brusnica

Životinjsko leglo

ljubicasto — Mon, 03 Oct 2016 12:55:12 +0200

Priroda ljubavi je takva da ne može da se duguje. Čovek voli u zavisnosti od toga kakav je, i kakva su mu iskustva u odnosu prema nekome. To je osećaj koji podstiče na zajedničku radost i štiti vlastitu individualnost, ali nikada na štetu onog drugog. Sećam se, bila sam na nekom predavanju jednog rabina o zapovestima, i on je pitao: šta mislite, zašto postoji ta zapovest o obaveznom poštovanju roditelja, ako već postoji zapovest o ljubavi prema bližnjem. Pa, zbog prirode tog odnosa, relacija roditelj dete i nije tako ljubavna, već čulna, posesivna, u osnovi. Roditelj voli kao životinja, gleda da nahrani, utopli, i vidi produžetak sebe i svoje vrste, malo je duhovno poraslih, da ljubav spoznaju, i da gledaju kroz ljubav na sebe, druge, svoju decu. Jevreji su praktični ljudi, verujem im kada su u pitanju te stvari, učinilo mi se to kao vrlo logično, dok mi, hrišćani, težimo idealu, apstrakciji. Mislim, voleti neprijatelje svoje, koji je to univerzitet na kom su mnogi popadali, po nekoliko puta. A roditelj jeste neprijatelj u jednom trenutku, ako je prepreka za slobodu, samostalan razvoj. To kažu psihijatri, koje, opet, neki hrišćani osporavaju, kao previše pragmatične. Treba se žrtvovati za druge, stradati, a zaboraviti da kada izgubimo sebe, nemamo se za šta žrtvovati. Koje Ja, onda, ostaje da služi porodici, otadžbini, svetu. I zar razoreno Ja, utopljeno u neku masu, ima vrednost pred Bogom?

Osvajanje

ljubicasto — Tue, 18 Aug 2015 18:43:10 +0200

A) Izaberi planinu na koju želiš da se popneš: ne obraćaj pažnju šta drugi ljudi kažu, kao na primjer “ona tamo je ljepša” ili “ona tamo je lakša”. Trošićeš mnogo energije i entuzijazma da bi postigao svoj cilj, tako da si ti jedini odgovoran i ti bi trebao da budeš siguran u to što radiš.

B) Znaj kako da joj se približiš: planine su često viđene iz daleka – lijepe, interesantne, pune izazova. Ali šta se desi kada probaš da se približiš? Putevi su svuda oko njih, cvijeće raste između tebe i tvog cilja, ono što je izgledalo tako jasno na mapi je teško u realnosti. Zato isprobaj sve staze i puteve dok na kraju jednog dana ne budeš stajao ispred vrha koji želiš da dostigneš.

C) Uči od nekog ko je već bio tamo gore: bez obzira koliko se jedinstveno osjećaš, uvijek postoji neko ko je imao isti san prije tebe i ko je ostavio tragove koji mogu da ti olakšaju putovanje; mjesta na kojima možeš da učvrstiš konopac, stazice, polomljeno šiblje koje olakšava kretanje. Uspon je tvoj, kao i odgovornost, ali ne zaboravi da ti iskustvo drugih može mnogo pomoći.

D) Viđene izbliza, opasnosti su lakše za kontrolisanje: Kada počneš da se penješ na planinu svojih snova, obrati pažnju na okolinu. Ima litica, naravno. Ima skoro nevidljivih pukotina u planinskim stijenama. Ima stijena koje su toliko uglačane olujama da su klizave kao led. Ali ako znaš gdje stavljaš svaki korak, uočićeš zamke i načine da ih zaobiđeš.

E) Pejzaš se mijenja, zato uživaj u njemu: naravno, moraš imati cilj u glavi – stizanje do vrha. Ali usput mnoge stvari mogu biti viđene, i nije nikakav problem stati tu i tamo i uživati u vidokrugu koji te okružuje. Svakim osvojenim metrom možeš vidjeti malo dalje, iskoristi to da otkriješ stvari koje još nisi primietio.

F) Poštuj svoje tijelo: možeš se popeti na planini samo dok pružaš svom tijelu pažnju koju zaslužuje. Imaš svo vrijeme koje ti život pruža, sve dok hodaš bez zahtijevanja onoga što ne može biti pruženo. Ako ideš previše brzo umorićeš se i odustaćeš na pola puta. Ako ideš presporo, pašće noć i izgubićeš se. Uživaj u okolini, uživaj u hladnoj izvorskoj vodi i voću koje ti priroda velikodišno nudi, ali nastavi da hodaš.

G) Poštuj svoju dušu: ne ponavljaj stalno “Ja ću to uspjeti”. Tvoja duša to već zna, ono što njoj treba je da iskoristi dugo putovanje kao priliku za rast, da se proširi preko cijelog horizonta, da dodirne nebo. Opsesija ti neće uopšte pomoći da dostigneš svoj cilj, čak će ti oduzeti zadovoljstvo iz penjanja. Ali obrati pažnju: takođe nemoj ponavljati stalno “teže je nego što sam mislio”, zato što će ti ta misao oduzeti unutrašnju snagu.

H) Budi spreman da se popneš kilometar dalje: put na vrh planine je uvijek duži nego što misliš. Ne zavaravaj se, doći će momenat kad ono što je izgledalo tako blizu je još uvijek veoma daleko. Ali pošto si bio spreman da ideš dalje, ovo ti neće predstavljati problem.

I) Budi srećan kad se popneš do vrha: plači, tapši, viči svoj četvorici vjetrova da si uspio, neka ti vjetar – vjetar uvijek duva tamo gore – pročisti um, osvježi tvoja umorna i znojava stopala, otvori oči, očisti prašinu iz tvoga srca. Osjećaj je tako dobar, ono što je bilo samo san, udaljena vizija, je sada dio tvog života, uspIo si!

J) Obećaj: sada kada si otkrio silu koje nisi bio ni svjestan, reci sebi da ćeš od sada koristiti ovu silu do kraja svojih dana. Poželjno je da takođe sebi obećaš da ćeš otkriti još jednu planinu, i da ćeš poći u još jednu avanturu.

L) Ispričaj svoju priču: da, ispričaj svoju priču! Daj primjer. Reci svima da je to moguće, i drugi ljudi će onda imati hrabrosti da se suoče sa sopstvenim planinama.

Paulo Koeljo

Uživaj, uživaj...

ljubicasto — Sun, 31 May 2015 15:08:18 +0200

Uživaj u onome šta imaš, ako ne uživaš u tome, koje je poenta "imati"!!

Intima na paukovim mrežama

ljubicasto — Fri, 29 May 2015 13:40:57 +0200

Ja sebe smatram stidljivom , i tako se ponašam i u drugom životu (rl-u), lako ću započeti neki filozofski razgovor u vezi neke teme, i iskazati emocije, jer smatram da to pre može biti zajedničko svim ljudima, nego što ću reći neki moj lični podatak i preneti neku puku informaciju. I često i imam osećaj, koji mi je mnogo puta u životu, na relaciji sa ljudima, smetao, to da su oni zatvoreni za to dublje, ali zato otvoreni da mi saopšte bilion nebitnih podataka - gde su išli, šta su kupili, šta im je nešto rekao - a mene to toliko zamara, jer nemam tako osećaj suštine i povezanosti sa njima. I u vezi ljudi me interesuje ono što delim, više volim da pročitam to kako se neko osećao npr u Diznilendu, više volim jedan lep, iskren izraz nekog osećanja vezan za neko mesto, dovoljno da je u jednoj rečenici, ispod neke slike, nego hiljadu slika: evo mene kraj tornja, evo mene kraj dvorca, evo moj selfi vidi kakve zube imam, evo ga i Miki Maus... Koliko je to meni već viđeno i nebitno, uopšte mi se pažnja ne zaustavi kod takvih stvari, jer mi je to isto kao i da guglam Diznilend, te slike je lako videti, ali gde je tu lični pečat, nešto tvoje. Osim ako nije lični pečat to što neko ima osmeh i zube...dobro, na neki način i jeste, ali...
Osećam se ogoljeno ako prikazujem slike ili delim privatne podatke, koje mogu da vide i nepoznati meni, delim samo ono što želim da podelim sa celim svetom, za šta mi nije važno da čitaju i nepoznati, jer mi je cilj lepa emocija koju želim da delim sa svima. Ono što šaljem u etar je poboljšanje, ulepšanje, pa zato volim i nije mi problem da to čita i meni neko nepoznat. Ali sam zato skrivena i stidljiva da kažem nešto što treba da znaju samo oni koji me znaju, npr, u koju sam školu išla, samo oni sa kojima sam u tu školu i išla, i smatram da je taj podatak nebitan za nepoznate ljude, osim ako mi nalog nije poslovnog tipa.

I naravno da mi ne smeta šta drugi rade, jer lepota je u tome da svi drugačije shvatamo ulogu društvenih mreža u našem životu... meni je super i hiljadu slika ako je lepa osoba u pitanju , slike prirode, deljenje, ma...nije mi problem, baš je dobra tolika raznolikost. Ono što mi se nikako ne sviđa, to i ne gledam, ne pratim, i mirna bačka.

Zakoni

ljubicasto — Thu, 28 May 2015 23:34:58 +0200

Reč karma je sanskritskog porekla i označava akciju. Ona je ekvivalent Njutnovom zakonu koji kaže "svaka akcija mora imati reakciju". Kada mislimo, govorimo ili delamo, mi iniciramo silu koja će imati odgovarajuću reakciju.

Ova povratna sila može biti modifikovana, promenjena ili sprečena, ali većina ljudi nije u stanju da je neutrališe. Taj zakon uzroka i posledice nije neko kažnjavanje, već postoji zbog učenja i razvoja. Osoba ne može pobeći posledicama svojih dela, ali će im podleći tek kada uslovi za njegovu patnju potpuno sazre.

Ignorisanje ovog zakona ne donosi nikakvu korist. Da biste prestali da se plašite i počeli da razumete svet karme i reinkarnacije, potrebno je da poznajete i određena karmička pravila.

1. Veliki zakon.

"Kako si sejao, tako ćeš i žnjati". Ovo je takođe poznato i kao zakon "Uzroka i posledice". To znači da šta god pošaljemo u Univerzum, to će nam se i vratiti. Ako želimo sreću, mir, ljubav, prijateljstvo... Onda treba da budemo srećni, miroljubivi, u ljubavi, i dobar prijatelj.

2. Zakon kreacije.

Život se ne događa sam od sebe, on zahteva naše učešće. Mi smo jedno sa Univerzumom, iznutra i spolja. Šta god nas okružuje govori nam i o našem unutrašnjem stanju. Budite svoji, okružite se sa onim što želite da bude prisutno u vašem životu.

3. Zakon skromnosti.

Ono što odbijate da prihvatite, istrajavaće. Ako je ono što vidite neprijatelj, ili neko sa osobinama koje smatrate negativnim, onda vi sami niste fokusirani na viši nivo postojanja.

4. Zakon razvoja.

Gde god da odeš, tamo si ti. Da bismo rasli u Duhu, mi smo ti koji moramo da se promenimo, a ne ljudi, okruženje i okolnosti oko nas. Sve što imamo u svom životu smo mi sami, i samo nad sobom treba da ostvarimo kontrolu. Kada promenimo sebe iznutra, tada naše srce i čitav život prate tu promenu.

5. Zakon odgovornosti.

Kada god se pojavi nešto loše u mom životu, tada postoji nešto loše u meni samom. Mi smo odraz onoga što je oko nas, i ono što je oko nas odraz je nas samih. To je univerzalna istina. Moramo postati odgovorni za svoj život.

6. Zakon povezanosti.

Čak i kada nam se čini da je ono što radimo bezvredno, veoma je važno da to uradimo kako treba jer je sve u Univerzumu povezano. Svaki korak vodi ka narednom. Mora se prvo započeti sa nečim da bi se na kraju uradila cela stvar. I prvi i poslednji korak imaju istu važnost, jer su oba potrebna da bi se zadatak obavio. Prošlost - sadašnjost - budućnost, sve je povezano.

7. Zakon fokusa.

Ne možete razmišljati o dve stvari istovremeno. Kada je naš fokus na duhovnim vrednostima, onda nećemo imati niže porive, poput pohlepe ili besa.

8. Zakon davanja i gostoprimstva.

Ako verujete da je nešto istina, onda ćete povremeno u životu biti pozvani da demonstrirate tu određenu istinu. U tim trenucima ono što smatramo da smo naučili, pokazujemo u praksi.

9. Zakon sada i ovde.

Ukoliko previše gledamo u prošlost, propuštamo da budemo sada i ovde. Stare misli, stari šabloni ponašanja, stari snovi... Sprečavaju nas da imamo nove.

10. Zakon promene.

Istorija se ponavlja sve dok ne naučimo lekcije koje su nam potrebne da bismo promenili svoj put.

11. Zakon strpljenja i nagrade.

Svaka nagrada zahteva početni trud. Nagrade koje imaju trajno dejstvo zahtevaju strpljenje i stalni trud. Prava radost nastaje kada radimo ono što treba da radimo, i puštamo da nagrada sama dođe u svoje vreme.

12. Zakon značaja i inspiracije.

Uvek vam se uzvraća ono što ste uneli u nešto. Prava vrednost nečega je direktan rezultat energije i namere koji su uloženi u to. Svaki lični doprinos je istovremeno i doprinos Celini.

Dela kojima nedostaje svetlosti nemaju uticaj na Celinu. Dela koja u sebi sadrže ljubav, unose život i inspirišu Celinu.

Izvor: lovesensa.rs

Malodušnost stop

ljubicasto — Mon, 02 Apr 2012 18:30:09 +0200

CITAT: Ako misliš da će na vlast doći idealisti onda se grdno varaš. Takvi obično ostanu u prvom krugu pakla tj u onom delu stranke gde dele flajere i sede na izbornim mestima.

Bavljenje politikom je posao koji treba voleti, ukoliko neko odluči time da se bavi. Na ovakav način (ovo iz citata) razmišljaju oni koji su u politiku ušli da bi im neko nešto dao ili kojima politika tako deluje, a nespremni su/ne umeju/neće da budu drugačiji. I po zakonu rad nije roba, plata nije samo naknada za uložen trud. Ili radiš pošteno ili ne radiš, nijedna profesija nekog ne čini pokvarenim, jadnim, niti okruženje sa kojima sarađuje, već hod linijom manjeg otpora. "Svi su loši pa hajde da i ja budem takav da bih nešto uradio za sebe" je logika onog majmuna koji je naučio da pritiskom na taster dobije bananu jer je provalio da to tako ide.
Rad u politici treba da bude isključivo u skladu sa sopstvenim moralnim vrednostima, ukoliko ih neko ima, i onda nema gubitka, nikakvog. Sve što nije tako je kompromis koji loši ljudi pravdaju zaključkom: politika je prljav posao, a ako izađem iz nje više nisam čist, ne znam kako ću dalje, pa hajde da nastavim da kradem kao i drugi, imaću bar novčanu satisfakciju preko leđa onih poštenih (idealista/budala) uz neku funkciju koja se podrazumeva uz ovakvo poltronisanje.
Rad sam po sebi na dobrom cilju je sasvim dovoljna nagrada normalnom čoveku, takav i ne stiže da razmišlja da li je idealista ili ne.
Protivim se svakoj malodušnosti suprotnim ponašanjem. Neaktivnost, sakrivanje i pljuvanje po nečemu nisu moji odgovori na predstojeći izbor, već sve suprotno od toga.

Društveni konzervans

ljubicasto — Tue, 27 Dec 2011 01:39:26 +0100

Konzervativne osobe koje konzerviraju neku apstrakciju. Čuvari društvenog poretka. Čuvaju društvo da se ne raspadne. Seratori, naročito tamo gde ništa nije sastavljeno i gde se sve raspada po logici stvari i gde sve već smrdi kao užegla turšija i kiseo kupus od prošle godine. Zarad toga što čuvaju nešto, po njihovom mišljenju važno, misle i da su neki faktor. Mudo, takoreći. Debelo i zadriglo u kolotečinu nepromenljive svakodnevnice. Oni su žabe koje krekeću.

-Jeste da nemam radnog iskustva ali mlada sam i naučiću!
-Na naše radno mesto primamo ljude drugog profila.

-Ali...

-Jeste da nisam u Vašoj političkoj stranci ali spreman sam da radim!
-Na naše radno mesto primamo ljude drugog profila.

-Ali...

-Jeste da sam starija, ali imam iskustva u struci, i za posao čistačice nije potrebno...
-Na naše radno mesto primamo ljude drugog profila.

-Ali!

Pisanje još jednom

ljubicasto — Wed, 07 Sep 2011 23:28:41 +0200

Ne smem da kažem da je šteta što je pisac svoje još nerođeno delo pretvorio u robu, jer stvar je ukusa uživanje u novcu i slavi od pisanja u Srbiji, a još manje hoću da budem ironična pa da mu predložim odlazak u neku emisiju zabavnog karaktera radi promocije ne bi li se neko od slavnih smilovao da kaže da čita njegove knjige. SANU je tako pase. Sve više dobijam utisak da će jednog dana on takav biti u poziciji drugima da daje savete. Zanimljivo, ali niko ne misli da je za pisanje knjige neophodna sadržajna ličnost onoga koji piše. To je ono kao neko osećanje, iskustvo, znanje, odricanje, lucidnost... Kaput i neuredna frizura. Od toga bolji je ogroman šešir i još veći nos. A može i voliminizirana kosa i jestivost govoreći jezikom supermarketa samohrane spisateljice u usponu na još bogatijeg muža. Nije loše čak ni biti seks simbol svojih hipsterski osvešćenih čitateljki sa kandžama na nekim pikavcima ali se, srećom, još čeka novo izdanje.

I mislim da se ne sme pisati ako se ne znaju značenja osnovnih pojmova kao što su: istina, istina, istina i sl. Bez prodaje. Uostalom, kakav je to pisac koji hoće da se prehranjuje od svojih snova u materijalnom smislu i tuđih aplauza sa svojim suzama povređenog ega više u usmenoj nego u pisanoj formi!

Kao što postoji priča za Los Anđeles da je tamo svaki drugi čovek glumac, tako su i ovde mnogi pisci. U Holivudu se snovi ostvaruju, pa tako i ovde. Bitno je da pisca Lea Kiš pozove u emisiju pa da odmah znamo gde je to "ovde", posle sve bude lako.

Pisanje

ljubicasto — Tue, 06 Sep 2011 19:45:45 +0200

Napiši istinu, i pokušaj da bude tvoja, da bi neko ko je pročita, mogao i da je odbaci, zaključivši svoju, ali i da bude zadržan iščekujući tvoj sledeći pokušaj; a može i da je prihvati, što je isto dobro. Samo vodi računa više o tome kako pišeš a ne samo šta pišeš. Šta se piše je stvar odluke, a način umeće. Čitaoci su poput pasa; neki su džukci željni da te rastrgnu, a neki fini, dresirani, koji umeju da čekaju sledeći komad. Nebitno kakve ćeš imati, bitno je da su ti verni, ako već hoćeš da ti se pisanje pretvori u robu koja ima svoje konzumente.

Ja imam talenat

ljubicasto — Sat, 06 Aug 2011 14:32:38 +0200

Imam talenat da ne umem da odredim šta je korisno a šta beskorisno, dok bitno od nebitnog savršeno razlikujem ali ne povezujem ih sa korisnošću, tako da mi to postaje nebitno, iako u suštini mislim da je bitno imati neki talenat da bismo odredili tuđu korisnost. Umem da tečno govorim na maternjem jeziku a da me niko ne razume. Savršeno komplikujem jednostavne stvari, kao što i komplikovane podjednako dobro umem da pojednostavim, jer je to kod mene uvek pitanje jedino estetike. Da, umem svakoj misli da dodelim neku boju, a bojama odgovarajuću misao ne prenoseći ih nigde. Dobro mešam boje. Umem dobro da proširim drugima spektar stvari u kojima mogu uživati prenoseći to na sebe. Ljude slabije mešam.