Život u Americi

Evo para i u Srbiji, Egold

amerika — Thu, 23 Aug 2007 20:43:15 +0200

Mučilo me što i sve vas, kako do para u Srbiji.

Verovali ili ne nađoh preko neta. Otvorila sam e-gold račun onako, fore radi, ne bi li se približila svetu. Čitam tamo, rizično je, nemojte da uložite više nego što možete da izgubite bla, bla, bla.

Otvorih ovaj dole link, prebacila sam 21$, i verovali ili ne ljudi me isplatiše. Sutradan sam dobila 63$. Otkačeno nema šta. Znam da ću verovatno to na drugom mestu izgubiti, ali you never know.

PS. Da se ne razumemo pogrešno, uopšte ne kažem da tamo stalno daju pare, nego ja probah jednom i eto odmah para. Možda jer su se skoro otvorili pa dok ne zgrnu, ne znam...

The best internet investment

Biti slobodan

amerika — Tue, 31 Jul 2007 17:57:58 +0200

Ja sam rođena na planeti Zemlji i osećam se sasvim slobodno da izaberem bilo koje parče ove planete i da živim baš tu. Proputovala sam pola sveta i iako je ova Srbija bila i još uvek je u teškim srnjm, nigde nisam poželela da ostanem. A onda odoh u tu Ameriku i da, TO JE TO. Cilj je tu, jako dugo je tu, a kako do njega doći?

Bachelor's, Master ili PhD

amerika — Tue, 31 Jul 2007 17:42:30 +0200

Ok, jedna od solucija da se dokopam Američkog sna, a da nisam bez papira, je i da upišem neku školicu. Engleski znam, ima mnogo stvari koje me interesuju i koje bih htela da učim, pa eto. Ali sad problem je šta tražiti i gde tražiti. Završila sam FTN u Novom Sadu, Od FTN-a sam dobila uverenje da sam master.

Ne znam da li da upisujem master ili PhD i da li mi to sve uopšte vredi. Isplati se jedino ako po završetku nešto stvarno naučim i nađem posao u USA. U svakom drugom slučaju mogu da učim i ovde i to na poslu odmah i primenjujem. Ono što je pun pogodak kod mene je biti Project Manager. Tu se snalazim kao riba u vodi. Ali da bi upisala Master of Projet Management verovatno mi treba dobro predznanje. Ja to radim u Srbiji, ali znate već kako se sve radi u Srbiji...

Američki san

amerika — Tue, 31 Jul 2007 17:37:30 +0200

Od kako znam za sebe u glavi imam da ću živeti negde "napolju". Nekako to znaš ne znam kako. I naravno imam 31 godinu i dalje živim ovde

O Americi nikad u životu nisam mislila, ali sam sasvim slučajno bila u Los Angelesu 2004.godine i apsolutno odlepila za tom Amerikom. Videla sam sve i one koji imaju puno i one koje nemaju ništa i mirišljave i smrdljive i lepe i ružne i moram da nađem neko rešenje kako da sredim papire za život u USA. U Beogradu mi je inače jako dobro, finansijski sam vrlo stabilna, ali se nekako ne osećam dobro, mnogo sam bre drugačija od ljudi oko mene, prosto štrčim svuda. Mnogo se nerviram i tako već 30 godina i toliko mi se smučilo da sam rešila da ostavim sve ono što ovde imam, dobar posao, stan, auto i odem u USA bez zelene karte i da živim k'o poslednji Meksikanac. Ali srećan Meksikanac ! Pa gde još u svetu imaš da od bilo kog posla ako ga radiš mesec dana, možeš da platiš stan, hranu i odeću. Pa to bre nigde nema.

Šta vi mislite o tome? Pa neću sigurno dugo biti bez zelene karte, nešto će se već desiti, nešto se uvek desi :-) A frka mi je malo, ipak ostavljam jako dobrog konja, ali džaba kad se neću smiriti dok ne pokušam život bez predrasuda i osuđivanja, bez glupih očekivanja, bez bespotrebnih opterećivanja glupostima.