Obnovljivi izvori energije

Vetroelektrana Mesihovina dobila potrebne dozvole

, 06 2011 11:50:08 +0200

Vetroelektrana Mesihovina iz BIH dobila sve potrebne dozvole za izgradnju. Vrednost ovog projekta je 78 miliona evra. Vetroelektrana će se graditi na području opštine Tomislavgrad, BIH. Investitor je Javno preduzeće “Elektroprivreda HZ Herceg-Bosne” iz Mostara.

Prema informaciji iz ovog preduzeća, završen je program istražnih radova za glavni projekat vjetroelektrane Mesihovina.

U toku je tender za izbor izvođača programa istražnih radova, koji je, u skladu sa ugovorom, pripremio odabrani inostrani konsultant u saradnji sa stručnjacima investitora.

Vetroelektrana Mesihovina imaće 22 vetroturbine, pojedinačne instalisane snage od dva do tri megavata, što čini ukupnu instalisanu snagu od 44 do 66 megavata, zavisno od snage pojedine vetroturbine.

Godišnje će vetroelektrana proizvoditi od 128 do 146 gigavat-časova električne energije. Za realizaciju projekta obezbeđen je kredit od 72 miliona evra kod Nemačke razvojne banke, dok investitor ulaže šest miliona evra.

Planirano vreme izgradnje vetroelektrane je tri godine, a prvi kilovati proizvedene električne energije očekuju se 2013. godine.

Izvor: www.alterenergija.com

Praviš struju za sebe, a višak prodaješ EPS-u

, 01 2011 16:44:28 +0200

Zvuči nerealno!

Ali ako malo bolje razmislite, a zatim i pročitate ono što Vam pišem možda se i Vi zainteresujete.

Ne znam koliko je poznato da Srbija obiluje obnovljivim izvorima energije, na jugu - sunčeva energija, na istoku - energija vetra, centralna Srbija - hidroenergija, sever Srbije (Vojvodina) - energija iz biomase. I pored toga smo na začelju zemalja kada je u pitanju iskorišćavanje ovih izvora energije.

Malo ljudi zna da postavljanjem kombinovanog sistema solarnih panela i samo jednog vetrogeneratora može da obezbedi dovoljnu količinu struje za osnovne potrebe domaćinstva, ali i to da se celokupna investicija brzo isplati.

Po broju sunčanih dana Srbija je daleko iznad evropskog proseka.

U sledećoj tabeli možete videti cene opreme (sa ugradnjom) za eksploataciju obnovljive energije.

izvor: www.alterenergija.com

Vidimo da cena manjeg sistema sa ugradnjom košta oko 3.000 evra. Na prvi pogled, to je skupo. Međutim, možete potpisati ugovor sa Ministarstvom energetike i da postanete proizvođač, pri tome EPS vam plaća 23 centa po kilovat-času, što je četiri puta skuplje nego što ga prodaje. Ulaganja su velika, ali se isplati onome ko ima strpljenja.

Sve ovo, za sada, nije lako izvodljivo. Pretpostavljate, razlog je procedura dobijanja dozvola koja bi trebala da se pojednostavi i ubrza. Ako bi država sprovela svoju uredbu i pojednostavila proceduru, proizvodnja struje iz obnovljivih izvora mogla bi da bude veoma isplativa.

Potpisan protokol o korišćenju prirodnih resursa za proizvodnju energije u Srbiji

, 26 2011 15:54:28 +0200

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Dušan Petrović i generalni direktor javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ Dragomir Marković potpisali su juče protokol o korišćenju prirodnih resursa za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Nastavak teksta...

Povoljni krediti za proizvodnju energije iz biomase

, 25 2011 15:45:25 +0200

Ministar poljoprivrede kazao da će država davati povoljne kredite za gazdinstva koja budu koristila poljoprivredne nusproizvode za proizvodnju energije.

Nešto više možete pročitati ovde.

Srbija se okreće alternativnim izvorima energije?

, 18 2011 16:44:48 +0200

Srbija će morati da uvozi znatno veću količinu energenata za dnevne potrebe ukoliko se ne okrene alternativnim izvorima, izjavila je danas potpredsednica vlade Verica Kalanović, otvarajući u Kragujevcu prvi investicioni skup u Srbiji o obnovljivoj energiji i energetskoj efikasnosti.

Da li to znači da će Srbija više da ulaže u obnovljive izvore energije ili?

Prva solarna elektrana u Srbiji

, 16 2011 19:22:30 +0200

Prva solarna elektrana u Srbiji biće u kuršumlijskom selu Merdare, rekla je predsednica opštine Kuršumlija Vesna Jakovljević. Ona je kazala da je ta odluka doneta, jer su stručnjaci Elektroprivrede Srbije (EPS) zaključili da Kuršumlija ima najveći broj sunčanih dana u godini.

Šta je potrebno za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije?

, 03 2011 12:55:16 +0200

Podnosilac zahteva koji želi da stekne povlašćen status po osnovu proizvodnje električne energije korišćenjem obnovljivih izvora dostavlja dokaze o ispunjenosti uslova za sticanje tog statusa, i to:
1) kopiju licence za obavljanje delatnosti proizvodnje električne energije, ukoliko je elektrana snage 1 MW ili veća;
2) kopiju ugovora sa nosiocem licence, ukoliko je elektrana snage 1 MW ili veća, a proizvođač nije nosilac licence;
3) projekat izvedenog objekta elektrane;
4) kopiju ugovora o priključenju na distributivnu mrežu, odnosno prenosni sistem;
5) upotrebnu dozvolu;
6) podatke o licu odgovornom za rad elektrane (ime, položaj, telefon, faks, e-mail).

Više o ovome pročitajte na OVOM sajtu.

Povezani članci:

Šta je potrebno za izdavanje energetskih dozvola?

Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Građenje objekta i tehnički pregled objekta)

, 28 2011 18:10:23 +0200

Investitor je dužan da organu koji je izdao građevinsku dozvolu i nadležnom građevinskom inspektoru prijavi početak građenja objekta 8 dana pre početka izvođenja radova.

Ako je građevinsku dozvolu izdalo Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, prijava se podnosi i građevinskoj inspekciji na čijoj teritoriji se nalazi objekat za koji se podnosi prijava početka izvođenja radova.

Prijava sadrži datum početka i rok završetka građenja, odnosno izvođenja radova.

Pre početka građenja, investitor obezbeđuje: obeležavanje građevinske parcele, regulacionih, nivelacionih i građevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova; obeležavanje gradilišta odgovarajućom tablom, koja sadrži: podatke o objektu koji se gradi, investitoru, odgovornom projektantu, broju građevinske dozvole, izvođaču radova, početku građenja i roku završetka izgradnje.

Građenje objekata, odnosno izvođenje radova može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ili preduzetnik, koji su upisani u odgovarajući registar za građenje objekata, odnosno za izvođenje radova (u daljem tekstu: izvođač radova).

Građenje objekta, odnosno izvođenje radova iz člana 133. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji, može da vrši privredno društvo, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajući registar za građenje te vrste objekata, odnosno za izvođenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog izvođača radova i odgovarajuće stručne rezultate, odnosno koje poseduje licencu za građenje objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina.

Obaveze izvođača radova su da: pre početka radova potpiše glavni projekat, rešenjem odredi odgovornog izvođača radova, odgovornom izvođaču radova obezbedi ugovor o građenju i dokumentaciju na osnovu koje se gradi objekat, obezbedi preventivne mere za bezbedan i zdrav rad u skladu sa zakonom. Izvođač radova dužan je da: izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdata građevinska dozvola, organizuje gradilište na način kojim će obezbediti pristup lokaciji, obezbeđuje sigurnost objekta i lica na gradilištu i okoline, obezbeđuje dokaz o kvalitetu izvršenih radova, vodi građevinski dnevnik, građevinsku knjigu i obezbeđuje knjigu inspekcije, obezbeđuje objekte i okolinu u slučaju prekida radova. Na gradilištu je potrebno da se stalno nalazi ugovor o građenju, Rešenje o određivanju odgovornog izvođača radova na gradilištu i glavni projekat, tj. dokumentacija na osnovu koje se projekat gradi. Investitor obezbeđuje stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova za koje je izdata građevinska dozvola.

Stručni nadzor može da vrši lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom o planiranju i izgradnji za odgovornog projektanta ili odgovornog izvođača radova. U vršenju stručnog nadzora na objektu ne mogu da učestvuju lica koja su zaposlena u privrednom društvu, odnosno drugom pravnom licu ili preduzetničkoj radnji koje je izvođač radova na tom objektu, lica koja vrše inspekcijski nadzor, kao ni lica koja rade na poslovima izdavanja građevinske dozvole u organu nadležnom za izdavanje građevinske dozvole.

Podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom. Tehnički pregled objekta vrši se po završetku izgradnje objekta, a u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog Zahteva za izvršenje tehničkog pregleda objekta organu nadležnom za poslove građevinarstva, u zavisnosti od karakteristika izgrađenog objekta.

Tehnički pregled objekata za koje je građevinsku dozvolu donelo Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja vrši komisija koju obrazuje Ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

Tehnički pregled objekta za koji je građevinsku dozvolu izdao nadležni organ autonomne pokrajine, vrši komisija koju obrazuje taj organ ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

Tehnički pregled objekta za koji je građevinsku dozvolu izdala jedinica lokalne samouprave, vrši komisija koju obrazuje organ nadležan za poslove građevinarstva jedinice lokalne samouprave ili privredno društvo, odnosno drugo pravno lice kome se poveri vršenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajući registar za obavljanje tih poslova.

Tehnički pregled objekta obezbeđuje investitor, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studije, a koje ima stečeno visoko obrazovanje odgovarajuće struke, odnosno smera, na studijama drugog stepena diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje pet godina.90 Troškove rada Komisije plaća investitor. O tehničkom pregledu vodi se zapisnik, koji potpisuju članovi komisije. Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i postrojenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, komisija za tehnički pregled, odnosno subjekt kome je povereno vršenje tehničkog pregleda može da predloži nadležnom organu da odobri puštanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za to ispunjeni uslovi.

Rešenjem o odobravanju puštanja objekta u probni rad utvrđuje se vreme trajanja probnog rada, koje ne može biti duže od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate probnog rada i da po isteku probnog rada nadležnom organu dostavi podatke o njegovim rezultatima.

Komisija za tehnički pregled, odnosno preduzeće ili drugo pravno lice kome je povereno vršenje tehničkog pregleda, proverava u toku probnog rada objekta ispunjenost uslova za izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj izveštaj dostavlja organu nadležnom za izdavanje upotrebne dozvole.

napomena : Tekst je preuzet iz dokumenta-vodiča za invesitore „Izgradnja vetroelektrana i proizvodnja električne energije iz energije vetra u Republici Srbiji“, čiji su autori Dr Branislava Lepotić Kovačević, dipl.prav. i Bojan Lazarević, dipl.el.inž..

Projekat je realizovan pod podrškom USAID, GTZ / GIZ Srbija i Ministarstva energetike, 2010 godine.

Ostale neophodne stvari za izgradnju elektrane na vetar:

Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Detalji o zakonskoj regulativi)

Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Upotrebna dozvola)

Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Građevinska dozvola)

Izgradnja elektrane na vetar – od projektovanja, do upotrebne dozvole (Tehnička dokumentacija)

Da li se isplati postavljati solarne panele i vetrenjače na svoj "krov"?

, 27 2011 19:26:42 +0200

Cena manjeg sistema sa ugradnjom košta oko 3.000 evra. I na prvi pogled nije jeftina. Ali, treba znati da samo troškovi za priključak električne energije kod EPS-a, zavisno od tehničkih uslova, ponekad premaše i sumu od nekoliko stotina hiljada dinara, odnosno da ćete nakon toga svakog meseca plaćati fiksni deo računa za struju, koristili je ili ne.

Po broju sunčanih dana daleko smo iznad evropskog proseka, a imamo i vetra, posebno na istoku zemlje, u Vojvodini i na svim uzvišenjima.

Ako potpišete ugovor sa Ministarstvom energetike i postanete proizvođač, EPS vam plaća 23 centa po kilovat-času, četiri puta skuplje nego što ga prodaje. Naravno, ulaganja su velika, pa će vam se ovo isplatiti ako imate strpljenja. Ako neko uloži 25.000 evra u proizvodnju struje od sunca ili vetra, po sadašnjim cenama koje su znatno niže nego u Evropi, investiciju bi vratio za nešto više od osam godina.

Više o ovoj temi možete pročitati ovde.

Vetrenjača na Tisi

, 27 2011 09:09:46 +0200

Nakon dugogodišnjeg bavljenja izradom raznih alata, Milentije-Mile Ivković osmislio je prototip vetrenjače, kakve do sada nije bilo na tržištu. Naprava uspešno koristi energiju vetra za pokretanje pumpe koja crpi vodu iz podzemlja, a biće od velike koristi na njivama, u voćnjacima, vrtovima, jer je prevashodno zamišljena da služi za navodnjavanje tamo gde nema električne energije koja bi napajala pumpe za vodu. Dobro će doći i svakom salašu, jer ona može i da proizvodi struju.