Obala sunca

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Prvo poglavlje

Početak leta je uvek veličanstven, naročito ove godine, mesec jul je najlepši mesec u godini a leto omiljeno godišnje doba svih građana ovog predivnog gradića.

Pogled koji se proteže preko Kumbora naizgled se širi sve do kraja sveta. More, nebesko plave boje, široko koliko vam to pogled dopušta. More, lepo, duboko, plavo u neku ruku mistično. Naravno Rea se nije fokusirala na to koliko je mistično već na sam pogled koji joj se pruža. Uživala je tako stojeći u crnom kupaćem kostimu i ogromnim slamenim šeširom na glavi koji je kupila tog popodneva. Šešir je bio sa velikom crnom maramom što joj se dodatno svidelo. Kupila ga je za samo par eura.

Rea nije bila materijalista kao njena majka koja je stalno ponavljala kako bi umela do poslednjeg eura da potroši dobitak na lotou.

Rea je bila lepa mlada gospođica sa manirima, i imala je jasan cilj šta želi od života. Za razliku od svoje pet minuta mlađe sestre nije se predomišljala svake druge nedelje šta će da studira. Volela je glumu strasno da strasnije nije mogla. Bila je umetnička duša i često je to pokazivala ni ne sluteći. Jedino što joj se nije sviđalo jeste to da je roditelji nisu podržavali, no bila je odlučna da se oproba kao glumica po svaku cenu. Možda i uspe, to se nikad ne zna zar ne ?

„Ćao tu si ?Svugde sam te tražila ! Što se nejavljaš ?“ , reče Rina i trže sestru iz sanjarenja.

„Izvini nisam te čula. Baš razmišljam šta se sve nalazi u dubini ovog mora. Šta ti misliš ?“, upita Rea.

„Nemam pojma, nit' me zanimaju tvoje gluposti! Jel idemo u vodu ?

„'Aha...“

Prolaze preko plaže da bi stigle do mora, upravo su prošle pored grupice mladića koji su gledali za njima, međutim one nisu obraćale naročitu pažnju. Ušle su u vodu polako, malo nesigurno jer im je isprva delovala hladno. Ali voda je bila osvežavajuća, kristalno čista. Plivale su dugo, sve dok nisu došle do sredine, gde ih niko nije čuo.

* * *

Moji Dnevnici

Obala sunca