Urezano u kamenu - urezano u sećanju

Želim da mi jednog dana kamen progovori; želim da ispriča priču, kao što je pričaju knjige kojima se okružujem i ljudi koji me podučavaju, mnogo iskusniji i obrazovaniji od mene. Želim da čujem i razumem ono čemu nisam mogla da prisustvujem; da makar u mašti vidim onog ko je pre više vekova u hladnom, smeđem i tvrdom probudio ideju i smisao.

Zašto sam zapela za kamenje..? Zašto sam fascinirana srednjovekovnom arhitekturom i njenim značenjem i značajem?

Arhitektura je potreba, ali i način izražavanja. Ona je sklonište od hladnoće, pribežište u teškim trenucima, mesto za odmor i rad. Samim tim još je značajnija kao proizvod ljudske delatnosti.Sakralna arhitektura nosi još veću težinu. Ona je dom našim verovanjima i razmišljanjima, utočište duha, riznica pismenosti, umetnosti, mudrosti i duhovnosti, simbol ljubavi i posvećenosti, koja je utoliko veća jer je usmerena ka nevidljivom i neopipljivom. Ona svedoči o veličini čovekove imaginacije i inventivnosti, ali i o njegovoj potrebi da veruje i da se dokazuje.

Još uvek ne umem rečima da objasnim šta me toliko vuče proučavanju arhitekture... možda to i ne mora da mi bude jasno. Ono što želim je da razumem ljudsku prirodu i da u njoj pronađem objašnjenja i odgovore. Slaganje komada kamena i opeke u komplikovane šare, klesanje udubljenja za udubljenjem da bi se jedan portal "vezao" tordiranim užetom, svaki potez imasvoju svrhu i simboliku. Za otkrivanje ideje i priče koja se krije u kamenu potrebno je znanje i maštovitost, iskustvo i trud, i ogromno strpljenje.Gledanjem upoznati i čekati, dodirom se zbližiti i pitati, u mašti upamtiti i povezati... i progovoriće. Jednog dana ću ga čuti, a do tada gledam i dodirujem, učim i povezujem, i divim se veličanstvenosti ljudske zamisli, isklesane, izgrađene i usmerene, kao boca s tajnom porukom, u nepredvidive talase budućnosti.

Kamen po kamen... umetnost

Urezano u kamenu - urezano u sećanju