Ekofoca

Еколошко друштво ,,Горња Дрина'' Фоча

„Чувајмо природу! Природу нисмо наследили од наших предака, већ смо их позајмили од наших потомака!“

Еколошко друштво „Горња Дрина“ Фоча почело је са радом 2009. године. Друштво је 25.02.2009. године уписано у Судски регистар, а 24.04. 2009. године добило„ Обавјештење о разврставању по дјелатности“ од стране Републичког завода за статистику. Потврда о регистрацији је завршена 29.04. 2009. године и тиме су се стекли сви предуслови за даљи рад овог Друштва.

Циљеви овог друштва су заштита и унапређење животне средине и очување биодиверзитета, а све кроз различите врсте активности, истраживања, едукације и информисање јавности о овим темама.

Нешто поводом Свјетског дана вода

„Чувајмо природу! Природу нисмо наследили од наших предака, већ смо их позајмили од наших потомака!“

Општа скупштина Уједињених народа је Резолуцијом од 22. марта 1993. одлучила да се 22. март сваке године обиљежи као Свјетски дан вода. Идеја се састоји у томе да се на тај дан у читавом свијету скрене пажња на проблеме везане за воду и водне ресурсе.

„Ко влада нафтом, влада државама, ко влада храном, влада људима, ко влада новцем, влада свијетом, ко влада питком водом, влада животом“ (H. Kisinger)

Вода је темељ живота и ништа је не може замијенити. Без хране човјек може живјети седмицама, а без воде не више од три дана. Од укупне количине воде на нашој планети 97 % је слано. Само 3 % је слатка вода, од чега је већина смрзнута у поларним леденим подручјима. Мање од 1 % воде на Земљи доступно је за нашу употребу.

Па ипак, вода се не цијени, троши се неконтролисано и неравномјерно у различитим крајевима свијета, и крајње нехумано загађује.

Познато је да су ријечна корита мјеста за одлагање отпада. Апелујемо на грађане да се коначно почну понашати брижније према води. Ради се мало и недовољно, скоро ништа на чишћењу и очувању ријека, језера и воде уопште! Човјек се понаша неодговорно.

Резерве чисте и питке воде је све мање! Узрок је људска рука, небрига и немар! Но, потребно је да се и надлежни укључе у заштиту и да се законски уреди ова област. Јер, без казнених мјера се очигледно неће ништа промијенити! Предвиђања су да због небриге за воду започиње борба, а постоји чак и опасност од међудржавних ратова. Више од два милиона дјеце годишње умре због недостатка чисте воде и канализације. То је око пет хиљада живота у дану. Свијест о бризи и очувању најважнијег ресурса је на веома ниском нивоу.

Само 22. марта се подсјетимо на значај воде, што би иначе требало чинити свакодневно. Све мање је резерви воде у свијету. Плаши чињеница да се ближимо времену када ће потреба за водом премашити залихе.

Воду можемо да узимамо јефтино из бистрога извора или да је скупо плаћамо у пластичним боцама ако је буде. Избор је наш!

Нешто поводом Свјетског дана шума

Чувајмо природу! Природу нисмо наследили од наших предака, већ смо их позајмили од наших потомака!“

Почетак је прољећа, дозволимо природи да се пробуди, сјетимо се оног што нам она пружа и заштитимо је!Окружени мноштвом неприродног материјала лако се отуђимо од природе и заборављамо њен значај за наш опстанак. Зато је важно да се подсјетимо на Свјетски дан шума (21. март).

Идеја о Свјетском дану шума, рођена је на 23. сједници Генералне скупштине Европске пољопривредне конфедерације 1971. године. Касније, исте године, Организација УН за храну и пољопривреду (ФАО), подржала је идеју, вјерујући да би такав догађај допринио повећању свијести о значају шума и сагласила се са годишњим обиљежавањем у цијелом свијету.

За обиљежавање симболично је одабран 21.март, први дан прољећа, у знак буђења природе и вегетације, али и као знак новог почетка вјечитог обнављања живота.

Шума није само обична скупина дрвећа, већ сложена биогеоценоза шумског дрвећа, које међусобно утиче једно на друго и на средину у којој се налази, те заједно са осталим биљним и животињским свијетом који је окружује формира сложени екосистем који зовемо шумом. У шуми, у међусобној корелацији живе готово све биљне и животињске врсте, а у шумском земљишту се налазе бројни варијетети бескичмењака, бактерија и гљива које имају есенцијалну улогу у кружењу материја у земљишту, шуми и природи у цјелини.

Шума је савршена еколошка фабрика, али и идеално станиште за бројни живи свијет и благодат за човјека. Користећи искључиво природне сировине – угљен диоксид и воду, сунчеву енергију као извор енергије, у стању је произвести знатне количине биомасе (дрво, лист). Има повољан утицај на кружење воде у природи, на атмосферске прилике (временске и климатске), станиште је бројних биљних и животињских врста и наравно, произвођач кисеоника.

Шуме су данас вишеструко угрожене од разних утицаја. Највећи утицај врши човјек, који неконтролисаном сјечом и експлоатацијом великих шумских површина значајно смањује шумски фонд. Такође, велики утицај на уништавање шума имају пожари, суше, лоши природно еколошки услови за опстанак шума, природне непогоде и сл.

Иако бисмо морали свакодневно о овоме мислити, стварати и примјењивати навике очувања природних ресурса, потребно је да бар једном годишње оваква добра буду најважнија тема и приоритетан задатак човјечанства. Кинеска изрека каже: Најбоље вријеме да посадиш стабло било је прије 20 година. Друго најбоље вријеме је – сада. Нека то буде наша водиља на путу превазилажења свјетских еколошких проблема било које врсте, порука која говори да нема времена за чекање и да само заједничким дјеловањем можемо остварити очување природе и опстанак човјека у њој.

Свјесни смо значаја, али подсјетимо се и на посљедице претјеране (зло)употребе природе, загађења и уништења, јер колико год да је природа способна да се сама одржи и регенерише, има и у томе границе и потребна јој је човјекова заштита.

А човјек јој то дугује.