http://spartanac.blog.rs/blog/spartanac spartanac 2026-08-21T00:11:57Z http://spartanac.blog.rs/blog/spartanac/generalna/2011/02/15/plava-princeza3 Najlepšeg dana u mom životu ( iako ih sada ima 2 jer i njih ima dve ) rodila se Ona. Plava princeza. Celog prethodnog dela života želeo sam da imam sestricu, sestru, seku, sekicu...To nije bilo moguće, ali zbog toga i postoji život. Kada nešto tako mnogo želiš - mora se ostvariti. I mnogo godina pre nego što će se roditi, znao sam da će se zvati Jovana. Zašto? Ne znam, samo sam znao. Niko ni u bližoj ni daljoj rodbini se nije tako zvao, nismo imali nikoga sa tim imenom, nije bilo žena u mom životu sa tim imenom...Onda je na svet došla ona...i postala ceo moj svet...Plava princeza...Čarobna, divna...sunce tatino uzelo je srce tatino :). Zemlja se za mene više ne vrti oko sunca već oko moje plave princeze....Mala princezo, volim te više nego život, više nego sebe, više od najviše na svetu...Ti si meni sve najlepše i najčistije na svetu. I ne zbog toga što su ti prve reči bile: tata,tata, i što me tvoje ručice grle najjače na svetu...I ne samo zato što kada gledam u tvoje oči kao da gledam u svoj lik u ogledalu... Dve godine kasnije, stigla je druga princeza. Po izgledu drugačija, po emocijama bliznakinja. Ona. Druga princeza, ali nikada druga - uvek prva. Bila je veća ali je i rasla brže nego plava princeza. Postale su tokom vremena prave sestre - najbolje prijateljice, drugarice, seke...Ne mogu jedna bez druge, a ja opet bez njih dve. Pogled na njih daje divovsku snagu - snagu Titana, moć Zevsa. Od trenutka kada su ušle u moj život - postale su mi sve u životu. Moje blago, moje zlato, moje sve... Svrha, razlog života...Motiv, podsticaj, život...Život je čudo! Slavimo život i živimo za našu decu, jer je najvažnije šta ostavimo iza sebe, a najvažnije i najvrednije od svega su naša deca. Volim vas deco moja! Volim, više nego što ćete ikada uspeti da spoznate, i uvek ću vas voleti! Generalna 2011-02-15T22:20:14Z spartanac http://spartanac.blog.rs/blog/spartanac/generalna/2011/02/15/prvi-korak-mirnog-ratnika Mnogo godina ranije, studirajući ekonomiju, od jednog mudrog čoveka sam čuo i verovali ili ne, tada i zapamtio jednu izreku: "Gledajući na dugi rok - svi smo mi već mrtvi". Ovo je citat John Maynard Keynes-a, britanskog makro ekonomiste koji je stvarao najviše od tridesetih godina prošlog veka, ali to za ovu priču i nije toliko važno. Meni je važno to što je ovo ostavilo takav utisak na mene da je na neki način i opredelilo veliki broj mojih aktivnosti u kasnijim fazama mog života. Zašto, pitaćete se, možda? Zato što je za mene večito pitanje, pitanje slobode i pitanje, koliko mi u stvari zaista živimo? Koliko je ljudi zaista živo u pravom smislu te reči? Sa druge strane, da li smo svi svesni i budni ili mnogobrojni spavaju, nesvesni toga da smo u stvari svi mi smrtno bolesni. Da, ta bolest se naziva rođenje. I, da, zaista, gledajući na dugi rok ( i to kako za koga :) ), svi smo već mrtvi. Možda ćete pomisliti da sam pesimista, ali, ne, uopšte nisam. Zapravo, uvek sam bio optimista i to od onih nepopravljivih. Isto tako, shvatio sam da na svetu postoji mnogo stanovnika, ali zaista malo ljudi...Šta se to desilo sa nama, gde nas je to dovelo ovo kolektivno ludilo? Pre nekoliko dana, jedan moj prijatelj je dao svoju definiciju dešavanja kod nas ( vratio se kući posle 12 godina boravka u inostranstvu ): " Ma čoveče, svi ste vi upucani u glavu, a rupa vam stvara promaju koju još uvek niste konstatovali" :). Moguće, kažem ja i nastavim da ne konstatujem njegovu zapanjenost mojom ravnodušnošću prema događajima...I tako, pošto svaka priča ima svoj početak ali i kraj - ovo je početak priče. Zatim, ovo je i kraj početka priče. Napravio sam prvi korak. Prvi korak na putu mirnog ratnika. Prvi korak ka boljem sutra, boljem sutra koje mora doći. Želim da upotrebim svoje znanje da bi i drugima bilo bolje. Ali sam svestan toga da znanje ima svoja ograničenja i da samo znanje nije dovoljno. Ono nema dušu i srce. Znanje, bez obzira koliko ga imali neće nam nikada dati konačnu sreću imir. Život traži mnogo više. Život traži snažna osećanja i energiju :). Motivaciju. Ratnik deluje, a budala samo reaguje... Mač mirnog ratnika je ljubav. Zato, delujte srećno, osećajte sreću i budite srećni bez nekog posebnog razloga. Sreća je uvek unutar nas. Sreća je unutrašnje osećanje i zato sam ja uvek srećan :). Za mene, sreća je navika. Generalna 2011-02-15T20:51:05Z spartanac http://spartanac.blog.rs/blog/spartanac/generalna/2011/02/15/cestitamo Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem. Generalna 2011-02-15T20:48:40Z spartanac