči, koje je nekada bilo zaselak Azanje. „Zli jezici“ govore da je on, a ne direktorka škole u Azanji, odlučio kakvi će uslovi konkursa da budu i ko će da bude primljen. Šuška se i da će on, a ne direktor, odlučiti i o šefu računovodstva u srednjoj školi na periferiji Palanke. Iako on sam nema neke velike škole. Ili ih je možda od kad je u politici završio? Đavo bi ga znao... A ne bi bio ni jedini. Sve je više onih koji su bili loši đaci kad su se učile i završavale škole, a onda, uz politički angažman, stekoše i diplome. Jedni nekoliko godina, drugi nekoliko decenija posle vremena kad je prirodno da se studira. Kao npr. – naš predsednik opštine. Urbana legenda kaže da dok su njegovi vršnjaci završavali po jedan fakultet, on je pokušavao da stekne diplomu na više njih. Priča se – gotovo svake godine na drugom. Dok se nije umorio. A kad se dobro odmorio i još bolje sazreo, posle četvrt veka procenio je i odlučio šta će završiti. I uspeo! Zadivljujući su energija, volja, pamet i upornost da se pored porodičnih, profesionalnih i obaveza u stranci, upiše i završi fakultet, kad mu vreme nije. I to u roku, ili čak i pre roka! Pod stare dane, tamo negde oko 50-te... To mogu samo odabrani. Jer, prosto ne mogu da verujem da se nekome diploma poklanja. Ili prodaje... Ne, ne. Ne u zemlji Srbiji. Ovde je sve transparentno. Pošteno. </p>
<p align="justify">P.S. U međuvremenu – nezvanično - saznadoh kako se u (pojedinim) seoskim školama naše opštine vrši nabavka ogreva. Preko istaknutog opštinskog čelnika (iz sela od dve reči) položi se depozit od 10.000 evrića (dinarske protivvrednosti) određenoj firmi. Zatim se (navodno) sušena Kolubara, u kojoj je više snega, kamenja i prašine nego uglja, plati po neverovatnih 12.000 din (avansno) po toni! A onda se jednog dana pojavi sivi kamion crvene boje i istovari neku količinu nečega (bez merenja – čika šofer zvanično obznani koliko ima i ode). Ko ne veruje da je toliko, nek... znate već šta. Čik da neko pita koliko tona tu zaista ima! I čega? Uglja, definitivno, ne puno. A potom domari mečku rode da loženjem te smeše, koja se uslovno naziva ugljem, pokušaju da dostignu temperaturu od 70 stepeni u kotlu (obično nedostižnu). A bar 80 stepeni je minimalno potrebno da se oseti bilo kakav efekat po učionicama! Onda se deca posmrzavaju tokom većeg dela zime... Gde nestaje razlika u ceni između najkvalitetnijeg uglja i ove smeše radoznali mogu da pogađaju... Inače, za vašu informaciju, cena tone vrlo kvalitetnog uglja „Banovići“ bila je 11.000 din ove zime! Uostalom, ko se greje na čvrsta goriva zna o čemu je ovde reč. I da je razlika između Banovića i Kolubare drastična. A između pomenutog ogreva za škole i Banovića nebo i zemlja! Kao i razlika između ovoga što se naziva vlast i prave vlasti.</p>Peto izdanje2011-06-02T15:05:09ZmutnajasenicaSAN I ZA SUZE I ZA SMEH
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/peto-izdanje/2011/06/02/san-i-za-suze-i-za-smeh
<p align="justify">Veoma sam zabrinut za naš mali grad. Mnogo je, brate, loše... Toliko je loše da sam se prosto bojao da zaspim. Mislio sam da ako zaspim, da ću sanjati bele miševe, plave slonove, razne ale, ili možda čak neke aktuelne opštinske činovnike... Ali... Sanjao sam nešto mnogo gore... I crnje...Sanjao sam da sam sadašnji predsednik opštine. I mnogim građanima sam radio isto što i on! Jeste, jeste, baš to što ste pomislili. Ono...Isto kao i sadašnjem predsedniku ni meni nisu cvetale muškatle, niti išlo baš sve kao po loju. Za ljubav sa strankom, glas, klimanje glavom i ’ajd’ zažmuri i pravi se lud sam davao nepostojeća radna mesta. Nesrećni, bledi ljudi koji su ostali bez posla su čekali da se ja, koji sam ih i uvalio u nevolju, smilujem, primim na razgovor, možda ponudim i neko rešenje. A oko mene, moje kolege, sve sami krivci za ovo st(r)a(da)nje, koji i ne trepću kad kažu ono u šta ni sami ne veruju. </p>
<p align="justify">I uvek je neko drugi kriv! Oni, za svako st(r)a(da) nje imaju opravdanje. Mali je bio tad moj mozak da radi na dve strane,a u stvari ništa mi nije išlo od ruke, javna preduzeća i ustanove su u teškom stanju sa jednom nogom u grobu, a drugom na kori od banane. A zaraza se proširila i na škole...A muškatle mirišu li, mirišu... Postoji jedan grafit: “PAMET U GLAVU, A DOLE ŠTA TI ULETI“. Neko čuva pamet, a neko poštenje, pa od tog silnog čuvanja poštenja zaboravi čemu mu služi glava. A u nju uleće li uleće. Buđenje... Probudio sam se u hladnom znoju. San me je naterao da razmišljam šta nam se sve dešavalo, i do čega smo sve došli u našem malom gradu. O snu ne pričam nikome! Jer taj neko će reći: „Ćuti budalo, dobro je i ovo samo da ne bude gore!“ A ja nikako da dokučim šta je prosečnom Palančaninu najgore, posle čega više ne može da toleriše. Uzeli su nam radna mesta, platu, godine, život, mali prst -dajmo im celu ruku, nema veze, imamo dve... samo da ne bude gore.</p><p align="center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/1t/wZ/1i7ZoYu7/opstina.png" border="0" alt="Opština naša "ljubljena i voljena"" title="Opština naša "ljubljena i voljena"" width="504" height="360" /> </p>
<p align="justify">Što nema u izlogu ima u radnji. Ajd’ pogodite o kojem se preduzeću radi? Šta god da ste pomislili, pogrešili ste. Ne radi se uopšte o preduzeću, već o zgradi opštine. A što sad to kažem? Pa svaki, bre, cirkus doš’o, postavio šator, odigrao popodnevnu i večernju predstavu, spakovao egzotične zverke, klovnove, madjioničare, i otiš’o dalje, a ovaj naš opštinski nikako da završi predstavu! A nama prosečnim građanima je bitno da imamo ‘leba. A taj isti ‘leba skoro da i nemamo. Zar smo zadovoljni tom korom ‘leba, pa ne me njamo ništa? Što, rizično je? A ove čisto zabole uvo za sve što se dešava i jedino ih zanima da pokupe sve što na kašičicu stigne u opštinu. Pozapošljavali su sve svoje što se moglo zaposliti na neka improvizovana radna mesta. Bolje bre da ste otpustili sami sebe, to je najbolji način da se počne sa rešavanjem problema kojem očigledno niste dorasli! Krše pravila i zakon, ali kako ono beše...nećemo valjda da se držimo zakona k’o pijan plota? Za njih nije problem ni voda za piće, ni situacija u Palanci, ni ‘leb’ naš nasušni. Njihov problem je uvek i jedino- personalne prirode. Jednostavno – nije normalno šta se radi. Za to nam ne trebaju časovi veronauke ili građanskog vaspitanja. Sve to i sami znamo, nego volimo ponekad da se pravimo malo blesavi.</p>Peto izdanje2011-06-02T14:54:00ZmutnajasenicaHOĆE LI NEKO DA OČISTI PALANKU ?
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/cetvrto-izdanje/2011/05/11/hoce-li-neko-da-ocisti-palanku
<p align="justify">Kako stvari stoje, izgleda da naši napisi u „Mutnoj Jasenici“ daju kakve-takve rezultate. Zapuštene ulice s kraterima, a ne rupama, su ubrzo posle objavljivanja prvog broja „Mutne Jasenice“, maja 2010, zakrpljene brzinom svetlosti. ’Ajd’ da vidimo koliko vremena će biti potrebno da reaguju sada, kada su se već početkom marta pootvarali ambisi po najprometnijim gradskim saobraćajnicama. Koliko vidim, za sada se niko ne sekira za naše točkove, koje skupljamo zajedno s felnama posle svake vožnje kroz ljubljenu nam Opštinu, zbog u prošlom broju detaljno opisanih rupa, kojih je sada kao pečuraka posle kiše. I rizla dugo stoji na ulicama, ulepljena prašinom za asfalt. Neće sama da se očisti i pokupi... Ili se čeka prva jača kiša, ili će jednog lepog dana (a možda i pre) neko pametan da se doseti da je spere šmrkovima cisterni za pranje ulica. I tako sabije rizlu u šahtove, da uredno zapuši kanalizaciju, kao i svake prethodne godine. Svejedno, rezultat će biti isti: fekalije će zaplivati slobodnim stilom ulicama. Tu i tamo, a kod Mukerove škole i bolnice sigurno (opisano u prethodnom broju „Mutne Jasenice“). Naravno, sve ovo se podrazumeva ako ikada cisterne izađu na ulice. Odavno je okopneo sneg, prašine kao u pustinji, a niko da upali kamione i opere grad. Nek se deca guše u prašini, ko ih šiša. O tome koliko je ružan prašnjavi grad posut rizlom, nećemo ni da pišemo. To i sami vidite. </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/O/133/39rC0JhQ/asfalt.png" border="0" alt="propali putevi" title="propali putevi" width="480" height="360" /> <br /></div>
<p align="justify">A da... Sive i crvene ploče, koje su volšebno nestale posle opločavanja žutim glavne ulice, početkom 2009, odjednom su se, isto tako pravo niotkud, pojavile na Gradskom bazenu, prošlog leta. Naravno, ni približno broju u kojem su nestale (ni približno!), ali deo jeste. Otkud se pojaviše!? Niko ne zna, niko i ne pita. Ali, interesantno je da su nikle posle gluposti zvane generalni remont bazena, ustupanje bazena privatniku, pravljenje akva parka, ne znam tačno kako se ta operacija uskraćivanja bazena građanima tokom leta zvala. Kada su se remonteri povukli iz posla usred leta, a zvezda upekla do koske, neko je odjednom popločao prostor oko bazena sivocrvenim pločama u delu s kojeg je prethodno skinut beton, a ostala prašina i žuti pesak. Koji smo na nogama unosili u bazen. I tako se građani Palanke i okoline bar pola leta imadohu negde osvežiti... A ko je kriv i ko je kome dužan za neurađen posao, to kao po običaju i nema veze. Pojeo vuk magarca. Ili obrnuto. Zar je uopšte bitno? Važno je da se para okreće. Dok je još po malo ima.</p>
<p align="justify">O efikasnosti palanačke opštinske uprave i već čuvenoj brizi za dobrobit građana govori i sledeći primer: žitelji Kamenca, zbog čestih skrnavljenja grobnih mesta na Novom groblju, obratili se još prošlog marta predsedniku opštine sa molbom da se groblje osvetli, ogradi i postavi čuvar. Kada na molbu nije odgovoreno, 8. aprila 2010. predali su na pisarnici opštine peticiju sa više od 140 potpisa stanovnika ovog kraja, kojom se zahteva sprečavanje daljeg lomljenja fenjera, stakala na kućicama za cveće, krađa sveća, preturanje vaza za cveće, uz opravdanu bojazan da uskoro može doći i do oštećenja samih spomenika. O svemu su prethodno obavestili i nadležne u JKP Mikulja. </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/1t/wZ/1i7ZoYu7/opstina.png" border="0" alt=""čuvena" Palanačka Opština" title=""čuvena" Palanačka Opština" width="504" height="360" /> </div><p align="justify">Epilog: ni na molbu, ni na zahtev u peticiji niko, i da podvučemo - NIKO IZ OPŠTINSKE UPRAVE, nije se do dana današnjeg obratio ljudima koji žive u ovom naselju, uz koje je nedavno niklo Novo groblje!!! Koliko me sećanje služi, nisu žitelji ovog kraja tražili da se groblje locira tu, već naprotiv. S druge strane, opština, koja im je bukvalno ugurala groblje u naselje i pored njihovog otpora, sada to isto groblje gotovo i da ne održava. A u kancelarije SO Smederevska Palanka ne može ni da se uđe od zaposlenih, kojih se dobrano namnožilo. Da bi ste završili neki posao u bilo kojoj opštinskoj kancelariji neko od zaposlenih mora da izađe napolje, da bi bilo mesta za stranku. Slično je i u JKP-u, a novoizmišljena Javna preduzeća sa radnim mestima isključivo za zaslužne partijske kadrove nećemo ni da pominjemo. Zamislite da li je moguće da nekoliko njih budu čuvari groblja. Težak posao, a? I da bar zarade tu platu. Bar neke koristi da bude od njih.</p><p align="center"><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/6YC0ogjMyPo" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/6YC0ogjMyPo" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p>
<p align="justify">Dovoljno je uporediti broj zaposlenih u opštinskoj upravi i javnim preduzećima krajem 1997. (u vreme kad je predsednik SO bio pokojni Dr Dušan Narić), krajem 2001. (predsednik Milan Mihajlović) i broj zaposlenih na opštinskim jaslama krajem 2010. (aktuelni predsednik) i sve će vam biti jasno. A i pre 10-20 godina je bilo povike da je previše zaposlenih u zgradi opštine, suviše partijskih ljudi na opštinskom budžetu. Kako tek treba nazvati ovo stanje sada? I ko će sve njih da isplati ? Radoznali mogu da pogađaju... Ali samo jednom. </p>
<p align="justify">A što se tiče osvetljenja groblja, to je rešeno tako što su stanovnici Kamenca sami finansirali postavljanje svetiljki. Po banderi = 50 evrića. Od groblja do puta Palanka - Grčac. Pa puta komada bandera. Lepa svotica. Šta, niste hteli groblje u komšiluku ? E pa, što niste ? Evo vam stigla kazna. Šta bi bilo da ste hteli groblje do plota? Ništa. Isto k’o i sad. Samo bi ste još bili i krivi što ste hteli, a sada ništa ne radite na njegovom održavanju...Kako god se okrenete, donji deo leđa vam pozadi. To u opštini jako dobro znaju. Mislim – od pozadi... </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/c/rq/4IjRjBRi/fontana.png" border="0" alt="prskalica" title="prskalica" width="480" height="360" /> <br /></div>
<p align="justify">Što se tiče tačnosti naših napisa, evo citata iz 2. broja „Mutne Jasenice“: „Uvek sam sumnjičav kada se cena nečega formira komplikovano... Da li neko zna koliko kod nas košta kilovat struje? Odgovor je – niko! Košta onoliko koliko nam iz ministarstva energetike kažu. Znate li da je struja jedini artikl koji ima 6 cena? Zelena + plava + crvena zona, puta dve tarife (dnevna + noćna) = 6 različitih cena za jedan isti proizvod! A onda nam zvanično saopšte da je cena kilovata kod nas oko 4, a treba da bude 5,2 ili koliko već eurocenti da bi se pokrili troškovi proizvodnje. ’Ajde?!!“</p>
<p align="justify">„A što se tiče cene kilovata, nju svako može lako da izračuna. Podelite sumu sa obračuna brojem utrošenih kilovata, a onda pretvorite rezultat u evre i znaćete koliko vas košta kilovat. Imam neki utisak da će cifra biti mnogo veća od onih 5,2 evrocenti, za kojom odavno kukaju. Iako se cene strateških sirovina (tu spadaju i energenti) obračunavaju u dolarima. Američkim. A oni su znatno manji od evra.“ E, sad više nije ni 5,2, nego traže 5,8 EVROCENTI! Porasli apetiti. Provaljena Kolubara, a nešto mora i da ostane EPS-u, kad se svi namire. Zato ionako preskupa struja mora ponovo da poskupi. Da bi i dalje bilo za sve: tajkune, partije, zaslužne građane. Zato je struja jedina roba koja ima 6 cena, da bi se sakrilo koliko stvarno košta proizvodnja po jedinici mere. Dešavanja u Kolubari su se pojavila u javnosti tek u januaru. A mi smo o mućkama sa cenom struje pisali još sredinom prošle godine. Ne, nismo vidoviti. Samo umemo da prepoznamo mufljuštine. I da osetimo smrad i dok je još daleko. Kad je blizu, nanjušimo mnogo brže. A u Palanci smrdi strašno... Odavno.</p>Četvrto izdanje2011-05-11T19:28:21ZmutnajasenicaZAMRZNUTI U VREMENU
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/cetvrto-izdanje/2011/04/30/zamrznuti-u-vremenu
<div style="text-align: center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/3t/IP/4uug9S5s/park.png" border="0" alt="Zapušten park" title="Zapušten park" width="518" height="389" /></div><p align="justify">Razmišljam šta je lepo u ovoj našoj tako sivoj i zaboravljenoj varoši... Mi nemamo lepa šetališta, igrališta za decu, biciklističke staze... Parkovi zapostavljeni, usamljeni između raskrsnica i puteva, ljudi idu dalje... Ne osvrću se, jer nemaju šta da vide. Nema klupa u parku, nema urednih staza, fontana je ni nalik onom udarnom prizoru sa raznobojnim svetlom, napravljenim da vas zavara. To je samo med na vrhu bureta... Kao da je prizor duboko zamrznut u prošlom vremenu. </p><p align="justify"> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/0/ry/d452gkV/ljuljaska.png" border="0" alt="ljuljaška" title="ljuljaška" width="520" height="388" /></div><p> </p>
<p align="justify">Polomljenu ljuljašku samo vetar zaljulja, a travu umesto cveća, kao u svim lepim parkovima krasi izmet uličnih pasa lutalica. Onih koji nas vrebaju i gledaju gde će nas ujesti. Kad sve bilo sjajno kao uglačane ploče... </p><p align="center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/2z/HI/4IdDBDNf/park2.png" border="0" alt="park..." title="park..." width="522" height="393" /></p><p align="justify">Naša znamenitost i tvrđava svega što se desilo na ovim prostorima svakodnevno čeka posetioce koji neće doći. Naše škole imaju skrnavljene zidove, koji jedva izdržavaju težinu tabli i po koju sliku Vuka Karadžića. One žude za obnovom. I za po kojom fiskulturnom salom. Deca su prinuđena da se grče od hladnoće u učionicama, dok neko zavaljeno sedi u klimatizova nim, toplim kancelarijama. Gradski oci izgleda ne shvataju da smo mi bića kojima treba nešto više. Pa nek shvate da nismo životinje. Osim tela, i naše duše su gladne. Biblioteka sve tanja i tanja, čezne za obnovom. Ima li nečeg što nas vadi iz duševnog neznanja i tame? Ne preostaje nam ništa, sem da odemo da se molimo Bogu da se pakao završi i da započne neko novo doba u ovoj zalutaloj varoši, koja čeka neke pametnije generacije.</p>Četvrto izdanje2011-04-30T18:49:28ZmutnajasenicaJAPANCI I ASFALT
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/generalna/2011/03/17/japanci-i-asfalt
<p> </p><div style="text-align: center"><a href="http://www.b92.net/automobili/razno.php?yyyy=2011&mm=03&nav_id=499768"><img src="http://www.dodaj.rs/f/3/13L/UZRnu7N/japan.jpg" border="0" /></a></div><div align="center"> </div><div align="center"><strong>VS</strong></div><div align="center"> </div><div align="center"><iframe frameborder="0" height="390" src="http://www.youtube.com/embed/JKCAZbfkXRE" title="YouTube video player" width="480"></iframe></div><div align="center"> <br /></div><p align="center">Bilo kakav dalji komentar je suvišan. </p>Reč urednika2011-03-17T11:26:39ZmutnajasenicaRUPE NA ASFALTU... ili - ASFALT U RUPAMA
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/trece-izdanje/2011/03/05/rupe-na-asfaltu...-ili-asfalt-u-rupama
<p align="justify">Često smo razmišljali kako izgleda pakao. Ni sami ne znamo kako bi ga tačno opisali, ali sa sigurnošću možemo tvrditi kako izgleda put do njega.</p>
<p align="justify">Redovno se vozim takozvanim putevima drage nam opštine Smederevske Palanke. Kažem "takozvanim", pošto čovek zaista treba da ima bolesnu maštu pa da taj povezani sistem džombi, rupa, rupetina, jendeka, kanjona, i provalija sa po kojim kvadratom tu i tamo iskrpljenog asfalta (naš narod to naziva tetrisom) nazove putem. Prema ovom "putu" čak i ona kaljuga po kojoj je Flojd vozio odlučujuću trku "nacionalne klase" deluje kao autoput u nekoj normalnoj zemlji.</p><div align="center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/C/XM/4gzYf3Xv/ulegnuce.gif" border="0" alt="Ulegnuće na putu" title="Ulegnuće na putu" width="140" height="122" /> </div>
<p align="justify">Dok ćete u nekim zemljema bar deset kilometara ispred rupe veličine palačinke biti obavešteni da s putom nešto nije u redu, kod nas se ovakva obaveštenja smatraju nevažnim. Tako ćete kod nas naići na savršeno beskorisne znake za "klizav kolovoz", "višestruku krivinu od kojih je prva nadesno" ili "ne vozi brže od 80km/h", ali ne i na zaista potrebne znake za "smrtonosnu višestruku rupu gde je prva široka dva metra", "nepostojeći kolovoz", "kraj puta", "da l' znaš kud si poš'o", "ne vozi uopšte" ili "nema više puta, ovo je kraj sveta"!</p>
<p align="justify">U početku su me nervirale policijske patrole koje insistiraju na vezivanju pojaseva. Pre svega, vozi se beskonačno sporo, a i treba da imate što slobodnije ruke da biste na svakih pet metara smotali "pun levi" ili "pun desni" ne biste li izbegli ono što se izbeći ne može. Međutim, posle malo vremena čovek shvati da pojasevi ovde zaista spasavaju glavu. U svetu oni služe da čovek ne proleti kroz šoferšajbnu pri brzini od 200 km/h. Duž Palanačkog "puta" pojasevi pomažu da glavom ne probijete krov kad vam auto pri brzini od 20 km/h iznenada ljosne o ledinu ili nestane u rupi. </p>
<p align="justify">I u nesreći ovakvih razmera neko to iskoristi: vulkanizerske radnje nikle su na svakih sto metara, pa opet majstori ne stižu da poprave sve što se duž "puta" razglavi, raspadne, i otpadne. Najčešća intervencija svodi se na rešavanje "kvadrature kruga" tj. na pokušaj da se od kockaste felne ponovo napravi okrugla!!! </p><p align="center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/3u/mX/21cypuuo/rupa.jpg" border="0" alt="Rupa na putu" title="Rupa na putu" width="320" height="240" /> </p>
<p align="justify"> Posebno je “zanimljivo” kad padne jaka kiša, pa se sistem rupa duž "puta" napuni vodom. Kolovoz se prividno uravna i ucakli, a naivan vozač poveruje kako će za sat vremena lake vožnje stići na cilj. Naravno, zabluda traje do prve "barice", zapravo, do stručno rečeno „udarne rupe”, obično veličine manjeg dvorišta. A srpska udarna rupa ima jednu neverovatnu osobinu kojom se razlikuje od udarnih rupa drugih naroda: koliko god da je dugačka i široka, naša je duboka bar pola metra! Bar toliko... Što kažu neki " kad pada kiša, kuče da upadne, udavilo bi se "! </p><p align="justify">Rupe na Palanačkom putu (o okolnim selima je suvišno i govoriti) opremljene su jedinstvenom pojavom: one se prilagođavaju potezima vozača. Ako kojim čudom svežete tri rupe, a još uvek imate točkove na broju, automatski se pojavljuje četvrta koja naplaćuje sve ono što ste "propustili" kod prethodne tri. </p>
<p align="justify">Dok se stanje ne popravi, predlažem da se uvedu sledeće mere:</p>
<p align="justify">– Da se plodna zemlja, koju Palanački i ostali putevi nepotrebno zauzimaju a ničemu ne služe, vrati prethodnim vlasnicima u poljoprivredne svrhe. Širina puta taman odgovara širini prosečnog plastenika za rano povrće. Ako put ima 50 kilometara i ako je put (bio) širok oko 5 metara, to je oko 25 hektara najplodnije zemlje, puta bar četiri tone žita po hektaru = 100 tona izgubljenog žita po sezoni. Možemo da prevedemo i u rano povrće ili voće, u šta god želite. Malo li je, na ovu glad?</p>Treće izdanje2011-03-05T19:07:57Zmutnajasenica4 MILIONA DINARA
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/generalna/2011/03/05/4-miliona-dinara
<p align="justify">Najzad da se i u Palalanci nešto dešava.Vecina nas je bila svedok spektakularnog događaja koji se odigrao jesenas. Druga BALONIJADA...Grad je bio pun i danju i noću. Danju smo gledali balone kako lete. Ima onih koji su ih prvi put u životu videli uživo, toliko je bilo lepo da nas je sve vrat zaboleo od gledanja u nebo. Da se jedan od balona nije srusio, verovatno bi dobili neko oštećenje vrata... Ovako nam ti Nebeski Jahači ucinili uslugu da odmorimo malo..... Ali ne završava se priča tu......pao mrak, normalno neće da lete po mraku (skup GPS uređaj), pa da se ne bi izgubili, naša opština rešila da nas počastvuje koncertima. Bili su tu razni izvođači, ali svakako najzvučnije ime čika Luis. Pilo se u obližnjem kafiću, pevalo se na trgu, veselilo.....ALI, sve što je dobro kratko traje... </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/T/M2/1q2TUvHW/balonijada01.jpg" border="0" alt="Balonijada 2010 Smed. Palanka" title="Balonijada 2010 Smed. Palanka" width="500" height="375" /></div><div style="text-align: center"> Balonijada 2010, Smed. Palanka <br /></div><div style="text-align: center"><img src="http://www.dodaj.rs/f/29/F3/1Sbf9zlN/balonijada02.jpg" border="0" alt="Balonijada 2010 Smed. Palanka" title="Balonijada 2010 Smed. Palanka" width="500" height="375" /></div>
<div align="center">Fotografije: <a href="http://www.wayn.com/waynphotos.html?wci=album&folder=631586&member=10314850&order=4&apage=1#page=1" target="_blank" title="Autor">Dejan Kovačević</a></div>
<p align="justify">Balonijada prošla, a sad lepo sve to NEKO (čitaj - građani Smed Palanke) treba da plati... Kako god okreneš skupo....malo li je 4.000 000 dinara? Da, da, 4 miliona RSD, što bi rek’o Ciga : Nemam kume, a i da imam odakle mi?! Baš me zanima sta će još sad da poskupi da bi opština "vratila pare u svoju kasu". Pitate se što da vrate pare?...Pa, ni kod babe nema džabe.......A što umesto “Balonijade” ne napraviše ASFALTIJADU pa sa tih 4M dinara da pokrpe ove kratere po nasim ulicama???? Teže promasiti rupe nego pogoditi! Da su lepo pokrpili rupe, pa da ne cepamo gume na automobilima, jer će nam presesti i auto sa ovim novim zakonom. Dao bih ja njima letnje i zimske gume.. sirotinja ima platu 15 000, 20 000, ako je uopšte i dobija, pa - odakle bre!? Molimo vlast u našoj opstini da sledeći put kad im sine ideja da troše pare poreskih obveznika (građana) da umesto balonijada, blejada, kafanijada naprave “Asfaltijadu”, pa da vozimo bez straha da ce nam otpasti točak, i da u Evropu uđemo kao zemlja koja je sa infrastrukturom u rangu sa drugim evropskim zemljama. </p>
<p align="justify">Na “Sveti nikad”...</p>Reč urednika2011-03-05T17:07:23ZmutnajasenicaSPECIJALNO VASPITANJE
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/drugo-izdanje/2011/02/28/specijalno-vaspitanje
<p align="justify">Ode čovek. Ni dve godine sastavio nije, a njegovi ga sa'raniše. Kada su lokalni žuti u pitanju, sasvim je uobičajeno da malo-malo, pa smene svog predsednika opštine. Prvo su to uradili sa Milanom Mihajlovićem, koji nije sastavio ni godinu i po dana. Onda se to desilo Radoslavu Ljubisavljeviću, od milošte - ,,Bucku“, koji je zbacio Milana i vladao nešto više od dve i po godine, što je, kada su palanački žuti u pitanju, odličan rezultat. S tim što su Ljubisavljevića izbacili iz partije njegovi posle smene, a smenio ga je narod, izabravši na jedinim do sada neposrednim izborima za predsednika opštine drugog Radoslava, Cokića. G-din Milojičić zadržao se nepune dve godine, što je neki žuti prosek, a onda je proglašen krivim za loše stanje u opštini od strane svojih, koji ga na to mesto izguraše, a nisu krivi ni za šta. Nevini kao bebe. Nit luk jeli, nit luk mirisali. Sem uz roštilj na potpis, tu i tamo.</p>
<p align="justify">Nisam prijatelj sa Milojičićem. Ne verujem ni da ću biti. Ali, u odnosu na one njegove koji ga smeniše, i koaliciju koja to izglasa, momak je OK! I ne preterujem kada kažem - dajte da napravimo peticiju da se njegova bista postavi negde u gradu, jer ne bih rekao da ga je zamenio bolji! Bistu bi mogli da postavimo u blizini pojilišta, prskalice, u svakom slučaju negde na trgu. Zvanično, trg s prskalicama kod ruševine je njegova zadužbina. Mada, nisam siguran ko je tu više ućario, oni koji ga smeniše ili on. On je potpisivao priznanice i tendere, a drugi su mastili brke. Još kako. Njemu slava, njima provizije. On najmlađi predsednik opštine, oni mešetari od iskustva. Oni kadrovici, on kadar. Kakva kadrovska politika, takav grad. Kako nezvanično saznajemo, momak je pao onda kada je počeo da se buni protiv učestalih vlastitih potpisa na svemu i svačemu (između ostalog, po koji ručak od 7oo.ooo din, po neko demoliranje seoskih kafana- cirka, oko milionče, po neka nabavka...). Šuškalo se po gradu još oko nove godine da će neuspeh referenduma biti njemu pripisan, te će to biti razlog za smenu. Pričalo se još pre toga da je dečko tražio demokratizaciju partije na lokalu, više kandidata na izborima za prvog žutog među nejednakima, na šta mu je prvi žuti grada pokazao vrata i preporučio mu da potraži drugu partiju, ako je željan demokratije... </p><p align="justify"><a id="res_58807" href="http://mutnajasenica.blog.rs/gallery/12999/opstina.jpg"><img src="http://mutnajasenica.blog.rs/gallery/12999/previews-med/opstina.jpg" border="1" alt="Zgrada Opštine Palanka" title="Zgrada Opštine Palanka" /></a> </p>
<p align="justify">Verujem da ima još grehova, a najveći je svakako što je počeo da otkazuje poslušnost žutom građaninu Br. 1. E, to je već neoprostivo! Tog trenutka je bio ,,pečen“, zreo da bude pojeden bez 'leba. Kao keks. I dok si rek'o keks-Milojičić više ne beše predsednik. U jednom trenutku bio je hrabar, ili mu se sve smučilo, šta li, tek - zbaciše ga njegovi. Cenim njegovu hrabrost. Samo se pitam: a da su mu njegovi (bivši prijatelji i braća) pre dve godine ponudili da bude hirurg ili pilot, da li bi prihvatio? Sumnjam. Rizično je. Mogao bi nekog da ubije iz neznanja. Opasno je i po njega. A zašto je predsednik opštine manje opasno zanimanje? Otkud ideja da to može svako? Ljudi moji, pa koliko je to hiljada unesrećenih, možda i gore od toga, ako se taj posao ne obavlja valjano? Odakle tek takva luda hrabrost da se tako nešto prihvati? Valjda je to postalo opšte mesto u Srbiji: svi mogu sve. Svi su rođeni za bilo koji položaj. Samo daj. Nije problem u sada već bivšem predsedniku. Dečko se malo zaneo. Mačići su sa zakašnjenjem progledali, ali su progledali. Problem je u onima koji ga postaviše, pa smeniše, i u nama što sve to znamo, a opet ćemo da glasamo na lokalu za Tomu, Tadića, Velju, Dačića, Koštunicu, Dinkića,ne gledajući ko njih reprezentuje u našem gradu, u našem selu, gde se svi znamo. Prostor za muvanje u ovakvom, proporcionalnom izbornom sistemu je ogroman! Da nije, menjali bi ga. Da nije, ne bi žuti (kao što jesu) za nosioca liste i prvih nekoliko kandidata na listi za odbornike postavljali ugledne ljude, a onda u opštinsku skupštinu ubacivali one druge, sa začelja, pogodne za manipulaciju, za koje niko inače ne bi glasao. A oni, svesni da će biti ono što nikada u normalnim okolnostima ne bi mogli da postanu, odlučiše da prihvate ponudu Broja 1, i još da mu poljube ruku. I tako, dobismo predsednika opštine i još iks nameštenika, koji su spremni na sve, samo da ostanu u milosti Broja Jedan. Znaju oni vrlo dobro i njegovu nemilost. Osećaju je i oni koji nisu žućkasti. Ceo grad je u njegovoj nemilosti odavno. Jad, čemer, beda i propast. To je bilans stanja ovog grada. U međuvremenu, neki žuti mačići su, kao što već pomenuh, progledali. Zato su bačeni u jarugu.</p>Drugo izdanje2011-02-28T12:32:03ZmutnajasenicaUDRI MILUTINEEE !!!
http://mutnajasenica.blog.rs/blog/mutnajasenica/drugo-izdanje/2011/02/27/udri-milutineee
<p align="justify">Ministarstvo energetike je rešilo da nam izađe u susret i promenilo je način obračuna vrednosti litra goriva. Umesto na 15, sada će ga menjati na mesec dana. Da ugode građanima koji su se bunili zbog učestalih poskupljenja. Da se cene na pumpama ne menjaju tako brzo. I - ugodili su nam ga! Sada, kada je po starom, gorivo uveliko trebalo da pojeftini - nepojeftinjuje, a kad prođe mesec, umesto pojeftinjenja, opet najavljuju poskupljenje. Kažu - formula tako pokazuje. I još objašnjavaju - svetska berza, znate, poskupeo dolar, a i nafta će za koji dan, pa... Nismo mi krivi, znate... Ali, održaše obećanje - cena nafte se ređe menja. </p>
<p align="justify">Ono što je najzanimljivije je način obračuna. Umesto za cenu litra derivata na svetskom tržištu, kod nas je cena vezana za kurs dolara, cenu tone nafte i tetka Micin datum rođenja. Plus famozni porezi, akcize i ostala zahvatanja države, pa kad se sve to uveže nekim koeficijentom i čime sve još ne dobijemo najskuplji benzin u svemiru! A plate afričke. Inače, za informaciju čitaocima, nafta se kupuje u tonama, a prodaje u litrima. A jedna tona i 1000 litara nafte nije ista količina. Kuda li odlazi razlika, radoznali mogu da pogađaju... </p><p align="justify"><a id="res_58791" href="http://mutnajasenica.blog.rs/gallery/12999/pumpa.jpg"><img src="http://mutnajasenica.blog.rs/gallery/12999/previews-med/pumpa.jpg" border="0" alt="Evro Dizel" title="Evro Dizel" /></a> </p><p align="justify">Da ne govorimo kako su nas nadležni zdušno uveravali da cena mora da prati rast na svetskom tržištu. Kada je rekordna cena nafte dostigla 147 dolara za barel (u leto 2008.), kod nas se litar benzina prodavao po 112 dinara (u tom trenutku 1,45 eura). Međutim, kada je do zime pala na 37 dolara po barelu (četiri puta pojeftinila!!!), kod nas je benzin pojeftinio na 72 dinara (0,9 eura) po litru. Ljudi, umesto da košta oko 37 euro centi, (1,45 : 4 = 36,3 - prosta matematikał) ili u tom trenutku oko 35 dinara, ona je pojeftinila na 72! Što tada ne isprati cenu na svetskom tržištu? U ministarstvu energetike su mudro ćutali, a Vlada stidljivo uvela još jednu akcizu. A kada je cena nafte na svetskim berzama ponovo počela da raste, odmah je skočila i kod nas. Poskupelo u svetu, rekoše u Ministarstvu energetike...</p>
<p align="justify">Uvek sam sumnjičav kada se cena nečega formira komplikovano. Isto važi i za kilovat čas električne energije. Da li neko zna koliko kod nas košta kilovat struje? Odgovor je - niko! Košta onoliko koliko nam iz ministarstva energetike kažu. Znate li da je struja jedini artikl koji ima 6 cena? Zelena + plava + crvena zona, puta dve tarife (dnevna + noćna): 6 različitih cena za jedan isti proizvod! A onda nam zvanično saopšte da je cena kilovata kod nas oko 4, a treba da bude 5,2 ili koliko već eurocenti da bi se pokrili troškovi proizvodnje. 'Ajde?!! </p><p align="justify"><a id="res_58792" href="http://mutnajasenica.blog.rs/gallery/12999/trafo.jpg"><img src="http://mutnajasenica.blog.rs/gallery/12999/previews-med/trafo.jpg" border="0" alt="Struja bato" title="Struja bato" /></a></p><p align="justify">Sećam se da je početkom 2001. tadašnji visoki državni zvaničnik na TV-u objasnio da struja više ne može da bude socijalna, već ekonomska kategorija, a da bi to postala mora da u bliskoj perspektivi dostigne cenu od 5 centi. Naravno, DOLARSKIH, s prezrenjem je naglasio taj lik, objasnivši da se cena energenata obračunava, kao i ostale strateške sirovine, u dolarima. I drugi su zabalavili podsećajući na to pri svakom narednom (učestalom) poskupljenju. Da podsetimo, dolar je tada bio više od 2,30 maraka, a kad je uveden evro, dolar se menjao za 1,20 evra. Međutim, kada su se izjednačili, zvaničnici su se ućutali, a pošto se odnos promenio u korist evra (do skora se za jedan evro dobijalo čak oko 1,5 dolara!) ponovo su se raskokodakali kako struja mora da dođe na 5, a potom čak (bezobrazno) i na više od 5,2 EVROCENTI! Zaboraviše da se energenti obračunavaju u dolarima!!! Srećom, ima nas koje pamćenje služi. I koji kažemo - dosta bre, hohštapleri! 'Ajde što nas nemilosrdno pljačkate, al' nemojte još i da nas pravite ludim i glupim? A što se tiče cene kilovata, nju svako može lako da izračuna. Podelite sumu sa obračuna brojem utrošenih kilovata, a onda pretvorite rezultat u evre i znaćete koliko Vas košta kilovat. Imam neki utisak da će cifra biti mnogo veća od onih 5,2 evrocenti, za kojom odavno kukaju. Da ne govorimo kolika će tek biti kad počne zima i crvena zona.</p>
<p align="justify">Evo još jedne ilustracije monopolske pljačke nas, običnih građana, od strane njih, neobičnih. Ponovo se najavljuje poskupljenje gasa, i to za 15%. Mašala! Kada je gas značajno poskupeo na svetskom tržištu zbog sukoba Rusije i Ukrajine prošle zime, kod nas je već bio skočio za neverovatnih 60%. Pošto je poskupljenje bilo nenormalno (u normalnim državama bi pljuštale ostavke i smene, u Japanu bi harakiri bio uobičajena razonoda političara i direktora), dušebrižni Dušan Bajatović ispred „Srbijagasa“ omogućio nam je plaćanje u dve rate (60% računa odmah, ostalih 40% kroz 6 meseci). Tako gas kod nas vlasnici kuća plaćaju preko cele godine. Kao stanari u zgradama. Čanak je tražio objašnjenje za poskupljenje, a onda se ućutao. Posle rekao da ga je dobio. Samo nam nije objasnio u kojoj formi, ili čemu već, ga je dobio. Pa otišao kod Velikog brata. A nama došli pljačkaški računi za u celom svetu najjeftiniji, još i ekološki energent. U Srbiji, od kada smo poklonili NIS Rusima, postade najskuplji.</p>
<p align="justify">Grejanje na struju, naftu i ugalj ispade jeftinije. S tim što zadovoljstvo da uvedete grejanje na gas košta k'o Svetog Petra kajgana. Priključak preko 1000 evra, gasni kotao od 700 pa do preko 1000 evra, plus materijal i ruke majstora, projekat, tehnički prijem, itd.. izađe na najmanje 2500 evra samo da bi ste stekli pravo da plaćate najskuplje grejanje u Srbiji. Ako nedaj Bože već nemate cevi i radijatore, nego i njih plaćate, kuku Todore! A poenta cele priče je da kad je na svetskom tržištu prošlog leta normalizovana cena gasa (sa 460 pala na 220-240 evra po toni), upitali grešnog prvog čoveka ,,Srbijagasa“, mučenog Bajatovića kada će da pojeftini gas i kod nas. On jadan prvo rekao da ima mesta pojeftinjenju (nije se sam setio pre, nego tek kad ga novinari upitaše!!), a onda se izgleda malo raspitao, pa kad su ga posle 15 dana ponovo pozvali, objasnio da nema ništa od pojeftinjenja, jer ne utiče samo nabavna cena na maloprodajnu, već mnogo toga još (nije rekao šta), nego će, ako dolar nastavi da raste, možda gas i da poskupi ! Siroma', kad su zbog te izjave počeli po medijima da ga čereče svakodnevno, on odlučio da svoju mukom zarađenu mesečnu crkavicu od 9000 evra za članstvo u UO parazitske posredničke mešovite firme "Jugorosgas" poklanja dečjim domovima. 'Al ne sekiram se za njega. Preživeće već nekako. On. Za nas nisam siguran. Pogotovo kad se uzme u obzir da smo Rusima, osim što smo poklonili NIS i "Srbijagas", darivali i državni monopol na naftne derivate. U zemlji Srbiji zabranili smo da neko konkuriše građanima Rusije !! 'Ej bre, alo ?! Da bi mogli na miru da šišaju građane Srbije!? Kako i kol'ko hoće. Sve do 2011. A možda i duže, ako treba. A to što su nam obećali krak gasovoda, centralno čvorište za Balkan, Mesec i šire, to mačku o rep. Bilo je usmeno. I nigde toga nema u ugovoru o kupovini NIS-a. Nagovestili su mogućnost, nisu se obavezali. U međuvremenu su produžili rok za izgradnju gasovoda na 2015. Ako ga uopšte i bude. A NIS su dobili odmah. I videli da se nešto s parama i poslovanjem u knjigama ne slaže. Pa sad namiču preko naših leđa razliku koju su štrbnuli oni koji su knjige pisali. A mi plaćamo i naftu i gas koliko god nam Rusi traže. A tražiće još. Kod njih su slavine. I monopol. I knjige.</p>Drugo izdanje2011-02-27T22:50:29Zmutnajasenica