Before you talk - LISTEN
http://tsremica.blog.rs/blog/tsremica
<p>Nadam se da cu nauciti da slusam..............</p>
tsremica2026-06-10T02:29:05ZMoj rodjendan
http://tsremica.blog.rs/blog/tsremica/generalna/2011/04/11/moj-rodjendan
<p><strong>Dogodili smo se 11-og februara... On se desio tacno godinu dana pre mene! U sali kazem, moja mama je mene rodila njemu za prvi rodjendan.., i to tako dobro zvuci da prosto ne verujem da je drugacije.</strong></p><p><strong>Upoznali smo se pre desetak godina.... Privlacio me na takav nacin kao ni jedna osoba do tada. Imao je zarazan osmeh i toliko energije da sam bila razocarana sto ja nemam takvog muskarca. Moj muz je bio susta suprotnost njemu. U to vreme sam bila udata, a ON je dolazio kod nas u kucu kao kolega mog muza. Kada sam shvatila da delimo isti datum rodjenja, odusevila sam se... Svake godine za nas rodjendan, jedva sam ga pronalazila, menjao je mobilne telefona, a nikada nije bio kuci... U januaru 2010-e godine sam ga slucajno pronasla na internetu i od tada moja srodna dusa ispunjava svaki moj dan. Prvo smo se prijateljski salili i komentarisali svaki dan u nasim zivotima, dopisivali se i druzili preko Skype-a.... On je bio u to vreme moj najbolji prijatelj, pokusavajuci da mi objasni da sam ja najvaznija, pa moje dete, pa tek onda svi ostali i da zbog sebe moram da menjam nacin na koji sam funkcionisala u losem braku... Kasnije, nisam mogla da zamislim da ga ne cujem svaki dan, nedostajao mi je njegov smeh od koga mi se kocila vilica satima... Kada sam se najmanje nadala, usetao je u moj zivot! Zavolela sam ga. Postao je moja potreba. Nisam brinula sta ce reci selo, rodbina i prijatelji, jedino sam bila u strahu kako ce moja cerka prihvatiti jos jednu osobu u mom srcu... Pokusavala sam da objasnim sebi da moram da budem hladnije glave, da moram da idem polako, da cu napraviti gomilu problema sebi, njemu, cerki... </strong></p><p><strong>Kada smo zajedno, osecam se najvoljenijom, najlepsom, najdrazom... U njegovom zagrljaju sam spokojna, kao da ni jedan problem ne postoji... </strong></p><p><strong>Sve probleme resavamo u hodu, on je i dalje moj najbolji prijatelj, moja srodna dusa, moj savrseni... Moj rodjendan!</strong></p><p> </p><p> </p><p> </p>Generalna2011-04-11T20:27:45ZtsremicaRastanci
http://tsremica.blog.rs/blog/tsremica/generalna/2011/04/11/rastanci
<p><span class="Apple-style-span" style="line-height: 16px; font-family: 'lucida grande', tahoma, verdana, arial, sans-serif; color: #333333"><span class="Apple-style-span" style="font-size: small"><u>("Vremenom ćeš se navići na rastajanje. Naučićeš da se sećaš. A sećanje je isto kao i susret. I pomalo ćeš navići da voliš mnoga bića u uspomeni. Kao što deo tebe daješ prijateljima, tako će i oni tebi davati najbolje od sebe. Na kraju ćeš videti da si ti pomalo svi koje si nekad volela. Jednom ćeš morati da daš sve i da te ne boli. Naučićeš da sanjaš. Da lečiš dodirom. Da zadaješ mali, da bi ublažila veliki bol." Pavić)</u></span></span></p><p><strong>Mozda je glupo zapoceti blogovanje temom rastanaka, ali su oni nesto cega se najvise plasim.... Previse ih je bilo u mojih 36 godina... Toliko, da se plasim kada je neki rastanak samo u najavi... Rastanak sa sestrom mladjom od mene, kada mi je bilo 16 godina, najteze mi je pao... Otisla je bez pozdrava, nakon duge i teske borbe sa leukemijom. Moji rastanci su specificni, uvek su mene ostavljali, odlazili rekom bez povratka, dosta dragih ljudi koje sam volela... Mozda mi je zbog toga bilo potrebno toliko dugo da ja ostavim? Bila sam deo Zoranovog zivota punih 16 godina. Polovinu tog vremena sam mislila da ga volim, a drugu polovinu sam znala da nije tako, da sam potrosila nekoliko godina trudeci se da probudim u sebi emocije koje ne postoje... Imamo predivnu cerku koju oboje volimo, pa cak ni ona nije uspela da nas veze... Konacno sam pre par meseci shvatila da moram da zadam njemu bol, da bih ublazila mnogo veci, koji bi unistio nase zivote. Da ne bude cudno, bolelo je i mene, ali ne to sto nece biti nas, nego sto mi je bilo njega zao, sto sam se plasila da ne napravi neku glupost, da ne pocne da pije jos vise, da ne pocne da preti kao sto je to cinio ranije.... Sada, kada on ima svoj zivot u kome sam ja samo deo proslosti, shvatam da je to moglo da se desi i mnogo ranije! Samo da se ja nisam toliko plasila rastanaka..., da nisam tolika kukavica.... Sve bi bilo mnoooogo drugacije.</strong></p><p> </p><p> </p>Generalna2011-04-11T16:21:56ZtsremicaČestitamo!
http://tsremica.blog.rs/blog/tsremica/generalna/2011/04/11/cestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2011-04-11T16:15:32Ztsremica