zwerg2

reči, reči, reči...

zwerg2 — Thu, 17 Mar 2011 22:48:51 +0100

Reči. Koliko se lako izgovore a kolike posledice mogu da nose sa sobom. Gađamo se rečima bez da pomsilimo šta nosi njihovo značenje, kako one utiču na onog kome su upućene. Bezbroj puta kažemo nešto a da ni ne razmislimo o tome. Posle se kajemo, bude nam žao, tužni smo jer smo tim rečima povredili nekog. Ok, posle izgovorenih reči može da dođe i "izvini", al' šta sa tim... ?!? Dobro, izvinjenje može da bude prihvaćeno ali da li može da povrati izgovoreno nazad u usta ?!? Da li može da se zaboravi kao da nikad nije izgovoreno ?!? Negde sam pročitala priču o jednom dečaku koji je svakoga dana ukucavao eksere u zid a nakon nekog vremena počeo je da ih vadi iz tog zida. Ekseri su bili izvađeni, ali su rupe ostajale. Tako je i sa rečima i osećanjem koje one bude u nama. Reči mogu da se povuku ali taj osećaj ostaje. Znam da sam i ja ostavljala te "rupe" i sada kada sam naglas o tome porazmislila, želim da počnem da mislim o svakoj ali baš svakoj reči koju izgovorim.

Ali nije baš nužno da reči ostavljaju samo rupe, mogu da ostave i tragove, one najlepše, one koje nas ponekad (možda čak i dosta često) održavaju i izbavljaju ... one, zbog kojih se osećamo lepo, koje nam izmame osmeh na lice. Lepa reč nam znači bilo da nam je potrebna reč hvale, podrške i čak utehe. Jednostavno pitanje "kako si ?" koje vrlo često samo u prolazu izgovorimo, mnogim ljudima znači i više nego što možemo da zamislimo ... A o rečima poput "volim te", "nedostaješ mi", "mislim na tebe" nema potrebe da govorimo; njihovo značenje u nama izaziva više od osmeha na licu, leptirića u stomaku, osećaja ispunjenosti. I zato, ajde da pazimo o rečima sa kojima se tako olako "gađamo" i učinimo nekog srećnim (a i neka neko nas učini srećnim

TRENUTAK

zwerg2 — Wed, 09 Mar 2011 23:58:07 +0100

Kladim se da je većina vas (ako ne i svi) gledala film "KLIK"... Inspirisana tim filmom bacila sam se na razmišljanje o prolaznosti trenutka ... Meni, npr, nikad nije palo na pamet da razmislim o tome kako propuštam neki trenutak, kako je to samo trenutak, kao što sama reč kaže TREN - prodje iste sekunde.

Nekada davno neko je rekao "ŽIVI U TRENUTKU I ZA TAJ TRENUTAK". Da, dobro rečeno, kad malo bolje razmislim. Život i jeste sačinjen od niza trenutaka. Verujem da ne postoji osoba koja bar par stotina puta nije poželela da ima "daljinac" života. Meni sada na pamet pada par trenutaka koje sam htela da premotam, par onih koje bih preskočila i izbrisala iz sećanja, par onih koje bih usporila da nikada ne prodju ... Ali, kad malo bolje razmislim, bolje što nemamo daljinac. "SVE SE DEŠAVA SA RAZLOGOM" nije samo jedna od glupih fraza koje ljudi koriste da bi utešili sebe u nekim neprijatnim, tužnim, ružnim situacijama. Čak i ti trenuci koje bismo preskočili ili premotali pomažu nam u nečemu ... Zapravo, svi ti trenuci nas prave onim što smo sada ... Sve do današnjeg dana što nam se desilo (bilo da je lepo ili ružno, veselo ili tužno) napravilo nas je onim što smo danas. Ima logike, zar ne ?!

Uostalom, mislim da svi mi ovo sve znamo ali nekad smo prezauzeti razmišljanjem kako da dostignemo nešto i na taj način zaboravljamo i potcenjujemo trenutak. Pa hajmo onda da živimo trenutak ili da se bar potrudimo da na njega ne zaboravimo potpuno

Čestitamo!

zwerg2 — Mon, 07 Mar 2011 22:42:19 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.