POLET

SRECNA NOVA GODINA

becha — Mon, 31 Dec 2007 21:29:49 +0100

SRECNA VAM NOVA

2008.

GODINA

( nisam vas zaboravila )

I made this music player at MyFlashFetish.com.

KAKO SU ME LAGALI...

becha — Sat, 08 Sep 2007 20:35:16 +0200

AKO KOZA LAZE, BLOG NE LAZE!

Rekoh vec ranije: nit' lazem, nit' umem da lazem. Ali sto mene lazu - da ne poverujes! Evo sta su mi neki napricali ovih dana:

- sutra stize plata

- nisam lud

- vanish skida mrlje i ne ostecuje tkaninu

- ovo ovde je 18cm

- nisi debela, ove manekenke izgledaju lose

- you have 4 messages waiting for you

- svinja sto kila, dvesta kila mas'

- tu zenu uopste nisam ni primetio

- nize cene poziva za 35% -imate prijatelje

- licis mi na Vinonu Rajder

- uzeo sam za uzinu samo 100 dinara

- iz Vranje sam, u Vranje nema laganje

- svidja mi se tvoj blog

- ne volim ja sex bez ljubavi

- pametna si

- i sedmi broj izvucen veceras je broj 4, i daaaa, imaaaaamo srecnog dobitnika, pet miliona evra odlaze u Beograd

- izgledas deset godina mladje

- isto kosta, vise vredi

- bas cu da se potrudim da ti se javim sledece nedelje

- pobedicu Venus usred Njujorka

- zaljubio sam se u tebe na prvi pogled

- i ja tebe

Laganje predstavlja svesno izricanje neistina, obmana. Prvi element laganja je svest o izgovorenoj laži, drugi je osećanje krivice, a treći strah od posledica. Neki ljudi lažu svesno i s ciljem i mogu se podeliti na profesionalne i situacione, dok se drugi takođe mogu svrstati u dve kategorije: one koji lažu zbog subjektivne slabosti (stres, slabo pamćenje, pogrešno opažanje) i patološke lažove koji lažu zbog psihičkih poremećaja i oboljenja. Patološke lažove odaje izrazita fantastika njihovih priča. Najnovija vrsta lazi je APP (ako prodje-prodje).
Ko se opredeli za laž, mora da ima dobro pamcenje!
Kazu da laz ubija prijateljstvo a istina ljubav.
Kod svakog četvrtog susreta osobe koje razgovaraju lažu. To pokazuje studija Univerziteta Virdžinija. Istraživači su utvrdili, zvuči neverovatno, da muškarci lažu 20% više nego žene. U psihologiji se pod terminom "bele laži" podrazumevaju one koje su dobre, jer im je cilj da se nekome uskrati nanošenje bola. Žene i muškarci različito reaguju na laži: žene reaguju očajanjem, potištene su, depresivne i uplašene, a muškarci reaguju besom, svadljivi su i agresivni. Francuski naučnik Marsel Ek otišao je toliko daleko da je rekao: "Društvo u kom bi se govorila samo istina nalikovalo bi pre na pakao nego na raj. Ponekad je naša dužnost da slažemo!" .

TEST - DA LI STE DOBAR LAZOV ILI NE

Ovo je jednostavan test kojim se moze utvrditi je li neko dobar lažov ili ne. A test se sastoji u tome da "nacrtate" rukom slovo Q na čelu. Neki ljudi crtaju na čelu slovo Q tako da ga drugi mogu pročitati, a neki tako da ga oni sami mogu pročitati. Taj test pokazuje je li neko high self-monitor ili low self-monitor. High self-monitors su zabrinuti za to kako ih ljudi doživljavaju i vešti su u manipulaciji. Low self-monitors su oni koji su uvek isti u različitim situacijama, više se ravnaju vlastitim osećajima i manje su svesni uticaja koji imaju na druge ljude.

SAVETI - KAKO PREPOZNATI LAGANJE

1. Pitajte neočekivano
Oko 5% ljudi su rođeni lažljivci i mogu brzo improvizovati, ali većina se zbuni, počne da zamuckuje i vrpolji se u traženju odgovora.

2. Promatrajte promene u ponašanju
Ukoliko mirna osoba postane nervozna ili obrnuto, to može biti prilično pouzdan znak da laže.

3. Potražite neiskrene emocije
Većina ljudi ne može glumiti smeh; obično greše u "tajmingu", smeju se predugo ili preglasno ili krivim stvarima.

4. Gledajte gestove
Osoba koja laže češka nos (Pinocchio), pomiče pramen kose. Svi ti sitni znaci ukazuju da je u rascepu sa svojom savešću.

5. Tražite proturečnosti
Ukoliko su glas i gestovi u neskladu, to vam može sugerisati da osoba laze

6. Previše detalja
Kada se osoba raspriča, a narocito ako joj to inace nije običaj, možete posumnjati da laže

7. Verujte sestom čulu
Intuicija je naucna činjenica. Žene češće poseduju sesto čulo i "čitaju između redova"

8. Nabavite detektor lazi
http://www.newfreedownloads.com/Windows-Utilities/Security/X13-VSA-Voice-Lie-Detector.html

Detektor je jedna vrlo korisna sprava. Kupio ciga na buvljaku detektor lazi i doneo ga kuci. U tom trenutku dosao mu sin iz škole.
- Šta si dobio iz matematike? - upita ga majka sa vrata.
- Pet!
''Tuuuuuuut''. - oglasi se detektor laži.
- Mamu da ti je**m, govori! - nervozno će majka.
- Jedan.
- Ja kad sam išla u školu sve sam petice imala! - doda majka.
''Tuuuuuuut''. - ponovo se oglasi detektor.
- Pa dobro, nisam, ali nisam ni sve jedinice.
Ukljuši se i otac u pricu:
- Kad sam ja iš'o u školu...
''Tuuuuuuut''. - prekine ga detektor.
- Pa, dobro, da sam iš'o nikad ih ne bi im'o.
- Ma nosi se bre, šta me napadaš! - razurla se sin.
A majka skoči:
- Kako to pricaš sa ocem!
''Tuuuuuuut''.

Liar (lazov)

I na kraju, samo da dodam da i deca lazu. Zabelezen je sledeci razgovor beba u porodilistu:

prva: jel' pavas?

druga: ne pavam

prva: ta jadis?

druga: jedem keks

prva: dat meni?

druga: pavam

SHOULD I STAY OR SHOULD I GO?

becha — Fri, 31 Aug 2007 18:39:31 +0200

Razmisljam da odem odavde. Muka mi je od svih vas!. Vec danima zaobilazim ovo mesto. Dosadili ste i Bogu i ljudima. Nema svrhe gubiti vreme na citanje vasih baljezgarija. Sve sami amateri, a zamisljate da pisete naucne studije. Kao, srecni ste i zadovoljni zivotom, a provodite ovde sate u nadi da ce vam neko uputiti lepu rec. Niste se posteno j**li mesecima, pa ste ovde dosli mene da lazete kako ste voljeni. A sve u nadi da se ogrebete za neko lazno prijateljstvo, jer ona prava i nemate. Kad ste toliko omiljeni i postovani, zasto se onda skrivate ovde?

Da krenem redom:

Connor - posto si esteta, lepo cu da ti kazem: muka mi je od tvoje dobrote. Iskritikuj nekad nekog, pokvari mu dan, ne mora bas svako da te zavoli. Sta te briga sto te muskarci mrze. Mene mrze i zene i muskarci - pa sta?

Zaboravi - dosta vise sa mudrim savetima. Koliko si mudra vidim iz toga sto kazes da me obozavas. Pa gde je ta tvoja pamet? Aure, vibracije, pogledi...jel' zna neko o cemu ova zena prica? Ma, zaboravi!

Mladi luk - sa dvolicnima uopste ne zelim ni da pricam. Volim da gledam u oci onog kome se obracam, a vas je ovde tusta i tma... ne znam da li i ko me i gde me uopste vidi.

Dmc - razumes... vidi, koliko ja znam... a mozda cemo videti :)) dakle ne kapiram...mislim kapiram > dakle, da... ovo sto si zadnje napisala ( ne secam se bas dal' si musko ili zensko)...u vecini tvojih misljenja se slazem!!!

Tale - muka mi je vise da gledam tvoja dela. Hajde nam pokazi svoja nedela!

Zoljas - pa ti stvarno mislis da samo ti imas zavicaj, a mi smo se po camcima radjali?

Dincic - sta je sledece: ne jesti pilecu sniclu i teleci batak? Pa nije ovaj blog Sangha. A ni ti nisi Buda. Ljudi, cemu to?

Goco - smucile su mi se te tvoje macke, vasari, bla, bla, komsiluk, bla, shoping, bla, kafa, bla, bla...

Verasenj - jel' treba slikama da ti crtam - vrati se u Nisu, u Nis je tvoje mesto.

Thea - bezi dete odavde, dok ti je jos vreme !

Vavribica - znas li da ces u pakao zbog onog pljuvanja po preplanulim muskarcima? Treba tebi doktor, ali ne onaj kod kog si isla...

Ella73 - nikako da ukapiras: ako smrsas neces biti srecna, vec ako si srecna onda ces da smrsas.

Barakata - brate, svaka cast sto si otisao na vreme. Cenim potez.

Shadow - ispod svakog nivoa mi je da komentarisem. Idemo dalje!

Bubi - sta se hvalis, i ja sam bila u Italiji, pa cutim. Sta se hvalis, i ja sam bila u Italiji, pa cutim. Ne brini, ne vidis duplo, nego nekim ljudima mora dvaput da se kaze.

Tajanstveni - ama bas nista te nisam razumela, jedino te sad konacno razumem sto si napustio ovo grozno mesto.

Hyperblogger - Pa zar sa takvim prosekom, takvim odabranim drustvom (profesori, ambasadori...), sa tako finim momkom...ti brines o americkim propisima o seksu? Bolje objavi knjigu "Sve sto nikada niste zeleli da znate, a imali ste koga da pitate".

Altamoda - nikako da shvatis da ona dva perverznjaka od svih haljina najvise vole model "skinuta haljina"

Veshtica - kakva veronauka? Zar nisi cula za gradjansko vaspitanje, k'o da si neka seoska alapaca.

Anadyomene - kad imas svalera ti pises, a cim ga otkacis inspiracija presusila? Jadan tvoj muz...

Vastag - tvoj blog? Meni se ne svidja...a tebi? Nekem tetszik jok...es neked?

Prikaz - imam komentar, ali ne dam da ga vidis.

Cokoladnisan - a znas li ti kako je njemu kad te pita za Stojinu novu stvar, a ti pojma nemas? Dzaba ti magistratura, o cemu covek moze sa tobom da prica?

Bokela - ovo je bre blog, nije kafana. U kafani je tebi mesto sinko, ne ovde.

Cupavi - ne, nisi se navukla na blog, samo eto 8 sati na poslu, 8 sati kod kuce...

Sasak - zar ti devojko ne vidis da ti treba jaca dioptrija?

Aligator - izgleda da ti jedino pomocu bloga mozes da naucis nesto o seksu

Ninucka - draga moja, ti nisi za blog, ti si za spremanje zimnice, dzemova, pekmeza. kiseljenje kupusa...

Di - uzmi tog coveka i bezi, bezi daleko odavde!

Koristim priliku da pozdravim Zvezdegranda (dzaba sto nas dvoje najvise citaju, kad smo shund & kich, ne vredi nas pogledati) i da im pozelim prijatno popodne uz pesmu:" Ne moze nam niko nista..."

A i vi ostali, Freedom, Jov (pametnica mala, otisla), Cartoon, Hondos, Fashion, Mr.Morgue... i svi vi nepomenuti, da znate da ste mi se i vi smucili!!! Ne mogu vise ocima da vas vidim. Pre cu da gledam Cecu nego vas da gledam. Pre cu da citam Skandal nego vas da citam...

Eto, to sam htela da vam kazem. Toliko.

I samo jos nesto:

MNOGO, MNOGO VAS VOLIM !!!

VEKLIE MUDSROTI MOALG UMA

becha — Sat, 25 Aug 2007 13:13:55 +0200

O omove sam vec paisla, ali njie lsoe ctui jos jedonm.

Zaavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima nučainka sa Kmbreidža, njie vžano kjoim su roedsldoem npiasnaa slvoa u rčei, jdieno je btino da se pvro i psldeonje sovlo nlaaze na sovm msteu. Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, vec rčei psmraota kao cleniu. Oavj preomećaj je šljiavo nzavan tipoglikemija.

E potso se oakvo lpeo ramzaumeo, da kenerm na ono gavnlo, a to je HEMOR SMIPOSN, jdean od vocedih fiozlfoa dnasnjaice. Evo i nkeih njegvioh milsi, kjoe to ptvodjruju:

Mloim vas, mloim vas, nmeojte me utbii! Iamm žneu i dceu – ubjtie njih!

Ako zasita žlieš da pogstneiš netšo u žitvou mraoš narpono da rdiaš za to. A sad tinšia, pinjoče izačvlenje LTOO-a.

Za lanjage je prebotno dojve: jdaen da lžae i dugri da sušla.

Dceo, pušokali ste sve što je u všoaj mćoi i ntise upesli. Lcekija kjou tebrate načiuti je: naikd ne pošavkuaj.

Mradž, mogno ćeš mi netadosjtai. I to ne smao zobg skesa već i zobg prirepmanja hnrae.

Žliem da netšo polidem sa vmaa – tri ktrake rečicene kjoe će vam pooćmi u žiotvu.

Pvra: Je l’ meožš da me zanimeš?

Durga: Droba ijdea, šfee!

Tćrea: Blio je tkao kad sam daošo.

Ja obničo naism čeovk kjoi se mloi, ali ako si ndege groe, mliom te, saspi me, Spuremene!

Za dnaas tikolo !

-ovo je mjoa mdursot, ne Horomeva ):

A sta vi patmeno iatme da izvajite?

To jset kjoa je vsaa murosdt kjoe se pirdarzavte?

PORUKA ZA SVE

becha — Wed, 22 Aug 2007 14:40:51 +0200

Ovo je prvobitno bio samo komentar u vezi podrske koju mi je napisao zoljas. Ali, onda sam shvatila da ce retko ko da naleti na taj tekst, pa sam odlucila da sve objavim kao kratak post - poziv da i vi kazete svoje misljenje.

Dakle, da li se mi ovde takmicimo, da li nam je vazno da upadamo na kojekakve liste i da li brinemo koliko cemo na njima ostati?

Da li nas raduje kad tamo neko proceni da smo "vredni" paznje, a mislimo da smo bezvredni ako nas na doticnoj listi nema?

Da li zbog toga kalkulisemo, brinemo o ritmu izlazenja postova, pisemo o necemu sto nas ne dotice, a znamo da ce biti intrigantno?

Da li izbegavamo da pisemo o hermeticnim temama, o necemu za sta znamo da ce biti samo za nasu dusu, i da nece biti citano, samo zato sto ce nas to srozati na nekoj tamo listi?

Da li se plasimo da iskreno pohvalimo druge, jer su nam ljuta konkurancija i tik uz nas na nekim listama?

Da li smo lazno ljubazni sa onima koji su aktivni na blogu, a ciji komentari mogu da nam znatno pomognu u napredovanju ka vrhovima lista?

Da li vise brinemo o broju komentara njego o njihovom sadrzaju?

Da li nas vise obraduje 5 kratkih kurtoaznih komentara ili jedan pisan sa odusevljenjem?

Da li...?

Ili samo zelimo da nas cuje i neko dalek, kome nikada ne bi ni imali prilike da pricamo ?

Ili se zabavljamo dok pisemo, a jos vise nas obraduje kad i neko drugi to voli da cita?

Ili nam je bitno sto nas konacno neko razume i hoce da nas slusa?

Ili nam nekakve liste uopste i nisu vazne kada se u obzir uzme ovo malopredjasnje?

Ili...?

Ne prozivam nikoga. Ne mislim da ste ovakvi ili onakvi. Da je tako ne bih se ni zadrzavala ovde.

Samo pitam.

A evo i mog misljenja:

1. Veoma mi smeta SUVISE KRATAK SREDNJI SPISAK sa novim postovima. Ako ne svracate sedam puta dnevno, velika je sansa da masu dobrih i zanimljivih stvari propustite. Retko ko ide sa potragom dalje od prve strane, a ona je nedopustivo kratka. Mislim da bi mogla da bude bar 2-3 puta duza, da vremenski pokrije sto duzi period.

2. Umesto svih onih silnih top-lista korisniji bi bio obican spisak svih blogova sa novim clancima. Bez prikaza clanka, samo SPISAK blogova koji su izbacili nov clanak. Tako bi imali predstavu o tome ko je pisao, bez obzira radi li se o novom blogu (koji je obicno prazan) ili o nekom blogu koji ne pripada novajlijama.

3. Ako bas mora, neka ostanu vrlo kratke liste naj naj, iako one barataju ciframa i sasvim su irelevantne - znam da neki zive za njih

4. Mnogo bi korisniji bio spisak blogova kojima su stigli zadnji komentari. Ovako, neki blog napumpa neku nedostiznu cifru i nedeljama figurira, dok se kod drugih odvija vrlo ziva prepiska o kojoj niko pojma nema (ova kritika obuhvata i neke moje postove koji danima miruju i odmaraju na listama).

5. Za one koji bas vole da se izdvajaju, ceznu da su na nekim vrhovima, ne vole da budu deo celine, preziru gubitnike, misle da su drugaciji, misle da su samo oni vredni pogleda, ili da su bar kandidati za to, koji se mrste dok ovo citaju jer se u tome pronalaze, e za njih samo jedna kratka poruka - ...hmm, ipak nemam snage da to izgovorim...

Nadam se da se niko nece uvrediti, nije mi bila namera. Volela bih da cujem i vase misljenje. I naravno, mislim da ovo mesto postoji da bi NAMA bilo prijatno, jer ako nije tako nece biti ni nas, a ni bloga.

DAKLE, I VI SE PITATE !!!

KO JE TO? AH, VRLO DOBRO, PUSTITE BESKRAJ DA UDJE

becha — Tue, 21 Aug 2007 00:40:39 +0200

Nadrealizam, kako ga definise Andre Breton 1924.god. u Prvom manifestu nadrealizma je "cist psihicki automatizam kojim zeli da se izrazi, bilo usmeno, bilo pismeno, bilo na ma koji drugi nacin, stvarno delovanje misli. Diktat misli, u odsustvu svake kontrole koju bi vrsio razum, izvan svake estetske ili moralne preokupacije".

Zavolela sam nadrealiste na prvi pogled, negde pri kraju svoje srednje skole. Lepo su se uklopili u moju tadasnju opsednutost slikama Hieronymusa Boscha. Evo nekoliko razloga za tu ljubav:

Ko je to? Ah, vrlo dobro, pustite beskraj da udje.

Aragon

Nece nas strepnja od ludila naterati da spustimo na pola koplja zastavu maste.

Andre Breton

Svako pisanje je svinjarija.

Antoan Arto

Treba tuci svoju majku dok je mlada.

Pol Elijar

Od svih nacina na koje suncokret moze da voli svetlost, zaljenje predstavlja najlepsu senku na suncanom satu.

Breton i Elijar

A kad izadeš nesrecan sam kao i tvoje ogledalo.

Luj Aragon

Verovao sam da bih mogao skršiti dubinu beskraja

svojom patnjom posve golom bez dodira i odjeka

Pol Elijar

Neka noc bude kakvu vi hocete, ali ja znam sta znam, leci cu u prvi krevet iz kojeg nice trava

Dusan Matic

Sablast velikog mlecnog puta u recitom sjaju nelogicnosti i uzasa i uzasa

Marko Ristic

Svaka majka nije od kajmaka

Moni de Buli

Ovaj zadnji mi se toliko dopadao da sam po jednoj njegovoj pesmi davno nacrtala strip. Iz tog perioda sam malo toga sacuvala, ali za cudo, ovo parce papira se jos uvek vuce po mojim fiokama. Kao da sam plavusa, slikala sam ga foto-aparatom (skener mi nije tu, a ja kad nesto naumim ili uradim odmah ili nikad), pa sam ga malo sredila (photoshop je cudo), dopisala sam ponovo slova i evo, moj strip, po prvi put dat na uvid i nekom drugom:

RECI-BESKUCNICE

Moni de Buli @ becha

jun 1990. avgust 2007.

Odavno sam skinula Boschove slike sa zidova.

Sta ce mi na zidu ?

Vec su u meni.

Stripove ne crtam.

Ipak su to naivne i amaterske zvrljotine.

Zato nijedan niko nije video.

A nadrealisti?

Pa, lepo kaze Tristan Cara - danas je savrseno mogucno da neko buden pesnik, a da nikad nije napisao ni stih.

A ja bih dodala: ni procitao.

WHO ABOUT WHAT, GRANDMA ABOUT DOUGHNUTS ( ko o cemu, baba o ustipcima)

becha — Sat, 18 Aug 2007 21:12:36 +0200

Danas sam pet minuta pokusavala da uvucem konac u iglu. Ako ih ovi Kinezi ne prave po svojim minijaturnim merama, onda to moze da znaci samo jedno: slabo vidim, stizu me godine. Sve bi to bilo podnosljivo da prosle nedelje nisam udarila autom u zardinjeru, dok sam isla unazad. A zardinjera sasvim solidnih dimenzija. Pa i to bih nekako podnela da mi se nije ovih dana desilo da potpuno zaboravim cetvorocifreni pin kod za visa karticu (a koristim je svakodnevno godinama). Pametna sam ja, naravno da sam ga ranije zapisala na papir. Ali koji papir, i gde je stavljen - e toga vec nisam mogla da se setim.

Dakle, ovaj post posvecujem svima koji su u srednjim godinama ili su tu srednju crtu vec presli.

grandma goes skydiving

Sta postaje losije kad zakoracite u onu drugu polovinu zivota?

Najpre, vise me niko na pijaci ne oslovljava sa "dete", vec "zenche".

Moram da se oblacim u skladu sa godinama. Vise ne nosim mini suknje. Ne bih da mi se vide si*e.

Ne izlazim vise sa starim drustvom. A ni sa mladim. Za razliku od muza koji je, iako slab matematicar, poceo da izlazi sa dve nepoznate

Satima gledam pornice. Da vidim da li ce se uzeti na kraju.

Muskarci mi predlazu samo "igru magije". Znate ono: odemo kod njega, on me kresne, ja nestanem.

Zdravlje mi popusta. Kazu da u tim godinama preti infarkt, ali ja ne brinem. Infarkt, ma kakav da je, od srca je.

Vise me brine secerna bolest. Ne jedem vise krem-bananice i milku. A vise ne smem ni pozu 69 - ona mi je najsladja.

Vise ne psujem , ne pusim i ne pijem. Ufff, jbg upade mi cigara u pivo!

Kad se nasikiram drzim se za koleno. Lekar mi je rekao da je srce odmah tu, dva prsta ispod leve si*e.

Deca su odrasla i samostalne su licnosti. Vise me i ne primecuju. Kad odem kod lekara i kazem doktoru da mene svi po kuci ignorisu, on vikne" Sledeci!"

Ukucani mi govore da sam hipohondar. Kazu potpuno sam zdrava, nece grom u koprive. Ipak, kad sama krenem na groblje vidim da se svi zabrinu ko ce da vrati auto

Starost ima i svoje prednosti

U autobusu vise ne moram da ustajem starijima i trudnicama. Uostalom, ni moj stomak nije za potcenjivanje.

Imam nesto sto mlade devojke nemaju - imam pupak izmedju si*a.

Zato kupujem lepe brushaltere. To je najdemokratskiji izum: potiskuje velike, podize male a masu drzi na okupu.

Sminkam se malo. Moram, znate kad je Bog stvorio muskarca i zenu pogledao je muskarca i rekao:- Ti si super ispao, a zatim je pogledao zensku i rekao- E jbg, ti ces morati da se sminkas.

U potrazi sam za nekim arheologom-sto im je zena starija, to im je zanimljivija.

Cesto citam licne oglase. Dirnuo me je sledeci: "Hitno prodajem spermu. Ugradnja besplatna". Zapisala sam broj.

Sa godinama sam shvatila da zena mora da zna samo 70 stvari: 1) kuvanje 2) 69

Sto se para tice, do njih je lako doci. Samo treba saviti kičmu… i u tom položaju ostati par minuta.

Pomalo zaboravljam...Gde sam ono stala?

it's illegal, grandma

I na kraju jedan vic o nama, "babama" :

Kada sam danas izasao na rucak, video sam staricu kako sedi na klupi u parku i place. Upitao sam je sta nije u redu.

"Znate, imam kuci muza od 22 godine. Svako jutro vodi ljubav sa mnom a posle toga mi spremi palacinke, dorucak, sveze voce i kafu".

"Dobro...pa zasto placete?"

"Za rucak mi uvek skuva domacu supu i moje omiljeno jelo, i onda vodi ljubav sa mnom celo popodne!"

"Pa dobro...sta je problem?"

"A za veceru mi spremi nesto gurmansko sa vinom i moje omiljene kolace i vodi ljubav sa mnom do 2 ujutru!"

"Aman, za ime sveta, pa sto placete onda!?"

"PA NE MOGU DA SE SETIM GDE STANUJEM!!!"

nije ono sto mislite, tekst je:

give me my chips

Eto, to je bio post o starijima. A vi, hocete li vi da ostarite ?

DOBRO DELO

becha — Thu, 16 Aug 2007 22:44:04 +0200

Jedan uobicajeni radni dan:

Budjenje

Nokia, Colgate, Nescafe, Eurokrem,Orbit.

Renault, Compaq, Epson, Nokia, Nokia, Nokia.

McDonalds, Coca-Cola, Orbit.

Compaq, Epson, Nokia, Nokia, Nokia.

Renault.

Tuborg.

Tuborg-Tuborg-Tuborg-Vinjak.

Nokia... Nokia.

Durex.

Colgate.

Kraj dana

Dodje mi da viknem kao Homer Simpson: "Ja obično nisam čovek koji se moli, ali ako si negde gore, molim te, spasi me, Supermene! "

I taman budes svestan otudjenja u savremenom svetu, kad krenes da se ublogujes. A tamo...

Pre neki dan je Mladi luk ( http://mladiluk.blog.rs/) opisao jedan lep gest - deci iz kraja kupio je po sladoled. Ja sam dopisala komentar sa pricom koju nikome do tada nisam ispricala. Zasto, ne znam ni sama. Ako se neko dobro delo ucini poznatoj osobi onda ja uvek posumnjam da se iza toga ko zna sta krije, pa samim tim se i ne radi o dobrom delu. Ali, ako se dobro delo ucini potpuno nepoznatoj osobi, koju nikada vise necemo sresti, i od koje ne mozemo ocekivati reakciju ili uzvratnu uslugu, onda je to pravo dobro delo. Njega cinimo zbog nas samih, i nemamo potrebu da se njime hvalimo.Dakle, i dalje me je mucilo pitanje zasto smo on, a i ja, pricali o tome. I odjednom mi je sinulo: ne pricamo mi to bas nikome, ovo mesto, ovaj blog nam je kao ona velika rupa u koju mozes da viknes i kazes sve sto zelis, pa makar i to da car Trajan ima velike usi. Niko od vas me nikada nece sresti i upoznati, dakle mogu ovde da se derem i vicem sta hocu.

E, kad je vec tako, onda mogu da ispricam jos jednu slicnu pricicu. A vi slusajte, ako zelite.

Bilo je jutro, pocetak zime, cak je i sneg pomalo proletao. Kupila sam dorucak, pogacice mirisne i toliko vruce da se i zamagljena kesa pusila zajedno sa njima. Isla sam uzanom stazom, i nije bilo sanse da ga ne primetim - mali cigancic, poluobucen, polubos, polusmrznut, sedeo je na komadu lepenke. Prosio je. Lose mu je islo; ljudi su prolazili sa rukama u dubokim dzepovima, i nikom se nije vadio sitnis. Ravnomerno koracajuci, bez ijedne reci , prosla sam kraj njega i skoro neprimetno stavila kesu sa toplim pecivom u njegovo krilo. Pognute glave i praznih ruku stigla sam do kraja staze, kad zacuh: "Dobro jutro". Bila je to uciteljica moje cerke, i ja otpozdravih srecna sto me ranije nije videla.

Posle par meseci, iznervirana kao sto cesto umem da budem, resila sam da malo uzvratim i "verbalno izmaltretiram" cerku, tako sto cu da joj odrzim predavanje o nezahvalnosti ljudi (zbog onog sto imaju, dok neki nemaju nista). I naravno krenem da joj po prvi put pricam ovu vec opisanu pricu. Usput poradim na dramaticnosti, da utisak bude jaci, pa te duvao je leden vetar, a sneg, sneg je bio dubok do kolena...Taman se ja zapricala kad ce ona: "Ma, znam sve to, ne moras da mi pricas". "Cuti", kazem ja, " Cuti tu i slusaj". "Znam sve, zasto da slusam opet?", ponovi cerka. "Sta znas?", vec sam sasvim iznervirana. A ona ce: "Tu nam pricu uciteljica prica bar jednom nedeljno. Kad god imamo neku pauzu, ona krene sa pricom - znate, deeeco, ja sam skoro videla jedno dobro deeelo, koje je ucinila majka vase drugarice... A onda ceo razred pogleda belo u mene, k'o da sam im nesto ja kriva, i samo sapucu : o ne, ne opet..."

Eh te uciteljice,

bozanska i nestvarna bica :)

Ponekad pomislim da li je dobro delo zaista dobro i za onog drugog. I da li je zaista dobro? Lepo kaze onaj vic:

Bio jedan čovek koji je ceo svoj život bio grešan.

Pop mu zapreti: - Ako ne budeš uradio barem jedno dobro delo gorećeš u paklu!!!

Čovek se nasekira i ode na plažu da se malo prošeta. Ugleda dete kako se davi. Uskoči on u vodu i spase dete.

- Tako, uradio sam bar jedno - sada neću ići u pakao! - reče on s olakšanjem

.Utom dotrči i detetova majka i kroz suze reče sinu: - Adolfe, sine, zahvali se čiki!!!

Ne boj se onoga kome nisi dobro ucinio.

Dakle, da zakljucim , definitivno:

O DOBRIM DELIMA NE TREBA PRICATI

NIKOM, NIKAD I NIGDE

Izuzev ovde.

Na blogu.

U rupi.

HAJDE DA NAPISEMO JEDNU PESMU SVI ZAJEDNO !!!

becha — Sun, 12 Aug 2007 00:55:07 +0200

Navikli ste da se smejete dok me citate. Znam da ce i ovo da vas nasmeje : NAPISALA SAM PESMU.

Nije da ja bas toliko ne volim poeziju, cak sta vise u skoli sam pisala pesme, pa cak i nagrade osvajala. (Dobila sam prvu i drugu nagradu na "Zmaj"-evom literalnom konkursu, sa sve Mirom Aleckovic u ziriju. A tek kad mi je "Kekec" objavio neke pesme...postar se cudom cudio koliko pisama sam dobijala u to vreme, iz cele SFRJ. Nije znao za moc poezije. )

U medjuvremenu me je svasta nesto interesovalo, poezija malo.Tale za sebe kaze "Za svakog ponesto, za nekog sve", a ja bih za sebe rekla "Od svacega svasta, nikome nesto ". Eto takva sam - sve me interesuje, a ja nikome nisam interesantna.

Volim ja, da budem iskrena, i neke pesnike. Recimo Rembo ( ko moze da ga ne voli), Breton (a i ostale nadrealiste), pa Vitmen (Vlati trave), a i meni je Gavran slecho, sto rece Tajanstveni....mada mi je od svega ipak najdraza americka underground poezija...

STOP (to ja naglo prekidam ovaj predugacak uvod)

Dakle, napisala sam pesmu. Posle toliko godina. Zasto? Pa, kratka je to prica. Juce sam videla na blogu pesmu koju je Tajanstveni posvetio meni. Meni (moram da ponovim, mnogo prija). I to lepu pesmu, cudnu i blesavu kao sto sam i ja. http://tajanstveni.blog.rs/blog/tajanstveni/generalna/2007/08/10/pjesma-za-bechu-na-preporuku-savjetnika-za-dusu-ali-i-od-srca

Kako da uzvratim onda, nego na jedan jedini pravi nacin - pesmom. Lako je to reci, ali...Da ne duzim, evo rezultata (obrati paznju na novu rec, specijalno dizajniranu za ovu priliku i ovu osobu)

BEZTAJNO *

Tajanstveni se sakrio,

i cutao,

pomalo spavao...

Niko ga nije primetio.

Tajanstveni se sakrio,

i pisao,

puno sanjao!

Neko ga je osetio.

Samo bez komentara, molim !!

* Your search - beztajno - did not match any documents

Try different keywords.

Did you mean: beskrajno

A sad na kraju, slatkis:

HAJDE DA NAPISEMO JEDNU PESMU SVI ZAJEDNO !!!

Kako? Pa evo kako: ja cu da napisem prvi red a vi preko komentara saljite ostalo. Dakle, ja prvi red, neko od vas drugi red, pa treci, i tako redom. Pisite i vise puta, kad god vam se ucini da bi se dobro nadovezali, ma pisite sta hocete....a ja cu da s vremena na vreme ubacujem ovde to sto stize i da tako formiram zajednicku pesmu. Moze da se rimuje, a ne mora, moze da bude u strofama, a ne mora, moze da bude duga... ma moze sve, a ne mora.

Eh, kako mi je ovo palo na pamet, ovakvu ideju o zajednici, kolektivu i komuni nisu imali ni komunisti.

Pa ako vam se dopalo onda da krenemo:

Ovo je cudan dan,

malo sam neispavan

i potpuno razocaran.

Sve je bio san?

Ili mozda, sasvim obican dan.

Seo sam na tobogan,

igrao za Maljuzgan,

sretan, mlad i radostan,

branio i igrao skoro svaki dan.

Ovo je cudan dan -

tmuran, kisan i dosadan,

pun radosti

i zalosti.

I tebe sam sit kafano.

Jel' zvonilo za kraj casa?

- Zvonilo je danas rano

rece meni pijan Hasa.

-Za mene su sati stali,

bolan Haso, ne budali...

Popucala ko kapisla

ova pesmica bez smisla.

Ko kaze da nema smisla?

Zar se tebi pamet stisla?

Pesmica je prava stvar,

nek doda jos neko pokoji dar.

Malo po malo razradjuje se san.

Namiguje i mjauce

onaj momak sa Manjace.

Mlati rukama i urla,

samo da bi ga Becha cula.

Oj Becho, devojko sa brda,

nisi valjda tol'ko luda

da mene iskuliras ?

Koga hoces da nerviras ?

Dal' sebe ili mene?

Neka stavi tacku neko,

ovo ide predaleko !

Ja necu da tacku stavljam,

stavicu ih TRI

da se pesma nastavi...

a i tek smo poceli.

Ali pesma naslov nema ?

O, Boze, kakva tema !

Naslov nam i nije bitan,

dokle god je taj blog citan.

Ma citacu ga nek se zna,

najbolji je, nema sta.

Nedam da se tacka stavi

necu da se zaboravi,

pa zar nije svima vrijedno

da pisemo svi zajedno?

Jeste, jeste, nego sta je,

svako jutro jedno jaje,

organizmu snagu daje.

Al' ako se pitam ja

vise volim jaja dva.

Jedno jaje ili dva,

ti si moja simpatija,

samo nek se zna.

Jaja przim, tiganj drzim,

skrotum mirise,

maca pored uzdise.

Mace jedu zabari,

a kucice Kinezi,

a ti posle jela,

uzmi i prilezi.

Jer je ovo cudan dan,

i malo si neispavan

i pomalo nervozan.

Ma samo da nam jaja budu gotova

i na oko ispecena.

Daj probudi i ostale,

nema puno vremena.

Al' uzivaj u ovom danu,

nemoj da mu trazis manu,

jer nisi u Kazahstanu,

a ni u Pakistanu.

A tamo je vreme lose,

topovi se trose,

i sve je okruglo,

pa na cose,

vise niko nece da vozi Porsche.

Al' je zato divan dan

k'o stvoren za setnju,

jos da imam srecu

pa da sretnem Bechu.

Ne mogu je naci

jer se vesto krije,

mozda sada s Gocom

ona kafu pije?

Il' je sto mu dabrova

srela naseg Connora?

Jelenskih mi rogova

i svih srpskih blogova

ko jos ovo cita

karamba karambita?

Sumnjiva si Becho,

gdje li se to krijes,

da mozda s' Tajanstvenim

kaficu ne pijes?

Jok, jok kafu

vec zirafu.

Al' zirafu ne pijes,

vec je u cvor savijes.

Priblizava se paparaco,
da slika ko se s kime vata,
cuvaj brke maco,
od kafe njemu visi plata.
Ako zelis da te slika,
ne gubi u kafani vreme,
pusti njega da te chika,
pa ponesi slave breme.

Pa tad uzmi malo kreme

i namazi drugom teme.

Zaplesmo se u duboke teme,

al' zato je tu Cedevita,

koja nikom ne da da skita,

ujutro za dobar dan

uvece za miran san.

Dok bespomocno padamo,

iskreno se nadamo,

Becha ce da dodje,

tuga ce da prodje...

Oj, Becho, sto si stala?

Da se nisi nasankala?

Ili si se uspavala?

... ( nastavite)...

A ako vam se ovo ne dopadne - ma nema veze, ostacece ovo dooobra kratka haiku pesma :o)

Odoh ja...

KAKO SAM SE PORADJALA - samo za one sa jakim želucem

becha — Thu, 09 Aug 2007 22:25:31 +0200

Ferrari (tnx to Connor)

Vidim da se ovde neki muškarci hvale švaleracijama, pa reših da im zapušim usta pričom koju ne mogu da uzvrate. Dakle, pisaću o moja dva porodjaja. Žene koje su radjale sve to već znaju - ne moraju da čitaju.

Žene koje nisu radjale ne bih da plašim i zgražavam - ne moraju da čitaju.

Muskarce treba plašiti i zgražavati - moraju da čitaju !

Elem, prvi porodjaj sam imala u 31.godini. Kao što je red, našla sam (našla = oko 200 evrića) pouzdanu doktorku N. za porodjaj, doduše 20 km od mog grada. Kad sam oko 7 uvece dobila neko muvanje po stomaku i krenula u bolnicu, jos dva automobila su me pratila sa mojom bližom i daljom blesavom rodbinom. Kao da ću petorke da rodim. Moja doktorka me pregledala i lepo objasnila da joj je kraj smene, ali ce doći oko 6 ujutro, kada ću se ja poroditi. Nešto je muči stomak, pa mora da ide kući. Je**s 200 evra, proliv je proliv. Za to vreme ja mogu da odspavam, kako mi reče.

Odem ja tako u sobu, da spavam po preporuci, ali nešto me otkida u stomaku i ja se pošteno zabrinem kako ću ovako do jutra. Vidim u hodniku malu cigančicu od 14 godina sa stomakom do zuba, šeta da umanji bolove i usput psuje: "Ma, ćes da izadjes, nego šta ćes, kako si ušo tako ćes izadjes".Hrabro dete, nema šta, prosto se postidim što ovoliko teško podnosim bolove, stisnula sam zube, a suze samo sto ne poteku. Tako ja trpim i ćutim, jaučem u sebi, kad hodnikom prodje jedna babica. Prodje i vrati se nazad." Jel' ti to imas trudove?", pita me. Trudovi? Jbg, otkud znam sta su to trudovi. "Ajde sa mnom u salu, da te vidimo". Odem ja u salu za porodjaje, popnem se na sto, pridje jedna od babica i kriknu: "Evo je glava, zovite doktorku N!!!!" Svi se sjate oko mene, i svi mi viču da čekam i da se ne napinjem. Da se ...šta? Napnem se ja da se setim, kad ono - ffffljasss!!!! Osetim da je nešto izletelo iz mene, kao katapultom. Jedva su uhvatili bebu, da ne preleti sto. Razdra mi se jedna od babica :" Ti drugi put da dodjes na vreme, vidiš kako se brzo poradjas".

Ćerka, 2400 gr.

Muž, koji je živeo mažen i pažen od strane majke i sestre, oduvek je tvrdio da želi žensko dete, i to jedno dete. Odradio je svoja 3 minuta i bio spokojan. Ali, ne zadugo...

Posle dve godine ja opet u devetom mesecu trudnoće. Sad već iskusno nemam svog doktora. Mali grad, svi me znaju, svejedno ko me poradja - čas posla. Baš kad ja udjem u termin za porodjaj krenu da kreče porodilište. Nema veze, poradjaću se u gradu 5 km od mog. Kad su počeli izjutra bolovi krenemo muž i ja sami u bolnicu. Sve lagano i natenane. Na vreme. Ja opuštena, maksimalno. Drugorotka. One se poradjaju k'o od šale. Jaoooj, koja zabluda! Kad su me uhvatili u mašinu! Prvo su me obrijali dole tupim brijačem koji im je odredjen za porodilje tog meseca (cirka stotinak brijanja po brijaču). A koliko dugo sam samo razmišljala i premisljala o brazilskoj depilaciji... Ehhh. Onda su me klistrirali. Ne znate šta je to? Ma, laganica: gurnu ti crevo u anus, pritom se ne uzbudis ni malo, napune te vodom i onda klokoćeš izvesno vreme dok iz tebe ne izadje i poslednja mrvica pizze od juče. Uh, kad samo pomislim da je to trend i da neki plaćaju za ispiranje creva. Hvala lepo. Konačno, popnu me na sto, i jos uključe indukciju (nesto nalik infuziji), koja će da mi veeeeeoma ubrza porodjaj .Bilo je oko 11 sati, prepodne, i muž se vrati kući da pozove društvo na pijanku, dok čeka radosnu vest. Ležim ja tako, bolovi ne staju, ali se i ne pojačavaju. Dodje neka doktorka, gurne ruku dole i samo kaže šifru :"jedan prst". Izgleda da njoj i ne veruju baš mnogo, naidje drugi doktor i ponovi istu stvar.A da ne pričam o babicama, kako je koja dolazila u salu, tako je gurala ruku u moju...hmmm, znate šta. Negde oko 4 popodne šifra je promenjena."Dva prsta". Naravno, svaka je babica na kraju smene proveravala stanje guranjem odredjenog broja pstiju. A tek ove iz nove smene! Kako dodje na posao, tako mi gurne ruku. I ništa mi ne pričaju, samo čujem kako nešto mumlaju medjusobno: "Šta je sa ovom drugorotkom?" Negde oko 8 uveče, pošto su se pored mene isporadjale na brzaka silne prvorotke, obraduje me vest o tri prsta. O, jeah! Ako nastavim ovako, za pet dana se poradjam sigurno!Ako u medjuvremenu ne odapnem od ovolikih bolova. Oko 11 sati, skoro pred ponoć, udje doktorka i još sa vrata mi se obrati: "Zlato, porodićeš se uskoro" .Ma znam ja to vec 9 meseci, mislim u sebi, nego šta je sa ovom ženom, otkud ovolika promena, čak mi se i obratila. Tek sledećeg dana sam saznala da je moja uplašena i očajna sestra otišla u obližnju zlataru i kupila deeebelu zlatnu narukvicu i odnela doktorki kao mali znak pažnje. I - stvarno: jurnuše svi da mi daju neke silne inekcije, okupi se ekipa, čak su i drugu bocu te indukcije krenuli da mi daju, svi me bodre, viču: "napni se, hajde jos jednom, sad stani, sad jos jednom...", kao da ću petorke da rodim. Ja vrištim ko prase kad kolju. Sramota me, jbg, al' vrištim. Tačno u 12 sati, u ponoć, doktorka vrisnu zadnja: "Muško, muško!!!". Ma, ženo bre, zar misliš da mi je važno što je muško. Pa ni mom mužu to nije nikad bilo bitno. Uvek je pričao da pol nije ni malo važan, a da on voli žensku decu.

Sin, 3550 gr.

Posle nekoliko dana sretnem potpuno nepoznatu komšiku koja mi čestita na rodjenju sina. "Kako znaš", pitam zbunjeno nepoznatu osobu."Ma tvoj muž je pre neku noć izleteo na vašu terasu i drao se SIN, SIN, SIN...ceo kvart zna da je muško". Toliko o Balkancima.

Posle neko da mi priča priče o sporom prvom porodjaju, drugorotkama i njihovom lakom porodjaju..Prvi porodjaj mi je trajao 5 min, ali zato drugi - na stolu sam bila vise od 12 sati...Nema tu pravila, razlikuje se to kod svake osobe.

I na kraju, treba li uopste da kazem koliko su mi ćerka i sin različite ličnosti?

Eto, to je ta priča o mojim porodjajima. Konačno da je nekom ispričam. Moj muž nikada nije hteo da čuje baš ništa od ovoga. A pokušavala sam da mu ispričam, nije da nisam.

Nije čovek radoznao.

Vidim - vi jeste, čim ste čitali do kraja ;))

PS Stvarno me intersuje - da li su muskarci u stanju da prisustvuju porodjaju (sto se nas zena tice, mi to vec moramo po "sluzbenoj duznosti") ?

PPS Retko ko cita komentare, a steta je da se ne procita neverovatna prica o porodjaju u kuci, bez lekara, koju je zoljas napisao kao dvadeseti komentar na ovaj post. Nadjite ga i procitajte, necete zazaliti!!