Highlander's diary

Cirkus Connorado

, 01 2009 20:46:03 +0200

- Molim?!?!??!??

- Kaze, nece da dodje, jer je stajala u zastoju pola sata na auto-putu, pa joj to sve sad tako stresno i ovi sad termini, pacijenti i to sve, pa rece da ide kuci, da nece danas da dodje na posao.

- Stresno?!?!?!?!?

Pa, dobro, bre, maaaajku vam jebem! Milu vam majku jebem!!!

A sta ja treba da kazem?!?! Sta sam sve preziveo u zivotu, o tome samo iz filmova znate, plus bombardovanje, pa sta ja treba onda da radim? Jel’ mene pita neko jel’ mi mozda „maaaalo stresno“? Jok, Connor nema nit’ brige, nit’ pameti. On je vazda raspolozen i nasmejan. On nema nikad probleme u zivotu i njemu tece uvek med i mleko. Dobro, kad nema mleka, valja i cokoladno. K’o da sam peder, majku ti jebem, tako su oni uvek nasmejani i razdragani, k’o Djole Prolece. „Zivot bi vam bio dosadan, da mene nema“?

A kakav su zivot neki ljudi ovde imali, pogotovo po manjim mestima i selima? Jebote, ziveli su k’o u bajci, ne znaju za zlo, ni u kakvom obliku, osim, mozda, ako im, eto, nije riknulo kuche, kad su bili mali ili se, ne daj Boze, o zivote tezak li si, pokvario bajs! Ej bre, imaju para, voze normalna kola, idu na letovanja, zimovanja i sva ostala godisnjodobovanja, nema sta nemaju, ne znaju sta je glad, restrikcija struje – kako sad to mislis tacno nema struje, ono, stvarno nema? („Jok, samo pola“), ostavljaju garaze otvorene, ne otkljucane – otvorene!, sa svim stvarima koje covek u privatnoj garazi moze da drzi (pustite masti na volju), drze kolica za bebe u ulazu, bez da se misle da li ce neko da ih makne - jer nece (a kod nas bi makli i sajlu za otpusavanje kanalizacije, nema veze sto je govnjiva, malo umotas novinama tamo gde drzis i Bog da te vidi), penzioneri voze ona kola za koja nasi penzioneri nikad culi nisu, ali jesu krimosi, i 300 drugih pizdarija, jebote, fuckin’ Wonderland!!!

I sta kaze? „Malo joj sve to sad stresno.“ Pa sta sam ja ovde? Dvorska luda? Ognjen Amidzic? Karamela? Ja mogu sve da izdrzim, jel’? Ja imam zivce za sve one ludake sa kojima niko ne moze da izadje na kraj – "Connore, preuzmi ovog pacijenta, moooolim te, ja ne mogu sa ovim nista, neki je ludak". Samo trpajte, rodjaci, moze Connor da povuce k’o zadruzni konj. Samo tovari!

A eto ja, bas isti taj ponedeljak, bas isti taj dan, dolazim na posao i pita me koleginica:

- I, jesi proveo lep vikend?

Ma jesam, kako nisam. To sto sam u subotu doziveo ono sto strucnjaci porede sa gubitkom najblizeg clana porodice, sto mi, evo, vec drugi dan ceo zivot izgubio totalno smisao i poentu, to sto sam smrsao 3 kile za 2 dana zbog toga, to sto ne spavam i ne jedem od tada i sto nemam vazduha da disem, kao da imam teg od 20 kila na grudima, sto jedva stojim na nogama, sto nemam snage ni za samog sebe, a kamoli za pacijente i njihove probleme? To, mislis? Sto sam pola minute pred vratima ordinacije duboko disao i meditirao, da bih imao snage da kazem „dobro jutro“ i sto mi je celu koncepciju sjebalo i na parcice me polomilo, svuda tamo gde sam se juce zalepio ne bih li bio u jednom komadu, to jedno jedino pitanje – Da li sam, ne da li sam, nego onako postavljeno, da samo treba da potvrdim da jesam proveo lep vikend. To sto bih sad najradije seo i zaplakao kao malo dete? To, jel? Ma jooook, koj’ ti kurac, nema goreg nego da stojis pola sata u zastoju i da ti se sve sad nagomila. Ne d’o Bog nikome, da se pomerim s’ mesta. Vidisss, zzzekane, sssta mi rade i uopssste ssse ne nerviram…

Puno pozdrava iz istaroimladoistaroimladosvisvisviucirkusconnorado „zapadnoevropskog grada“

Connor MacLeod of the Clan MacLeod

P.S. Kad sluzim kao zabavljac, bar da me plate tako….

Zakon verovatnoće

, 16 2009 03:27:18 +0100

Pre neki dan udjem u voz i vidim knjigu na sedistu. Hm, neko je zaboravio, necu da je diram, kondukter ce je naci, pa ce se neko vec javiti da ju je izgubio. Ali, niko mi ne brani da vidim koja je knjiga.

Pogled mi padne na ono sto je zalepljeno na vrhu naslovne strane:

Ovo je jedna knjiga na putovanju…. ko je nadje, moze da je procita…… i zatim opet negde ostavi……

….. bila je vec u….. (stoji na unutrasnjoj strani korica)

Heeeeeeeeej!!!!!!!! :D

Bila je u vec 3 grada u Nemackoj, doduse sve u okolini, neko je poneo na proputovanje kroz Svedsku, pa ostavio opet negde u Nemackoj! Ja sam cetvrti koji je knjigu nasao! Ceo dan sam bio radostan i svima se hvalio sta sam nasao!

Iskreno, nisam ni znao da tako nesto postoji. A sve je otprilike poteklo od ideje „Where’s George?“ gde moze na osnovu serijskog broja da se prati kretanje odredjene novcanice. A pri tom, nikako, ali nikako ne smemo da zaboravimo sjajnu ideju „Where the hell is Matt?“

A meni je to sa knjigom bas cool ideja! Ja sam bas fasciniran tim stvarima, recimo da si ujutru na jednom mestu na zemaljskoj kugli, a posle nekoliko sati negde skroz drugde, u drugoj drzavi, mozda cak na drugom kontinentu. Ko zna gde su zavrsile neke moje knjige, kasete, ploce koje sam pozajmljivao i koje ce mi biti vracene nekih 5 minuta posle „Zajma za preporod Srbije“. Ko zna ko u svetu ima negde mozda moju sliku ili nesto moje, a da ja to ni ne znam. Znam u svakom slucaju, da, recimo, moju sliku ima 1 tip sa Himalaja. Doduse, on zivi ovde, ali mozda ponese roditeljima da pokaze sa kim je isao na kurs jezika. A prvo sto sam ga pitao, kad sam ga upoznao – Je li, jesi video Jetija? Ma i ovaj internet je cudo, ima svasta. Mozes, recimo, da saljes i da primas razglednice, ali one prave, sto se salju postom, iz celog sveta. I to mi je bas coolishitj ideja!

A, mislim se nesto, kolike li su sanse da se bas meni desi da nadjem knjigu? Mislim, ovde zivi oko 80 miliona ljudi. Sanse da dobijes premiju na loto-u su 1:41.000.000. Tu svako misli – mozda ce bas mene da strefi. Sanse da dobijes rak na plucima, ako si pusac, su 1:10.000. A tu svi misle – ma nece bas mene da strefi.

Naravno, da igram loto, meni bi sanse bile 1:milijardu, ali sto umem da ugazim u goovnoooo…. Prijatelju, pa ja ti imam detektor za piece of shit, da ga nemaju ni oni kuchici sto traze drogu. Nalazim ga bez rashlji, kume. Koliko mi se puta to vec desilo, lagano bih trebao da pocnem da razmisljam da vodim evidenciju.

Mozes da zamislis, eto, onomad na putovanju iz istocne u zapadnu Evropu, negde posred Istocnog Carstva, skrenemo na parking da napravimo pauzu. Ja uredno parkiram auto i, kao u filmu - otvaraju se vrata, izlazi noga i staje u – sta? Piece of shit!!! I to ne bilo kakvo! Prijatelju, ja imam nogu broj 46, ovo cudo je bilo 52! Minimum!!! K’o patika Shaq Attack-a! Sunce ti jebem, pa jel’ bas ovuda morao da prodje onaj Hanibal sa slonovima? Dvadeset minuta sam ga cistio! I slovima dvajes’ punih minuta, kume, cisti, trljaj o travu, cisti papirom, peri pod cesmom. Pa ne mosh se oslobodis cudovista! K’o da sam riljao po njivi, a ne vozio kola. Eeeej, pazi, od onolikog parkinga, a znas kol’ki je, neko nadje da mu ga da po shit happens bas na prolaznom mestu. Ma sta bre kol’ki parking, ja sam presao, brat bratu, oko 500 km da bih, od moguceg 83.871-og kvadratnog kilometara (da ne kazem 8.387,1 hektara) Istocnoga Carstva stao bas na ovih 0,0006 kv. kilometara!!! Ej, bre!!! Pa ja sam precizniji nego rakete Zemlja-Zemlja! A kad ugazis u the piece of shit, svi kazu – joj, sreca! E, izem ti takvu srecu! Da sam dobio pare za svako gazenje, danas bih bio po zanimanju tajkun.

Nego, sta sam ono poceo? A da, knjiga….

Puno pozdrava iz al’bibilolepodasamJumper „zapadnoevropskog grada“

Connor MacLeod of the Clan Macleod

P.S. Nagradno pitanje: Od 200 automobila na parkingu, koji je moj? Pa, k’o da krave lete, a ne ptice….. Mada, dobro, nisam ja najgori…..

Žmurke

, 08 2009 04:47:49 +0100

U ovoj zapadnoj Evropi ovdi, zna se red za mnogo stvari, rodjaci. Eto, recimo, izmedju ostalog, pocetkom godine, negde polovinom januara, banu ti radnici zapadnoevropske elektrodistribucije (u daljem textu: svemirci) sa cudima i skalamerijama od aparature u stan (naravno, prethodno se najurednije pismeno najave) i ocitaju ti brojila za vodu i grejanje. Posle nekoliko dana dobijes godisnji obracun i onda vidis ko je koga vise pokr’o, tj. dodjes li ti njima nesto ili oni tebi.

Poucen tom redovnom pojavom upada svemiraca, a covek je, kako svi znamo, zivotinja koja se lako dresira, a pogotovo na redovne pojave, tijekom januara sam se sam sebe pitao sto li svemiraca nema da se jave, da dodju, da svrate. Boze, da im se nije nesto desilo? Da ih nije neki gastarbajter docekao sa sekirom u ruci, posto on u svom selu, tamo negde na planini sa koje je sishao, nije navikao na te aparate i ta ocitavanja, osim mozda bukvice zeni, ako je pocela da se gleducka sa magarcem, jer, Boze moj, sa kim pa da se gleda, kad nema drugih zivih bica tamo, osim njih dvoje, magarca, verovatno ovaca (al’ one su zenskog roda, a ona nije lezbejka) i drveca. Cekam ja tako, cekam i – dodje pisamce. A u pismu stoji da im je „nesto javilo da je nesto defektno“ i da mora da dodju da provere.

Zbunnn?!?! Ko je sta kome javio da je ko defektan???!?!?

Elem, datog dana, u datom trenutku, zvoni svemirac na vrata, ulazi unutra sa lap topom u ruci, stade na sred hodnika, pogleda lap top i kaze: „Mora da je u kupatilu ili u kuhinji.“

Ko, bre? Ratko?!?!?

Ulazi u kupatilo, na metar od vodomera (jel’ se to tako zove?), okrete se i kaze – „Nije, u kuhinji je.“

Emmm…… A?!?!?

Ode u kuhinju, pogleda u lap top, kaze – „Tu je!“.

Skinu poklopac sa vodomera i kaze – „A pa da, nije ni cudo, nije dobro zavrnut.“

Aaaaaa, mislim se ja, more vidi ga Ljubisa, al’ je avanzov’o, pre je vrteo prsten, a sad ima lap top! Gde je otisla ta Evropa! A i proleps’o se covek, smrshao, ko bi rek’o da od onakve zv….. khm, khm, ma nema veze. A zakuni se, kad je onomad u emisiji ’ladno rekao coveku – „Alo, da li me cujete, umrece vam zena, da li me cujete!“ Ja pao sa stolice, mogu samo da zamislim kako je covek reagovao. A zena je verovatno odmah i umrla cim je cula, tako da mu to dodje da je Ljubisa, u stvari, bio u pravu. A mnogi ga ismejavali.

Nego, rek’o, da pitam ja otkud je on znao da je ovaj nezavrnut, bez da podigne pogled sa lap topa, da ne bih umro u neznanju, kao sto cu, recimo, da umrem jer ne znam da li je onomad Kathrin stvarno mislila, kad je rekla da bi se kresnula sa mnom. Zakuni se, mrtva ladna me pogleda i kaze – „Ja bih spavala sa tobom.“ A zamisli kad ti to kaze TAK’A(!!!) picka, da bi mogao da dozivis multiple orgazme u talasima, samo dok je gledas. E, a pridodas i to da je obucena k’o medicinska sestra, jer je bio maskenbal - znaci lepa k’o lutka, zgodna do bola, domindzeros, dekolte puca, kume, a grudi joj stoje na gotovs, kao onomad Savi Kovacevicu dvogledi na Neretvi!!! Decacki snovi, muski snovi, vlazni snovi, fetis snovi, svi snovi all inclusive, jebo te!!! Da je prekrstila noge, kao onomad Sheron Stone, ja bih tacno doziveo samosagorevanje! Znaci, taman da sam NAJ-grdja emancipirana feministkinja, zakleta protivnica lezbejstva, stavio bih je da mi sedne na facu i odjase kraljevski rodeo! E, TOL’KO je bila dobra!!!

Ma, idi, bre, Connore, u tri lepe picke materine!!! Sta, kao mlada, 19 godina, ne mozes ti to? A onomad ti 20 godina nije smetalo? E, konju!!!

Pitam ja svemirca jel’ on to ocitava vodu, kaze on - „Neee, mi smo to vec ocitali“.

Cekaj, vidi, pazi, stani, gledaj, kad ste, bre, ocitali, ja zivim sam ovde, ko je bio tu kad ste ocitavali? Mislim, od nove godine na ovamo i nisam nesto mnogo pio, majku mu, pa da sam tol’ko zaboravan. A da nije od onih pihtija za Novaka? A, sto su bile pihtijeeeee! Ijaaaaoooo! Ozhdrao sam se za sve pare!!! Pa kupus sa alevom paprikom! Pa sarma! Ma kakvo, kurac, pecenje? Al’ racunam, u ovoj zapadnoj Evropi nema da koljes sitjepra, pa tek kad sve ostalo napravis, onda pravis pihtije od ostataka. Ovo su kvalitetne pihtije, rodjaci!!! Nema da zavrces rukave, seces gudama vratove i da plivas prsno u lokvama krvi, nego stavis kravatu, izgledas k’o dingospo, kupis u prodavnici lepo kvalitetno meso i - kuvas pihtije. Ovo je, bre, zapadna Evropa! Na nivou!

„Nego, kad ste to ocitavali?“

„Aaaa….“, kaze, „….pa mi smo to preko radio talasa.“

„Cega?!?!“

„Radio talasa.“

Rek’o, to je to, sad ce da mi pozvoni Ashton Kutcher na vrata, pa cu ja lepo u kameru da izjavim - „I’m Connor MacLeod and I’ve been punked“, pa da se lepo vec jednom definintvno zna da sam i ja popularan, jer Ashton Kutcher samo popularne moshira, jel’te.

„A.....“, ne bih da budem napadan, „….a preko kojih to radio talasa, ne secam se da ste mi ishta ugradjivali, kako u zid, tako ni u glavu?“

A i ono, ako to iz „Matrixa“ nije bila fora, kol’ko mu dodje da mi ugradite chip u glavu da znam kung-fu?

„Pa, imaju....", kaze, ".....ovi vodomeri odasiljac u sebi.“

„Odasiljac??!?!?“

I sta ce sad NORMALNOM coveku PRVO da padne na pamet? Prijatelju, mislim se ja, ako osvane neki kucni video na internetu sa mnom u gl. ulozi, nemoj da se svadjamo oko autorskih prava i mog procenta. Nemoj, molim te, ja sam radio, nisi ti. A opet, s druge strane, mislim se, mozda se Severini svidi, majku mu, kao sto se meni svideo njen, pa me hodajuca vijagra pozove da joj „gostujem na novom albumu“. Hmmmmm…. Mislim, ko zna, mozda sam vec popularan k’o Bata Zivotinja tamo u Kini.

A pazi, taj vodomer i nije toliko losa stvar. Pazi, ugrade ti vodomer, ti odes u kafanu, pijes kol’ko oces i nema da dodje kesha da te izuje u fazonu kao pijan si, pa ne znas ni gde si, a kamoli kol’ko si popio. Neeeee, prijatelju, nego dodje kesha, a ti otvoris svoju vugla, pa izvoli ocitaj kol’ko sam popio, pa to naplati. Nema vise ocitavanja po APP principu ili sistemu zvanomn „Ofrlje“.

„A kad cete da ocitate grejanje?“

„Aaaa, pa i to smo vec ocitali?“

„Isto preko talasa, jel’?“

„Isto.“

Kevu ti jebem, a ja mislio, ja sam rashomonac sto slusam komsinicu u stanu do mog dok se seksa. Pa sta cu, kad podvriskuje k’o da brata zeni, nisam gluv. A sto imam case iz Ikee, ne da su akusticne….

Puno pozdrava iz bigbradr „zapadnoervropskog grada“

Connor MacLeod of the Clan Macleod

P.S. A da li bi mozda mogao ovaj svemirac, kad je vec tu, da mi pogleda na brzinu sa tim svojim lap topom, da nije poceo da mi se razvija karijes negde ili da mi nije skocio holesterol? Mislim, nije na odmet….

Jednom se živi

, 17 2008 18:07:21 +0200

Zagledavam nešto svoj mobilni, kupljen pre jedno, brat bratu, nepune 3 godine, tačnije 25.11.2005. I šta imam da vidim?

50 sati, 26 minuta i 6 sekundi razgovora kad sam ja zvao.

89 sati, 43 minuta i 38 sekundi razgovora kad su mene zvali.

Znači, ukupno 140 sati, 9 minuta i 44 sekunde razgovora mobilnim!

Što će reći: od poslednjih 996 dana mog života, ja sam celih 5 dana, 15 sati, 9 minuta i 44 sekunde mog života spičkao samo na telefonanisanje! I to samo mobilnim!

………

U ovom (zapadnoevropskom) gradu zombija ne postoji zeleni talas. Mislim, možda postoji, ako voziš do 23 km/h. Najfrustrirajuće od svega, čučiš na semaforu, pali ti se zeleno, ti krećeš i vidiš kako se na sledećem semaforu pali crveno. Ko hoće da isproba da li je sklon samosagorevanju, nek’ se da u taxiste ovde. U jednoj studiji ovdašnjeg AMS-a (Auto moto saveza – za neupućene) prosečan 50-godišnji vozač provede 10 meseci svoga života čekićajući ovde semafor.

……….

Jednom davno, u nekoj knjizi o psiholoziji, sam čitao razgovor psihijatra i jednog depresivnog pacijenta koji nije imao volju ni za šta osim za kafanu, a osim toga je živeo u nekoj relativnoj vukovodjenjeljubavini. Razgovor je tekao otprilike ovako:

- Zašto idete stalno u kafanu?

- Pa ovde nema ništa pametnije da se radi.

- A jel’ postoji možda ovde biblioteka? Zašto ne idete u biblioteku?

- Daleko je.

- A jel’ dalje od kafane?

Naravno da nije bila dalje.

Puno pozdrava iz hoćudaživimPetre „zapadnoeropskog grada“

Connor MacLeod of the Clan MacLeod

P.S. Što rekoše onomad Shakespear’s sister(s): „Life is a strange thing, just when you think you learned how to use it, it’s gone.“

Anthrax - Got The Time

Gospoda Topuzići

, 06 2008 22:04:58 +0200

Samo da se razumemo, da li sam ja sad nekulturan?

Nisam jednostavno ljubitelj toga kad mi neko kaze fraze kao sto su: „prijatno“, „na zdravlje“ i sl.

Sto ja moram sad da kazem nekom ko jede „prijatno“, a on meni, mosh’ misliti, da odgovori „hvala, izvol’te“? Ili nekom ko kine da kazem „na zdravlje“, a on meni „hvala“? I jel’ sam ja nekulturan ako to ne kazem?

To moze, bre i majmun da nauci!

A jel’ taj covek koji to koristi stvarno kulturan?

Jel’ nece recimo da egoisticki sprovodi svoje egoisticke prohteve, recimo, na poslu, da vrbuje ljude na svoju stranu kad zapodene svadju, jer mu je neko, ne daj Boze, pruzio otpor u njegovom/njenom egoistickom sprovodjenju svojih egoistickih prohteva? Hoce da vodi racuna o drugim ljudima, o njihovim osecanjima, jel’ nece da laje drugom iza ledja, da smislja sitne prevare i pakosti i tome slicno? Ti ces da mi kazes: „I krava kad udje u stalu, kaze: mu“? Ti ces da mi kazes?!? Kulturo, eve me! ’Bem te u istu! Mozda znas to zato sto zivis u stali? Ako sam na to spao da me ti ucis kulturi, jer znas nekoliko „kulturnih fraza“, idem odma’ na tavan da se obesim medj’ sunke.

Mislim, to ti je kao kad udje krimos, sa krstom oko vrata k’o sidro, u crkvu da zapali svecu. Kome si ti, bre, nasao da palis svecu? Kom se Bogu ti molis, crni kontroverzni biznismene? Imas deblji sloj krvi na rukama, nego kad ja mazem Nutelu na ’leba, al’ dos’o covek da se pomoli daaaa mu Bog na njega daa sreeecu i zdraaaavlje i deeeecu i daaaaj koji dinar daaa te Bog cuva i da ti daaa sreeecu i zdraaaavlje i deeecu...

Ili kad mi se „ljubazna“ salterska sluzbenica obrati sa NAGLASENIM „gospodine“, a da pogled moze da ubije, ja bih umro u mukama. I sad je ona kulturna? Mosh’ misliti, naucili je carobnu rec „gospodine“ i jos je nervira nekultura sa druge strane stakla. Raste joj tlak! Sto rek’o Giga Moravac: Majke vam ga shashave i bezobrazne!

A jel’ treba da spominjem onu „gospodu“ koja zalazi po operama i baletima, jer su culi da je to kulturno?

Puno pozdrava iz nevaspitanoginekulturnog „zapadnoevropskog grada“

Connor MacLeod of the Clan MacLeod

P.S. Eto i ja cu da budem onda kulturan, pa cu lepo i kulturno da kazem: marsh! Pa, sta je sad problem, lepo sam rekao „marsh“?

P.P.S. Sto rek’o bugarski hip-hoper Sensei: Da pravis kultura ti treba prvo vaspitanje!

2 sata kvalitetnog programa - gazda Topuzic

R.I.P. 2008

, 21 2008 06:04:52 +0200

Mislim, rodjaci, sta reci? Bilo je fenomenalno!!! U to ime, kao sto sam obecao, malo slicica.

Dan prvi, petak (29 bendova)

Kid Rock je bio nenadjebiv!!! Sa svojim cuvenim sesiricem, trenerkom sa "Made in Detroit" na ledjima i kajlom k'o brodski konopac, bio je neodoljiv! :)))

Sportfreunde Stiller su bili, u svakom slucaju, zanimljivi za pogledati, a i super zvuce uzivo.

Die Toten Hosen su bili sa pravom Headliners iliti zvezde veceri. Nije ni cudo, ovde imaju kultni status, a svirkom su ga i opravdali. Pevac sa jednom potkolenicom u gipsu se popeo na stub sa strane bine koji je visok kao krov bine i zapalio baklju na vrhu.

Ja sam, cisto informativno, pogledao jos i HIM (doduse zbog jedne pesme), OOMPH! i Queens Of The Stone Age.

Dan drugi, subota (33 benda)

Pocelo je kisom i to zestokom, ali to nije smetalo da Fettes Brot naprave super zurku, bilo je onih koji su se rvali u blatu i barama, a ja sam svoj doprinos dao time sto sam se izuo bos. Super osecaj! :) Toliko je bilo dobro, da sam na drugoj bini, na zalost, propustio Bad Religion (stigao sam kad su se zahvalili publici), al' jbg kad su poceli u isto vreme kad i Fettes Brot. :(

Zanimljivo je bilo, u svakom slucaju, pogledati Serj Tankian i Incubus, a onda su dosli Headliners veceri broj 2!!! Rage Against The Machine!!! Bili su sjajni, ne zna se ko je bio bolji od njih, bilo je ludo, burazere!!! :))) DMC, skakao sam za tebe, k'o za sebe samog! :)))

Kasnije sam dosao na drugu binu, cisto informativno da vidim The Prodigy, ali sam se toliko odusevio live nastupom da sam se sit izigrao i iskakao do kraja, a zatim nastavio na trecoj bini sa Justice.

Dan treci, nedelja (30 bendova)

Treci dan je bio isto kisovit, tu i tamo, medjutim to nije smetalo. Poceli smo sa Kate Nash, zatim smo u medjuvremenu ubijali vreme uz pivo, hranu i usput jednim uhom uz In Flames i Nightwish, a onda je polako pocelo zagrevanje.

The Offspring kao lepa uvertira za Headliners trece veceri: Metallica (jos jedna slika i jos jedna i jos jedna i jos jedna i jos jedna i jos jedna i jos jedna i jos jedna)!!! Sta reci? Ja sam bio bez reci, koncert je bio nevidjen, svirali su sve moguce najpoznatije, bilo je spektakularno, nezaboravno, ne znam ni ja kako da nazovem... Nenadjebivo? :)))

Kasnije sam hteo da vidim jos i The Verve, dobri su, ali nisu moj ukus. Ali sta je bilo posle, privuklo me neobicno ime benda - Danko Jones. Odusevio sam se kako moze da zvuci troclani bend, a da pritom ne zvuci ni malo prazno, vec da ispuni halu svojim prisustvom. Sjajno!!! Preporucujem! Steta, pa nisam posle pogledao The Hellacopters, nisu mi bili poznati, pa ih nisam ni sacekao, a kad sam kuci na Youtube video par pesama, pokajao sam se. :(

U svakom slucaju, bilo je, kao sto napisah na pocetku, fenomenalno i jedva cekam sledecu godinu! :)

Puno pozdrava iz rocknrollbitches!!! "zapadnoevropskog grada"

Connor MacLeod of the Clan MacLeod

P.S. A bilo je jos fenomenalnije, jer je tu bila i ONA......

R.I.P.

, 06 2008 00:42:27 +0200

Znaci, rodjaci, ako me neko bude trazio, ja sam ovdi:

A ovde je delic od prosle godine...

A da ne pominjem kako je bilo kad su svirali Linkin Park, Evanescence, Slayer, Billy Talent, Muse, Smashing Pumpkins itd...

Puno pozdrava iz imadamenema „zapadnoevropskog grada“

Connor MacLeod of the Clan MacLeod

A posle ovoga mogu i da mrem. Ili cu da se izbodem sa 2008 iglica kao ovaj zemljak...

Ne’m reči

, 12 2008 10:39:31 +0200

Ušao Milisav u štalu da pomuze kravu. Uzeo kofu, stavio je pod kravu i počeo da muze. Taman malo napunio kofu, krava mlatne repom, obori kofu i prospe mleko. Milisav, šta će, podigne kofu, stavi je opet pod kravu, krene dalje da muze, taman opet malo napuni kofu, krava opet mlatne repom po kofi i obori je. Milisav gleda šta će, kako da reši sad taj problem? Pogleda gore i vidi gredu tačno iznad krave. Stane iza krave, uzme hoklicu, popne se na nju, uzme rep i prebaci ga preko grede. Medjutim, kako sad da ga pričvrsti da ostane gore? Seti se on, pa uzme jednom rukom i skine učkur sa pantalona da veže rep za gredu. Kako je vezivao rep, spadnu mu pantalone. U tom trenutku mu ulazi žena u štalu i ima šta da vidi!

- Crni Milisave, šta radiš to?!?!?!

Milisav pogleda u ženu, pogleda u kravu, tj. u kravino dupe, pogleda sebe bez pantalona, pa opet u ženu i reče:

- Eto, Milunka, jebem kravu! Sta god bi’ ti drugo rek’o, ne bi mi verovala…

Pouka end naravoučenije ove narodne basne je (ili su):

Uradjen godišnji obračun za struju. Znao sam ja da sam manje potrošio, jer sam zadnjih godinu dana živeo sam, usled posledice razvoda sa bivšom mi ženom u mene. Što će reći, ako manje potrošiš, vrate ti pare što si preplatio. Ali da će da mi vrate 4x više nego što sam očekivao, to nisam znao! Ladno mi vratili 300 evrića!!! I šta ja uradim prvo, kad sam dobio pare? Kao svako pravo muško – prvo odem kod frizera!!! Pa onda, kao svako pravo muško – u šoping!!! Mislim, da si kupim malo garderobe. Hteo sam ja i cipele da pogledam, nego se radnje već zatvorile.

Drugi slučaj:

Lepo vreme za vikend, konačno. Rešim ti ja da vozim bajs. Nazove me drug i ja se dogovorim da sa njim i njegovim sinom idemo zajedno. I sad, moš misliti kako zvuči kad kažem: E, bio sam za Zokijem, dobio sam upalu mišića nogu i boli me guza. Lepo me pitala drugarica: Jeste vi vozili bajs il’ ste „radili nešto drugo“?

Tako da, rodjaci, iz svega ovoga sledi:

Ja sam derpe! Šta god bi’ vam drugo rekao, ne bi mi verovali…

Puno pozdrava iz nisamkevemiNevenke „zapadnoevropskog grada“

Connor MacLeod of the Clan MacLeod

P.S. Mislim, nije tako k’o što izgleda, mogu da vam objasnim...!!!

Ironija sudbine

, 30 2008 04:46:48 +0200

Znaš šta je ironija sudbine, prijatelju moj?

Ne, u stvari, znaš prvo šta je sudbina?

Sudbina je kad se ona pojavi niotkuda, od celog grada padne s neba baš u tvoju ordinaciju, bez uputa, bez išta, eto tek tako, boli je u ledjima pa htela da zaobidje lekare i čuda oko uputa, nego ovako direktno. I onda se skine samo u donji veš, i to kakav, a tebi zastane dah kad je vidiš, a zamisli samo kako je kad treba da je dodirneš. A moraš. A lepa k’o lutka. A baš ima probleme u lumbalnom delu, a prijatelju moj, terapija za to izgleda kao Kama Sutra. Znači, od sexa vas deli samo garderoba. Pa ti sad vidi. Treba ti samokontrola kao da si miner, kevu ti jebem. I malo-malo pa joj uhvatiš pogled kako te gleda. Pa se nasmeje. Pa se onda dodatno okrene i osmehne kad izlazi iz ordinacije, iako niko to ne radi. Ili ode do vrata, uzme jaknu sa čiviluka, pa se vrati da bi… pitaj Boga šta… pozdravila se, valjda, šta li. Ni to niko ne radi. I onda kad joj ponudiš da konačno sedne i popije kafu s tobom, ona kaže da mora nazad na posao, a ti joj kažeš:

- Pa znam, to si rekla i pre 20 minuta...

A drugi put kad je bila, nije odbila. Treći put smo dva sata kafenisali. Dva sata, eeej!!! Petak uveče. I stalno se smeje i gleda te. I ne zna da ode. Mislim, krene ona, pa stoji još 20 minuta i priča sa tobom. A veš joj stoji, prijatelju, kao da je za nju kreiran. A ne znaš da li ti više stane dah kad se skine ili kad je obučena. E, to ti dodje sudbina u neku ruku.

A ironija?

E pa, recimo, pitaš je što ribe rade takve stvari ponekad, recimo na žurci te non stop juri, hoce da igra sa tobom, spopada te, tako se ponaša da svi na žurci počnu da ti čestitaju kako si savatao strava cupi, kako nema greške da je tvoja ili Božija, a kad krene kući ne da ti broj telefona jer kaže da se udaje za par dana. Važi, a ja sam rastao u saksiji. E, to je pitaš i ona ti da par mogućih odgovora zašto to žene rade. Pa se još zajedno složite da i muškarci mogu pogrešno da protumače znake koje žena daje ili ne daje. Ali nije to ironija. Ironija je kad je pitaš posle toga, posle nekih pola sata, da li je ona bila udata, a ona kaže:

- Pa........ ja........... sam udata...

- Ali...?

- Nema “ali”. Samo sam udata, to je sve.

A ti joj kažeš:

- Dobro, ali nekako si zvučala kao da ima neko „ali“.

A ona kaže da nema nameru sad da otvara dušu. Jednostavno su zajedno već nekih 11 godina i uvek ima uspona i padova. Mislim, što priča da ima uspona i padova?

E, vidiš, to ti je ironija sudbine, prijatelju. To. A nisi ni svestan da umeš tako da odglumiš da te nije pogodilo kad je rekla da je udata, a osećaš se kao da te pogodila strelom posred grudi. I onda ona mora da ide, pa se opet pozdravljate nekih 20 minuta. I onda ode, a ti ostaneš ubijen u pojam. Pa onda motaš film po glavi. Nisi nešto oduševljen razgovorom, jer nekako nije tekao baš tako tečno kao što bi to možda trebalo, nekako kao da se ona uzdržava sve vreme. I koči nešto. Ili nju nesto koči. Tako nekako. Al’ ubiješ dva sata s njom komotno. Plus produžeci. I gleda te non stop. I ništa ne odbija.

Ne znam, nisam pametan...

Puno pozdrava iz ubijenogupojam “zapadnoevropskog grada”

Connor MacLeod of the clan MacLeod

P.S. A dodje ti samo da je pitaš: A izvini, a zašto onda.....?

20.000

, 16 2008 06:43:58 +0100

Ko se ne seca o cemu se radi, a i za one „koji su se kasnije ukljucili“, kliknite ovde, pa ce vam sve biti jasnije.

Moze to da se nazove slucajnost, moze i sreca, moze i talija, mozda temeljnost, ili sta ja znam vec kako, ali bilo kako bilo - ja opet uzeh titulu!!! :D

20.000 postova, rodjaci!!!

Na zalost, nisam vodio statistiku koliko je bilo blogova, komentara i ostalog, mogu samo da kazem da je za prvih 10.000 postova trebalo za malo pa 11 meseci (falio je 1 dan), a za drugih 10.000 samo 5 meseci i 9 dana! Ako se to ne zove ubrzanje, onda ne znam…

Znaci, i dalje primam zelje, cestitke, pozdrave, EPP i male oglase :)))

Puno pozdrava iz dvadesetohiljaditogaopetjedinstvenog "zapadnoevropskog grada"

Connor MacLeod of the Clan MacLeod

P.S. Ko vam kriv kad ne pazite na casu.... :P