Posle tridesete

Dosada i čeznja

jutro — Thu, 24 Feb 2011 22:13:45 +0100

Kad raskineš sa dečkom, pored toga sto te sve boli, nekako je i dosadno. Časna reč. Evo npr ja...teško mi je, svaki dan mi je teško. Ujutru je lakše a uveče nepodnosljivo. Nekad ne mogu ni da govorim sve mi se stisne. Crni mi se pred očima, lupa mi srce....ne shvatam kako...ali takve stvari nikad nisam mogla ni da shvatim. Četiri godine eeeejjjj četiri...svaki dan.... i sad ništa. Odjednom ništa. Čeznja je jedna od najgorih stvari...jedna od....znam ih još. Praznina...koliko ništa ume da boli...mnogo i svuda....oči me bole...medjutim nekad mi je i dosadno. Ima momenata kad manje osecam bol i čeznju, tad preovlada dosada. Smislim ja tu sebi razne poslove i druženja ali meni je to dosadno....da je tu on bilo bi zabavnije...ako ništa ćutali bi zajedno...sta god...to stanje dosade traje neko vreme a onda opet naidje red čeznje. Ustvari dosada i čeznja se smenjuju samo ih ponekad preseče ponos.

Pljuvanje

jutro — Wed, 23 Feb 2011 18:40:06 +0100

Ja jesam po prirodi gadljiva ali ovo je previše. Skoro svaki drugi čovek na ulici pljune. U banci pljune u prste da mi da nalog za uplatu, u pekari pljune u prste da mi da parče pice (ja naravno izađem napolje), u prodavnici pljune u prste da mi razdvoji kesu, u trfici pljune u prste da mi vrati kusur i tako redom. O ulici ne bih govorila, ne znam više na koji stranu da gledam jer svuda svi pljuju, bojim se da ću morati da gledam u nebo, mada ni pljuvanje ptica nije retko...i to baš po meni. Kažu sreća, ja ne mislim tako, samo se iznerviram.

Ne znam da li tim ljudima ne rade pljuvačne žlezde kako treba ili smo mi jednostavno narod koji mnogo pljuje.

Posle tridesete

jutro — Tue, 22 Feb 2011 20:27:40 +0100

Posle tridesete je sve nekako drugačije. Stvarno jeste. Do tridesete se sve toleriše, ostali tolerišu. Ako studiraš svima će to biti normalno, ako si u vezi super, ako nisi još bolje mlada si zezaj se imaš vremena. Posle tridesete ako studiraš svi ce ti reći "Pa kad misliš da diplomiraš?", ako si u vezi "Šta planirate?". Ne planiramo ništa jer nam je ovako lepo....niko ti ne veruje jer jedina potvrda da ti je veza uspela je da se udaš. Ako nisi u vezi niko te ništa i ne pita samo te savetuju sa svih strana."Vreme ti prolazi, prestani da biraš, idealnog svakako nećeš naći". Vrlo optimistično, krajnje ohrabrujuće. Kad napuniš 30 kao da ti se oduzimaju prava....meni to smeta. Više ne slušam tople savete sveta, gledam svoja posla, pa šta bude biće. Samo ponekad uveče kad bih ja do grada odjednom niko ne može....kad su imali 28 mogli su. Kad pustim sms drugarici oko ponoći "Ako si budna zvrc me"....nema odgovora...spava...kad je imala 27 nije spavala već je sa mnom tumačila šta je mislio kad je rekao.....ipak posle tridesete je sve drugačije.

Čestitamo!

jutro — Sun, 20 Feb 2011 22:06:28 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.