ГЛАС ИСТОКА (GLAS ISTOKA)
http://glasistoka.blog.rs/blog/glasistoka
<p>часопис за књижевност, умјетност, науку и друштвени живот</p>
glasistoka2026-07-04T04:22:16ZMilenko Stojičić: EKOLOKVIJUM
http://glasistoka.blog.rs/blog/glasistoka/glas-istoka-br.-1/2011/02/13/milenko-stojicic-ekolokvijum
<blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small"><div style="text-align: center; font-family: arial, helvetica, sans-serif"> </div><div style="text-align: center; font-family: arial, helvetica, sans-serif"><a id="res_57848" href="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/Ekolokvijum,%20JPG.jpg"><img src="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/previews/Ekolokvijum,%20JPG.jpg" border="0" /></a></div><div style="text-align: center"><span style="font-family: arial, helvetica, sans-serif"> </span><span style="font-family: helvetica">Milenko Stojičić<span style="font-size: 13px"> </span></span></div></span><span style="font-family: helvetica"><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"><span style="font-size: large"><strong>EKOLOKVIJUM</strong></span></div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><div style="text-align: center"><strong>PRELAGOMENA ZA LIRSKU ODBRANU ZEMLJE</strong></div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif"><br /></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><br /></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Zasađujući prve riječi u čistu (a)leju ekolokvijuma mislimo, prije svega, na Svetu Knjigu, majku svih knjiga! Iz Slova u njedrima Pramajke-Svemajke mirišu zelene loze stihova i pupaju grozdovi metafore, znaka i značenja. U Jevanđelju po Jovanu, primjerice, ubraćemo «istinski grozd»: «Svaku lozu na meni koja ne rodi roda, odsijeca je; a svaku koja rod rađa, čisti je da više rodi...» Božanska ekologija čita se srcem i glavom, piše krstom, svijećom i olovkom! Svetotekst je, dakle, i lijepo štivo u čijoj se semantičkoj maternici začinje «ekološka književnost»! Taj svjetleći ekološki luk književnosti izranja, izvija se iz izvora Svetoknjige, traje u vremenu Vremena do današnjega dana, i svija u slovce ovoga priteksta. Kao jednu od svojih zaštitnica Priroda je izabrala književnost, u kojoj je najčistiji vazduh jezika, najhranljivija misao, najzelenija loza mašte a mastilo hlorofil imaginacije i kreacije. Lijepo pisati znači, zapravo, «prevoditi», otkrivati tajne ljepote Prirode. Književnost je «večita svežina sveta» (Matić), a biblioteka «crkva knjige». Onaj sioranovski «zli demijurg» novoga doba biće kažnjen i prokažen upravo perom i mastilom, grančicom rečenice, mladicom riječi. Priroda nas je naučila životu a mi joj uzvraćamo smrću! (Još je Aristotel učio o principima «natura naturans sui generis» i «natura naturata sui generis!» (Prirodom stvoreno i stvoreno po ugledu na Prirodu! I danas važi ovaj aristotelovski misaoni «recept»!) Lijepa književnost je terapija! U protivnom, postaćemo «nerasti civilizacije», nekrofilni izrodi... </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Krajnje je vrijeme za novi «kopernikanski zaokret» u mišljenju i djelanju. Taj «zaokret», međutim, nije moguće izvesti samo lopatom i metlom! Jer, kako opominje Edgar Moren, - «pitanje ekologije nije pitanje kante za smeće»! Neophodna je nova «ekloga ekologije»! Hugobalovsko «istetovirano srce na čelu» signalizira i asocira – srce presađenu u glavu! Naše vrijeme je vrijeme opasnog previda! Dok drijemamo u bljutavom močilu duhovne anemije Levitan rušenja se budi. Previđamo prašinu na tijelu Zemlje a doviđamo «mjesečevu prašinu»! Moramo progledati vitgenštajnovskim okom «koje sve vidi». («Najveći teleskop ne smije da bude veći od našeg oka»!) Još uvijek smo «maleni ispod zvijzda» i naš civilizacijski «pad uvis» skupo košta! Pad je u filozofskom aforizmu identificirao «ekozof» Emil Sioran: «Vjerujem u spasenje čovječanstva, u budućnost cijanida!» Jedan od «likova» Sioranovih aforističkih silogizama je i strašni Krez, koji je «kupio vazduh i učinio ga svojim vlasništvom»! Izliječimo, dakle, svoje cijanidno srce i cijankalijumsku misao! Postali smo odprirođeni, razljuđeni i razluđeni! Spas je u stvaralačkoj čežnji za novom ekološkom Arkadijom. Zakažimo zajedno ekonemsku i ekumensku konferenciju za spas čovječanstva, probudimo se u ekološkom jutrenju, na liturgiji ekologije! Jer, konačno, šta bi Čovjek bez Prirode Hraniteljke i Učiteljice?! I šta bi Priroda bez Čovjeka, svoga vječitog (i talentovanog) učenika?! Lijepa književnost je lirska dokumentacija te «jednine dvojine! i «dvojine jednine». </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Priređivač domišlja prvog «recenzenta» antologije (antos – svijet), ekološkog literarijuma i herbarijuma, - Šarla Bodlera, čija je univerzalna recenzija zbijena u rečenici: «Priroda je ogroman rječnik!». Literata je najbliži rođak «prirodoslovcu» (koji zna šta je «priroda slova» i «Slovo Prirode»)! Literata je rod i rataru; ore duboku, horizontalnu i vertikalnu brazdu jezika u nepreglednoj bjelini njive od papira! I ljetina im je slična; rataru jabuka, šljiva, trešnja, zrno pšenice ili srcolik krompir, a literati jabuka, šljiva, trešnja, zrno pšenice ili srcolik krompir tropi! Ratar kopa, ore, prekopava, drlja busen i humusnu srž zemlje, a pjesnik busenje i humus leksike i semantike! Prvi motikom, drugi olovkom! Jedan zalijeva vitmenovske vlati trave, drugi vlati stihova! Tako su, primjerice, drevni kineski pjesnici na praksi, u poljima repice, trske, pamuka i riže, vježbali haiku o repici, trski, pamuku i riži. Vasko Popa je poetičku srž pjesme objašnjavao «grizom» slatke iznutrice trešnje. Francuz Boske je, pod ekološkom aurom i oreolom, raz-mišljao i domišljao da «šljiva nije šljiva ako je ne izgovorim ili ne napišem» i da je «stablo smokve moj najdraži filozof». Pjesnik Dragan Kolundžija tajnu semantičkog jezgra pjesme otključava «moždanom» mezgrom, mozgom oraha. Cvjetovi poslovica mudrosti, znanja i iskustva, pitalica i izreka opolenovani su plodnim prahom i praškom Prirode i urešeni Njenim mladežima. Mnoge latinske sentence isijavaju semantičkim fluoroscentom ekologije. Jedna od njih «kaže»: «In scripto nodum qaerere.» (Tražiti čvor u rogozu, tj. dlaku u jajetu.) </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify">Skidamo kapu pera profesoru Ernstu Hakelu, koji je prvi izgovorio riječ «ekologija» (1966), ali zaštitnička, ekofilska misao starija je od Hakela, i pulsira u jezičkim venama najdrevnijih tekstova. Indijska, kineska i helenska književnost i filozofija su «ekocentrične», preplodne lepezom ekoloških tema: priroda, prostor, čovjek (kao najvažnije biće u prirodi)... U «Ekolokvijumu» milujemo neke od tih manifesta u odbranu Prirode, Svijeta (Zemlje) i Čovjeka! Vrijeme piše Ekološki Ustav Svijeta! Filozofi i pisci su samo «grešni prepisivači» i tolmači toga Zakonika. Njemački pjesnik, Rilke, jedan od meditativnih redovnika Ekologije, umnik u voćnjaku jezika, šalje poetsku (pre)poruku: «Naš zadatak je da ovu prolaznu i trošnu Zemlju sapatnički i strasno utisnemo u sebe...» Ekolog, kako uči filozof Paskal, mora biti «misleći izdanak Prirode», a ne «čistač» i «higijeničar»! Parafrazirajmo Marksovu «jedanaestu tezu o Fiojerbahu»: «Filozofi su svijet različito tumačili, a radi se o tome da se on – spasi!» Slikar Leonardo Da Vinči u «Kvadrifolijumu» spominje «umješnu Prirodu». Priroda je naša hermetična kuća i kućište, kažu izabranici duha! Mi, današnji, to, međutim, nismo zapamtili. Svakodnevno slušamo «drvene advokate» ekologije koji se, prije svega, zameću metlom, iako je, posljednjih dvadestak-trideset godina, narasla ekološka biblioteka, a ekologija postala naučna, «fakultetska disciplina». Metla se podrazumijeva, ali je uvijek pod sjenkom olovke! Metla sama ništa ne može hermetično bremenitoj Prirodi, koju svakodnevno skrnavimo u ludom naumu da je nadvladimo i imamo pod svojom rukom! Priroda, Pramajka, neprekidno postavlja zamke (igra se) i traži od nas da glođemo «kredu znanja»! Zvona zvone za jednu suštastvenu ekološku mobilizaciju, koja, zasigurno, ne počinje «cvrkutanjem» o «čistoći», nego promišljajem o č i s t o t i! Čistoća i čistota – (ne)vesela semantička igra i zagonetka! Ekolog nije ekonom, koliko god ih rođački «vežu» tri slova! Na sceni je «Potemkinova ekologija» kalaja i belaja. «Potemkinova stranka» puna je «ljubitelja» čovjekovog okoliša. Ekolozirati, znači biti na putu od čistoće s metlom do čistote misli sa olovkom! Ekologija glave je prije ekologije srca, misao prije prakse, znanje prije sentimenta! </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Voda je čista bdije li nad njom ekolog u ritmu čiste misli! Ako je voda krv planete Zemlje, i «čini nas svijetom jednine», kako kaže izabrani, onda Ekolog mora biti «vodovit», pripadnik religije vode, koji osjeća simfoniju u šumu Nijagarinih vodopada ili u huku Vrbasa. Jovan Joco Bojović, pjesnik i vrbaski vodoviti kajakaš, piše o «semantici vode». Vodu muti mutna misao! Prije hlora voda se čisti mastilom! Naravno, - voda teče kako teče, i nećemo na ispitu obarati Heraklita! Ali, pitanje je: kakva (nam) voda teče ako je svaki peti stanovnik Zemlje žedan?! I još: dokle će voda teći?! «Negdje oko 2030. voda će biti isto toliko skupa kao nafta!», opominje američki hidrolog Džojs Star. Prema Studiji Svjetske banke – prosječnoj osobi potrebno je godišnje 1700 kubika vode! Međutim, 2025. Bliski istok i sjeverna Afrika godišnje će moći da koriste samo 667 kubnih metara vode po osobi! Prosječnom Izraelcu pripada 311 kubika, Sirijcu 161 a Jordancu tanak mlaz od 93 kubna metra vode! «Sporovi oko vodenih izvora postaće isto toliko ozbiljni kao sporovi oko teritorija!», upozorava izraelski strateg za opskrbu vodom, profesor Aron Sofer. Džejms Pinkerton u polemičkom tekstu (1977) najavljuje «ekološke ratove» i spominje, na ironičan način, termin «enviromantizam» (tj. pregrijani ekološki romantizam) koji bi mogao da izazove ratove sa ekološkim motivima: «Kao što je bio slučaj sa romantizmom ranije, tako bi enviromantizam mogao da rasije strasti preko nacionalnih i intelektualnih granica, da začne ratove i njihova moralna opravdanja na toj osnovi... Hoće li u enviromantičnom 21. vijeku eko-rat biti potreban za zdravlje države?!...» Okeanolog, Žak Kusto, januara 1997. godine, opominje čovječanstvo: «Vaša budućnost u 21. vijeku zavisi od vode. Zahtevam od vas da toga budete svjesni!» Ve-Ka ekolog uljuljkan je primišlju da baš on neće biti nesretni «peti žednik»! To je «dehidrirani» um! Moramo prijeći rubikom svijesti i savjesti! Smrt je majstor Tehnologije, da parafraziramo pjesnika Celana. Mi, danas i ovdje, već pijemo «tešku vodu» i u vodi «samorodnu živu»! Hoćemo li ubrzo noću sijati kao fluoroscentni kukci?! Pušten je duh iz crne Pandorine «centrale»! Za novoekologa je svaki dan – dan Zemlje, praznik kojega je, na demonstracijama, «inaugurisao» američki senator Gejlord Nelson. Biti novoekolog znači biti – svjestan i savjestan, «svjesno savjestan»! Samo svjesnošću, savješću i ljubavlju, prožetim u harmoničnom zagrljaju, ponovo ćemo zadobili svoj planetarni zavičaj, Zemlju. Ili će po nama pasti sač nekrofilije! Ekofilično buđenje novoekologa počinje od Ja, od moje ljubavi! Njegova čežnja i misao je «svuda i stalno zelena»! Novoekolog, pisac na primjer, piše ekolokvijalno, ima «ekoritmično srce», ekoritmičnu misao, ekorotičan je i ekonalan, ekosfera je njegova stilosfera a Ekona je njegova ekološka ikona! Jedan od časnih prototipova novoekologa je Fransoa Miteran, pisac i bivši francuski predsjednik, prvi Ekološki Državnik, u čijem je kabinetu na Jelisejskim poljima granjavalo sunce ekologije. Ekološko sunce granjavalo je i na Miteranovom jeziku: «Ekologija bez poezije bila bi kao železna palma u oazama Džibutija... Kad se posiječe mladi brijest za mene je to porodična žalost... Imam ekološka pluća... Vazduh koji udišem je moj, vazduh koji izdušem je svih nas...» Jedna od najoriginalnijih i najsuštastvenijih ekozofskih izjava je ona, njemačkog filzofa Petera Sloterdijka: «Moje knjige bačene na smeće su otrov!» Alternative, dakle, nema – ili smo paskalovska «misleća trska» ili ćemo, usisani u ozonsku vulvu, skončati ukraj plota civilizacije, kao «paklena trska» ili «paklena pomorandža»! </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Novoekolog je, zapravo, zagovornik «dubinske ekologije» (deep ecology), koju je predložio Šveđanin Arne Nes (1973). «Dubuinska ekologija» je forma ekozofije koja u ljudima izaziva i razvija mudrost, osjećanj jedinstva sa prirodom, povišenu osjetljivost. Glava «dubinskog ekologa» zagrijana je divljenjem i udivljenjem prema prirodi, etičkom i vitalističkom vrijednosšću i estetičkom kontemplacijom nad prirodom! Osnovni princip «duboke ekologije» je - pravo svih živih bića na postojanje! Međutim, čovjek «puca» iz antropocentričnog oružja, narcisoidno objavljujući da druga živa bića imaju vrijednost koju im on da! A on, Čovjek, krhki gubitnik, u potpunosti zavisi od oko 1% živih bića... Evolucioni biolozi ukazuju na najveći problem: drastično smanjenje broja organskih vrsta na Zemlji! Prema Majersu (1979) sedamdesetih godina 20 vijeka svijet je gubio jednu vrstu dnevno, a sredinom osamdesetih – svakog časa nestajala je po jedna biološka vrsta! Čovjek je najveći ubica bioloških vrsta! Ko su antipodi novoekologa odnosno «dubinskog ekologa»? Prije svih «radikalni humanista», virtualni realist, član pokreta za izgradnju «neokovanog prometejstva» (manevriše poetncijalom DNK u «ljudskim biokompjuterima»), zvijezda «elite Prvog svijeta». Drugi antipod, «radikalni tehnolog», maše parolom: «Iskoristite tehnologiju prije nego što ona iskoristi vas!». On je «gerilski umjetnik» koji se angažuje za «pamet predmetnog svijeta», «nastavak logike genocida nad ostalim vrstama», za «otvoreno tržište... čije je jevanđelje Generalni ugovor o saobraćaju i trgovini». On, «radikalni tehnolog» iz administracije Džordža Buša, nije stavio svoj pečat na Zemaljskom samitu u Rio de Žaneiru, na kojem su razmatrana suštinska pitanja: «zaveštanje petstogodišnjeg kolonijalnog ekološkog zločina», «globalna politika nad nama», «imperijalizam zaštite životne sredine» kao jedan od glavnih elemenata trenutne geopolitike». Zbog arogantnog «gerilca», radikalnog tehnologa «američkog sna», dogovori u Riju doživjeli su istu sudbinu koju je doživio Novi svjetski poredak u Zalivskom ratu». </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Pripišimo nekoliko dokumentarnih detalja koji ilustruju izvjesnu pobunu u odbranu Zemlje. Na inicijativu transnacionalnog mirovnog pokreta «Dai Dong», održan je 1971, međunarodni skup stručnjaka o ekologiji u francuskom gradu Mentonu. Sa tog skupa obznanjen je tekst «Poruka iz Mentona», sa potpisima 2200 uglednih imena (i četiri nobelovca), i upućen svjetskoj javnosti. Na ceremoniji u Njujorku iste godine «Poruka iz Mentona» uručena je U Tantu, generalnom sekretaru UN. U Tant je izjavio: «Vjerujem da će čovječanstvo postati svjesno činjenice da postoji krhka ravnoteža fizičkih i bioloških pojava na Zemlji i oko nje, koja ne smije biti nesmotreno poremećena u našoj trci za tehnološkim razvitkom... Ova zajednička briga nasuprot teškoj zajedničkoj opasnosti, što nosi u sebi klice propasti za ljudski rod, mogla bi se pokazati kao snaga sposobna da međusobno poveže ljude. Bitka za ljudsko nadživljavanje može se dobiti samo ako se sve nacije udruže u zajedničkom nastojanju da sačuvaju život na ovoj planeti.» U Tantova izjava ostala je primjer «ekološkog verbalizma», «žongliranja riječima». «Poruka iz Mentona» je svojevrsni ekološki imenik bolesti: «krvarenje okoliša» (otrovne tvari: živa, olovo, kadmij nađeni u tkivu ptica i drugih životinja...); zagađenje slatke kontinentalne vode; teški oblaci smoga koji prekrivaju gradove; nadzvučni saobraćaj, atomske centrale; gubitak «izvjesnog stupnja samoće»; ratovi, usavršavanje oružja... «Zemlju, koja je izgledala tako velika, potrebno je sada sagledati u njenoj malenosti.», piše u «mentonskom telegramu». U «Deklaraciji o ljudskom okolišu» Konferencije Un (Štokholm, 1972) piše: «Čovjek je ujedno stvor i stvaralac svoje okoline... Od svih stvari na svijetu najdragocjeniji su ljudi... U istoriji je dostignuta tačka kad moramo oblikovati našu akciju u čitavom svijetu s više brige o posljedicama za okolinu... Čovjek ima osnovna prava na slobodu, jednakost i i odgovarajuće uslove života u jednoj kvalitetnoj okolini koja dozvoljava život u dostojanstvu i blagostanju...» Na drugoj Konferenciji UN o zaštiti životne sredine u Rio de Žaneiru, 1992. godine, - američki predstavnik nije potpisao Zaključke «ljudske povelje»! U Riju je čovjek ostao deveta rupa na svirali brige. Prema demokratskoj strategiji SAD – demografska strategija je u drugom planu, i bolje je imati zdrav dolar nego zdravog čovjeka! Tako je «zaštitna povelja», verbalna pancijerka, – pocijepana! Rio de Žaneiro je postao glavni grad Unesrećene Planete, koju sasvim mjahko zovemo Majčicom Zemljom! I svijet je ostao bez svoga duhovnog omotača, bez pancijerke duha! Skup u Riju iniciran je izvještajem «Zabrinutost za Zemlju», tekst kojeg su objavile Svjetska unija za zaštitu prirode i Svjetski fond za prirodu. Tada ulaze u opticaj i sintagme «održiv razvoj» i «održivo korišćenje resursa». Drugi dokument, «Povelja o zemlji», bio je na dnevnom redu skupa u Riju. Nakon skupa dvije nevladine organizacije, Savjet Zemlje i Međunarodni zeleni krst, uz pomoć holandske vlade su 1995. upriličile skup u Hagu. Formirana je međunarodna komisija od predstavnika sa svih kontinenata. Komisija je u martu 1977. predložila nacrt teksta Povelje. Konačna verzija teksta Povelje nazvana je «Povelja o Zemlji» i prihvaćena 2000. godine. Povelja poziva na zajedničku akciju zaštitara zemlje: «Izbor je na nama: da stvorimo globalno zajedništvo u brizi za Zemlju i jedni za druge, ili da se izložimo riziku vlastitog nestanka i nestanka biodiverziteta... Da bismo ostvarili ove težnje, moramo odlućiti da živimo sa univerzalnom odgovornošću, identifikujući se sa cijelom zajednicom Zemlje, kao i sa svojim lokalnim zajednicama... Kao nikad do sada u istoriji, zajednička subina nagoni nas da potražimo nov početak... To iziskuje promjenu uma i srca...» I ova Povelja ostala je «polumrtvo» slovo na papiru. A «Samit o održivom razvoju» u Johanezburgu, 2002. godine, je, blago rečno, razočarao! </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Adresant ovoga ekološkog pisamceta nišani olovkom i slovne svice-metke ispaljuje u licitarsko srce «šarenih političara» koji «imaju naviku da lažu, da obećavaju, da se smješkaju, da potkupljuju» (Borhes), i da su «na sredini puta između istine i laži, i sasvim se mirno održavaju u toj svojoj osrednjosti» (Jonesko). Političari su «privedeni» u bjelilo lista jer su počeli da se kite lažnim ekološkim perjem, i da izrastaju iz slika i prislika ekološke scenografije. Oni uživaju u «ekološkim privjescima» a do ekologije im je kao do lanjskog snijega. Figurativno rečeno, - političar na semaforu ekologije ide na crveno, i «gazi» istinskog, iskrenog ekologa. Političaru je do mimkrijskog, fluoroscentnog ekolološkog odijela! Eto, na prmjer: Jeljcin, bivši ruski predsjednik, na predizbornom skupu, u jednoj moskovskoj mljekari, pije «ekološki čisto mlijeko»! Samo koji trenutak nakon televizijskog milovanja vimena neke «nesretne» ruske krave Jeljcin će «izuti» vlašu ruske votke «Smirnof»! A medijske eustahijeve trube objaviće svijetu – da je Jeljcin prvi ruski i svjetski političar-ekolog! Odmah iza Jeljcina, na medijskoj trpezi je Helmut Kol, bivši njemački kancelar. «Kajzer Kol», u ekološko-političkom kabareu, u naručju grli ekološki nevinu «Frau Bundevu»! Kol «gospođi bundevi» javno oduzima nevinost, čuvajući njen himen kao amajliju političke dugovječnosti! A onda slika u duploj ekspoziciji: Klinton i Buš, američki predsjednici, šetaju ekološki idealnim travnjakom Bijele kuće, čistim «vlatima trave» ekologije, rekao bi američki pjesnik, Volt Vitmen. Čovjek bi pomislio da je batler u travnjaku Bijele kuće Epikur, glavom i bradom! Ali, ne lezi vraže – u grmu travnjaka, iza predsjednika, u budžaku slike, u ekološki čistu travu piškaju Klintonova mačka i Bušov psić. Po Si-En-Enu, pas i mačka od političkog pedigrea, - piškaju lavandino ulje! I naše, domaće političke «cvjećke» koriste predizbornu arenu kako bi ilustrovali svoje ekološke «stavove» i zaštitničku privrženost planetarnom zdravlju. Tu «iskrenost» i «privrženost» najbolje na svojoj «koži» osjećaju stabla gradskih aleja izrešetana rajsinglama kojima su «prikovani» pobjednički osmijesi političara. Tako je vrt politike obrastao u kukurijek i koprivu, endemne znake pustog polja. Pod zelenim okolišem «naš političar» podrazumijeva zeleniš, zimzelen oko svojih «planeta», vile ili vikendice! I jezik političara je bez jezičke zeleni, pust, pun «ozonskih rupa» gramatike, leksike i semantike. To je «drveni jezik», kako bi rekli Francuzi. Ekologiji prijeti današnji «ekološki verbalizam»! </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Naučnici različitih vokacija dramatično upozoravaju na kataklizmične efekte tehnološkog delirijuma – na rane, ožiljke i crne pjege na tijelu «zavičajne planete». Pocrnilo je zeleno srce Prirode, koja živi još samo pod navodnim znacima! Fridrih Šiler elegično lamentira o «obezboženoj Prirodi» sa početkom moderne Evrope. Ekofilsko buđenje je imperativno «oživljavanje pobožnosti u našim zemrlim dušama» (Paul Ehrlich) «Mi smo obespejzaženi!», panično objavljuje španski filozof Hoze Ortega i Gazet, i zadesila nas je «suštinska usamljenost svijeta». Gledaju li nas to i nadgledaju Satanine oči?! Trka u ranjavanju Zemlje dostigla je kataklizmične razmjere. Novi jahači apokalipse su među nama, planetarnom djecom! «Zemlja je ostala bez tišine!», govorio je filozof Ernst Bloh upozoravajući na novu bolest, «buku i bijes» našega vremena. Šum atomskog doba razorio je metafitičku ljepotu i ljekovitost tišine. Bloh filozofemom nagovještava sumračje budućnosti. Među prvim intelektualno «uzbunjujućim» knjigama je «Nijemo proljeće» «neustrašive i rječite» Rejčel Karlson (1962). Gospođa Rejčel, koja je umrla od raka, zadobila je vječno mjesto u «panteonu boraca za čovjekovu prirodnu sredinu» (Paul Ehrlich). Ona je inicirala osnivanje pokreta za zaštitu čovjekove sredine! Rejčel Karlson je «digla glas» protiv širokog korištenja pesticida! Njena knjiga šokantnog naslova «napada» kampanje «spržene zemlje» u kojima su ogromne površine prskane biocidima u neuspjelim naporima da se unište štetočine kao što su japanska buba (Popillia japonica), ciganski moljac (Portherija dispair), larva jedne vrste moljca (Choristoneura) koja se hrani pupoljcima lišća i vrste mrava (Solenopsis geminata). Što se takvi programi više ne primjenjuju zasluga je i «Nijemog proljeća», tendenciozne knjige u najljepšem smislu riječi! Jedno vidovito poglavlje knjige je o herbicidima, koji su danas velika prijetnja za okolinu! Knjigu Rejčel Karlson treba da pročitaju laici koji smatraju da je «zemljište samo izmrvljena stijena koja podupire biljku» (Ehrlich)! Danas bi, zasigurno, gospođa Karlson izrazila gnjev protiv «pesticidnog lobija». I knjiga «Pesticidna zavjera», poznatog entomologa Roberta van den Boša, jedna je od klasičnih lektira u ekološkoj biblioteci, kao i knjiga Džonatana Šela, «Sudbina zemlje» (1982), koja isijava predskažućom energijom, u imperativnoj formi kazuje i predskazuje infernalne reflekse atomske ere: «Od trenutka kad je na probnom terenu Triniti kraj Alamogorda u državi Nju Meksiko 16. jula 1945. eksplodirala prva atomska bomba – čovječanstvo živi s nuklearnim oružjem u njedrima... Za sada većina nas ne čini ništa. Gledamo u stranu. Ostajemo mirni. Ćutimo. Pribježište nalazimo u nadi da se kataklizma neće dogoditi, i okrećemo se ličnim brigama. Poričemo istinu – da je kataklizma svuda oko nas. Ravnodušni za budućnost svoje vrste, postajemo ravnodušni i jedni prema drugima. Razdvajamo se. Postajemo hladni. Na putu prema kraju svijeta mi drijemamo. Ali, ako se jednom otresemo te letargije i učmalosti i pređemo na djelo, klima će se promijeniti... Više ne bismo bili uništitelji čovječanstva, nego kapija kroz koju bi buduća pokoljenja mogla stupiti u svijet. Tad bismo počeli da se izvlačimo iz uloge kako žrtava, tako i počinilaca masovnog ubistva. Tad bi u naš život počelu da uviru strast i htijenje neophodni za nas spas. Tad bi se, poput snijega u proljeće, rastopili zidovi ravnodušnosti, inercije i hladnoće, koji sad svakog od nas odvajaju od drugih, nas od prošlih i budućih pokoljenja. Forster nam je rekao: Samo se povežite! Odn nam je rekao: Moramo viljeti jedni druge ili izumrijeti!...» O još jednoj naučnoj ludosti opominje i gospođa Margaret Mid: «Genetski inžinjering je, mislim, čista opscena... Ali naše eksperimentisanje sa genetskim inžinjeringom je vrlo opasno. Puštamo ljude da neodgovorno barataju eksperimentalnom materijom koja može biti ubitačan. Ali, u većini slučajeva, kad čujemo kako ljudi govore o genetskom inžinjeringu, jasno nam je da pojma nemaju o činjenicama koje su važne, kao, na primjer, - šta bi se moglo desiti sa ozonskim slojem sada a ne kroz pedeset godina...» Naučnik Džon Sid, koji je istraživao veze ekologije i psihologije, piše: «Neke od najboljih misli o ekopsihologiji dolaze od neojungijanca Džejmsa Hilmana. U knjizi - Poslije 100 godina psihoterapije svijet sve gori - on ističe da mnogi društveni i ekološki problemi potiču otuda što su ljudi na terapiji, umjesto da budu uključeni u promjenu svijeta... Terapeuti stvaraju pacijente, umjesto da stvaraju građane... Ljudi su spremni da ginu na milione u odbranu različitih društvenih funkcija, kao što su religija, politički sistem ili ideologija. A napadi na Zemlju, koji su doveli do svega toga i bez koje niko ne može da opstane, ostavljaju nas nijemim...» Filozof Vajceker, bivši njemački kancelar, izjavio je bez imalo filozofske metaforičke zakukuljenosti: «Moć nad atomima može se okrenuti u moć nad ljudima!». «Tehnološko bunilo» ostavlja svoje crne tragove: «ozonske rupe», «kisele kiše», «foto-smog», «cvjetanje mora»... Zar ćemo pasti u mračne ponore «nadčovječne nečovječnosti», poput Himlerovih «tehnologa» u gasnima komorama Aušvica?! Prvo i posljednje pitanje je - moralna odgovornost čovječanstva za proces biološke evolucije! Šta je, međutim, sa političkom odgovornošću pred deliričnim samouništenjem? «U filzofiji politike i morala», piše Endrju Ros u eseju «Novi planet», «vidjeli smo pokrete koji su prava, vezana za moderno liberalno društvo, obrnuli u nehumane subjekte i objekte. Akt o ugroženim vrstama (1973) i mnoge druge zakonske odluke ranih sedamdesetih su otvorili američke sudove za mogućnost zahtijevanja (svakodnevno obarane od strane Regan – Buš vlade), u ime zaštite okoline koju čine rijeke, plaže, vodeni svijet. Ovo klasično pitanje, koje je Kristofer Stoun pokrenuo 1974. godine u eseju «Da li drveće treba da ima svoj stav», ostaje...» Dakle, svrdlo «instrumentalnog uma» ranjava tijelo Prirode, ranjavajući i onoga koji upravlja svrdlom. O Levitanu tehnologije našega vremena piše Stenli Abramovič u eseju «Tehnologija i budućnost rada»: «Gdje savremena kultura shvata tehnologiju kao režim moćnih oruđa pomoću kojih se mogu zadovoljiti ljudske potrebe, naročito vladanje prirodom, t e h n e označava razotkrivanje, put do istine. Hajdegerova poenta jeste da t e h n e označava samu ljudsku aktivnost prije nego «oruđe» proizvodnje i organizacije. U tom obnavljanju priroda se ne drži na odstojanju kao «drugi» već su, kao u stara vremena, ljudi dio prirode. Tako, suprotno praksi posljednjih pet vijekova, priroda nije shvaćena kao inertan objekt. Njena imanentnost uključuje i nas. U suprotnosti sa t e h n e, po kom objekt, priroda, otkriva samu sebe, savremena tehnologija je «uređenje otkrivanja», a tehnologija postaje proces kojim je stvarnost teleološki uokvirena. To uokvirenje sprečava zbilju svijeta da ne «isijava». U tom poretku svijet svijet se nalazi «u rezervi» ljudskih potreba i gubi vlastitu suštinu...» </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Postoji li, na primjer, «ekološka estetika» kao što postoji «ekološka istorija»? O tome esejizira Herman Libe u tekstu «Ekološki problemi u kulturnoj mijeni»: «Spoznaje ekološke istorije, razumije se, nisu jedine koje odlučuju o tome kako treba prosuđivati noviju istoriju kulture čovjekovih odnosa prema prirodi. Postoji i istorija estetike za koju su, opet, u užem stručnom smislu, nadležni filozofi. A ova nas istorija estetike uči da je umjetničko slavljenje izmirene prirode specifično za novo doba, i da je svoje najljepše proizvode dalo baš u onoj deceniji kad je željeznica počela da mijenja krajolik i društvo. Istovremeno je, takođe, paralelno sa istoricitetom kulture otkriven istoricitet prirode... Moglo bi se desiti da se volja za očuvanje prirode dokumentovana u ovom dijelu naše mlade istorije kulture na koncu pokaže kao nemoćna volja i da dolazi prekasno... Zeleni impuls je sve do u svoje aktuelne pojavne oblike specifično moderan kulturalni impuls...» </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify">I danas (pogotovo danas!) «živo» i aktualno je opominjuće pismo kojega je 1865. godine poglavica Sitl uputio predsjedniku SAD kao odgovor na ponudu da država od Indijanaca kupi njihovu zemlju a zauzvrat im ponudi rezervat. U pismu pod naslovom «Možda smo ipak braća» zapretene su mnoge ekološke aksiome: «... Mi ne posjedujemo svježinu vazduha i bistrinu vode, pa kako ih možete kupiti?!... Dio sam zemlje i ona je dio nas. Mirisave trave su nam sestre, jelen, pastuv, veliki orao – braća su nam. Stjenoviti vrhunci, sočni pašnjaci, toplo ponijevo tijelo i čovjek – sve pripada istoj porodici... Ova blistava voda što teče brzacima i rijekama mije samo voda, već krv naših predaka... Moraćete učiti svoju djecu isto što i mi učimo svoju djecu – da nam je zemlja mati. Šta snađe zemlju, snađe i njenu djecu. Pljuje li čovjek na zemlju, pljuje na samoga sebe. Zemlja ne pripada čovjeku. Čovjek pripada zemlji. To dobro znamo. Sve je u međusobnoj vezi, kao što je porodica sjedinjena krvlju. Sve je povezano. Nije čovjek tvorac tkanice života, već samo vlakno u njoj. Što uradi sa tkanicom, čini i sa sobom.» </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify">Bestseler pisac, Umberto Eko, piše u tekstu «Ekološka ugroženost»: «Strahoviti tehnološki razvoj prouzrokuje uska grla i poremećaje, a nagli razvoj prehrambene industrije pretvara se u proizvodnju otrovnih i kacerogenih jela... Dok se na selu sijeku šume, napušta poljoprivreda, zagađuju vode, atmosfera i vegetacija, odumiru životinjske vrste i tako dalje, zbog čega sve većom nuždom postaje ako ne baš grah, a ono barem jedna injekcija prirodnih tvari...» Imperativna je i predskažuća opomena Ežena Joneska, «pisca apsurda», u dnevničkoj bilješci: «Pronalasci, stvoreni da poboljšaju uslove ljudskog života prijete, ne samo svjetskom miru i slobodama koje još uvijek postoje u našem svijetu, već i samom životu; mi nismo gospodari nuklearne energije, nedavno smo joj bili izloženi. Sve to je, mi svi to znamo, svi mi to znamo, banalnost, - i pošto se kaže da je to banalnost onda kao da to nije istina. Ali, za većinu nas, mi znamo da povlačenja nema, činjenice su jače od nas, klizimo ka provaliji, ka najvećoj svjetskoj katastrofi, mi to znamo, mi to znamo – ali pošto je to banalnost onaj koji ovo kaže izgleda kao neki jadan tip, ograničen čovjek... Naravno, naravno, idemo u katastrofu. Tu katastrofu, to klizanje ka katastrofi nazivaju i Progresom...»</div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Danas i ovdje, u našem vremenu, postoje i oni drugi, daždevnjaci estetsko-ekološkog podražaja, mimikrijski «ljubitelji prirode», koje je perom kao žaračem žigosao poznati argentinski pisac, Hulio Kortasar u priči «Luka, njegova ekološka razmišljanja»: «Pejzaž, šetnja kroz šumu, gnjuranje u vodopadu, planinska staza, - sve nas to može estetski ispuniti jedino ako nam je obezbijeđen povratak kući ili u hotel, blagosloven tuš, večera i vino, ćaskanje poslije objeda, knjiga ili novine, svesažimajuća i svezačinjujuća erotika. Sumnjičav sam prema obožavaocima prirode koji svaki čas izlaze iz automobila da posmatraju vidik i naprave pet-šest skokova po stijenju; što se tiče onih drugih, onih doživotnih mladih gorana, koji obožavaju da lunjaju sa ogromnim ruksacima i bradama do koljena, njihove su reakcije najčešće jednosložne ili uzvične; kao da je sve u tome što će čovjek ovdje-ondje zastati zblanut pred nekim brdom ili zalaskom sunca, stvarima kojih ima god se okreneš. Civilizovani ljudi lažu kad padnu u bukolički delirijum...» Filozof Žan Bodrijar, međutim, u pesimističkoj filzofskoj istoriji bolesti našeg vremena identifikuje kataklizmični stadijum – imploziju: «Čini mi se da je ekologija fenomen polagane implozije. Da to objasnim. Vjerujem da se približavamo sistemu čija je svrha postojanja zasićena: bilo u socijalnoj oblasti, bilo na svjetskom tržištu ili u pogledu iskorištavanja prirode. Približavamo se tački kritične mase u kojoj može doći do preokreta: može doći do jedne nasilne kontrakcije, do obrata sistema koji je ostvaren na bilo koji način. Za nas to u izvjesnom pogledu može značiti samo katastrofu. Ekologija je pokušaj da se ova implozija spriječi. Ja, doduše, ne vjerujem da postoje veliki izgledi da se ovaj proces obuzda...» Još jedan «estetičar ekologije», italijanski pisac Dino Bucati, ukazuje na «moderno» atomsko satanizovanje Zemlje u uzbunjujućoj poslanici «Istina o kraju svijeta»: «Ako bi čitava Evropa bila počišćena, budimo iskreni, šta bi me bilo briga da se ja sam spasavam? I kada bi strah, danas u porastu, slabio do pasivne nezainteresovanosti, zar to ne bi bila najgora opasnost? Ne zaboravimo: strah je danas ipak najbolja kočnica kada se nadviju oblaci rata... Dakle, Bože me sačuvaj ako bi nuklearne radionice nastavile da udvostručuju snage, ako bi se dotakla kritična tačka, ako bi se mora pretvorila u ideje o kraju svijeta!...»</div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Jesmo li mi, ovovremeni, «okresali» krvo saznanja (spoznanja)?! Je li nam jedino drvo spasenja, H y m e n e a, koje je u brazilskim kišnim šumama otkrio Markos Bukeridž, brazilski botaničar? Ovo «nad-drvo» mnogo brže raste u atmosferi koja ima viši nivo uljen-dioksida, apsorbujući ga. Budući da Bukeridž 2075. godine najavljuje paklenu koncentraciju ugljen dioksida u vazduhu (720 dijelova), Hyimenea bi mogla biti novi zaštitni «himen» u crnoj vulvi atmosfere... </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"> Uđimo sada u vrt, u baštu, u njivu ekološke književnosti, sa propusnicom na kojoj su riječi američkog pisca, Henri Torea: «Najbogatiji je onaj koji najviše upotrebljava prirodu kao sirovinu za trope i simbole kojima će opisati svoj život!» </div></span><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: small"><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"> </span></div><div style="text-align: justify"><div style="text-align: justify"><span style="font-family: georgia, palatino"><div style="text-align: justify"><div style="text-align: justify">ŠI KING (od XI – V v. p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Dunje</div><div style="text-align: justify">Onom koji dunje daruje mi,</div><div style="text-align: justify">ja platiću mojim privescima;</div><div style="text-align: justify">neću samo ja platiti njemu:</div><div style="text-align: justify">zauvek ću njega zavoleti!</div><div style="text-align: justify">Onom koji breskve daruje mi,</div><div style="text-align: justify">platiću mu ja kamenjem dragim;</div><div style="text-align: justify">neću samo ja platiti njemu:</div><div style="text-align: justify">zauvek ću njega zavoleti!</div><div style="text-align: justify">Onom koji šljive daruje mi,</div><div style="text-align: justify">ja platiću dijamantom samim;</div><div style="text-align: justify">neću samo ja platiti njemu:</div><div style="text-align: justify">zauvek ću njega zavoleti!</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Pjesma o usamljenom drvetu</div><div style="text-align: justify">Kruška raste po strani od drugog drveća;</div><div style="text-align: justify">na njoj se bujno zeleni lišće...</div><div style="text-align: justify">Tako i ja usamljen lutam po zemlji...</div><div style="text-align: justify">Kruška raste po strani od drugog drveća,</div><div style="text-align: justify">raširenih grana, gustoga lišća...</div><div style="text-align: justify">Tako i ja sam, bez oslonca, skitam se nadaleko...</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span></div><div style="text-align: justify">HOMER (oko VIII v. p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Kalipsina pećina</div><div style="text-align: justify">(...) Oko pećine njene listaše šuma gusta,</div><div style="text-align: justify">zova i jablan vitki, žalfija mirisava,</div><div style="text-align: justify">dugačkih krila tice tu živele su mnoge</div><div style="text-align: justify">sokoli hitri, sove, brbljive morske čavke</div><div style="text-align: justify">tice, kojima more jedina briga je bila.</div><div style="text-align: justify">Okolo pećine same, široke, pružaše se</div><div style="text-align: justify">procvala vinova loza, obilna, grozdova krupnih.</div><div style="text-align: justify">Redom četiri vrela providnu lila su vodu,</div><div style="text-align: justify">tekući na sve strane, a jedno drugom blizu.</div><div style="text-align: justify">Okolo livade meke bejahu s peršumom svežim.</div><div style="text-align: justify">Besmrtnik stigao kad bi lepoti ovoj blizu,</div><div style="text-align: justify">gledajuć, ostao tu bi, srcem se radujući... («Odiseja»)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span></div><div style="text-align: justify">HESIOD (oko 770 p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>(...) Ti, Perse, božanskog roda, svagda se sećajuć,</div><div style="text-align: justify">Savjeta mog, radi, ne bi l te mrzila Glad,</div><div style="text-align: justify">A ljubila sa lijepim vijencem Demetra časna,</div><div style="text-align: justify">Koja ti hambare zlaćanim ispunjava žitom.</div><div style="text-align: justify">Nemila glas neradna čoveka posvuda prati;</div><div style="text-align: justify">Bozi i ljudi se ljute na onog što besposlen</div><div style="text-align: justify">Živi, naravi svojom trutovim tromim budući nalik,</div><div style="text-align: justify">Što pčelinju raznose muku, bez rada jeduć;</div><div style="text-align: justify">Tebi pak nek milo bude prikladna vršiti dela</div><div style="text-align: justify">Žitnice, da budu ti obilnom ljetinom pune... </div><div style="text-align: justify">SAPFO (oko 600 g. p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Devojka ova mlada, lepotom je nalik na dete,</div><div style="text-align: justify">belja je od ljuske...</div><div style="text-align: justify">umilnijega glasa od harfe, zlatnija od samoga zlata,</div><div style="text-align: justify">vitkija nego tekućica voda, nežnija no ruža...</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Kroz granje dunje</div><div style="text-align: justify">Kroz grane dunje sa visine hladna žubori voda,</div><div style="text-align: justify">vetrić lišće ljulja i sanak blagi sliva se na me.</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">KONFUČIJE (551 – 479 p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Čovjekova sudba</div><div style="text-align: justify">Poslije ljetne žege, hlad jesenji ide,</div><div style="text-align: justify">na poljima, gdje snijeg je ležo, cvate proljeće.</div><div style="text-align: justify">U ružičastom sjaju sunce izjutra se diže,</div><div style="text-align: justify">u ružičastom sjaju zalazi uveče.</div><div style="text-align: justify">A k moru hrle potoci. Vremena se obnavljaju.</div><div style="text-align: justify">I svakim danom sunce novim svjetlom sija,</div><div style="text-align: justify">bez prestanka rijekama nove vode teku.</div><div style="text-align: justify">Jedanput čivjek živi, - i nikad nikad više,</div><div style="text-align: justify">go lahor što se gubi, sav je njegov život,</div><div style="text-align: justify">a smisao čitava bitka,</div><div style="text-align: justify">razrušen humak, na kom korov niče.</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span></div><div style="text-align: justify">HERAKLIT (540 - ? p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Fragment br. 40</div><div style="text-align: justify">Na one što gaze kroz jedne te iste rijeke</div><div style="text-align: justify">stalno druge vode protiču.</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Fragment br. 66</div><div style="text-align: justify">Dušama jeste smrt da postanu voda,</div><div style="text-align: justify">vodi je opet smrt da postane zemlja.</div><div style="text-align: justify">Pa ipak, od zemlje postaje voda</div><div style="text-align: justify">a od vode – duša.</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">MAHABHARATA (IV v. p. n. e) </div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Pevanje 64</div><div style="text-align: justify">Nastavlja Vrhadasvo: </div><div style="text-align: justify">Damajanta, čije oči ko lotosa list bejahu,</div><div style="text-align: justify">smrt zadavši lovcu, zađe u strašnu i pustu goru,</div><div style="text-align: justify">gde zrikavci zriču, koja lavova i leoparda</div><div style="text-align: justify">beše puna, i tigrova, i bivola i medveda,</div><div style="text-align: justify">i jelena, raznih tica, razbojnika i divljaka,</div><div style="text-align: justify">sva obrasla bambusima, mangoima i palmama,</div><div style="text-align: justify">i stabala drugih mnoštvom. Tu kneginja Vidarpkinja</div><div style="text-align: justify">vide brda sa rudama i gajeve raspevane,</div><div style="text-align: justify">i doline mnogo divne, i jezera i rečice...</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span></div><div style="text-align: justify">EURIPID (oko 480 – 406 p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Halkinejo, sjajna ptico</div><div style="text-align: justify">(...) Halkinejo, sjajna ptico, što kraj žala kamenita</div><div style="text-align: justify">neveselu pevaš pesmu!...</div><div style="text-align: justify">I ja s tobom naricaću, ptico krila salomljenih.</div><div style="text-align: justify">Za helenskim čeznem trgom, </div><div style="text-align: justify">za Artemidom čeznem blagom, što na bregu sedi </div><div style="text-align: justify">Kintu, a pod palmom bujna lista,</div><div style="text-align: justify">uz granatu lovoriku i maslinu svetu plavu,</div><div style="text-align: justify">gde se Leta porodila, na jezeru, gde talasi,</div><div style="text-align: justify">krugom kruže i gde muze slavi labud zvukogrli.</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">LUKRECIJE KAR (95 – 55 p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>(...) Sad vidi kako miris prodire</div><div style="text-align: justify">u nozdrve. Pre svega. mnoge stvari</div><div style="text-align: justify">postojat moraju da s njih potečei struji val </div><div style="text-align: justify">raznovrsnih mirisa, razlivajuć se svuda. </div><div style="text-align: justify">No jednome taj miris godi, onaj drugome,</div><div style="text-align: justify">zbog različitih atoma...</div><div style="text-align: justify">Kada se rascvatu proljetni dani</div><div style="text-align: justify">i ponovo se rodi oplodni dah zapadnog vetra</div><div style="text-align: justify">tada ptice u zraku, obuzete tvojom snagom,</div><div style="text-align: justify">o, božice, prve najave tvoj dolazak;</div><div style="text-align: justify">tad skakuću divlje zveri bujnim pašnjacima</div><div style="text-align: justify">i plivaju kroz razorne rečne struje;</div><div style="text-align: justify">opčinjeni čarom, ma koliko ih vodiš, </div><div style="text-align: justify">slijede te svi, u moru, na brijegu, u divljim rijekama,</div><div style="text-align: justify">lisnatim staništima ptica i zelenim poljima </div><div style="text-align: justify">ispunjaš im srce slatkom ljubavlju</div><div style="text-align: justify">i oni se tada uzburkanih strasti rasplođuju...</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">PUBLIJE VERGILIJE MARON (70 – 19 p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>(...) Proleće blagodet šumi jeste i lišću mladom;</div><div style="text-align: justify">s proleća nabubri zemlja, željna semena plodna.</div><div style="text-align: justify">Svesilni otac Etar sa deloplodnom kišom</div><div style="text-align: justify">sađe supruzi srećnoj, s ogromnim telom joj divnim</div><div style="text-align: justify">spoji se štedro, nežne da klice napoji sokom...</div><div style="text-align: justify">Blaga je rodilja zemlja, topli Sefira ćuv joj</div><div style="text-align: justify">rastvara krilo; nežna mezgra kroz stabla struji;</div><div style="text-align: justify">mladice slobodno smeju poverit suncu se novom,</div><div style="text-align: justify">nit loza strepi više od olujnoga juga. («Georgike»)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span></div><div style="text-align: justify">SEKST PROPERCIJE (50 – 15 p. n. e)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Prirodnoj lepoti ne treba ukrasa</div><div style="text-align: justify">(...) Gola ljubav voli samo prirodnu lepotu.</div><div style="text-align: justify">Posmatraj kako lepa zemlja rađa cveće razne boje!</div><div style="text-align: justify">Gledaj kako bršljani sami od sebe</div><div style="text-align: justify">bolje razvijaju svoje grane!</div><div style="text-align: justify">Vidi kako maginja lepše raste u usamljenim pećinama!</div><div style="text-align: justify">Voda zna sama da teče svojim tokom,</div><div style="text-align: justify">iako je niko ne uči.</div><div style="text-align: justify">Obale se sijaju ukrašene šljunkom priroodne boje.</div><div style="text-align: justify">Nikakva umetnost ne može se uporediti </div><div style="text-align: justify">sa prijatnim glasom ptičjih pesama...<span style="white-space: pre"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span></div><div style="text-align: justify">SONG CE HEU (kraj II v, Kina)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>*</div><div style="text-align: justify">Od Lo-janga na istok, kraj puta,</div><div style="text-align: justify">breskve, šljive rastu s obe strane,</div><div style="text-align: justify">i sravnjuju, cvet po cvet, divote,</div><div style="text-align: justify">i porede, list po list, lepote...</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">KALIDASA (IV – V v, Indija)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>13</div><div style="text-align: justify">A sada počuj, put da ti opišem kojim ćeš putovati,</div><div style="text-align: justify">pa potom, o glasonošo oblače, poruku važnu moju.</div><div style="text-align: justify">Putovaćeš, zastajuć na gorama, svaki put kad se odmoriš,</div><div style="text-align: justify">svaki put kad ožedniš, pijući iz svježih potoka vodu...</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>29</div><div style="text-align: justify">Od tvoga odlaska, tanak tok vode pletenici je sličan,</div><div style="text-align: justify">bledolika je od suvog lišča, opalog s obalskih grana;</div><div style="text-align: justify">to njenio žalosno stanje potvrđuje tvoj srećni dobitak,</div><div style="text-align: justify">ti i niko drugi, te oslabelosti lišiti je moraš.</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">LI TAI PE (701 – 762, Japan)</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span>Pjesma o pjesmama mojim</div><div style="text-align: justify">Kad svoje pjesme pišem, vidim</div><div style="text-align: justify">pred prozorom svojim pruće bambusovo,</div><div style="text-align: justify">kako se klanja meni u vjetru.</div><div style="text-align: justify">Tad bambus sliči uzburkanoj vodi,</div><div style="text-align: justify">a šum njegova lišća sliči</div><div style="text-align: justify">žuboru vrela što u šumi skače.</div><div style="text-align: justify">Na bijeli papir svoja slova bacam,</div><div style="text-align: justify">i sve je tako ko da je šljivin cvijet</div><div style="text-align: justify">po bijelu snijegu razbacan.</div><div style="text-align: justify">Svježi se miris mandarinskih plodova</div><div style="text-align: justify">gubi kad ih žena odveć dugo</div><div style="text-align: justify">nosi u tamnim naborima svoje odjeće.</div><div style="text-align: justify">Trne rosa, kad je sunca gleda,</div><div style="text-align: justify">samo moja slova što ih pišem –</div><div style="text-align: justify">vječna su! – Ja to znam, ja, Li Tai Pe!</div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"> </span></div><div style="text-align: justify"><div style="text-align: justify">TU FU (712 – 770, Kina)</div><div style="text-align: justify"><span class="Apple-tab-span" style="white-space: pre"> </span>Pjesnici</div><div style="text-align: justify">Slušajte samo kako kroz drveće vjetrovi gude!</div><div style="text-align: justify">Na počinak već pošo mjesec mladi,</div><div style="text-align: justify">a topli zark večernja rosa hladi.</div><div style="text-align: justify">Budite spremni – nak skladna vaša pjesma bude!...</div><div style="text-align: justify">Ko pjani sad pjesnici gledaju u veče...</div><div style="texГЛАС ИСТОКА БР. 12011-02-13T22:51:38ZglasistokaАврамов штап Радославу Милошевићу
http://glasistoka.blog.rs/blog/glasistoka/glas-istoka-br.-1/2011/02/13/avramov-stap-radoslavu-milosevicu
<blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: medium; font-family: helvetica"> Заиста ћу те благословити </span><br /><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: medium; font-family: helvetica"> и сјеме твоје веома умножити,</span><br /><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: medium; font-family: helvetica"> да га буде као *звијезда на небу</span><br /><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: medium; font-family: helvetica"> и као пијеска на бријегу морском;</span><br /><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: medium; font-family: helvetica"> и наслиједиће сјеме твоје</span><br /><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: medium; font-family: helvetica"> врата непријатеља својих</span><br /><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><span style="font-size: medium; font-family: helvetica"> </span><br /><div><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> 1 Мој 22-23, 17</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">За књигу поезије „Зелени десило“ поводом 50 година плодног књижевног рада </span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">б л а г о р у ч у ј е м о</span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: large; font-family: helvetica"><strong>А В Р А М О В Ш Т А П</strong></span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: large; font-family: helvetica"><strong>РАДОСЛАВУ МИЛОШЕВИЋУ</strong></span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">за велики књижевни учинак у ширењу хришћанских врлина </span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">свете земље Херцегове</span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">На дан Ваведења Пресвете Богородице, </span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">4. децембра 2008. године</span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Српски пјесници Црне Горе и Херцеговине</span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Радослав Милошевић је песнички наследник Васка Попе поникао у усменом предању српске народне књижевности. Враћа се природном кругу вечности и види да све иде од цвета до косидбе, од семенке до јесени, од извора ка понору и опет се јавља Сунце из уског грла песме...“ (Милован Данојлић). „Милошевићеве пјесме чувају лирски и епски садржај и душу једног светосавског народа. Чак и извјесни иронични прелази у појединим пјесмама и стиховима, дјелују питомо и не доводе у сумњу основну нит људскости, а ако се каткад извије патетични зов из дубине народа, пјесник га вјешто удијева у цјелину књиге поезије и њену хармонију...“ (Момир Војводић).</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> „Поезија не мора да буде весела, мудра и елегантна, па ни јасна и логична, али мора да буде поезија, па макар и метафизичка као код песника Радослава Милошевића... Милошевићеве песме, а њих има највише, нису без значаја и значења. У њима има лепих мисли, успелих слика и добрих стихова...“ (Др Миљко Шиндић). „Радослав Милошевић, пева једноставно, сажето, онако како уочава. Његов поглед на свет (на људе и природу). Он је ту, а позија се догађа оплођена, емотивна и мисаона...“ (Милијан Деспотовић). Разапет између срца и логоса, Милошевић ипак долази до спознаје о поезији која нас везује, о љубави која нас хуманизује и о Богу који нас сједињује. „Његове слике су преплављене звуцима и мирисима, у суштини, несталог свијета: свеци и ратници, очеве небеске њиве, мајчин благи лик, сатанини војници, говор траве и биља, кнез таме. Са свих необичних слика поручује да небо није тако високо, земља тврда, а човјек бескрајно самотан...“ (Мр Слободан Правица). Пјесник који је стварање пјесме и црта до које и преко које стиже, изражава сложено осјећање. У поетским сликама доминира симболично треперење танке биљке, коју газе, чупају, пале друге грешне биљке, које ће бити кажњене. Пјесник овог поднебља као што је Радослав Милошевић открива, тражени „Свијетли дан“, и кад пријети поплава опште таме... (Ружица Комар). У овом тешком и тмурном времену, гдје се осјећа угроженост српског народа, пјесник Радослав Милошевић са њиме саосјећа па пише да и „Небо има црну траку над безданом“ (Милован Крунић). </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Развојни пут код Милошевића се креће у истраживању у области поетских симбола и форми. Он се опредијелио за поезију са богатим језиком-Српским језиком у коме се осјећа сјај шпанског језика, описност руског језика, афоризми грчког и латинског, а понекад и грубост њемачког језика. У поезији игре облика крије се једноставност. Он пјева о отпалом, увелом лишћу, јасену, маслачку, грабу... о травама и дрвећу својим стилом, као да се приближава Јесењиновим брезама и Цветајевој коприви и чичку. Даје им душу, мисао и значај, јер их носи од ране младости из херцеговачког села Брестица, и све га на то подсјећа, камењар, крш, пропланци, путељци... Биљке убијају отрови и штетна зрачења, и на свој начин дензифекују ваздух. Код Милошевића биљке штите људе од злих духова, благотворне су на радном мјесту и у кући. Осјећа се код пјесника да душу лијечи само завичај; као да хоће да каже:“Гдје је зрно клицу заметнуло, ондје нека и плодом почине“ (П.П. Његош). Милошевићево перо је умочено у кандило, ријечи лете, а његова поезија ће да траје. Милошевић усавршава поезију и њено настајање те поставља отворено питање од“Пјесме над пјесмама“ и Богочовјека-Христоса без кога се ни у позији не може. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><span style="white-space: pre"> </span>Милошевић је стасао када се стварала поезија „западна“, „источна“, „несврстана“, „паганска“, „пролетерска“, и „малограђанска“, али није њима припадао. У његовој поезији тога нема. Пјесник слути да ће ударити гром пред нас од којег ћемо се за час преобразити и од чије муње ћемо обновити душу кроз поезију у нешто љепше и трајније. „(Љиљана Лукић)</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Прву пјесму „Зеко на братовим скијама“ објавиле су му „Мале новине“ 1958 године по препоруци Вукашина Вукотића,наставника ботанике, зоологије, науке о човјеку српског језика у Основној школи на Планој код Билеће. У Народном позоришту у Тузли, код директора Меше Селимовића, познатог српског књиевника, покренуо је рад Књижевног клуба“Патрис Лумумба“ 1961. године са Станком Ристић,Милорадом Лазићем, Драгом Јовановићем и др. У Народном универзитету у Лукавцу основао је Књижевни клуб“ Мостови“ 1962. године и покренуо издавачку дјелатност са браћом Павловић. У Пурачићу оснива Литерарну секцију“ Озренски пламен“ 1963. године са Тихомиром Савичићем и другим младим писцима. У Ријеци оснива Књижевно друштво „Домети“ 1965. године са Ђакомом Скотијем и Недељком Фабријем. У родним Брестицама код Билеће, оснива Књижевни клуб „Свитања“ 1964. године. У Требињу 1993. године оснива Књижевну заједницу“Јован Дучић“. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Покреће и организује први фестивал савремене поезије тадашње Југославије у Лукавцу код Тузле 1963. године. У Ријеци покреће и уређује студенски лист 1965. године. Прве „ Дучићеве вечери поезије“ покреће 1967. године у Требињу. Покренуо је прве књижевне сусрете на Козари 1968. године. Први алманах поезије „ Сунчане капије“ објављује 1968. године у Требињу у коме је, поред Радослава Милошевића, заступљена поезија Радослава Братића, Мирка Поповца, Тодора Дутине и Божа Милошевића. Обнавља „Дучићеве вечери поезије“ 1993. године у Требињу, и предсједник је Одбора тих Вечери до 1998. године на иницијативу Српске новинске агенције Републике Српске. Успоставља блиску сарадњу књижевника Херцеговине и Црне Горе од 1968. године и наставља ту сарадњу непрекидно до данас, започету са професором Слободаном Бошковићем и пјесницима Књижевне заједнице“ Владимир Мијушковић“.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Учествовао је на бројним књижевним манифестацијама и на њима добијао више признања и књижевних награда, као и на књижевним сусретима на Козари, Тјентишту, Мајевици, Лукавцу, Смедереву, Никшићу, Подгорици, Бијелом Пољу, Крагујевцу, Крушевцу, Новом Саду, Стражилову, Сремским Карловцима, Херцег Новом, Дубровнику и др. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Поезија му је заступљена у више зборника и антологија савремене српске поезије и превођена на више страних језика : талијански, руски, бугарски, македонски, румунски, турски. Више пута је учествовао на Међународним сусретима писаца у Београду. Заступљен је у Енциклопедији Матице Српске, Лексикону писаца Југославије, Монографији „ Ко је ко у Југосавији“ , те у књизи „Знамените личности Републике Српске“. У Зборнику „Српска проза данас“ објављује књижевну баштину српске Херцеговине која у задњих петнаест година износи преко хиљаду нових књига , од којих је велики број сам рецензирао и уређивао, или припремао за штампу. Био је дописник бројних листова и часописа у бившој Југославији и Републици Српској. Објавио је преко двадесет књига, од тога једанаест збирки пјесама : „ Над понором“ , „La Speranzza del vento“, „Клетва наде“, „Украдено Сунце“, „Дио нашег лица“, „Близина црне рупе“, „Зелени Десило“, „Небо зове“, „Над Безданом“, „Нада вјетра“ и „Пјевати па постојати“. Четири књиге о Јовану Дучићу: „Земаљско и Небеско Јована А.Дучића“(монографија), „Епска рапсодија о Јовану Дучићу“, „Дучићев пут“ и „Требињска химера“, те једну завичајну монографију „Брестице некад и сад“ ( у штампи); затим , пет књига из математике за студенте основних магистарских и докторских студија. Објавио је преко тридесет научних, стручних и публицистичких радова из математике, што га је произвело у доктора математичких наука и звање вандредног професора Филозофског факултета на Универзитету Источно Сарајево. У штампи му се налази још неколико књига из поезије и математике.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><div style="text-align: justify"><strong>ЗЕЛЕНИ ДЕСИЛО</strong></div><div style="text-align: justify">у троскоку и разбијеном десетерцу истовремено</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><strong>први скок</strong></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">шта то радиш Зелени Десило</div><div style="text-align: justify">о своме се јаду забавио</div><div style="text-align: justify">не пожарај около Атоса</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">ту свијетли лавра Немањића</div><div style="text-align: justify">не преграђуј наше Милешево</div><div style="text-align: justify">ту се Твртко крунис`о за краља</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">те не пуцај около Дечана</div><div style="text-align: justify">нека снива у божијем миру</div><div style="text-align: justify">„грешног Срђа“ „Лоза Немањића“ </div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">не потапај дичну Студеницу</div><div style="text-align: justify">српске крви и извор и ушће</div><div style="text-align: justify">те не гледао Сунце ни Мјесец</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">ако такнеш у Острог и Свеца</div><div style="text-align: justify">зашто ни сад не имају мира</div><div style="text-align: justify">двори брата Великог Везира</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">вријеме стоји ил` Сунце не сија </div><div style="text-align: justify">лучу од Пећке Патријаршије</div><div style="text-align: justify">због облака Бугарске, Србије</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">Црне Горе и Српске Крајине</div><div style="text-align: justify">Македонске и земље Угарске</div><div style="text-align: justify">Посне Босне и Херцеговине</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">луча тамни понад Далмације</div><div style="text-align: justify">вријеме хоће да сија к`о прије</div><div style="text-align: justify">и немао ни душе ни лица</div><div style="text-align: justify">што да страда света Грачаница</div><div style="text-align: justify">Рашка школа нариче и рида</div><div style="text-align: justify">Све због тебе остао без вида</div><div style="text-align: justify">Ту Милутин па и Симонида</div><div style="text-align: justify">Воде вјечну љубав Светог Вида</div><div style="text-align: justify">Царе Лазо, Царице Милице</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">Раскол неће двије Раванице</div><div style="text-align: justify">Зашто опет гаврани да гачу</div><div style="text-align: justify">Не потапај манастир Морачу</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">не кради ми са небеса кола</div><div style="text-align: justify">фрушкогорског дивног Крушендола</div><div style="text-align: justify">ко то хоће опет да похара</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify">нашу пјесму, нашу сузу, нашу причу</div><div style="text-align: justify">и манастир бајни красну Жичу</div><div style="text-align: justify">никад неће престат` српска лира</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">док је блиског Пивског Манастира</div><div style="text-align: justify">клет Десило зар би и то хтио </div><div style="text-align: justify">да ми отмеш Сунце и Канео</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><strong>други скок</strong></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">а хиљаду девете стотине</div><div style="text-align: justify">и двадесет девете године</div><div style="text-align: justify">пр`о педест хиљада цркава</div><div style="text-align: justify">у Совјетском Савезу – Русији</div><div style="text-align: justify">у животу је свега до стотину</div><div style="text-align: justify">све остало поруши Десило</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">ил` у своје сврхе употријеби</div><div style="text-align: justify">шесдесет и шест епископа посла</div><div style="text-align: justify">у затворе и у казамате</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">међу њима патријар Алексеј</div><div style="text-align: justify">док попове жешће прогањаше</div><div style="text-align: justify">умори их смрћу мученика</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">дв`је хиљаде и седам стотина </div><div style="text-align: justify">свештеника за вјеру умрије</div><div style="text-align: justify">још хиљаду девесто шездесет</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">све монахе вјере православне</div><div style="text-align: justify">три хиљаде песто монахиња</div><div style="text-align: justify">и незнани број вјерника страда</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">од Јосифа проклетога сина</div><div style="text-align: justify">кога сином Сунца проказаше</div><div style="text-align: justify">каквог Сунца кад је брат Мјесеца</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">ил` је двојник Зеленог Десила</div><div style="text-align: justify">што похара мајчицу Русију</div><div style="text-align: justify">сад можемо читат` Митрофана</div><div style="text-align: justify">о јачини вјерских осјећања</div><div style="text-align: justify">у Печорској Лаври крај П(а)скова</div><div style="text-align: justify">гдје на крају службе и причешћа</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">док вјерници напуштају цркву</div><div style="text-align: justify">по мермерном поду пуно воде</div><div style="text-align: justify">у ком своје не видимо лице</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">јер то бјеху сузе покајнице</div><div style="text-align: justify">сада од њих живи наша црква</div><div style="text-align: justify">засад плачу само сељаци</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">и старије жене и грешници </div><div style="text-align: justify">ситни мали јадни и невољни</div><div style="text-align: justify">кад би којим чудом проплакали</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">проплакали главни грешитељи </div><div style="text-align: justify">Русију би спопала несрећа</div><div style="text-align: justify">од поплаве покајничких суза</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">све у срећу радост и весеље</div><div style="text-align: justify">проклетога Зеленог Десила</div><div style="text-align: justify">проклетога Зеленог Десила</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><strong>трећи скок</strong></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">испод Лангра не извире Сена</div><div style="text-align: justify">но из брда Зеленога Десила</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">око Сене не пјевуше Франци</div><div style="text-align: justify">него ђаци војске Десилове</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">кроз Д`Танкарвил не видим тробојку</div><div style="text-align: justify">него Мјесец и његову бројку</div><div style="text-align: justify">са четири милиона виза</div><div style="text-align: justify">без Бодлера и Сплени Париза</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">Бастиља је крвава притока</div><div style="text-align: justify">шаље нафту танкером „Режином“</div><div style="text-align: justify">а коју је преко Ротердама </div><div style="text-align: justify">упутио Зелени Десило</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">сузе лије и лука „Жанвије“</div><div style="text-align: justify">што јој Сена као прије није</div><div style="text-align: justify">у облику сјајних естаура</div><div style="text-align: justify">пут Ла Манша славно да догура</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">не у море поноса но суза </div><div style="text-align: justify">демографском долином већ хита</div><div style="text-align: justify">Десилове чете фаворита</div><div style="text-align: justify">љубимаца младих милосника</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">са француском господском заштитом </div><div style="text-align: justify">јуришају на штиту са штитом</div><div style="text-align: justify">Сеном брже него нафтне мрље</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">српски јади зар ће Франце снаћи</div><div style="text-align: justify">на прагу им ти вјешти ласкавци</div><div style="text-align: justify">придобише наклоност владара</div><div style="text-align: justify">не слутећи драму такмичења</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">премала је Ајфелова кула</div><div style="text-align: justify">Тријумфална капија и врата</div><div style="text-align: justify">и француска европска бешика</div><div style="text-align: justify">кад је клети Десило ушика</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">са најјачим оружјем на свијету</div><div style="text-align: justify">(у гаћама на срамоту свијету)</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">у баштама поља Јелисеја</div><div style="text-align: justify">још не слути француска господа</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">да цвјетови зла су код Бодлера</div><div style="text-align: justify">процвјетали за њих на Косову</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">по коме се шепури Десило</div><div style="text-align: justify">има више од шест вијекова</div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: center"><a id="res_57847" href="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/Radoslav%20Milosevic.jpg"><img src="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/previews-med/Radoslav%20Milosevic.jpg" border="0" width="450" height="500" /></a> </div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"> <strong>ДР РАДОСЛАВ МИЛОШЕВИЋ</strong></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"> Рођен је 12. маја 1944. године у Брестицама код Билеће. Основну школу завршио је у Коритима, осмогодишњу школу у Планој код Билеће, средњу школу у Тузли, а вишу школу у Ријеци. Природно-математички факултет завршио је у Сарајеву на одсијеку математика-физика и стекао звање професора математике. Двогодишње постдипломске студије завршио је на Свеучилишту у Загребу и стекао научни степен магистра природних знаности из области математике. Одбранио је магистарски рад на тему: "Теорије о конструктибилном". На Природно-математичком факултету у Бањој Луци одбранио је докторску тезу под насловом: "Неке релације коеквиваленције на полугрупама са релацијама различитости" и стекао научни степен доктора математичких наука. </div><div style="text-align: justify"> Предавао је математику у средњим школама у Требињу, на Вишој педагошкој школи у Мостару, затим је био виши асистент математике на Учитељском факултету у Призрену, те по оснивању Факултета за производњу и менаџмент у Требињу при Универзитету у Српском Сарајеву изабран је за вишег асистента математике.</div><div style="text-align: justify">Објавио је преко 20 научних и стручних радова, од којих наводимо пет:</div><div style="text-align: justify"> - "Неки Голдбахови проблеми", "Математичко-физички лист", Загреб, страна 82-85, 1982/83. године.</div><div style="text-align: justify"> - "Some characteristics of recursive structures", "Радови математички", Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине.</div><div style="text-align: justify"> - "A note on two problems in construtive set theory", Proceedings of the II Mathematical conference in Pristina 25-28, 1996, 49-54.</div><div style="text-align: justify"> - "A basic separation on a set with apartness", Univ. Belgrade Publ. El. Fac. Math. 8. (1997), 36-43.</div><div style="text-align: justify"> - "Left cocongruences defined by coradicals of principal right consistens subsets of semigroup with apartness", Bull. Soc. Math. Banja Luka 4, (1997), 1-22.</div><div style="text-align: justify"> Објавио је књиге из математике:</div><div style="text-align: justify"> - "Алгоритми и конструктивна математика", Библиотека уџбеници, уџбеничка литература и приручници, НИП "Универзитетска ријеч", Никшић, 1990. године.</div><div style="text-align: justify"> - "Математичка формализација поетике". Библиотека студије, чланци и огледи, Завод за уџбенике РС, Бијељина 1996. године.</div><div style="text-align: justify">- "Три еквивалентне теорије ефективне израчунљивости (Рекурзивне функције, Марковљеви нормални алгоритми и Тјурингове машине)", Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево, 2002. године.</div><div style="text-align: justify"> На 7. Конгресу математичара, физичара и астронома Југославије, одржао је уводно излагање за секцију Примијењена математика на тему "Теорије о конструктибилном", Приштина 1987. године.</div><div style="text-align: justify"> Члан је Удружења књижевника Српске.</div><div style="text-align: justify"> Поезију је објављивао у многим листовима и часописима, а заступљен је у више антологија и зборника.</div><div style="text-align: justify"> Неколико пута је учествовао и на Међународним сусретима писаца у Београду, а поезија му је превођена на италијански, руски, македонски, бугарски и румунски језик.</div><div style="text-align: justify">Учествовао је више пута на Међународном сусрету писаца у Београду.</div><div style="text-align: justify"> Објавио је самосталне збирке пјесама:</div><div style="text-align: justify"> - "Над понором", Свјетлост, Сарајево, 1973.</div><div style="text-align: justify"> - "La speranza del vento" (Нада вјетра), Бергамо у Италији, 1983. (на италијанском језику).</div><div style="text-align: justify"> - "Клетва наде", Универзитетска ријеч, Титоград, 1985.</div><div style="text-align: justify"> - "Украдено сунце", Универзал, Тузла, 1986.</div><div style="text-align: justify"> - "Дио нашег лица", Хаику, Пожега, 1989.</div><div style="text-align: justify"> - "Зелени Десило", Удружење књижевника Републике Српске, 1993.</div><div style="text-align: justify"> - "Близина црне рупе", Удружење књижевника Републике Српске, 1993.</div><div style="text-align: justify"> - "Небо зове", Удружени издавачи, 1996.</div><div style="text-align: justify">- "Над безданом", Задужбина Петар Кочић, Београд - Бања Лука, 1998.</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"> О великом српском пјеснику и дипломати Јовану Дучићу објавио је четри књиге и то:</div><div style="text-align: justify"> - "Земаљско и Небеско Јована А. Дучића", 2001. године (монографија), (за прву годишњицу Дучићевог повратка у завичај).</div><div style="text-align: justify"> - "Епска рапсодија о Јовану Дучићу, 2002. године (за другу годишњицу Дучићевог повратка у завичај),</div><div style="text-align: justify"> - "Дучићев пут", 2003. године (монографија), (за трећу годишњицу Дучићевог повратка у завичај),</div><div style="text-align: justify"> - “Требињска Химера”, (стотину скица, цртежа и пројеката Јована Дучића о урбанизацији града Требиња).</div><div style="text-align: justify"> Објавио је и једну историјску читанку о завичају:</div><div style="text-align: justify"> - "Брестице некад и сад" (са Споменицом на 2. март 1942. године), Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета", Билећа 2003. године.</div><div style="text-align: justify"> За штампу је припремио још неколико књига из математике, поезије и књижевне историографије.</div><div style="text-align: justify"> Милошевић је као пјесник стасао када се стварала поезија "источна", "западна", "несв рстана", "паганска", "пролетерска" и "малограђанска", али ниједној од њих није припадао.</div><div style="text-align: justify"> Он се опредијелио за поезију са богатим изворним српским језиком из херцеговачког завичаја, у чијим пјесмама назиремо сјај шпанског језика, описност руског језика, афоризме и лаконски говор грчког и латинског, а понекад и грубост њемачког језика.</div><div style="text-align: justify"> За свој хомодуплекс Радослав Милошевић, у једној својој пјесми, каже: "...што сам ишао (даље у науку) све сам био (ближи умјетности)..."</div><div style="text-align: justify"> - Математичар који није помало и пјесник, није ни пјесник ни математичар, те је Милошевићево созерцаније да Бог постоји јер је математика непротивуријечна".</div><div style="text-align: justify">Удружење књижевника Српске и Књижевна заједница "Јован Дучић"из Требиња, др. Радославу Милошевићу у част, организовали су 07.03.1998. године у Завичајном музеју у Требињу изложбу под називом: "Математика и ликовна умјетност" (од 99 слика, цртежа и графика), гдје је на импресиван начин повезао математику и ликовну умјетност кроз четири циклуса:</div><div style="text-align: justify"> - Човјек као свемир,</div><div style="text-align: justify"> - Трансцендентне и техничке криве,</div><div style="text-align: justify"> - Комплексна анализа, </div><div style="text-align: justify"> - Графика и математика, чиме слути и математику на народним везовима и умјетнинама.</div><div style="text-align: justify"> Иницијатор је и покретач рада Школе младих математичара у Требињу, Покрета науку младима, Друштва математичара и информатичара „Еуклид“ за Источну Херцеговину са сједиштем у Требињу.</div><div style="text-align: justify">Покренуо је рад више књижевних друштава и клубова, од којих су афирмисали свој рад: Књижевни клуб „Патрис Лумумба“ у Тузли, Књижевни клуб „Мостови“ у Лукавцу, Литерарну секцију „Озренски пламен“ у Пурачићу. Покренуо је и уређивао је Студентске новине на Ријеци. Основао је Књижевни клуб „Свитања“ и Књижевну заједницу „Јован Дучић“ у Требињу.</div><div style="text-align: justify"> Добијао је и многа књижевна признања и награде на бројним манифестацијама, као нпр. у Тузли, Лукавцу, Ријеци, Никшићу, Подгорици, Смедереву, Крушевцу, на Козари и Стражилову.</div><div style="text-align: justify"> Оснивачи и организатор је Првих „Дучићевих вечери поезије“ 1967. године и обновљених „Дучићевих вечери поезије“ 1993. године у Требињу.</div><div style="text-align: justify"> Изабран је у звање доцента математике на Факултету за производњу и менаџмент у Требињу, као и на Филозофском факултету у Источном Сарајеву, на одсјеку за математику и рачунарство. </div><div style="text-align: justify"> У штампи му се налазе два уџбеника (приручника) за студенте математике и технике.</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><br /></div></span></div><span style="font-size: medium; font-family: helvetica"> </span>ГЛАС ИСТОКА БР. 12011-02-13T22:14:41ZglasistokaНОВИЦА ТЕЛЕБАК: МОЈ ШАНТИЋ
http://glasistoka.blog.rs/blog/glasistoka/glas-istoka-br.-1/2011/02/13/novica-telebak-moj-santic
<div><br /></div><div><br /></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: large; font-family: helvetica; color: #003366"><strong>ЧОВЈЕКОВ ОСВОЈЕНИ СМИСАО ЖИВОТА</strong></span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> 1.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Што сам се више дружио са поезијом Алексе Шантића, све више сам увиђао да један пјесник може живјети само у души, у срцу и на уснама људи свога времена, као и људи које ће донијети неко будуће вријеме: само онолико колико ће његове пјесме ти људи моћи прихватити као израз сопствених осјећања и мисли, сопственог бола и сопствене радости, сопствене љубави и разочарења, надања и посрнућа, колико ће им помоћи да се снађу на замршеним стазама и богазама живота - као слутња гдје би могао бити излаз и спасење, као подстицај да се вјерује како се до те слутње може, можда, доћи. Није то увиђање било нешто ново у схватању поезије, нешто што је искључиво моје. Битна је, међутим, у свему томе, била само чињеница да је то увиђање постало моје увјерење, које се испољавало, најприје, као прихватање појединих Шантићевих пјесама као израз неких мојих садржаја, оних, често, неизрецивих дрхтаја у дубинама сопствене душе, оних таласа који су доносили из тих дубина, ритмом Шантићевих пјесама, неко олакшање у одређеним животним ситуацијама. Многе Шантићеве пјесме постале су ми, зато, потреба: да ми одбране љубав кад ме је дотицала мржња, да ме утјеше кад ми је прилазило разочарење, да ме придрже кад сам падао, да ме дигну кад сам већ пао, да улију снагу за борбу кад сам почео малаксавати. Онако достојанствен, непосредан и једноставан, Шантић ми је прилазио и као пријатељ, као најрођенији, увијек ме је, својом топлином, спасавао. Шантићева пјесничка рука, рука једног Мостарца Херцеговца, испружена према мени, такође Мостарцу Херцеговцу, доносила ми је оно разумијевање и доброту што могу да донесу само блиске комшије, које увијек наше тјескобе и патње доживљавају као своје. И то, без сумње, за мој однос према Шантићу није без значаја.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Како је то изгледало, показаћу на неким, за мене важним, примјерима. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Једног новембарског дана, 1998. године, стајао сам у Спомен соби погинулих ратника у посљедњем рату, док се, у тим тренуцима, у мојој души одвијала једна болна, тешко подношљива бура. Стајао сам, готово сам, међу пет стотина седам страдалника, који су, тако ми се чинило, жељели да им одговорим зашто слобода није онаква какву су је замишљали док су се борили и давали своје животе за њу. Осјећао сам да ме гледају са фотографија са пријекором као да сам и ја крив за све то што се догодило и што се догађа након завршетка рата. Као одговор мојим палим саборцима, са којима сам провео двије године на невесињско-мостарском ратишту, прије него што сам тешко рањен, сузе су ми потекле, саме, низ лице. Готово да сам истрчао, плачући, и у магновењу написао пјесму "Спомен соба". Као да сам се пробудио из неког чудног стања и прво чега сам се сјетио била је Шантићева "Песма инвалида". </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Алекса Шантић, пјесник националних заноса и прегнућа, чија је пјесма "Ми знамо судбу" проглашена сонетом српске историје, јер је у њој, потпуније него и један други пјесник, изразио суштину српске вјековне борбе, као борбе за слободу, коју им је дао Бог, а коју други, насилници, зулумћари, тирани и поробљивачи, непрестано краду и отимају - написао је, 1923. године, једну чемерну пјесму у којој је открио болну истину да су се српски хероји из Првог свјетског рата, након побједе, претворили у просјаке. Била је то "Песма инвалида". Пјесма мало штампана и анализирана, мало учена у школама и рецитована на приредбама, садржи горко наличје борбе за слободу - за које би се требало знати прије него се крене у борбу. Можда би се, тако, могла спријечити злоупотреба побједе, да се, након ње - рђе сребром покривају. Појављивање "Песме инвалида" у моме сјећању доживио сам, тада, као Шантићеву подршку и охрабрење за оно што сам изразио у својој пјесми "Спомен соба".</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Други примјер је из времена рата. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Једног дана, на фронту, до мене је допрла вијест да су Мостарци, они који су пуцали на нас, споменик Алекси Шантићу - бацили у Неретву. Прва моја реакција била је чуђење: како је неко могао да баци у набујале воде ријеке онај дивни споменик који је задржао, у бронзи, један уочљив осмијех радости за сваког ко му дође, као потврду да управо њега највише воли и да је, зато, са нестрпљењем чекао његов долазак. А онда, након тих првих тренутака невјерице, знао сам: наши противници, да не кажем непријатељи, у лудилу које их је тада било захватило, као што је, уосталом, било захватило и нас, које су нас доживљавали, као што смо и ми њих, за своје противнике, да не кажем непријатеље, повјеровали су да је Шантић, српски пјесник, такође против њих и да, због тога, његов споменик, који смо раније заједно подигли, не може остати на мјесту на коме је до тада био. У историјским бурама и непогодама поремете се све вриједности, па се изгуби и потреба да се за људе, па и кад су нам противници, да не кажем непријатељи, (под условом да не престану да буду људи), увијек мора имати - разумијевање, као што је то показао Шантић у пјесми "Бег Рашид - бег", коју је написао 1911. године, у времену када се, незаустављиво, рушило турско царство на Балкану. На почетку те пјесме Рашид - бег се сјећа своје младости, свога срећног живота, заштићеног царским низамима и хордама. Он види "с мјесецом барјаке зелене и горде" и чује "борија турских ... јасне звуке". Из заноса га буди "ђаурска труба" која "писну неђе". Пјесма се завршава сликом Рашид - бега који "се прену, трже, густе скупи веђе", а затим "обори главу међу сухе руке". Шантић који је, тада, славио ослободилачку борбу српског народа и његове побједе, са топлином саосјећа, у овој слици, са Рашид - бегом, који тугује за прошлим, срећним временима, Рашид - бег није, овдје, симбол једног царства под којим су Срби робовали, него човјек који види да заувијек нестаје све оно што га је чинило срећним. Шантић га је разумио и показао да и противници, да не кажем непријатељи, могу да пате и да и са њима треба -саосјећати и да им патњу не треба увећавати и над њима ликовати. Тако је Шантић, преко подсјећања на пјесму "Бег Рашид - бег", одбранио, тога дана,у мојој души, оне који су његов споменик - бацили у Неретву. Повјеровао сам: исправиће они своју грешку чим, поново, све ствари заузму своје право мјесто. Након рата то се и остварило: Мостарци су на исто мјесто поставили Шантићев споменик, изливен у Београду, у истом калупу, као и раније, са истим осмјехом радости за све људе када му дођу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Као трећи примјер животворности Шантићеве поезије навешћу једну њену карактеристику, изузетно значајну за Херцеговце. За све ратно и поратно вријеме у мојој души изузетно снажно пулсирају поруке које долазе од Шантићевих пјесама у којима је описао тежак живот у Херцеговини, као и од оних у којима моли Херцеговце, боље рећи, у којима их преклиње да се не селе са родног тла. Те Шантићеве поруке, које ме непрастано обузимају, долазе, заправо, са мјеста на коме се те пјесме додирују и, на први поглед, искључују. Јер, дјелује веома парадоксално, што је Шантић поред пјесама: На убогом пољу..., Пред колибама, О класје моје, Ковач, Угљари, Хљеб, Вече на шкољу, (да наведем само неке од Шантићевих социјалних пјесама), написао и пјесме: Остајте овдје и Сеоба, које дјелују као молитве да се остане тамо гдје се пати. Како то разумјети и прихватити? Шта то у каменитој Херцеговини има, поред тешког живота, што се на другим просторима не може наћи? О овом Шантићевом парадоксу књижевна критика се није бавила, иако је и сада веома актуелан. И сада се, наиме, у Херцеговини тешко живи, и сада се Херцеговци исељавају на све стране свијета у потрази за бољим животом, а нема пјесника да их убиједи да није добро што то чине, као што је Шантић успио да убиједи своје комшије муслимане да не иду у Турску, а Србе Херцеговце да не одлазе у Србију, а незнатан број Хрвата у Мостару и онај већински из западне Херцеговине да не одлазе према Хрватској и даље. Зато је важно да се види како је то Шантић успио да му се повјерује да се ни на једном другом мјесту не може наћи замјена за све оно што је остало у завичају.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Пјесму Остајте овдје Шантић је написао 1896. године, када су се мостарски (и херцеговачки) муслимани масовно исељавали у Турску. Увјерљиве разлоге због којих не треба да то чине, Шантић је изложио, поетски на ефектан начин. Он је, најприје, поистовјетио родно тло са мајком, а потом је реторским питањем: "Од своје мајке ко ће наћи бољу?! в - обесмислио све оно ради чега би требало селити. Јер, ко може да оде и остави мајку саму да плаче за својим чедом? Ко може да напусти завичај у коме га "свако познаје и воли" и оде у далеку земљу у којој га "нико познати... неће"? Ко може да оде одавде гдје нам "свако братски руку стеже" и оде у туђи свијет гдје за њега "пелин цвјета"? Зато треба остати на родном тлу, јер "сунце туђег неба" не грије као ово у завичају, јер су горки "залогаји хљеба гдје свога нема и гдје брата није..." Сви ови разлози, којима Шантић жели да заустави одлазак, изречени, у пјесми, једним ритмом који буди и освјешћује, истичу вриједност љубави којом смо окружени у свом кршевитом завичају. Тако је Шантић, заобишавши логику стомака, пробудио логику срца, којој, затим, није било тешко да открије да оскудни залогаји завичајног хљеба, натопљени топлином и љубављу оних са којим живимо, наших мајки и очева, браће и сестара, наших комшија и свих других људи са којима радимо, са којима се дружимо и које сусрећемо, представљају вриједност која се не може наћи ни у једној другој земљи. Ту вриједност, зато, не треба напуштати, него се за њу борити. Овај захтјев Шантић је изложио, поетски, такође на ефектан начин, у пјесми Сео6а, коју је написао 1902. године поводом намјере невесињских Срба да се иселе у Србију, са којима су жељели да оду, заједно, и невесињски муслимани (Шта је то касније кренуло по злу, па је у такву могућност, сада , тешко повјеровати?). Ова пјесма садржи исте или сличне разлоге због којих не треба напуштати родна огњишта, као и пјесма Остајте овдје, с тим што је Шантић овдје ставио тежиште на српску борбу за слободу: одласком Срби би издали ту борбу и на њих би пала Бранковића љага, највеће проклетство које их може задесити. Они би били криви за нестанак Срба на овим просторима. Због тога треба да остану: да својом мушком снагом и витешким рукама, својом смрти и својим мукама, својом вјером у коначну побједу, допру до будућности гдје -"тамо далеко, наша зора спава...". Смисао живљења у Херцеговини, како га Шантић схвата, јесте останак у кршевитом завичају и борба за слободу. А слобода је љубав без ограничења - за свога ближњег, за човјека. И још: она је и борба да се то постигне.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> 2.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Простосрдачност те завјет чулности су тачка и начело Шантићеве љубавне поезије. Њено сублимирање са чврстом одредницом је потапање инстинкта љубави. Тако да је тај романтичарски идеализам јасно сазвучје са потресним успоменама. Љубавни идеал жене је што ближе, а ипак недоступне. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Отуда баш највише елемената народних и епских мотива у љубавној поезији, изузев ефектних скица којима ствара атмосферу те могућност наглашавања и издвајања (три жене, три љубави из три народа). </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Такве "распоне" требало је, одбројавати мислима као потврду чежње, сагласја и жељеног видокруга до могуће блискости. Тек тада је све стварно, амбијент, пут, идеал до сунца, прикрајак те тајна као могуће мјесто за мимоход.</span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><p><span style="font-size: medium; font-family: helvetica; color: #003366"> Тада ће Шантић све смјестити, а тиме и оснажити своју највећу (и једину) љубав - </span></p><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><p><span style="font-size: medium; font-family: helvetica; color: #003366">Мостар.</span></p><span style="font-size: medium; font-family: helvetica; color: #003366">Долина Неретве, наш рој радости што лице<br /></span><span style="font-size: medium; font-family: helvetica; color: #003366">жари, а међу горама делта свјетлости.<br /></span><span style="font-size: medium; font-family: helvetica; color: #003366">Осињак не покри маховина времена, док зуји</span><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">питање: Чија је то плавет?</span></div></blockquote><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Долино жалости, ишчупани из коријена, осунчани праоци љепоте у невремену лелујају.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Носиљо сузо расутих од моје Зеленике, Бијелог Поља, преко Бранковца на сва њедра мостарских улица преко Буне до Житомислића. Ту су и бистрине ријека: Неретве, Радобоље, Буне и Бунице. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Распукла зора над Мостаром као шипак зрневље младости и драгости ко златни прах обави дане.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Ево нас као лоза у хладу скамењени, беживотни у невремену, прекоумирујући на гребену ојађени и тако остављени...</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Још само дах (дах за уздах) старог бора је вјечити зов амбијенталне слике наших страдања.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Шантићева љубав је жал и радост за цвијетом што односи вода и тада се тек све види: дирљива људска чедност као мјера човјечности. Шта се у ђавољем виру Неретве, модрозелене боје, дубоком и пуном свјетлости, осим огледања, требало видјети?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Шантић је вјеровао да се свијет може мијењати и усавршавати помоћу поезије. На такав закључак упућује и чињеница да је он написао већи број програмских пјесама у којима је изложио своје схватање пјесника и поезије. Готово да је ратовао, на тај начин, против естетизма, који је крајем 19. и почетком 20. вијека запљуснуо српску поезију, против лијепе, празне форме, у којој нема мјеста за патње народа. По Шантићевом мишљењу, пјесник и поезија, морају, напротив, да активно учествују у народној борби за слободу и социјалну правду, што се може закључити, на примјер, из његових пјесама: Хајдемо, Музо; Музи и Бард. У пјесми Хајдемо, Музо Шантић позива пјесника да упозна живот обичних људи, у колибама голим, трошним и тамним, јер "у њима живе душе гостопримне - срца што грију, што трепте и воле...". У пјесми Музи, након констатације да нам горе плачу и да су јауци чести, заповиједа Музи да обуче црну одежду и понесе свијетли путир у руци, како би, као свештеник, причестила народ "крепком вјером", "молитвом топлом гњева Бога" укротила и пошла "с мученим робљем" према "крсту и Голготи" - према васкрсењу и спасењу. У пјесми "Бард" Шантић с поносом истиче да су његове пјесме рођене "уз оне ударе тешке маљева и красне", у ритму "срца што их муке гоне", срца "чија вјера само смрћу гасне". Његове пјесме су "стражарке што стоје на родном кршу орлових гнијезда", стремећи, с боровима, звијездама. Оне су "ратници кроче напријед вазда", носећи "поздрав блиске зоре, у злату крви што из гроба ступа". </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Улога пјесника и поезије, како је Шантић одредио у претходним пјесмама, тражи одговоре на одређена питања, нарочито у садашњем историјском тренутку, како би се избјегле могуће недоумице и неспоразуми, с напоменом да сам те пјесме навео и укратко приказао управо ради тога. Зашто се, на примјер, његова Муза појављује у лику свештеника док причешћује народ који се бори, што неминовно подсјећа на ситуације када је српска војска причешћивана пред одсутне битке, као, што се зна из народне епике, пред Косовску битку? Зашто пјесничка Муза мора бити у рату и за какве се то циљеве и идеале тај рат води? Зашто је Шантић саопштио да су његове пјесме "стражарке" и "ратници", односно, зашто је употријебио војну терминологију за одређивање суштине своје поезије? Зар је Шантић, човјек са благородном душом, пуном разумијевања и праштања за сваког, могао бити потстрекач рата и свега оног злог што рат доноси, онаквог рата какав је недавно вођен и на нашим просторима? Пјесник Алекса Шантић јесте био ратник и његове пјесме јесу били ратници, али другачијег кова од онога на што већина људи помисли када се употријебе ови појмови, јер он је ратовао, заједно са својим пјесмама, да људи могу живити "животом човјека", да су сви браћа, да воле једни друге, да живе у истини и правди. Шантићев узор ратника је Исус Христос, који је своју љубав према људима потврдио тако што се за њих жртвовао. Због тога је Шантић увијек са Христом и кад по херцегорачким пољима "свето сјеме сије - сви су људи браћа, плод са једних грана" (Христов пут). И кад плаче због убогог живота у Херцеговини (Христос плаче). И кад се зауставља, распет, поред пута, као примјер путницима да се треба жртвовати, из љубави, за људе (Митос), да би се, тако, преко Голготе, закорачило "у живот нови и у сјај вечне лепоте" (Песма библијска). Шантић је Христов вјерни саборац, јер му се заклео у пјесми Пред распећем;</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Пророчким гласом будићу из гроба: </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Истину мртву и слободу роба </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Што спутан сунца завичајна жуди.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">И крвљу својом прелићу све путе </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Идући Теби, и вјерујућ у Те, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Ускрсли брате потиштених људи!</span></div></blockquote><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Шантићево опредјељење да учествује поетски у борби за побједу Христовог учења - да се до живота у сјају вјечне љепоте може доћи само преко слободе човјека у облику љубави међу људима, произашло је, чини се, из Шантићевог схватања, које је, можда, само дјелимично назначено у његовој поезији, да се Христово учење може остварити само ако му помогне сваки човјек, и то на начин да личним примјером, као и Христос, потврди своју љубав према човјеку, према људима. Шантић, наиме, у неким својим пјесмама, приказује Исуса Христа, односно Господа, као принципе добра, да, можда, из немоћи плачу што не могу да помогну људима кад их зло сатире, као на примјер, у пјесмама Христос плаче и Ноћ. Такође, у Песми библијској Шантићу се чини да распети Христос вапи и да тражи његову помоћ. Са свијешћу да "све лепе душе", кад стоје под крстом "постају богом и саме", пјесник заповиједа путнику да "вољно" свој терет носи на својим леђима "на врх Гол-готе", како би као и Христос васкрснуо. Ова Шантићева заповијест путнику је, у ствари, заповијест свима нама да у личном животу слиједимо примјер Богочовјека Исуса Христа: да само себе можемо жртвовати за другога, а никад другога за себе. Тако ће међу људима завладати љубав и људи ће постати слободни. Тако би, по Шантићевом мишљењу, да се вратимо његовим програмским пјесмама, пјесници морали да буду ратници на страни добра народа, на оној истој страни на којој би требало да буду и сви други људи. То је једно активистичко схватање пјесника и поезије, које би требало да буде веома значајно у овим временима, у којима су многе вриједности изгубиле своје мјесто које им по природи припада. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Борба је по Шантићевом мишљењу рјешење не само за вјечност него и за сваку конкретну тешкоћу са којом се људи у животу сусрећу. Тако, на примјер, у пјесми Пријатељу, Шантић савјетује своме пријатељу да се бори: кад својим рукама отклони животне препреке, кад их крвљу полије, наћи ће своје "љубичице плаве", оствариће свој љепши живот. Овај савјет како се треба борити и како се у борби не смије клонути, Шантић је потврђивао и личним примјером. Кад је Богдан Поповић, тада неприкосновени српски књижевни судија, објавио 1901. године у "Српском књижевном гласнику" изузетно оштру критику његове поезије, Шантић се није предао, иако би ријетко који пјесник издржао Поповићеву убитачну критику. Годину дана касније, 1902, Шантић је објавио пјесму Моја поезија, у којој већ први стих: "Не, бор стари није пао", саопштава да он није подлегао критици и да наставља своје поетско стваралаштво, којим је, касније, што је изузетно занимљиво, "побиједио" Поповића, пошто је тај исти Поповић почео да хвали Шантићеву поезију, нарочито неке његове пјесме.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> 3.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Алекса Шантић је, можда, најхрабрији пјесник у српској поезији и по античким схватањима је храбар само онај човјек који зна зашто се бори и каквим се опасностима излаже у тој борби. Јер, он је знао да је овај свијет саздан на једној нељудској логици - да све мора проћи и нестати. То своје знање утемељио је на библијски начин: на конкретним чулним искуствима. У пјесми Часови, у мрачној ноћној самоћи, Шантић добро чује "ход, кораке вјечне невидовних снага што ко стража бдију", што "продиру кроз камен, земљу, тмине рјечне, плијене и носе и ниште и бију: и Бога и небо, живот и саздање, све у исто доба". Пјесник осјећа да "овај грдни повор" врви и у његовој крви и да од његовог "жица све остаје мање", слуша како му "срце све удара тише" и јасно види да све више и више постаје "само црне земље шака". Непобједиви ратник овог метафизичког ништавила, у Шантићевој поезији је - слабашни црв! У пјесми Прољетне терцине Шантић је изградио једну гротексну слику од појава које се међусобно искључују: на једној страни су појаве прољећа - рађање и бујање новог живота над којим Господ бдије својом љубављу, а на другој страни су појаве супротне свему томе - пјесник види како се један црв вије, "гмиже и пузи и полако грицка" свугдје, "по долу и ту по врхунцу, травке и цвијет и коријења ниска - стабла и гране, заметак и трунцу сваку и гвожђе, земљу и кам голи...". На крају пјесник види како се црв "гладан пење сунцу" и како, иза њега, "црвоточина златна пада доли". Овом сликом обесмишљено је свако рађање и настајање, јер се већ на почетку види да је судбина свега неизбјежно претварање у прах, у ништавило. То се потврђује и у пјесми Наш стари доме: прошло је пјесниково доба среће - стари дом, гдје је "прве стихове напис'о", гдје "је с душом полетила мис'о високо, тамо гдје се исток жари", гдје је негда био рај, сада је оронуо, његове капије више "нико не отвара" - док "по њима мирно црв дубе и шара - гризе, ко чежња једно срце боно". Тјешећи свој драги дом дјетињства и младости, Шантић констатује:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> На моје срце гробна земља пада, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> И ја се рушим ко' ти, доме стари... </span></div></blockquote><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Како сада да човјек нађе смисао свога живљења? Шта то може одољети непобједивом метафизичком црву кад прољетни процват живота на земљи, као облик побједе Божије љубави, нестаје поражен и претворен у прах?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Одговоре на ова питања Алекса Шантић је дао у својој сјајној елегији Претпразничко вече. У тренутку када је слабашни црв, као непобједиви ратник вјечних "невидовних снага" које сатиру све, претворио у прошлост све оно што га је чинило срећним, дјетињство и младост, оца, мајку, браћу и сестре, једне вечери пред празник рођења Исуса Христа, на Бадње вече, пјесник је сам у своме дому старом, сјећа се свог прошлог живота, а, потом, "ко' камен" ћути, као да признаје да је смрт и њега побиједила. У том тренутку пјесник чује шушањ "ко' вилине косе", из његових, књига, са прашљива стола", а затим угледа како "се редом расклапају саме све књиге старе" и како њихови садржаји оживљавају:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Сањам ли? Ил' би ово јава била? </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Из растворених листова и страна </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Прхнуше лаке тице, ко' са грана, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">И по соби ми свуд развише крила.</span></div></blockquote><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Показује се, тако, да су књиге сачувале све оно из пјесникова живота, што је црв, претходно, претворио у прах. Пјесник се више не осјећа усамљено док слуша како му оживљени садржаји његових књига, његове пјесме, говоре:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би? </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Ми пјесме твоје, и другова свију </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Што своје душе на звијездама грију, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Света смо жива породица теби!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Ми као роса на самотне биљке </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Падамо тихо на сва срца бона, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">И у ноћ хладну многих милиона </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Сносимо топле божије свјетиљке.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Ми здружујемо душе људи свије'! </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Мртве са живим вежу наше нити: </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">И с нама вазда уза те ће бити </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">И они које давно трава крије!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Пригрли ова јата благородна! </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">И када једном дође смрти доба, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Наше ће сузе на кам твога гроба </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Канути топло ко' кап сунца златна...</span></div></blockquote><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Оно једино што може, дакле, да одоли црву - јесте поезија. Она се открива као један сасвим нови свијет, изван злокобних закона смрти и ништавила. Одбијајући да прихвати свијет онакав какав је, Шантић се борио поезијом, да га промијени, како би у њему владала љубав, а не мржња, правда, а не неправда, истина, а не лаж, како би, једном ријечју, свијет био добар, а не зао. Како би у њему сви људи били браћа. Настањујући у свој поетски свијет ове своје тежње и снове, Шантић је, тако, пронашао начин да тај свијет буде неуништив, јер ће увијек оживјети у додиру са човјековом душом, као што је оживио и у мојој души. Шантићева поезија постала је, на тај начин, захваљујући његовом истинском стваралачком дару, човјеков освојени смисао живота. Већи успјех један пјесник не може постићи. Зато је Шантић и био у праву, када је, у једној својој пјесми констатовао: "Мој живот није протеко залуду!".</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366">Знам да поезија не може промијенити свијет и зауставити рат, али нека бар буде свијећа, да не плачемо и не умиремо у мраку.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> <strong> Новица Телебак</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"><a id="res_57844" href="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/telebak.jpg"><img src="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/previews-med/telebak.jpg" border="0" /></a></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> НОВИЦА ТЕЛЕБАК – ТЕНИ је рођен августа 1957. године у Зеленици - Бијелом Пољу код Мостара. До почетка рата 1992. је живио у Бијелом Пољу, а радио у Мостару. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Ратне и поратне године је "преживио" у Невесињу, Београду и Аранђеловцу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Објавио је књиге поезије: „Туга се боји ријечи" (1979.), „Вилин кланац" (1987.), „Исповијест ситне чељади" (1990.), „Каменица" (1998.) и "Пожар ума" (2000.), а заступљен је у више заједничких књига и антологија поезије. Књиге и пјесме су му превођенена руски, француски, енглески, њемачки, румунски и друге језике. За поезију је више пута награђиван, а лише и прозу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Члан је Удружења књижевника РС и уредник издавачке дјелатности у Књижевној заједници "Јован Дучић".</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #003366"> Живи и ради у Требињу.</span></div>ГЛАС ИСТОКА БР. 12011-02-13T22:03:43ZglasistokaПОЕЗИЈА И ПРОЗА ДОМАЋИХ ПЈЕСНИКА
http://glasistoka.blog.rs/blog/glasistoka/glas-istoka-br.-1/2011/02/08/poezija-i-proza-domacih-pjesnika
<div><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: center"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small; font-family: helvetica"><a id="res_57481" href="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/57481-Untitled-1.jpg"><img src="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/previews-med/57481-Untitled-1.jpg" border="0" /></a> </span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">ЗАШТО ПИШЕМ</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Јер не прихватам свеудиљни,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">стварам у побуни свој властити свијет.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Зато Поезију пишем,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">да бих се вратио у живот,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и да се не изгубим у тмуши времена,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и у својој смрти.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Пишем, дакле постојим,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">а тек ћу бити.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">ПЈЕСНИК</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Ломе га и пустоше,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">оштри вјетрови година:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">раствара га наш дух леден у језгру,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">па је сипак у грудима, само дах,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">у стрмом времену простора.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Упија га трулеж из црне повјеснице људи,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и бијело је грло крика,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">го, дарован без остатка,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">пред судбином, жртвован у маси.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Тијело прозрачно препушта голубицама,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">комад по комад живога срца,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">перо умаче у своју крв,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и судбински вјечно умирући пјева:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">обнавља, свједочећи, вријеме свих времена,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">пред сутра наталоженим стољећима</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Ратко Ђогатовић</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">СРБИЈА</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Ако те изговорим</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">упалиће се сва кандила на свијету.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Тужна ријечи, како ћу те изговорити?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Кајмакчалан - могу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Колубару - могу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Могу ријеке, брда костура</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и ослијепљене анђеле.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Шта је то?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">То се Душан празним дупљама</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и мртвим костима за тсбе моли.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">То шљива - богородица, цвијет, трње...</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Опанак.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Нож за чарапу задјевен.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">С мачевима се рађаш и на сопственим</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">вратовима их оштриш.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Поздрављам лобаље на Ћеле-кули.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Тебе, војниче, и шајкачу ти пробијену</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">са десет куршума.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Јована на мртвој стражи. Милију.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Објешене на Теразијама.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Подављене у Јасеновцу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Кадиљачу и цијели батаљон.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Небо над тобом, Србијо.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Коње ти посустале што без седланика </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">стрњиштима лутају...</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Хоће ли икада умукнути?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Владимир Настић</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">СЈЕНКА</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Насред наше њиве </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Заостао храст стогодишњак</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Прикрадем му се ноћу</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Не пориче ме мјссечина изрезбарена</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">лишћем</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Кад помислих да сам сасвим сама</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Испред мене сјенка</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Подупире тамноћу испод храстовине</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Крцкају суве гранчице под траговима </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Да ноге стигну тамо куд их глава носи</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Задрхта моје тијело</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">И видим сјенку са више ликова</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Мој комшија</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Такав ти је и отац био</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Јованка Стојчиновић</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">МАЛА ДУНАВСКА ЕЛЕГИЈА</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Речи отичу као вода реке, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">неповратно, мним, док надлакћен </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">на своју несавршеност посматрам </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">како гасне још један дан, птице </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">краду моју усамљеност, кроз траве </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">гледам како испарава вода и претвара </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">се у ваздух, чему и човек целог живота </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">тежи. Филигранска прецизност туге </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">у најдубљој пори моје душе исцртава </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">мост налик Понтифеџ Маџимусу* којим </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">ћу се ипак вратити у првобитност. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Првотну битност. Ћутим, носталгишем, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">у мени прошлост зида будућу кулу, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">од камења налик оном од којег је саграђен </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Трајанов стуб, стазе којим никад нећу </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">проћи утичу на мисао о бесмртности, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">тек сад верујем Шелију да нема ништа лепше </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">од лета шеве у небо и да је то суштинска поезија. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Остати то што јеси, заправо, у протицању. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">А не бити сасвим сам и говорити разумљивим </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">гласом, зазвучати у Химни света и бити </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">делић те савршене партитуре, једна кап воде </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">у мору, зрнце соли или песка, реч у вечној </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Творчевој мисли. У бескрају. Једноставно </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">бити мирта, са кореном који ураста и узраста.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">*Трајанов мосш Преко Дунава</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Радомир Д. Митрић</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div></blockquote><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><strong>СУЗЕ ИЗ ПЈЕСМЕ</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Читаоче, драги незнани, не питај о сузама из пјесме, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Сузе из пјесме су сјајне и као камен вреле и хладне, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Камен је ослонац са неба изнад, и, испод главе, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Сузе низ пребијело лице Мајке из пјесме потичу,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Из океанске буре бола сузе у огледалу на лицу милом, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Сунчев смијешак је одбљесак са лица Мајчиног стиха у ријеци, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Стих, ријеч од Љескове Дубраве, Врбице, Околишта штити од Сотоне, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">На Пољу широком чедо рањено ослања се на свјетлост сузеиз пјесме,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Сузе из пјесме умивају од старих и нових заблуда земље и океана, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Боже, ако те има и нема, у невољи проговарају слова Јефимијина, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">С прољећем рана рану стиже како буја трава, несретница везе покров сувим златом,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">На пустом вјетру вијоре пусти покрови, из очију пјесме, из очију Мајке умивају сузе,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Читаоче, драги незнани, и кад, ако истанча земља, вене трава, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Земља ако истанча посрћу сирочад пред бичем лажних добротвора, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Има ли горег од горег на Пољу широком, камен камену подмеће, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Гдје су ријечи истине у свили небеској згукане гуке робова, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Хоће ли горди господари насртљивци схватити да је насиљем неосвојива суза из пјесме Мајке,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">На лицу било кога дјетета заробљеног било гдје и када сјаји суза из пјесме,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">У свијету као на позорници, зли глумци газе невине мраве, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">У лелујању зрачних завјеса у диму и на сунцу помажу сузе, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">То су сузе светих мајки са именима из растурених камених облика, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Корак храбрих суза Марине, Ане, Даре, Милице, Десанке, Сузане, Сесил, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Саеде, Весне, Силвије... свјетлосни знаци са извора на којима могу прогледати слијепци од прије Христа.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Ружица Комар</span></div><div style="text-align: justify"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> </span></div></blockquote><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><strong> П О Н Е К А Д </strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Понекад те сретнем </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">И тада ми бива </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Као мртвац кад би </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Срео себе жива. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Понекад те сретнем </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Тад си била главна </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Па ти се осмехнем </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Моја срећо давна </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Понекад те сретнем и пожелим на час </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Да си она река </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Да сам онај алас </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Понекад те сретнем </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">И стао бих – али </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Страх ме на улици </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Да би заплакали </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Понекад те сретнем </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">И није ми криво </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Што заболи срце </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">И душа – све живо </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Понекад те сретнем </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">И прођемо тако </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Једно поред другог </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Понекад те сретнем </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">И баш тако бива </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Као да мртвац </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Сретне себе жива! </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Боро Капетановић</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">..Рекло би се лако</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><strong>ЗИМСКИ КАПУТ</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Мирјани Булатовић*</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Зимски капут је твоја кожа </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Под којом влада вечна зима </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">А санта срца знак је да пожар </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Ледени веје у грудима</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Зимски капут је књига ова </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Низ коју веје твоје дело </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Носећи црне пахуље слова </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Витлајући слике за челом</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Скоро ће зима твоја ће душа </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Обући крхке корице тела </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">И бићеш рођен насред света</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Зимским капутом бићеш кушан </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Звиждуком који простире стрела </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Из родитеља одапета</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">* Те јесени, песникиња ми се пожалила, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> пред надолазећом, свеопштом зимом, како нема зимског капуша.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Благоје Баковић</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><strong>ЖИГОСАЊЕ НЕВЕРНОГ ТОМЕ</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Ниси се пробудио на време,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">ни обукао црвену кошуљу</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">да сакријеш шугава места,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">ниси заметнуо траг</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и о празнику си носио свој дроњак.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Сад зеби наг</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и обележен катраном,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">по обичају старом</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">у крајевима овим словенским.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Твоја душа је црна боца туша </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">у коју жрец умаче мазалицу </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и маже бледолику децу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Такве болести се више не лече</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">болницом п карантином:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">кад ти службеник божји измери сенку</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и удари суви жиг,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">браћа ће те закопати живог.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Ко жив леш ћеш </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">ходити по свету, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">испирати жуч сваки дан, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">носити на преглед крвну слику</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">и по Калемегдану сејати камилицу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Гојко Ђого </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> </span></div><div style="text-align: justify"><strong><span class="Apple-style-span" style="font-size: small; font-family: helvetica">СПИСАК ГЛАДНИХ</span></strong></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><strong> </strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Почињем да правим </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Списак гладних </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">У овој земљи </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">На овој планети</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Небески пергамент </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Над мојом главом </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Постаје тијесан </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">За сва њихова имена</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Пишем по води </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">По ваздуху пишем </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Једином њиховом добру </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">И дишем све теже</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Имаш ли правдо</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Мало памети</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Или су ти је силници попили</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Имаш ли Боже </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Вишка времена </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Да ме саслушаш</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Имаш ли оловко </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Довољно душе </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Да издржиш</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Божидар Живковић Џиги</span></div></blockquote><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">ОСЛОБОДИОЦИ И ИЗДАЈНИЦИ</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">(уломак из истоименог романа)</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Да ли Тито ишта слути? Да ли бар понекад помисли колико је овом народу туђ? Шта он о овом свету зна? Он ту ништа не схвата, он појма нема о прошлости, о историји овог народа, а дошао је да над њим влада... Ја знам: овде га се свако ужасава! Можда постоје нека друга села, неки друкчији људи, који га прихватају, поштују и воле? Како то, да га воле само они које ја не познајем, а да га сви људи, које ја знам, мрзе? Мора да је о томе ипак обавештен, па зато и не свраћа у наш крај... На путовањима, дочекују га само они који су му стопосто верни и послушни, и он мисли, да су му сви поданици, свуда, такви... Шта би урадио кад би видео, кад би чуо ове овде?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Или зна, ал нема куд? Натраг не може, па гура напред, као да је све у најбољем реду. Или ће њега смрвити, или ће он мрвити друге!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">- Народ, који народ? - каже ујак. - Важно је распоредити своје људе у народу. Нас је шеснаест милиона, а чланова Партије је сто шесет хиљада: то дође један на сто. Довољно! С народом се и иначе општи преко представника; разлика је, сад, у томе што ови представници нису изабрани одоздо, него постављени одозго; они не представљају народ пред државном управом, него Тита пред народом... То су нове паше у субаше, то су наши титићи...</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Деда каже да је међу Србима увек било овак-вих као што су Бег и Фркља. Они су некад узимали турску веру, сад прелазе на титовску. Њему служи, а кад треба, и нама, кришом, наммгне. Као: и даље је, помало, Србин!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">- Цео је српски народ пред Титом кривац и дужник, - размишља ујак, - и на томе су, сад, уређени односи између нас и њега... Он је нама опростио кривицу: пре рата нисмо за њега ни знали, за време рата смо били против; то нам се отписује, под условом да одсад завежемо језик. Ми знамо да он све зна, а и он осећа шта ми мислимо; он не говори што зна и мисли, не говоримо ни ми... Притајили смо се, климамо главом, гледамо у земљу. Било је и тежих времена у нашој прошлости, ал не верујем да је икад било оволико подлости. Он лаже нас, ми лажемо њега, не зна се ко је већи подлац, и тако је начињен тај лоповски споразум: ти лепо са властима, па ни оне на тебе не обраћају велику пажњу, а шта им иза леђа причамо, то је наша ствар.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Одрасли! Мука их је слушати!... Мени би било лакше да Тита заволим него да га на овај, кукавички начин, мрзим!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Завидим онима који му искрено кличу и певају: они се, бар, не стиде, и ничег се не плаше, њима је лако. А кад сложе песму, после, не морају ни о чему мислити, не морају га чак ни волети: песма их је уздигла изнад страха, изнад мишљења, изнад љубави, чак...</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Друже Тито, ти народна надо, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Тебе воли и старо и младо! </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Друже Тито, иаше росно цвеће, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Цео народ за тобом се креће! </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Друже Тито, наше чедо мило, </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Да те иије не би ни нас било...</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Где год их се скупи више од десетине, нађе се један танковијаста гласа, грлат, да заподене песму. И како се он гласне, тако други улете, ко запете пушке; то је овде тако: ко влада онај и пева, пева од радости што је завладао, и докле му песма сеже, дотле му се и власт протеже... Највише певају у Кривићима; овде једино за школске приредбе, па и то нерадо. Песмовође су обично и добре коловође: понесе их глас, па одскоче од земље, излете на чистину, и заковитлају козарачко коло. Ти се истичу и на зборовима. на дочецима и испраћајима, на митинзима. Они тачно знају кад треба избацити оно Жииивела КПЈ на челу са другом Титоооом!, на шта присутни, сви као је-дан, одговоре Живелаааа!, и онда ааааа пређе у дуготрајно скандирање, Ми смо Титови, Тито је наш! То би могло потрајати сатима, па и данима, да се говорник не тргне и не размаше рукама, обема шакама стишавајући буру одушевљења која се, као прекипело млеко, прелила преко руба посуде, па је ваља потискивати у тамне дубине, из којих је покуљала.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">- Не ваља му име узимати у уста, - каже Лека Црни, - уста ти, после, цео дан загађена!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">А у Кривићима, на сваком кораку, Име му свуд по тарабама, лик му исцртан по змдовима кућа, слике на првим страницама новина, и то свакога дана, а по школама, кафанама, канцеларијама и дућанима, и дању и ноћу! У гвожђари „Чекић" држе три слике - једну у цивилу, другу у униформи, трећу где је приказан у лову: гвожђара продаје патроне за ловачке пушке. Ако га не гледаш, онда га слушаш, стално му преносе говоре преко радија, понављају по три пута на дан, а увече још и преко звучника. Куд год се окренеш, он! Стриц каже да га је страх проћи кроз Кривиће:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">-<span style="white-space: pre"> </span>Уплашиш се, не због оног што говориш – ко је паметан, одавно је престао говорити! - уплашиш се и онога што мислиш!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Срећко Чутурило прича да га је сањао. Баба-Стеванка сматра да је добро кад ти владар дође у сан. Стриц се мршти:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">-<span style="white-space: pre"> </span>Ето докле су дошли с пропагандом, не дају ти ни спавати с миром!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">-<span style="white-space: pre"> </span>За огласе и за рекламу су мајстори, на то су рат добили, - каже ујак.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">-<span style="white-space: pre"> </span>Полако, али стално, - каже ујак. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">- Код туцања у главу важно је не пропустити ниједан дан!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Деда сматра да нема владара на којег се народ, напослетку, не навикне.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">-<span style="white-space: pre"> </span>Време чини своје. Мало се пригне он животу, мало живот њему, мало ми огугламо, па дођу млади који не знају за боље, и ето ти... савијеш шију.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Стриц је ужаснут могућношћу савијања шије.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">-<span style="white-space: pre"> </span>Док сам код ове памети, у ту цркву нећу улазити!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">-<span style="white-space: pre"> </span>Море не знаш, - опомиње га деда, - и памет се мења... Док имаш своју њиву, и своју кућу, можеш и овако и онако. А куд ћеш, ако ти и то узму?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">Баба-Стеванка пита Срећка о чему је разговарао с Титом.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">-<span style="white-space: pre"> </span>Да ме убијеш, не могу да се сетим... Ја њему нешто причам, овако као сад теби, а он се слаже...</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">- И ниси се бојао?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica">-<span style="white-space: pre"> </span>Нисам. Уплашио сам се кад сам се пробудио...</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"> Милован Данојлић</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><div style="text-align: justify">ОБИЧНА, ЖАЛОСНА БРЕЗА, МЕТЛИКА</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">Дрво моје бијеле туге. Срела сам га у старом сарајевском гробљу на Кошеву, у углу гробља; изнад скромног надгробног споменика на коме је писало: Софија Кричинскаја. Примијетила сам да се у ћирилицом исписано име поткрало латинично ''и".</div><div style="text-align: justify">Ко је била Софија Кричинскаја, грофица побјегла од пролетера, пијанистица чије су руке легле да се одморе; из којег је она свијета.</div><div style="text-align: justify">Ходала сам гробљем (по гробљу и гробовима препознавала сам вријеме и људе у времену), пронашла крст на којему ништа није било написано; дрвен и потамнио од старости већ се нагињао земљи. Усправила сам га и написала: Дара Секулић. Нека ме ту, ионако нигдје нисам.</div><div style="text-align: justify">Бреза је била мала, кад сам давно долазила</div><div style="text-align: justify">Софија Кричинскаја.</div><div style="text-align: justify">Као одсуство стасала је из твог мозга</div><div style="text-align: justify">ћелија за тугу.</div><div style="text-align: justify">И ја не знам другу, до брезе-Софије.</div><div style="text-align: justify">Неко је кришом његовао дивље траве,</div><div style="text-align: justify">из груди маслачак.</div><div style="text-align: justify">Још у крошњи руке неке трачак зебњу вије,</div><div style="text-align: justify">Софија Кричинскаја, зима ми је.</div><div style="text-align: justify">С јесени, на крајевима гранчица брезе обликују се мушке ресе, дуге су и висеће. Оне усправљене, појединачне и краће појављују се тек у прољеће, то су женске ресе. Кад сазрију женске се ресе распадају. Добро је што дуже остати незрело женско дијете, бити маца птица дјевојчица; не бити жснска реса, не распадати се.</div><div style="text-align: justify">Бреза може да издржи веома ниске температуре. Расте у заједници с другим дрвећем, дружељубива је, али је тако често и сама негдје покрај пута, или с другарицама у брезовом шумарку.</div><div style="text-align: justify">У Тилави, селу недалеко од Сарајева, изнад кућа Продановића (шта ли су они продавали, или, ко је њих и пошто продавао) има брезик, бијел и свечан попут храма. Колико је мојих стихова потекло из тог тихог светилишта брезе.</div><div style="text-align: justify">Покојни Симо Продановић, радник у сеоској школи, иначе „вриједан и имућан пољопривредник", кад би нешто поближе хтио да одреди, говорио би: Ма то је горе, одмах иза Дариних бреза. А та брезова шумица била је његова.</div><div style="text-align: justify">Сестра моја Душанка, двадесет својих година оставила је у Тилави, учећи дјецу словима и ријечима. А сваке недјеље ја сам јој са својом дјецом долазила пјешице преко Миљевића Доњих, а некад и Миљевића Горњих, гдје је било добрих шљива пожегача.</div><div style="text-align: justify">Током посљедњег рата никло је у Миљевићима ново гробље, бијеле се крстови изгинулих. Сада је то већ овеће гробље у коме почивају и неки угледни грађани, значајна имена из некадашњег сарајевског живота.</div><div style="text-align: justify">У овом гробљу, жеља ми је, неко да пронађе и моје име и да се запита: Ко засади ову витку бијелу брезу изнад гроба Даре Секулић?</div><div style="text-align: justify"> Дара Секулић</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">ПОД РУЖОМ</div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify"><br /></div><div style="text-align: justify">...Да ли да ти дам ову причу? Ако ти је дам, шта ће мени остати? Ова је прича једини жижак који још увијек гори у невиђелици моје душе. Бојим се, брате, тамнице ријечи, јер кад се једном ГЛАС ИСТОКА БР. 12011-02-08T08:29:25ZglasistokaМилиоца Бакрач: АЗБУЧНИК И ВИЈЕНАЦ ВИЈЕНЦУ
http://glasistoka.blog.rs/blog/glasistoka/glas-istoka-br.-1/2011/02/07/milioca-bakrac-azbucnik-i-vijenac-vijencu
<div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><a id="res_57462" href="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/57462-Picture%20038.jpg"><img src="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/previews/57462-Picture%20038.jpg" border="0" /></a></span></div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Милица Бакрач</span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: large; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong>АЗБУЧНИК И ВИЈЕНАЦ ВИЈЕНЦУ</strong></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div> </div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div><strong> <span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">ЖЕЛИМ РЕЧИ ТВОЈЕ</span></strong></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> Април, 2007. </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Желим речи твоје да сместим у риме!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ех, како ми само лепо рече: ''Драга,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Лепото и песмо, моје мило име!''</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">И са мном запева вера, радост, снага! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Милост ми обасја лице и осветли!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Разум ми са срцем више бој не бије!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ево прве зоре зачуше се петли!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">''Чуј ме, ово љубав? Ово љубав није! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">И овако јутро не освану прије!''</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Твојих речи свуда зачула се јека!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">''Веруј да је ово даривање спаса! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ово је сан један сневан целог века!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Једно јутро вредно читавог живота!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ехо једног силног надчовечног гласа!'' </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong>КОСОВКА ДЕВОЈКА </strong></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Косовка девојка - обећах да ћу бити!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Одважно испевах песму о вину!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Сад смо сви неми, и сви ћемо се скрити…</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">О бојном пољу ћутимо истину! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Вртим се, тражим, ратнике и вође,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Кондиром својим лека да им пружим!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ал целим телом само немир прође!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Да ли да заплачем, клонем ил затужим? </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ево, кажу, ово наше поље није!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Вожда нашег нема да би први стао!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ово је предео где се бој не бије… </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Језик и веру Господ што је дао</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Која ће, Милоше, снага да заштити?</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ако на нас мотриш, заплакаћеш и ти… </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong>ЛЕПОТА </strong></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Лепота – Девојка ливадом крочи</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">И босих ногу откосе гази…</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Хеј, кошче вредни, подигни очи!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Удахни росу, Лепоту спази! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Јер та Лепота, гле, чуда нека</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Крчаг ти носи…скоро ће подне!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Док ти се примиче из далека,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Шапни: - ево ми ливаде родне! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">А тебе посао занео целог!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Не гледаш, не чујеш од косе поја…</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ил слеп од Лепотиног лица белог </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Господа молиш да ливада твоја,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Још овог златног, пурпурног лета,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Лепоти дарује јастук пун цвета. </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong><br /></strong></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong>ЦАРИЦА МИЛИЦА </strong></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Због силне снаге што не клону Ти душа,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Анђео Господњи дал ти можда јави,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Царице драга, да Те Мајка слуша</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">А ти појеш, тужна, Лазаревој глави, </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Речи миле, сетне, те птице рањене,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Истину и чемер да удова оста…</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Црни страх док памтиш Лазареве зене</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">У земљи што снију, а та замља поста </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Мученичке крви вечно светилиште,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">И вечна голема колевка и рака!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Лазареву сабљу поколење иште! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">И искру једну из свеопштег мрака…</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Царице, док Теби певам ова слова –</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Убоги нам Срби иду са Косова!!! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong><br /></strong></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong>АЗБУЧНИК </strong></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Монахињама манастира Градац на Ибру</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Задужбине краљице Јелене Анжујске,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Жене Стефана Уроша Првог </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ако нестане песме, знак је да неме уста,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Бол се болети не сме, кућа остаће пуста.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Вуковог језика врело, да не пресахне, Боже!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Грех је спустити чело док се тирани множе.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Дубока моја надо, не дај да вера клоне!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ђорђије, погледај крадом аждаје како нас гоне!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Еванђеља наша света хуле и хоће да згазе,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Жалосна цветају лета, цвет пада на српске стазе. </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">За језиком тужбалица, не, није песма моја!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">И ове капи са лица нису траг неспокоја,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ја у себи се молим, Мајчице, спаси, мила,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Крадом свим које волим косовска удени крила,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Лазара, српског кнеза, што веру крвљу плати,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Љубављу вечном нас веза, име да нам се злати,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Милости не жели, Мати, за слабе и фарисеје,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Нека се вера врати, сејачу мржњу што сеје… </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Њивом што беше моја, хоће да сеју семе!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ово Господње сито мотри усне нам неме...</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Погледај орницу своју! – као да Господ рече –</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Раздаћеш рођену проју, а чија рука је пече?</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Српови што је харају, хуле на мене, сине!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Тргују хлебом, варају, чекају време да мине...</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ћутиш, српови поју, мобене туђе су речи,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Устај и њиву своју спаси и сечу спречи! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Флота језику треба с речима уместо копља,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Хлеба, вина и Неба и руку вредних за снопља,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Црвенозлатног хлеба, српска да храни уста! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Човечност, Језик и Вера кад стисну се у три прста,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Џелате чека потера, кад стану испред крста!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Шта чекамо? Вуковски појмо! – Вечно кроз Савина уста! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong>БИОГРАФИЈА</strong></span> </div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> <span style="white-space: pre"> </span> 6. март, 2006. </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ја вам се речју дивим и поклон песму даћу!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ево, никог не кривим, што певам и запеваћу:</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Због руке којом пишем и сваког њеног слова,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Иже јеси – ја српски дишем испод српскога крова! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Кућу сазидаше преци! У кући како се збори?</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">У дому чији су свеци? И свећа чија нам гори?</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Моја се уста крепе језиком савскога вина,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Очи још нису слепе док песму пишем за сина! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Молитви песма сличи, језику она је ода!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Правац мој да се дичи, кад чује од кога је рода!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ево ја пјевам и певам! Појем из ризнице речи! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Сав предео којем се девам – српским језиком млечи!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Млеко језика чиста, прими првенче моје!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">А вера моја док блиста, молим спасење твоје! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong><br /></strong></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong>В И Ј Е Н А Ц В И Ј Е Н Ц У</strong></span> </div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Његовом високопреосвештенству, </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">митрополиту црногорско – приморском, господину Амфилохију </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">(магистрални сонет )</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Вражја сила жање хладном руком.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Имена Твога да л ′ је свјесна глава?</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Јато је сирака. Племе цијело спава.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ехо племеника слади нам се муком. </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ни коло да пјева. Да се снагом ори.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">А како, кад пјесма туђе гласе срочи.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Цвијет у ноћи. Сан кроз разум крочи.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Вук, крај ватре, љубав за њу твори... </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Испод Твога крста погнули су главе.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Јер Тврд Орах не одоље , пуче!</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ево, ни главара нема да се јаве! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">На бој да позову, ни да нас поуче...</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Црна, Твоја Чарна, сад је земља нека</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">У издаји братској – грешна и далека. </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">У Никшићу, 9 октобар, 2008.године </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">(фрагменти из сонетног вијенца ) </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> 1. </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Вражја сила жање хладном руком. </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Коме данас рећи како рана печe? </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Неко ,,глуво доба“, давно мукло вече...</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">А Вук опчињен за Анђиним струком... </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Некад бјеше, али данас више вуци</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">не лију сузе над оружјем својим,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">већ збуњено вију, ја се само бојим,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">док бијесног чопора продорни јауци </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">проламају, и са сваке стране,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">од Косова Поља, па до Горе Црне,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">не жале соли да сипају на ране! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">,,Глуво доба ноћи“ – клонула и трава.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Племе једва дише, сваки дамар трне.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Имена Твога да л ′ је свјесна глава? </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> 3.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Јато је сирака. Племе цијело спава..</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Гора тихим хуком болне ријечи хучи:</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">,,Бити ил ′ не бити?“ – Чарна да одлучи,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">чија је свијећа, која крсна слава? </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">И погачу своју са ким ли ће сјећи?</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">И свето вино, са ким ли ће пити?</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Да ли ће са оцем јутро зајутрити,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">или ће срамно стећи, па утећи! </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ја се плашим оних непреболних рана,</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">рана сестринских, кад се коса стриже...</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">И давних косовских врана и гаврана... </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><br /></span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">,,Чаша жучи“, Оче, сад нам је све ближе.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ко је не испије – братими се с бруком.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Ехо племеника слади нам се муком.</span></div></blockquote><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"><strong> МИЛИЦА БАКРАЧ</strong> – дјевојачко презиме Ненезић, рођена је 06. марта 1977. године у Никшићу. Дипломирала је на Филозофском факултету у Никшићу, на Одсјеку за српски језик и књижевност.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> Прву збирку поезије „ Нек ме птице криком буде“ 1996. године, као и другу збирку поезије „ Жиг“ 1998. године, објавила је у издању Међурепубличке заједнице за културу из Пљеваља.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> Трећу збирку поезије „Сонети и писма“ објавила је у оквиру едиције „Мостови“, библиотека „Ратковићеве вечери поезије“ 1999. године, у издању Међурепубличке заједнице за културу – Пљевља и Центра за културу – Бијело Поље.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> Четврту збирку поезије „Од злата јабука“ објавила је 2004. године, у оквиру библиотеке „Савремена поезија“- издавачке куће „Октоих“- Подгорица.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300">Пету збирку поезије „Азбучник“, посвећену одбрани имена српског језика у Црној Гори, објавила је Књижевна задруга Српског народног вијећа – Подгорица, 2007. године.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> Заступљена је у антологији „Сневне Евине кћери“ (Савремено пјесништво жена у Црној Гори) – аутора Милице Краљ – издање „Комова“ из Андријевице 2002. године и у антологији савремених сонетних вијенаца на српском језику „Црно једро ветра“ Љубисава Милићевића, у издању „Одзива“ – Бијело Поље, 2001. године.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> Добитница је I награде „Ратковићевих вечери поезије“ 1999. године.</span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino; color: #993300"> Живи у Никшићу. </span></div><div><span style="font-size: small; font-family: georgia, palatino"><br /></span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"></blockquote></blockquote>ГЛАС ИСТОКА БР. 12011-02-07T23:56:55ZglasistokaИНТЕРВЈУ: МИЛАН НЕНАДИЋ
http://glasistoka.blog.rs/blog/glasistoka/glas-istoka-br.-1/2011/02/07/intervju-milan-nenadic
<div><span style="font-family: helvetica"><br /></span></div><div style="text-align: center"> <a id="res_57460" href="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/nenadic,%20Kuca,%20poveljem%20diplome,%20nagrade,%202009.jpg"><img src="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/previews-med/nenadic,%20Kuca,%20poveljem%20diplome,%20nagrade,%202009.jpg" border="0" /></a></div><div style="text-align: center"><span style="font-size: large; font-family: helvetica; color: #000080"><strong>ПЕСНИК ЈЕ САМО СРЦЕ ОПШТЕГ ОЧАЈА</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> ГЛАС ИСТОКА:</strong> Господине Ненадићу, част нам је да у првом броју часописа ''Глас истока'' кренемо од Вас, када је књижевник и књижевност у питању.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Гдје је и шта је књижевник данас?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ:</strong> Где би књижевник био осим у својој кожи, у свом времену и у својој бескрајној самоћи. Он је помешан с речима, окружен зидовима, растрзан, немиран и, нажалост, немоћан. А на другој страни, он своје име из часне намере али и егоизма, урезује у челичне зидове века. Онда се не чудим што се увек говорило кад писац умре – куд баш данас, зашто није бар један дан раније. Али, несрећа песничког стварања припада појединцу као што радост читања припада читаоцима. Ма колико да манипулише прошлошћу или прониче у будућност, песник је само срце општег очаја, он је садашњост и непоткупљив барометар терора отуђене свемоћи. Уз све бескрајне могућности језика, он ипак не може да надрасте машту тираније, заправо оних који је оличавају. У том судару има и песничког лукавства или кетманства: да се некако речју, стихом, духом заскочи последњи час, у крајњој инстанци – тренутак смрти, да се избегне извесност, надмудри неумитност суђеног краја.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> ГЛАС ИСТОКА:</strong> Пјесници, макар никоме не требали, носе један велики свијетлећи упитник који тражи одговор шта смо, ко смо и куда идемо…?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ:</strong> Ко смо, шта смо, куда идемо – то су питања која су упућена сваком уметнику, песнику у првом реду. Нека оптужују песнике колико год хоће, али је белодано да је управо песник „шиљак жртвован у маси“ или онај врх на који несрећа слета. А речи, сам језик је песниково једино оружје. Имате безброј примера. Само се мајсторима речи могло догодити да им буде суђено и да буду осуђени зато што су ухваћени у истини, као што имате безброј ослобађајућих пресуда за оне који су ухваћени у лажи, лоповлуку и издаји. Помињем само случај Ђуре Јакшића, Петра Кочића, у новије време Ђуре Дамјановића или Гојка Ђога. С пером у руци стекли су себи „у роду глас“, али су били на удару оних који су имали узде власти у рукама. Није ли несрећни Јакшић, при крају, и сам јекнуо: „Доста је славе! Веран је био народу свом.“</span></div><div style="text-align: justify"> </div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> ГЛАС ИСТОКА:</strong> Треба ли вјеровати пјесницима ''као јединим лажљивцима који говоре истину''?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ:</strong> Ово што ћу рећи наслања се на претходно размишљања о тим светионицима људског духа који су ухваћени у истини. Наиме, нема потреснијег и тачнијег мишљења о Петру Кочићу од оног које је записао Иво Андрић: „Петар Кочић ће остати као пример писца који је на најкраћи, најјаснији и најбољи могући начин успео да саопшти оно што је имао да каже људима свога језика.“ А мени из главе не излази једна сцена из Кочићевог дела када некакав аустријски ћата једног Кочићевог јунака, Крајишника, уверава у љубав светле царевине за Србе у Босни, а овај у то не верује, па кад га исти Аустријанац пита по чему он то зна да их Аустрија не воли, он му, стављајући руку на срце, каже: „Знам ја 'вамо по нечему.“ У том контексту, помињем и сведочење Добрице Ћосића када се са Ивом Андрићем враћао из Сарајева у Београд седамтесетих година. Тек кад су прешли Дрину, Андрић је, из дугог ћутања, рекао како се реализује Калајев сан о Босни и додао: „Дабогда моја нога више никада у Босну не крочила.“ Људи који виде даље, они осећају дубље и пате до у дно свога бића. Да ли им треба веровати? Народ им верује и народ зна, али политичари, ако и знају, држе се онога што се брсти.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> <span style="white-space: pre"> </span><strong>ГЛАС ИСТОКА:</strong> Али, што би рекао Бранко Миљковић, ''како у дебело ухо забости нежну реч''?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ</strong>: Многи су то знали и пре Миљковића. Знао је то и Мајаковски док је певао о конференцијашима. Погледајте парламент било које савремене демократске државе, поготово парламенте такозваних транзиционих држава, да наш српски парламент не помињемо. Што би рекао превејани и свим бојама намазани Никола Пашић: „Закони су за противници.“ У те картушине се може умотати свакојака подлост и лоповлук и, када прође кроз скупштинске клупе, добија право јавности. Тај перпетуум мобиле је свемоћан, то је хохштаплерска вожња у леру, то је поховање јаја на око.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> <span style="white-space: pre"> </span><strong> ГЛАС ИСТОКА:</strong> Задојени националном романтиком, и суровом збиљом, пјесници су се подијелили, умножили до бесмисла…?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> <strong> НЕНАДИЋ:</strong> Сурова или окрутна збиља увек је постојала. У нашем српском случају, ми друге стварности и немамо. Некада су се књижевни теоретичари и историчари, вођени најбољим намерама, заносили писањем књига и справљањем антологија о српској предратној, ратној и послератној поезији. А шта показују векови на Балкану? Историја лепо каже – тога нема. У нашој поезији постоје само песници, ја ту не видим ни предратних, ни ратних ни послератних. Све су то међуратни песници. А то што помињете подељености и намноженост до бесмисла, последица је нечег другог. Наиме, манипулације. Најлакше је од Друштва књижевника направити неколика друштванца. У слуђеној води, лакше се лови и лакше тиранише, ту је најсрећнија штука и сваки други предатор. Однос наше владајуће елите према ствараоцима је као мој однос према новчаници од сто евра. Јесам ли је уситнио, ја је кући не доносим. Да донесем и више, то није она новчаница која ми је поверена. Срби се поносе својим дародавцима и задужбинарима из прошлости. Ови данас су једноставно задужинари. Народ им поверио државне печате, а они право пут под ноге по зајам по белом свету. Зна се од кога, само да би лакше пливали у својој незајажљивости и спискали и ово што је остало. Може им се.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> <span style="white-space: pre"> </span><strong> ГЛАС ИСТОКА:</strong> Поезија данас, да би скренула пажњу на себе, нема медија, јер је тај простор заузео интернет. Је ли на тај начин чуло милости атрофирало, а дух интиме сувишан?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ</strong>: Да речем нешто о тој умножености и презасићености до бесмисла, али да не дирам у интернет и тријумф техничке интелигенције. По мом разумевању ствари, проблем је на другом месту. А то је потирање индивидуалности, брисање разлика, губљење идентитета. Бивао сам на међународним скуповима где су неки преводиоци на енглески, немачки, шпански, руски или било који језик тврдили да им је за превођење стотинак песама неког песника довољно месец дана. Шта то значи? То не значи да песника нема. Али значи да су од Вашингтона до Токија налик један другоме као јаје јајету. Опет, не верујем у глобализам и мултикултуралност. Ако је могуће превести речи, није могуће превести идентитет. То тврдим и из личног искуства. Поготово у поезији, дословност не значи ништа. Зашто? Поезија је од језика, језик је стожер идентитета. Ако и преведете све речи једне песме, нисте превели ону тишину између речи по којима једна песма сведочи о бићу једног национа. Када сам у мој српски језик ухватио песму „Молитва једног Дачанина“, коју је написао Михаи Еминеску, било ми је жао што песник није жив, а ја толико богат да је купим. Уосталом, Емил Сиоран је за ту песму рекао да је највећа родољубива песма на румунском језику. А морам да додам и ово: Михаи Еминеску је ту песму испевао у даху, а мени је требало море мастила и небо хартије да је посрбим. Шта онда мислити о савременој светској поезији? Ако за њу мање времена треба преводиоцу него ствараоцу. Или, шта рећи о човеку који је превео Хегелову „Естетику“ за три године и каже самоуверено да зна Хегела, а уопште се не досећа колико је деценија провео Хегел пишући ту исту „Естетику“. И није ту реч о атрофији милости, колико о казни која је пала на глобално село: ко има јаја, чекић и орахе – тај туца. Спас, иронично, долази управо од највећег тиранина, а то је технологија. Умреће, стопиће се многи народи, али њихови језици неће умрети, биће чиповани и похрањени за памћење. Роб којем је има господин Робот читаће наглас будућем господину Робовласнику. Баш као што је роб филозоф у Хелади својим духом и знањем хранио власника или у Риму мецену тиранина. Чињеница је да само душа човекова неће моћи да буде похрањена, мада се поставља питање сигурности и најскривеније људске мисли. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> ГЛАС ИСТОКА:</strong> Али, без обзира на све, поезија потиче будност у човјеку: она је била и постала будница, зарудак онога што ће се десити?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ</strong>: Поезија није дала и неће дати да се угаси ватра на огњишту. Из искуства знам да у најпресуднијем тренутку нешто значи песничка реч. Ако ни због чега другог, значи због тога што се увек због речи могла изгубити глава. Због песничке речи. Да, због ње. Само подсећам на Андрићеву опомену да би наши и сви отуђени властодржци, углавном тирани а вазали, упаковани у листер одела демократије, требало да пажљивије читају песничке опомене савременика, тако би најлакше схватили шта им мисли народ и шта им је чинити.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> <span style="white-space: pre"> </span><strong>ГЛАС ИСТОКА:</strong> Ви сте сав живот посветили писању. Када би се поново родили, да ли бисте одабрали исто?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ:</strong> Из свог садашњег положаја, лако ми је рећи – одабрао бих исто. Али, колико је било ноћи пуних сумње, двоумица, стоумица. Могуће је да сам рано одабрао нерад, неодговорност, небригу, непоштовање ауторитета, а све време чупао косу и сиктао над неколико речи које неће да се сврстају у стих какав желим. Нисам вриштао, али сам се хватао за главу, безнадежно. Неће, па неће. Не иде, мајко моја. А онда се сећао Вука – не да се, ама ће се дати. У том су пролазили сати и године, читао сам књиге, испијао чаше, и певао, заправо јаукао.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">ГЛАС ИСТОКА: Рат је био велика варка. Народу је донио свето сиромаштво и украдену будућност, а другима фабрике, хотеле, раскош…? Сви осим Срба су добили државу…?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ:</strong> Неком рат, а некоме брат. Шта је рат био осим пљачка и отимачина. То је у људском гену. Ген зла, или гени смрти, или ликантропија. Или, како за Балкан примећује Андрић – на малом простору живе народи који се мрзе. А толико је крви проливено да се чини да ти народи и не знају ништа друго него да једни другима смишљају и наносе зло. Испод танке скраме љубави, леже слојеви ендемске мржње. То је карактер и последњег рата на овим просторима. Није тешко бити пророк у нашој крвавој сутјесци. Ако је Мирча Елијаде могао да каже да се на његову генерацију попишао прошли век, Срби имају право да је прошли век за њих био век крволок. Кад почне да се смирује крвави талас, логично је да на њему пливају окрвављена говна и балвани, који, чим изађу на обалу и отресу са себе фекалије, почну да стављају златне навлаке на зубе кољаче, да деле невине осмехе, да говоре о поштењу и преузимају полуге власти. А никад другачије није ни било. То што Срби нису добили државу и није њихова кривица и грех. Наша историја је историја поносног народа. У оба светска рата нисмо окаљали образ, ни остали без части. То неким силницима није одговарало. Требало нас је вратити назад, сврстати међу фашисте и одржати нам лекцију. Своју државу су добили сви они који су имали батаљоне послане раме уз раме с Хитлером да ломе кичму Совјетској Русији. НАТО пакт је бомбардовао Србију, привео је познанију права да би славодобитно могао да шири руке у загрљај, пошто нам је ампутирао толике крајине и Косово. Само ми једно није јасно: да је неко силовао моју ћерку, а онда тај неко закуцао на врата да јој изјави љубав и понуди брак – какав бих отац био ако бих и ја раширио руке у загрљај. Колико знам, у свим друштвима – силовање је злочин. Али, злочинци су знали за наше „лако ћемо“ јер брзо заборављамо. То је знала и Мадлен Олбрајт. Чудна је игра започета на Балкану, Европа је дигла руке од себе. Престарела девојка се силом угурала у фармерице, али шта ће бити кад почне да пуца по шавовима и почне из њих да цури оцвало месо. Не зна нико. Осим неколико врсних светских интелектуалаца који су били на нашој спрској страни, ја овде подсећам на изјаву Жака Ширака који је окарактерисао Србе као људе без правде и права или Џоа Бајдена који је десет година пре него што је дочекан у Београду на путу за своју државу Косово, изјавио да Србију и Србе треба сместити у логор, и то онај нацистичког типа. У набрајању бисмо далеко отишли, па ћемо и да престанемо. Само бих да додам да сам човек само по томе што не заборављам, али нисам Бог да бих могао да опростим. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">ГЛАС ИСТОКА: Босна, као Ваша биша држава је постала земља из које су отишли многи прогресивни људи, а само ријетки су остали. Да ли претпостављате како се они осјећају…?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ:</strong> Да, давно сам отишао из Босне. Да се разумемо, ја сам Србин из Босне. У Србију верујем, као што Србија верује у Русију. Међутим, Босна је прошла у мени, бар она моја Босна, Крајина коју волим и коју никада не сумњам. Не верујем да је моја љубав за Босну другачија или мања од љубави оних који су тамо остали. Мој осећај за Босну је као и њихов, уз напомену да је одстојање прочистило нека осећања. И сам Ћопић је рекао да се неке ствари јаче осећају и боље виде са одстојања.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> ГЛАС ИСТОКА:</strong> Поезија је немоћна да промијени свијет, али она му даје опстојеће, унутрашње димензије…?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ: </strong>Да се разумемо: мене је живот изврсним чудима научио. Рано сам, још у Сарајеву пре четрдесет година, прозрео и презрео неке игре, да речем политичке игре, намештања и калкулације. Тада сам и сазнао за Черчилово схватање политике и политичара. Он је рекао да је политика округла соба и да њом може да се бави неко ко уме у тој соби да прихвати у ћошак. Схватио сам да то није за мене. Имате, и међу ствараоцима, различите личности па самим тим и различите односе према политици и политичарима. Два су посве супротна става у случају Набокова и Орвела. Док је Набоков децидирано одбио сваки помен политике и њеног мешања у његове књижевне послове, јер га политика уопште не занима, дотле је Орвел тврдио да је све написао имајући политику и политичаре на уму. Између та два опречна става може да стане све оно што људска јединка ради, па и писац. Једино што бих могао да додам јесте да су две покретачке снаге неминовне. А функционишу као једна. То је хлеб и слобода. Увек делају као једно. Нема успешне политике без хлеба и слободе. И наши властодршци би то морали да знају. Народ је чудна река, и морали би да предвиде кад ће се излити из корита. Данас, у Србији, на власти је чудна коалициона братија. Њима није циљ добробит народа, него гола власт. Још се није десило да је изашла на добро она владајућа гарнитура којој није потребан народ осим да га кињи и дере до голе коже. Шта народ има од речи политичара који каже да је „покренуо иницијативу“. Боље би му било да је оставио људе на послу и покренуо производну траку. По свим правилима, и људским и божанским, ако не функционишу судство, здравство, школство, војска, полиција само по себи се намеће питање постојања такве државе. Одох предалеко. Али, то су само моја некаква бунцања на јави и некакве слутње, „а слутити још једино знам“ – Дис. Уосталом, не бих ја могао да будем икебана у излогу некакве политичке странке, нити сам икад осећао живу жељу да некаквом незајажљивом и жедном власти дувам у једра.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong>ГЛАС ИСТОКА:</strong> Већина данашњих писаца пише само оно што политичари мисле, а ријетки су они који су потпуно незаинтересовани за политику. Ви спадате у ову другу врсту. Слажете ли се да је исправна политика живљења не бити у политици?</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> НЕНАДИЋ:</strong> Добра је синтагма – оставштина за будућност. Човек се самим својим животом, чињењем или нечињењем, пројектује у будућност. Само постојање је улог у нешто што ће доћи. Томе нас учи и Свето Писмо, жањеш што си посејао. Ја за ово наше стање имам формулу сличну Нероновој: видим шта је добро и то одобравам, али нам иза овога што чинимо сада, следује још горе.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> ГЛАС ИСТОКА:</strong> Нестало је великих издавача. Писци се јављају као извори пишталице, послије великих киша. Институција рецензије не постоји. Могу ли писци, при тим и таквим односима, очекивати националне пензије?</span></div><div style="text-align: justify"><span class="Apple-style-span" style="color: #000080"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><strong> НЕНАДИЋ:</strong></span> То са издавачима и књижарима, то са институцијом рецензије, одувек је било чудно врзино коло. Ја сам имао срећу да су ми књиге излазиле код значајних издавача. Ма какви да су, издавачи ће увек постојати. А рецензената ће бити још више, поготово апологета. Феномен националне пензије за уметнике нису измислили уметници. Они су путници на своју одговорност. Та симболична награда опет долази из скутова политике као врста лилихипа којим се ућуткује незадовољно дете. И то што се уметницима даје, само је зрнце у односу на дарове самих стваралаца. Ко се данас још сећа имена партијског секретара Савеза књижевника Југославије у години кад је Иво Андрић добио Нобелову награду!</span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span class="Apple-style-span" style="color: #000080"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><strong> ГЛАС ИСТОКА:</strong></span> Који је Ваш свијетлећи упитник на који тражите одговор?</span></div></blockquote><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span class="Apple-style-span" style="color: #000080"><span style="font-size: small; font-family: helvetica"><strong> НЕНАДИЋ:</strong></span> То су ускличник и упитник, један до другога. Дакле – знак чуђења.</span></div></blockquote><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> Недељко Жугић</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><blockquote style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px" class="webkit-indent-blockquote" style="margin-top: 0px; margin-right: 0px; margin-bottom: 0px; margin-left: 40px; border-width: initial; border-color: initial; border-style: none; padding: 0px"><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong> О ПИСЦУ</strong></span></div></blockquote><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> Милан Ненадић је рођен 30. септембра 1947. године у Грковцима, код (Босанског) Грахова. Студирао је југословенске књижевности и савремени српскохрватски језик на Филозофском факултету у Сарајеву. Од 1974. године је у Београду, од 1984. у Зрењанину, а од 1998. у Новом Саду. Осим поезије пише књижевну критику, есеје и преводи.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> Објавио је књиге песама: ''Стефанос'', ''Нови Стефанос'', ''Општи одар'', ''Усамљена историја'', ''Осветна маска'', ''Песме'', ''Књига четвоприце'', ''Општи одар и друге песме'', ''Вриснула је мајка'' (песме са Илеаном Урсу), ''Почињем да бирам'', ''Изабране песме'' (избор и предговор Никола Кољевић), ''Дрхтање у води'', ''Венац за Гаврила'', ''Уточиште'', ''Венац за Гаврила (библиофилско издање), ''Угрушак'', ''Општи одар и нове песме'', ''Суви печат'', ''Ноћна слика'', ''Дивљи Бог Балкана''.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> Добитник је Печата вароши сремскокарловачке, ''Дучићеве награде'', награде Удружења Књижевника Србије, ''Милан Ракић'', почасне награде БИГЗ-а, награде Универзитетске ријечи за књигу године, ''Змајеве награде'', ''Кочићевог пера'', награде ''Бранко Ћопић'', Српске академије наука и умјетности за препев поезије Михаја Еминескуа на српски, годишње награде Савеза књижевника, награде ''Лаза Костић'', ''Кондира Косовске девојке'', ''Милице Стојадиновић Српкиње'', ''Видовданских пјесничких сусрета'' и повеље ''Пјесник свједок времена''.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Живи у Новом Саду. </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong>УСКОЧКА ПЕСМА</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Све чешће сте у мојим ранама</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Крајишници – о, ваша страхота!</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Мене носи божанска помама,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Зла судбина вашега живота.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">У детињству нисам много знао,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">А немир је био много већи – </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Несвесно сам на вас подсећао</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">И хтео се баш тога одрећи.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Сад зрачите као драге гатке,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Као вино и хлеб свакодневни,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Ваше муке – о, како су слатке,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Како светле и пристају мени.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Прве речи које изговарам</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Саздане су од вашега лика.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Ја не градим, ја звучно разарам,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Ја сам ропац после вашег крика.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Вас ће бити и над мојим гробом,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Вас ће бити кад ми звезде зађу,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Кад, напокон, расчистим са собом – </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">По вама ће моћи да ме нађу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong>ПОЛА КАПИ РОСЕ</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">На ивици жутој зеленога листа,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Пола капи росе сувим златом блиста.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">У то пола капи све је живо стало,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">У њој јасно видим и мог бића мало</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Кроз пола драгуља којег сјај одаје,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Пратим моје снажне, складне завеслаје</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Што за ток не маре, као ни за реку,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">И што, уз матицу, моћну воду секу...</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Расањен се тргнем, прожежен до бола,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Што кап није цела, што је капи пола,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Што због тежег дела, виши закон склада!,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Цела кап, са листа, почиње да пада.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> </span></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> Нови Сад 2002.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong>РЕДНА ЧАША</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><span style="white-space: pre"> </span>- Александру Секулићу - </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">I</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Ја сам уклет витез Итала Калвина</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Којем пустом земљом лута половина</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Жељна да се нађе с другом половином</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Без наде да икад постане целином.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Док пенуша душа – оно зрно части,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Пуна митског сјаја, прве искре страсти –</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Дотле моје срце, дивљи део мене,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Не зна шта са собом, где би да се дене:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">У сам вулкан сунца, у мртву лаву раке,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">У вечиту поноћ уз космичке зраке,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">У пепео земље или флуид творца,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">У мајчину сузу, у кажипрст оца –</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Или да, предвојен, пред распећем стојим</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Захвалан што такав, уопште, постојим</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Чудећи се шта сам, ко сам, где сам био,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Уз вапај – што си ме, оче, оставио.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">II</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Од чаше кукуте у руци Сократа</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Или редне чаше иза рајских врата</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Која је колала гетсиманском баштом</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Да је и син Бога, збуњен људском драмом,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Преклињао да га мимиође пламом –</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Та чаша се не да поредити с маштом</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Која је сасута у два моја крста</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">- А њима припада тужна српска врста -</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Тек, није ми тежак крст који ме чека</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Ни овај на мени који, за свог века,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Носим као казну, ко зна, као срећу</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Од које побећи не могу и нећу.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Само да не вапим путем до Голготе:</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Што си тако саздан бесмртни животе</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Препун чуда шта сам, ко сам, где сам био</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Уз вапај – што си ме, оче, оставио.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="white-space: pre"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> </span></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> Нови Сад, 2009.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><strong>СРПСКА НЕЈАЧ</strong></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> </span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Сине милог Бога</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Био си пред хајком –</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Шта ти вреди живот</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Мерен сребрњаком;</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Да је ову нејач</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Којој млечњак ниче</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Некако извући</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Из данашње приче;</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Завири у прошлост</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">(питај видовњака!),</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Тешко ће стасати</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">До зуба умњака</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Камоли до свадбе,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">До заносних мома,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">До нове колевке</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">И до новог дома;</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Нас добре комшије,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Нас рођена браћа</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">(уграби ли згоду!)</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Сложно гурну под лед,</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080">Отисну низ воду.</span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"><br /></span></div><div style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: helvetica; color: #000080"> Нови Сад, о Божићу 2005.</span></div><div><br /></div>ГЛАС ИСТОКА БР. 12011-02-07T23:15:00ZglasistokaЕпископ Николај Велимировић
http://glasistoka.blog.rs/blog/glasistoka/glas-istoka-br.-1/2011/02/07/episkop-nikolaj-velimirovic
<p style="text-align: center"><a id="res_57457" href="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/Nikolaj Velimirovic.jpg"><img src="http://glasistoka.blog.rs/gallery/13110/previews/Nikolaj Velimirovic.jpg" border="0" /></a></p><p style="text-align: center"><span style="font-size: large; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"><strong>ИЗНАД ИСТОКА И ЗАПАДА</strong></span></p><p style="text-align: center"><span style="font-size: x-small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000">(Сепарат из сабраних дела епископа охридског и жичког Николаја Велимировића (1880—1956)</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"><br /></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Балкан се налази земљописно између Истока и Запада а идејно стоји изнад Истока и Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Која је то идејна сила што спасава Балкан да не буде и идејно између, него га уздиже изнад Истока и Запада?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> То је вера православна и само вера православна. Сви остали чиниоци, као земљописни положај, култура, наука, муслиманство, политика, земаљске тежње и аспирације, држе Балкан између Истока и Запада. Вера православна пак уздиже га изнад Истока и Запада, и само вера православна.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Ништа није несносније него налазити се између. Ако би се идејни, то јест православни Балкан покорио земљописном Балкану и остао између Истока и Запада, личио би на оног магарца из бајке, који је цркао од глади између два пласта сена.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> На жалост, православни Балкан је од почетка 19. века до сада веома личио на оног легендарног Буридановог магарца, који је липсао од глади између два пласта сена, не знајући коме пласту да приђе. Час му се један пласт чинио већи и слађи час други. Изнемогао од шетње од једног пласта до другог, он је пао и липсао. И сав свет се насмејао магарцу као магарцу.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Балкану прети смрт од глади због многих брбљивих језика који га именују између. Или ће липсати од глади између Азије и Европе или ће га једна од тих сила ајкулски прогутати, ако се не буде дигао изнад. Изнад Истока и Запада.</span></p><p style="text-align: justify"> </p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> <strong>Расуђивање прво</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> <strong>ХРИСТОС ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Кад Азијат чита Евангелије Христово он говори: „Ово је наш човек, ово је Азијат, испосник, молитвеник, мудрац и чудотворац.“</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Кад Европејац чита Евангелије Христово он тврди: „Ово је наш човек, ово је Европејац, покретљив учитељ, брз помоћник људи, добротвор, лекар, хранитељ, хуманист и активист.“</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Ша је, дакле, Христос? Да ли Азијат, да ли Европејац; да ли источњак, да ли западњак? Заиста, и једно II друго. Он је источњак на вишем плану и западњак на вишем плану. Он је источњак изнад Истока и западњак изнад Запада. Његова је земља и сви крајеви земље.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Трансцеденталност је особина истока, натурализам - особина Запада. Источњак са прекрштеним ногама у размишљању о вечноме, и западњак са сусталим ногама у трчању за пролазним. Ко је од њих ближи Христу? Оба су удаљени од Христа. Христос стоји изнад Истока и Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Исток се толико удубљује у размишљање да нема времена за пословање. Запад толико послује да нема времена за размишљање. Обоје се садржи у Господу Исусу Христу, и то у пуној и савршеној мери, тако да Он превазилази Исток и Запад. Он стоји изнад Истока и Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Политеистичном Истоку је тешко веровати у човека. Материјалистичном Западу је тешко веровати у Бога. Исус представља човека, Христос Бога. Две природе - једна ипостас. Запад лако прима човека Исуса и ставља га у „Пантеон" својих великих људи, Исток лако прихвата Бога Христа док за човеком Исусом не осећа потребу. Међутим, Спаситељ света "је и Бог и човек. Исус Христос дакле стоји изнад Истока и Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Кад говоримо о Истоку, ми мислимо на кућу подељену унутра у самој себи; мислимо на две несродне групе народа: на мухамеданце и на брамо-будисте. Њихове су ћабе: Мека, Бенарес и Тибет. То двоје представља главну садржину и главну сиромаштину Истока. Кад пак говоримо о Западу, ми мислимо опет на кућу подељену унутра у самој себи. То је папизам и антипапизам (у разним облицима протестантизма). Ово су два главна пута западног човечанства, оба погрешна. Они представљају заблуду и сиромаштину Запада. Христос стоји високо изнад оваквог Истока и Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Никад ниједан од азијских мудраца није могао подвластити Запад. Једини човек, рођен у Азији, који је подвластио сав Запад, тј. сву Европу и Америку са острвима, јесте Господ Исус Христос. Једини источњак који је омиљен на Западу.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> И никад ниједан од западних учитеља и идеолога није могао придобити Азију, ни за најкраће време. Само један Западњак успео је у томе: Западњак не по плотском рођењу него по својој власти над Западом. То је Исус Христос, рођени у Азији. Његова власт распрострла се над средњом Азијом и местимично даље преко Велике Азије као и Египта и Абисиније. Даље ширење Хришћанства на Исток спречио је Ислам, а то је једна отуђена секта јеврејско-хришћанска. Ислам се испречио као бедем између хришћанске Предње Азије II Индије. Но и то није без Божјег промисла, који свакако резервише победу Христову над целим Истоком за будућа времена.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> <strong>Расуђивање друго</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"><strong> БАЛКАНСКИ ХРИСТОС</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Балкански Христос је исто што и јерусалимски, што и синајски, и руски, и што некада и европски. Јер је Он један.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Балкански Христос то је Христос на Балкану, у балканској драми живота, у балканском оделу, у балканској песми и символици, у балканским уздасима и сузама и крвавим гробовима, у балканском васкрсењу.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Он је оличен у свим светим балканским: у благочестивим царевима, благоверним царицама и ботоносним патријарсима и свештеницима; у светогорским преподобним и плачним монасима, испосницима, молчаницима, пештерницима, духовницима и чудотворцима; у византијским царевима и војводама који бранише Цариград и Јерусалим од муслимана: у српским жупанима, краљевима, кнежевима и деспотима, који бранише крст часни, тј. веру праву, веру православну и од муслимана и од Монгола и од Латина јеретика:</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> У мученицима под круном, у мученицима сељацима и занатлијама, у мученицима под омофором. архијерејским и под епитрахиљом јерејским, у мученицима под доламом војводском и под ризом монашком;</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> у мученици Злати и многим мученицима девојкама кроз векове и векове;</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> у мученику Ђорђу Кратовцу, кујунџији, и многим мученицима занатлијама кроз векове и векове;</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> у мученику патријарху Гаврилу пећком, у мученику ђакону Авакуму, игуману Пајсију трновском и игуману Атанасију светоникољском, на колац набијеним на Калемегдану, и у преподобном ученицима Агие Лавре на Пелопонезу, и осталим безбројним кроз векове и векове; </span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> у преподобно-мученицима светогорским, које блажени Акакије благосиља на подвиг мучеништва, и у преподобно-мученицима светогорским, који бише побијени и живи спаљени од латина јеретика, и у мученицима старозагорским, и осталим многим кроз векове и векове;</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> у преподобним оцима и матерама нашим: светој Параскеви, Евгенији царици, Ефимији и другим, и у светом Прохору, Гаврилу, Јовану, Јоакиму, Клименту, Науму, Нектарију, Јоасафу, Василију Острошком, Петру Коришком, Јанићију Девечком, и осталим безбројним кроз векове и векове;</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> у самомученицима пештерницима балканским у пештерама Пећским, Црногорским, Охридским, Албанским, Пелопонеским, Трнавским, Студеничким, Моравским, кроз векове и векове; у свештеномученику равноапостолском Козми Албанском и у безбројним мученицима приморским, далматинским и босанским који пострадаше од латинских јеретика, у тамницама дубровачким иструнуше или отровани бише Христа ради, кроз векове и векове.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Треба ли да станемо? Тек смо започели набрајање. Ко ће све именовати? Ко ли све избројати? То су војске од мученика и мученица од иза Солуна до преко Дунава и од мора Сињега до Црнога. Многе милионе војске светих душа православни, које не може сместити никакав земаљски календар и које су убележене само у календар небески, у Књигу живота вечнога.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Сви су они поругани и попљувани и бијени били од непријатеља часног Крста, као Христос од Јевреја. Сви су са својим крстом на своју Голготу пошли, са трновим венцем на глави и са мржњом одасвуда, као у трње одевени, одгурнути од света кроз капију смрти као последњи, а прихваћени с оне стране благом руком Христовом као први.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Ваистину, последњи с ове стране капије смрти а први с оне стране.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> За Христово име пострадали су од Истока до Запада, у Христово име победили су Исток и Запад. - Исток у лицу турског Ислама и монголског многобоштва, Запад у лицу јеретичког папизма.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> На губилишту они су се осећали виши од својих џелата: пред источним џелатима изнад Истока а пред западним џелатима изнад Запада. Нико од њих није пружао своје мисли према земљопису, да би рекао: „Ми смо између Истока и Запада.“ Него су сви уздизали своје мисли и своја срца усправно к небесима, ка вечној Истини, за коју су страдали. И целим духом својим и свом душом својом стајали су изнад - изнад Истока и Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> <strong>Расуђивање треће</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"><strong> О ЛАКОМИМ И ПРЕВАРЕНИМ</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Планина је већа од мравињака, Божија сила већа је од човечије силе. То свак признаје на ведроме дану.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Али кад човечији табани и коњске копите дигну прашину на друму, многи заслепе, па у страху признају човечију силу изнад Божије силе. Планину изгубе из вида па се спотакну у мравињак. И још поклоне се мравињаку.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> То се догодило и са Србима, који се потурчише после Косовске битке.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Пре њих изневерише крст многи Бугари и Грци и Јелини, и уврстише у Муратову војску на Косову под полумесецом против српског крсташа барјака.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Али Лазар, најславнији човек под тим именом у историји света, не спотаче се о мравињак турске силе и не изгуби из вида планину Божије силе, него се одлучи да са својим народом прими од људи све ударце да би од Бога примио све награде.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Спотакоше се многа господа српска на Југу и на Западу. Заборавише опомену Христову: „Гледајте и чувајте се од лаколства,“ (Лк. 15.) па се полакомише на богатство и сласти и све обмане овога света; поломише крстове по својим кућама а чалму завише око главе и почеше авдес узимати и по џамијама клањати.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Тако за мало свој земаљски живот продужише а образ за увек изгубише. Не постидеше се крви Лазареве на Косову. Но пођоше путем потурица бугарских, грчких и јелинских.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Турци су били представници Истока на Балкану док су они владали Балканом, а потурице представљају Исток после одласка Турака.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Са тим лакомим и насилним Истоком, са мухамеданизмом, који је јеврејско-хришћанска јерес, не може се православни Балкан истоветовати. Балкан мора стајати изнад таквог Истока.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Српски сељачки устанак против Турака под Кочом, Карађорђем и Милошем најсјајнији је доказ да је српски народ хтео да се ослободи мухамеданског Истока. Сликао је себе вером и карактером, узвишеним изнад Истока.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Са крсташем барјаком српски устаници ушли су у неравну борбу против барјака са полумесецом. Са вером у Христа као веће силе од Мухамеда и у крст Христов као јаче знамење од полумесеца они су победили исламску Азију. Тако су узвисили православни Балкан над мухамеданским Истоком.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Но чим су се ослободили Истока, они су пали у ропство Запада. Сељаци шумадијски били су преварени од Срба западњака, од своје крвне браће из Аустрије. Ови Срби западњаци упали су у ослобођену Шумадију и почели стварати законе и установе попут протестаната и католика - а то су две западне хришћанске јереси. Почели су уређивати српску централну земљу по угледу на западне јеретике. Били су писмени и учени, због чега су их неписмени устаници ценили и власт им давали. Али су се усташки кнежеви страшно преварили. Њихова браћа из Аустрије били су излизани сасуди Православља, калајисани калајем протестантским и католичким, западњачким. Они су били кобна претходница западном утицају на Србију. Они су отворили све капије и све канале према Западу и учинили да се тек ослобођена турска раја претвори у рају трулога Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Седамдесет година после пропасти на Косову Србија је била потпуно покорена од источних јеретика; седамдесет година после Другог устанка ослобођена Србија пала је у потпуно ропство западних јеретика. Мислимо на идејно ропство: духовно, интелектуално, морално, политичко и културно.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> И кнез Милош и Љубица, па чак и Вучић, увиђали су опасност од „немачкара" али им нису могли одолети. Викали су и претили, али пробијену брану нису могли учврстити. Кнез Александар је подлегао утицају Запада безвољно и малодушно; кнез Михаило драговољно, а краљ Милан свим срцем и душом.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Турци су предали кнез Михаилу кључеве од градова, а кнез Михаило почео је предавати кључеве српске духовне самосталности Западу. Последњи Обреновићи и Карађорђевићи ту су предају довршили. И те кључеве Запад још држи у својим рукама и царује над Србијом.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000">Ко се бунио против те драговољне предаје Западу? Црква православна са сељачким "народом својим. Кроз цео деветнаести век свештеници српски викали су II писали: „Трули Запад! Трули Запад! Бранимо се од трулог Запада!".</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Част нека је свештенству српском. Част сељачком народу српском! Срам на безглавну господу српску! Срам и на оне владаре српске, који у име Запада презреше и Српску светосавску цркву и српски сељачки народ. Како су радили онако су и прошли. Њихов крај посведочава гњев Божји и гњев Светог Саве на њима. Читајте и слушајте о страшном скончању српских владара после Кнеза Милоша и ужасавајте се од гњева Господњег.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Много су претрпели српски свештеници II српски сељаци због свог одлучног става против јеретичког Запада. Свештеници су исмевани као „русофили" и „назадњаци", а српски сељаци као „непросвећена маса", као „глупи сељаци". И то не толико од оних „немачкара", од оних калајисаних Срба из Аустрије, колико од шумадијских синова школованих на Западу. Они су били цвеће према овима. Ови су представљали бесну клику и безбожну хорду агената западне „културе", „просвећености", „прогреса". Нове потурице, још опасније од старих потурица. Све што је српско, они су одбацивали као турско, а све што је турско, они су презирали као азијатско. Међутим, нису познавали у суштини ни шта је српско ни шта је турско ни азијско. Плиткоумни „коми воајажер" западних трговаца. Издајници већи и ужаснији од Вука Бранковића.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> <strong>Расуђивање четврто</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"><strong> СТРАХ ОД ДЕМОНА И ИГРА СА ДЕМОНИМА</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Исток се страши од демона, Запад се игра са демонима.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Милијарда људских бића на Истоку пази на сваки корак, да се не би дотакли неког демона. Нико тамо није пронашао демоне; за демоне се тамо зна и демони се тамо осећају сваког дана и сваког часа од првог колена људског.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Запад је земља проналазака. Поред многих смртоносних или вашарских проналазака Запад је пронашао да постоје демони. И то је бучно разгласио нарочито у нашем столећу. Но како на Западу нема ништа што би сви прихватили за истину, него је све раздељено „по струкама", по партијама и сектама, то и овај проналазак да постоје бестелесна духовна бића није признат од целог западног човечанства, него му је одређено место у једноj секти људи који се називају спиритисти. Спиритисти су горди што им је дато да разговарају са духовима. Они су радосни што држе везу са духовним светом. Играју од радости, не знајући да им коло води сатана.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Исток не осећа анђеле, добре духове Божје, заштитнике и покровитеље; одавно је престао да их осећа. Остао је само са злим духовима, који му зло чине и које мора да умилостивљава жртвама, сваки дан, сваки дан.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Запад је престао да осећа и сазнаје и анђеле и ђаволе, има већ неколико стотина година. Зато је примио спиритастичко јеванђеље са чуђењем као човек који је нешто знао па заборавио па се опет досетио. Некад је Запад веровао у анђеле и ђаволе. Па је једновремено банкротирао са обе те имовине. Сад му се ђаволи јављају преко спиритиста, и он се буновно досећа. Досећа се, али не разликује духове. Радосно поздравља све духове који му се јављају као добре духове. Отупело му је осећање разликовања и распознавања.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Исток нема осећања за добре духове. Запад нема осећања за разликовање добрих духова од злих. Исток се брани од злих духова жртвама, непрестаним жртвама пред идолима од камена и дрвета. Запад, тј. спиритистички Запад, предаје се свима духовима који му се јављају било преко медијума, било преко асталчића; и свима поклања пуну веру.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Исток је дубоко песимистичан. Зашто? Зато што зна за зле духове а не зна за благога Бога. Познаје и осећа на својој кожи и на души присуство и дејство злих демона, а не осећа присуство благога Бога који може прогнати зле демоне и заштитити људе.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Спиритистички Запад је површно оптимистичан. Сасвим површно и сасвим глупо. Спиритисти долазе до познања Бога кроз демоне; не кроз ваплоћеног Сина Божјег, Христа, него кроз демоне, који се јављају кроз медијуме, асталчиће, итд. Махом бивши безбожници, спиритисти дознају од ђавола да постоји Бог и душа. И то дознање веома их изненађује и они ненасито изазивају Духове да им штогод рекну и прорекну. На таквом клизавом песку заснована је вера њихова. Они то сматрају нечим модерним, неким модерним проналаском. А да су читали Свето Писмо Божје, знали би, да је Свевишњи још кроз Мојсеја опоменуо човечанство да се чува од спиритизма. (5. Мојс. 18, 11.)</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Велики Исток је под влашћу демона, а и спиритистички Запад је под влашћу демона. Демонократија, дакле, у обе хемисфере које се сучељавају са Православљем уопште и са Балканом посебице.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Настаје питање: „Хоћемо ли ми бити између једне демонократије и друге?“ Не, никако. Између него Изнад.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000">Ми знамо да постоји духовни свет. Знамо да постоје зли духови али и добри. Постоји благи Бог који је моћнији од свих духова уопште. Именом Христовим и Богородичиним и крсним знамењем ми прогонимо зле духове а молитвом привлачимо себи добре духове, анђеле светлости, који нас штите и помажу. На тај начин ми се уздижемо изнад незнабожачког и песимистичког Истока.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> С друге стране ми се не радујемо јављању духова из онога света, јер знамо да то могу бити духови злобе који нас кушају и са пута спасења одбијају. Још мање призивамо ми духове из онога света и тражимо њихове савете и пророчанства о будућим догађајима. Јер ко тако чини, није угодан Богу. Него се надамо у Цара духова, Господа Свевишњега, нашега Творца и Оца небеснога, а не општимо крадом мимо Њега са духовним светом. На тај начин ми се Балканци уздижемо изнад спиритистичког Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000">И као што је наш Спаситељ стајао изнад Истока и Запада, тако се и ми трудимо да не будемо згњечени између и између, него се с Христовом помоћи вазда уздижемо изнад и изнад. Изнад Истока и Изнад Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> <strong>Расуђивање пето</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"><strong> ИСТОЧНА ФИЛОСОФИЈА И ЗАПАДНА НАУКА</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Колевка философије јесте Исток, од Пекинга до Атине. Колевка науке јесте Западна Европа и Америка. Нити је Исток за науку нити Запад за философију. Источна философија сва је у тајни, сва мисаона, спонтана, интуитивна.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Западна наука је сва у знаку јавности, љубопитства, пропаганде и интереса.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Нити је Исток за науку нити Запад за философију. Кад се источњак превари те поверује у науку, он прихвата теорије научне а не позитивна знања. Лакше му је оперисати са теоријама него са знањем научним. Теже му је под врућином Истока примењивати у живот знање, него ли у хладовини месити европске теорије и премесивати их у неку философију огрнуту шареним огртачем Истока.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Кад се западњак намами на неку философију источњачку, он из ње извуче једну од главних мисли и на овој саставља свој систем философије, остављајући својим колегама да извлаче друге мисли из оне исте философије и да на њима састављају опет своје системе философије. Јер у множини система гледа западњак умно богатство и културу народа а не у координацији и јединству духа.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Као што источњак огрће научне теорије огртачем Истока, тако западњак облачи источну философију у грубу одећу науке. Тобож да би му његов „систем" изгледао вероватнији као изражен научним речником и зајемчен научним „фактима".</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> У ствари хришћански Запад нема смисла за философију. Историја западне философије јесте историја највећих заблуда у прошлости човечанства. Бог је одузео ум крштеним људима који су презрели откривену Истину Божју кроз Господа Исуса Христа па су хтели сами помоћу незнабожних философа да решавају основна питања о бићу и животу по своме рачуну. Од почетка ренесансе па до деветнаестог века западни философи су живели од Платона и Аристотела и других јелинских незнабожних философа. Па кад су ове потпуно оглодали и остали ипак гладни, они су се у деветнаестом столећу наклопили на философе индијске од којих се и до данас хране, и китећи се њиховим перјем чине себе славним међу неславним.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Индија је мати свих философија. Од памтивека философирање у Индији нераздвојно је скопчано са аскезом. Сви философи индијски били су аскети. То западњак не разуме и не цени. Јер је код западњака интелектуална вештина довољна за састављање нових философских система. Он не полаже баш ништа на пост, уздржавање, морал и карактер философа. Он цени само његову интелектуалну конструкцију мисли. Није западњак за философију. Философе на истоку сматрају свецима. Философи западни су професори. А између свеца и професора раздаљина је већа него од Истока до Запада.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Нити је источњак за западну науку. Јер је источњак научен да и светска знања сматра нечим светим, сакралним, као и философију. Па како је западна наука без и најмањег ореола светиње, источњак се такве науке боји и презире је. Прима Је само у колико мора, да би одбранио живот свој од западне смртоносне машинерије. А та машинерија је накарадно чедо западне науке; грозни плод брачног развода Запада од светих небеса и незаконитог брака са земљом. Многе противречне философије западне јасно представљају казну Божју због одбацивања Христа. Јер по речи св. апостола Павла „као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум.“ (Рим. 1, 28.)</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Две су велике лудости којима се некрштено и некрштено човечанство горди. То је философија источна и наука западна. Ни једно ни друго није од благога Бога. Него је обоје од људи и демона. Две лудости, два проклетства. На кантару свете истине Христове то двоје држи равнотежу. Христос је изнад источне философије и западне науке. Он мери, али Он се не мери.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Како је са Христовим Балканом?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Кад огњило удари о кремен онда се јавља варница. Пламен се уздиже у вис, изнад огњила и кремена. Исток се сударио са Западом на Балкану. Ако би се Балкан истоветовао са огњилом или са кременом, не би био Балкан, него би био Исток или Запад.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Ако би пожелео да буде пламен, изнад челика и камена, био би и остао би Христов Балкан, изнад Истока и изнад Запада, и као такав користан Истоку и Западу.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Најгоре је - бити између.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Слава је - бити изнад.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Изнад туге Истока и труда Запада треба да се уздиже православни Балкан. Туга Истока, то је философија Истока. Труд Запада, то је наука Запада. Може ли тица летети на једном крилу? И још болесном?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Судбодавац Бог одредио је Балкану место изнад Истока и Запада. Да ли ће Балкан разумети и прихватити ту промисаону судбу или ће бити смрскан као орах између чекића и наковња? То питање не треба да да сна ни једном Србину, докле год Србин не даде правилан одговор. А само је један правилан одговор:</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Да, Господе, примам оно што ми Ти нудиш, а одбацујем оно што ми Твоји противници са Истока и Запада нуде.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> <strong>Расуђивање шесто</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"><strong> О МИРУ И НЕМИРУ</strong></span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> На Истоку влада мир, на Западу немир.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Мир почиње у човеку па се шири на друштво. И немир почиње у човеку па се шири на друштво.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Откуда мир у народима излазећег сунца? И откуда немир v народима залазећег сунца?</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Од решених или нерешених питања живота. Ево откуда.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Почев од Стамбола па до Јапана сви народи имају унутарњи мир због тога што не живе од питања него од решења, тј. од давно решених основних питања, како је пре њих живело педесет или сто генерација. На тим решењима главнога источњак све зида, све разуме, све мисли и све делује. Ништа и никуд изван тих решења. Како мухамеданац, тако браманац. тако и будист. А ове три групе представљају сву огромну нехришћанску Азију, сав Исток.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> У мухамеданизму све је решено у Корану. И сва решења своде се на две речи: Алах и кисмет. То даје мир и спокојство мухамеданским народима.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> У браманизму и будизму опет све је решено у философијама индијским. И сва решења се своде на три појма: карма, дарма и реинкарнација.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Невесео је тај мир у оба случаја. Невесео је у мухамеданизму, јер означава потчињеност робова господару, Алаху. Невесео је и у философском Истоку, јер означава резигнацију, очајање, од кога нема спасења ни међу људима ни међу боговима.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> На Западу влада немир. Као грудва снега кад се котрља па расте, тако је немир на Западу нагло растао. Растао је нагло и нарастао је толико у нашем столећу, да је западно човечанство доведено до непрестајућег страховања од онога што ће доћи и до растројства живаца и често - никад чешће у историји света - до лудила.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Узрок западном немиру исти је као узрок немиру Адама и Еве кад су окренули леђа Богу Творцу а лице сатани; исти је као и немир у Каину, који уби праведнога брата Авеља; исти као и немир у цару Саула, кад отпоче гонити праведнога Давида; исти као и немир у Ахитофела, који издаде свога господара цара Давида, и на крају се обеси; исти као и немир у Јуде Искариотскот који продаде за проклете паре проклетим Јеврејима свога Учитеља и Господа, па сав дрхтећи од новог непојамног страха и ужаса оде у Кедронски поток па се обеси, и препуче му утроба и дроб му се просу по земљи, као триста година доцније јеретику Арију.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> Увек исти узрок, а то је отпад од Бога и каскање за сатаном. Бог опомиње родитељски и озбиљно, а сатана показује лажне вашарске слике и привлачи к себи лакоме и лакомислене. На своје отровне слаткише он ваби и привлачи сладокусце и кратковиде.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000">На Западу је немир. Тај немир створила је машта учених западњака, која их је љуто заварала. Машта им је поништила сва решења, којим су живели у миру претци њихови, и сва праискона питања отворила поново као рашчешане ране. Због тога је на Западу све постало питањем, и све стављено под питање: и Бог и душа и морал, и брак, и породица, и друштво, и држава, и овај свет, и онај свет. Све је само питање и питање: питање лично, питање социјално. питање државно, питање морално, питање економско, питања и питања и само питања. Ни једно питање западна наука није решила. Јер је западна наука челична четка у рукама антихриста, четка што раздире старе ране и отвара нове.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> И јер је западна наука позвата од крвника људског, господара ада, да створи немир, многоструки немир, на свима линијама немир, како унутра у човеку, тако и у свим круговима друштвеног живота.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> И заиста, господар ада створио је помоћу лажне науке немир на Западу, нечувен у историји људској.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> С немиром западњак леже, с немиром устаје. С немиром вечера, с немиром руча. С немиром се побратимио па говори: немир је прогрес, немир је култура, немир је еволуција, немир ]е живот. Измирио се с немиром Запад, и потурио је своју грбину да га немир шиба својим бичем изнутра и споља, по души и по телу, а он да говори: хвала, тако и треба, то води миру, то води срећи човечанства! Измирио се Запад с немиром и кукавички ласка немиру само да би под његовим наукама продужио за који месец или за коју годину егзистенцију.</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> А Балкан? Православни народи уопште, који су између Истока и Запада, а Балкан нарочито, мора се уздићи изнад лажног мира Истока и језивог немира Запада;</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> изнад источне философије која мисли да је решила сва питања, и</span></p><p style="text-align: justify"><span style="font-size: small; font-family: 'andale mono', times; color: #ff0000"> изнад западне науке која сама признаје да је све ставила под питање и да није решила ништа.</span></p><p style="text-align: justify"> </p>ГЛАС ИСТОКА БР. 12011-02-07T21:31:23ZglasistokaЧеститамо!
http://glasistoka.blog.rs/blog/glasistoka/generalna/2011/02/07/cestitamo
Уколико можете да прочитате овај чланак, успешно сте се регистровали на Blog.rs и можете почети са блоговањем.Генерална, ФОТОГРАФИЈЕ2011-02-07T21:12:19Zglasistoka