Samo svet jedne tinejdzerke

Petak, 19.00h

24. Septembar

Konačno je došao i taj dan. Petak. Moj omiljeni. I to još posle nastave. Svi časovi su se završili i ja sam na slobodi. Sada je oko pola sedam, a dogovorila sam se da se vidim sa Sarom, Emom i Markom u deset ispred McDonalds-a. Imam još dva sata da dođem do kuće i da se spremim.

Gurnula sam stara, školska vrata koja su se uz skripu otvorila. Niko od starijih učenika još nije izašao iz učionice. Tako da je ovo jedna od retkih prilika kada sam sama u hodniku. I, nekako jezivo izgleda. Zidovi sa kojih odpadaju komadici maltera, oker boje i vrata prebojena u belo ispod kojih se još uvek vidi zelena boja, deluju veoma neprijateljski. Do sada nisam to primećivala. Uvek je tu bila gomila đaka, mojih vršnjaka, koja je jednostavno stajala uza zid i pričala ili šetala, zaklanjajući mi pogled na oronuli i poražavajući unutrašnji izgled jedne srednje škole.

Jaka sunčeva svetlost me je zaslepela, primoravajući me da zažmurim. Letnji vazduh mi je pošao u susret, sparan i topao. I ako je kraj septembra, vreme je još uvek letnje. Široki osmeh mi se razlio licem. Da li je to zato što je petak, ili zato što sam dobila pet iz matematike, stvarno neznam.

„Izvini“ – promumlao je neko dok je pokušavao da se provuče između mene i vrata.

„Oh“, nisam ni primetila da stojim na sred ulaza.

Pomerila sam se u stranu, i da se nisam toliko zanela u maštanju, primetila bih momaka sa tamno smedjom loknastom kosom, sporcke gradje, „Nike“ ranac, izuzetno skup Apple mobilni sa Screen Touch-om... Ali, ja to nisam primetila jer su moje misli bile odsutne.

Za razliku od mene, njemu se opasno žurilo. Laganim korakom sam krenula ka kapiji, a zatim skrenula levo, ka autobuskoj stanici.

Šta se sve promenilo za samo 5 minuta?!

Gomila đaka, željna vikenda, ispunilo je prednji deo dvorišta. Svi su pričali, smejali se, grlili... Obično bih pokušavala da pronađem nekoga za priču, sa kim ću da provedem naredna pola satu u tračarenju.

Ali, ne i petkom.

Petak je dan kada idem pravo kući.

Petak, 19.35h

24. Septembar

Proračunala sam koliko mi vremena treba za spremanje. Ovako...

*Ako stignem kuci u 19.50, treba mi 15 min. da se prilagodim (to uglavnom znači da bacim torbu u hodnik, da pojedem jabuku i isečem krastavac na kolutove, koje ću kasnije da staveim na oči. I ostaje mi taman toliko vremena da pozovem Sašku, da vidim kako je njoj dan prošo, pošto nećemo većeras da se vidimo.);

*Posle, pola sata na Facebook-u. Obično bi mi trebalo sat vremena, ali moram da ga skratim. Samo prihvatim nove prijatelje, pogledam ko mi je prokomentarisao sliku, istima uzvratim komentar... I, da...Moram da pošaljem Luki poruku da ne mogu da stignem sa prepisivanje do sutra, tako da će morati malo da pričeka na svesku iz fizike. Znači, do 19.45 sam zauzeta.

*Od 21.00, tretman u kupatilu:

-Raskošno kupanje u kadi

(sa raznoraznim mirišljavim kupkama);

-Regenerator u kosi;

-Maska na lice, zajedno sa krastavcem;

*Izlazak iz kupatila oko pola devet, a onda šminkanje, što bi trebalo da završim za deset do petnest minuta. Da zaokružimo do petnest do devet bi trebala da budem spremna za akciju.

Mada, možda malo skratim kupanje, za svaki slučaj. Jer ako krene nešto naopako prilikom šminkanja, znate već, pogrešan potez krejonom ili nabijem četkicu od maskare u oko, trebaće mi više vremena da se sredim.

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.