zdrava ishrana

Ishrana po krvnim grupama

, 04 2011 19:28:14 +0200

Dijeta po krvnim grupama - osnove

Najstarija krvna grupa, po ovoj teoriji, jeste 0, koja se pojavljuje sa prvim čovekom i usponom ljudskog roda na vrh prehrambenog lanca. Sa promenom načina života, od lovca-sakupljača do ustaljenijeg agrarnog načina života, između 25.000 i 15.000 godina pre nove ere, dolazi do pojave krvne grupe A, dok krvna grupa B nastaje između 10.000 i 3.500 godina pre nove ere, mešanjem i seljenjem rasa iz afričke prapostojbine u Evropu, Aziju i Severnu i Južnu Ameriku. Grupa AB nalazi se kod oko pet posto ukupnog stanovništva na Zemlji i najmlađa je krvna grupa. Nema nikakvih dokaza da je postojala do pre 10 vekova, kada se pojavljuje nakon modernog mešanja različitih krvnih grupa.
Poštujući ove različitosti, od nastanka krvnih grupa pa do njihovih hemijskih karakteristika, dr D'Adamo prema tipu krvne grupe razlikuje jako dobru, neutralnu i hranu koju treba izbjegavati. Kao dokaz delotvornosti nudi dve stvari: prva je da visokoproteinske dijete, koje su trenutno veoma popularne, uspevaju samo kod ljudi krvnih grupa 0 ili B, dok se pokazuju kao potpuno nedelotvorne kod krvne grupe A. Drugi dokaz su njegovi pacijenti, koji, pridržavajući se ovog načina ishrane, težinu počinju gubiti već posle 14 dana. Dakle, dijeta po krvnim grupama definitivno "radi".

D'Adamo ukazuje na podatak da svaka živa forma, od prostih virusa do samih ljudi, poseduje jedinstvene antigene koji su specifični za svaki organizam. Veoma moćni antigni u ljudskom organizmu su oni koji određuje krvnu grupu. Oni su toliko osetljivi da, kada dobro funkcionišu, predstavljaju najbolji bezbedonosni deo imunog sistema. Svaka krvna grupa poseduje različite antigene sa posebnom hemijskom strukturom. I samo ime krvne grupe je nastalo po antigenu grupe koji se nalazi na crvenim krvnim zrnicma.

Dakle, srž teorije o krvnim grupama čini otkriće da se antigeni krvnih grupa - različito ponašaju u biohemijskim reakcijama sa određenim namirnicama (to jest nekim njihovim sastojcima).

Koje su karakteristike pojedinih krvnih grupa i koje im namirnice kao i životni stil najviše odgovara? Pogledajmo skraćeni pregled dijata po krvnim grupama:

ISHRANA PO KRVNIM GRUPAMA - KRVNA GRUPA "O"

Karakteristike: lovac, mesojed, jak, samouveren, tip vođe Jake strane: jak probavni sistem, jak imuni sistem, prirodna zaštita od infekcija, efikasan metabolizam Slabosti: netolerancija prema novoj ishrani i novim uslovima okoline. Usled preterane aktivnosti imunog sistema može se dogoditi da napadne sam sebe Rizici: smetnje u koagulaciji, zapaljenske bolesti, zapaljenje zglobova, smanjena funkcija štitaste žlezde, čirevi, alergije Profil ishrane: visok nivo belančevina, potrošnja mesa. Meso, riba, povrće, voće. Ograničeno: žitarice, pasulj, leguminoze

Kura za mršavljenje:

Izbegavati: pšenične pahuljice, pasulj, sočivo, kupus, prokelj, karfiol, senf Pomaže: morske alge, morska riba, so, džigerica, crvena mesa, kelj, spanać, brokoli Dodaci ishrani: vitamini B i K, kalcijum, jod, slatki koren, morske alge Telesne aktivnosti: intenzivna telesna aktivnost, kao aerobik, borilački sportovi, trčanje

ISHRANA PO KRVNIM GRUPAMA - KRVNA GRUPA "A"

Karakteristike: zemljoradnik, pravi vegetarijanac, promišljen, kooperativan, precizan Jake strane: dobro se prilagođava promenjenoj ishrani i novim uslovima okoline. Lako metaboliše hranljive materije
Slabosti: osetljiv probavni sistem; ranjiv imuni sistem - otvoren prema infekcijama
Rizici: srčana oboljenja, rak, malokrvnost, bolesti jetre i žuči, šećerna bolest tipa I Profil ishrane: vegetarijanac - povrće, tofu (sir od soje), morska riba, žitarice, pasulj, leguminoze, voće

Kura za mršavljenje:

Izbegavati: meso, mlečne proizvode, lima pasulj, pšenicu
Pomaže: biljna ulja, jela od soje, povrće, ananas
Dodaci ishrani: vitamin B, C i E, folna kiselina, gloginje, ehinacea, kvarcetin, šareni čkalj
Telesne aktivnosti: mirne vežbe kao joga tai či

ISHRANA PO KRVNIM GRUPAMA -KRVNA GRUPA "B"

Karakteristike: nomad, uravnotežen, elastičan, kreativan
Jake strane: jak imuni sistem, prilagodljivost novoj okolini i novom načinu ishrane, uravnotežen nervni sistem Slabosti: prijemčivost za autonomna obolenja i retke virusne infekcije Rizici: šećerana bolest tipa I, hronični zamor, autoimune bolesti (lupus, multipla skleroza…) Profil ishrane: uravnotežena ishrana, svaštojed: meso (ne pileće), mlečni proizvodi, žitarice, pasulj, leguminoze, povrće, voće

Kura za mršavljenje:

Izbegavati: kukuruz, sočivo, lešnik, susamovo seme, heljdu, pšenicu Pomaže: povrće, jaja, meso divljači, slatki koren, čaj
Dodaci ishrani: magnezijum, slatki koren, ginko, lecitin Telesne aktivnosti: umerene telesne vežbe, na primer pešačenje, biciklizam, tenis, plivanje

ISHRANA PO KRVNIM GRUPAMA - KRVNA GRUPA "AB"

Karakteristike: zagonetan (savremeno stapanje A i B tipa), redak, harizmatičan, tajanstven. Jake strane: dobro se prilagođava savremenim uslovima. Veoma tolerantan imuni sistem, ujedinjuje prednosti grupa A i B
Slabosti: osetljiv probavni sistem. Preterano tolerantan imuni sistem može biti otvoren za infekcije. Negativno reaguje na okolnosti kako A tako i B tipa
Rizici: srčana oboljenja, rak, malokrvnost
Profil ishrane: mešovita ishrana - meso, morska riba, mlečni proizvodi, tofu (sir od soje), pasulj, leguminoze, žitarice, voće

Kura za mršavljenje:

Izbegavati: crvena mesa, lima pasulj, semenke, kukuruz, heljdu. Pomaže: tofu (sir od soje), morska riba, mlečni proizvodi, povrće, morske alge, ananas Dodaci ishrani: vitamin C, gloginje, odoljen, šareni čkalj Telesne vežbe: mirne telesne vežbe kao joga, taj či, kombinovane sa umerenim aktivnostima (pešaćenje, biciklizam, tenis)

Integralne žitarice osnov ishrane

, 04 2011 19:08:30 +0200

Sve do početka 19. veka glavna hrana čitavog čovečanstva bile su integralne žitarice: pirinač, ječam, ovas, pšenica. Međutim, sa pronalaskom mlina na valjke i načina da se brašno odvoji od mekinja, u opštu upotrebu su ušle rafinisane žitarice i tzv. "belo brašno". Ono je možda dobro da se naprave fina peciva i kolači, ali, nažalost, osim skroba, ne sadrži ništa drugo.

Jesti svakodnevno proizvode od belog brašna znači neprekidno izgladnjivati svoj organizam u pogledu esencijalno važnih sastojaka koje sadrži celo zrno žitarice. Ljudski organizam se još nije prilagodio i nikad se i neće prilagoditi takvom načinu ishrane. Ishrana zasnovana na belom brašnu škodi organizmu.
Hraniti se integralnim žitaricama znači jesti cela zrna - bilo u kuvanom, bilo u pečenom obliku. Cela zrna sastavljena su od složenih ugljenih hidrata, belančevina, masti, vitamina i minerala u gotovo idelanoj kombinaciji koja je potrebna organizmu.
Prema nekim medicinskim istraživanjima, biljna vlakna i mekinje, koje se postupkom rafinisanja belog brašna potpuno eliminišu, a koje integralne žitarice sadrže u izobilju, efikasno snižavaju nivo holesterola u krvi. Biljna vlakna takođe pomažu u prevenciji srčanih oboljenja i raka debelog creva, a pomažu i regulaciji šećere kod obolelih od dijabetesa. Ne zaboravite - u belom brašnu biljnih vlakana uopšte nema!

Kako jesti voće?

, 04 2011 19:00:36 +0200

Veoma je mnogo ljudi koji nepravilno jedu voće. Poznavanje mehanizma ispravnog konzumiranja voća omogućava organizmu da iskoristi sve hranljive sastojke koji se u njemu nalaze. Šta je pravilno, a šta pogrešno, kada je o konzumiranju voća reč?

U formiranju pravilnog odnosa prema konzumiranju voća treba poći od činjenice da orgranizam čoveka instinktivno žudi za voćem. Voće nas već po svom neobično prijatnom mirisu, ali i privlačnim bojama, asocira na uživanje u jelu. I to je prva psihološka prepreka u rušenju pogrešnog pristupa u konzumiranju voća. S druge strane, treba poverovati u to što lekari odavno gore. Voće je najblagotvornija, najlekovitija hrana u kojoj možemo uživati samo ako ga pravilno jedemo.

Kako voće deluje na organizam? Zašto su istraživanja pokazala da je to jedna od namirnica koja je najkorisnija za nas? Pre svega, voće izvanredno vrši detoksikaciju organizma, jer ima viši sadržaj vode od druge hrane, čak 80 do 90%. Ali, to nije obična voda. Voda iz voća je destilisana kroz biološki sastav biljke koja daje plod. Tako destilisana voda služi kao nosilac svih hranljivih sastojaka koje voće sadrži: vitamini, minerali, jednostavni šećeri, aminokiseline, masne kiseline i enzimi kao katalizatori života. Ni u jednoj drugoj namirnici nećete naći slučaj kao kod voća da „pršti životnom snagom”. Ispravnim konzumiranjem voća vrši se čišćenje organizma od nagomilanih otrova.
Voće blagotvorno deluje i na redukciju telesne težine. Takođe, sadrži fitonutrijente različitog spektra delovanja, od jačanja imuniteta, preko prevencije raka, pa sve do čišćenja krvi i krvnih sudova.
Voće ne uzima energiju za varenje, nego vam daje doze energije za aktivniji život. Ono je već pripremljeno za brzu i potpunu asimilaciju u organizmu. Toliko se lako vari, da prođe kroz želudac za pola sata, a potom se u crevima razlaže na životne sastojke neophodne organizmu. Izuzetak su samo banane, suvo voće i urme, kojima treba nešto duže vremena za varenje.

Kako pravilno jesti voće
Naravno, sve je to tako samo pod jednim uslovom: ako se ispravno jede. U pravilnoj ishrani voćem morate poći od naučno dokazane činjencie da ono ne ostaje dugo u želucu, što dalje znači da ga nikada ne bi smeli jesti niti s nečim drugim, niti odmah iza nečeg drugog. Najvažnije pravilo u jedenju voća je da ga uzimamo na prazan želudac! Na taj način se postiže maksimalna detoksikacija. Oslobađa se velika količina energije iz voća i rasterećuju se organi za varenje. Ova provala energije usmerava se u eliminaciju suvišne težine i porast životne aktivnosti.
Jedete li voće nakon druge hrane, nastaju mnogi problemi. Na primer, ako posle ručka pojedete komad voća desiće se sledeće negativne stvari:

* voće je sprečeno u prolazu kroz želudac;
* umesto da se vari, voće fermentira, meša se s drugom hranom, i počinje truljenje i oslobađanje kiselina;
* proteini trunu, ugljeni hidrati fermentiraju;
* počinju problemi sa varenjem i mučnina, javlja se težina u želucu.
Ono što je najgore, jedući neispravno, naizgled nemate neke strašne posledice. Ali, račun stiže kasnije. Posledice su brojne bolesti.

Nikad ne jedite voće:
* sa drugim namirnicama (izuzetak su jabuke i šargarepa);
* ne kombinujte voće s neproklijanim žitaricama, jer to izaziva vrenje u organima za varenje;
* ne jedite voće uz obrok ili kao desert, nego najmanje 20 minuta pre obroka i 2 sata posle obroka;
* ne kombinujte vrlo kiselo s vrlo slatkim voćem;
* ne jedite voće, naročito kiselo, u velikim količinama.

Voće uvek jedite:
* sveže,
* sirovo,
* na prazan želudac.

Dajte prednost domaćem voću, a ne uvoznom (zbog transporta uvozno voće se bere nezrelo i obrađuje se hemijskim supstancama).
Ako vam se baš jedu banane, uvozne narandže i limun, pre upotrebe, temeljno ih operite toplom vodom kako se otrovi sa kore ne bi preneli na jestivi deo voća. Obavezno otkinite jedan centimetar vrha banane i bacite.

Da li jabuka zaista odlaže odlazak kod lekara? Iako nije prebogata vitaminom C, aktivni sastojci iz jabuke povećavaju delovanje vitamina C iz drugih vrsta voća i povrća. Smatra se da redovno konzumiranje jabuka smanjuje rizik od raka debelog creva, srčanog i mozdanog udara.
Ako redovno, svakog dana, uzimate 2 - 4 pomorandže, možete da pomognete svom organizmu da da se zaštiti od prehlade, da snizite holesterol, omogućite rastvaranje kamenja u bubregu i smanjite rizik od raka debelog creva.
I još:
* Kajsija blagotvorno deluje na pritisak, vid, štiti od Alchajmerove bolesti, usporava starenje.
* Borovnice pomažu kod kancera, štite srce, stabilizuju šećer u krvi, jačaju pamćenje, zaustavljaju proliv.
* Trešnje štite srce, leče nesanicu, usporavaju starenje.
* Breskva blagotvorno deluje na organe za varenje.
* Jagode štite srce, ublažavaju stres...

SAVETI
* Ne jedite voće posle obroka, već ga jedite na prazan stomak.
* Ako jedete voće na ispravan način, otkrićete tajnu lepote, dugovečnosti, zdravlja, energije, sreće. Takođe, imaćete i normalnu tezinu.
* Voće pomešano sa drugom hranom izaziva truljenje i proizvodi gasove. Jasno je otklud nadimanje. To se neće desiti kada jedete npr. pomorandže i limun, jer su oni kiseli, pa u našem telu stvaraju baznu (alkalnu) sredinu.
* Lubenicu uvek jedite samu.
* Jedenje celog ploda je bolje nego pijenje sokova. Ako već pijete sokove, neka to budu samo sokovi od svežeg voća. Voćni sok pijte sporo, gutljaj po gutljaj, jer morate da ga pomešate sa pljuvačkom pre gutanja.
* Svakog trećeg dana možete jesti samo voće da biste brzo očistili svoje telo od toksina.

ZELENI ČAJ

, 04 2011 18:50:09 +0200

Kako deluje zeleni čaj?

Osnovno dejstvo zelenog čaja, kao i svih drugih napitaka koji sadrže kofein, jeste povećanje budnosti i saznajnih kapaciteta. Većina energetskih pića upravo sadrži kombinacije kofeina i šećera, tj. stimulator i gorivo koji omogućavaju povećanu budnost. Antioksidansi u zelenom čaju su nekoliko desetina puta efikasniji od vitamina C i E, koji važe za dobre antioksidanse. Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala i time pomažu u borbi protiv starenja. Oni takođe sprečavaju nastanak i širenje malignih ćelija (ćelija raka). Stope razvoja kancerogenih oboljenja su manje u Japanu i drugim zemljama dalekog istoka gde ljudi redovno konzumiraju zeleni čaj. Tačan mehanizam dejstva nije poznat, ali istraživači veruju da zeleni čaj doprinosi uništavanju kancerogenih ćelija i sprečava njihov razvoj. Studije pokazuju da ekstrakt zelenog čaja stimuliše metabolizam i pomaže pri sagorevanju masti. Neke studije ukazuju na delotvornost kombinacije zelenog čaja i kofeina u smanjenju i održavanju telesne mase, kod predgojaznih i umereno gojaznih osoba. Zeleni čaj dezinfikuje usnu dup

lju i sprečava razvoj infekcija. Zahvaljujući prisustvu teofilina, zeleni čaj opušta bronhije, pa je svoju primenu našao i kod astme, bronhitisa. Prema nekim istraživanjima, upotreba kafe, čaja i drugih kafeiniziranih napitaka smanjuje rizik od razvoja Parkinsonove bolesti.

Šta kažu naučna istraživanja?

Istraživanja su pokazala da konzumiranje zelenog čaja sprečava širenje raka dojke kod žena u predmenopauzi. Žene kojima je dijagnostikovan rak dojke u ranim stadijumima bolesti i koje su pile bar 5 šolja zelenog čaja dnevno pre nego što im je postavljena dijagnoza, imale su manje šanse da se bolest ponovo javi po završetku terapije. Ipak, žene koje su bile u kasnim stadijumima raka dojke imale su male ili nikakve koristi od konzumiranja zelenog čaja. Jedno veliko istraživanje u Japanu je pokazalo da konzumiranje zelenog čaja nije uticalo na smanjenje rizika za razvoj raka dojke. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj snižava ukupan holesterol i podiže HDL („dobar“, zaštitni) holesterol. Potvrđeno je da ljudi koji konzumiraju zeleni čaj imaju manji ukupan holesterol od onih koji nisu pili šoljicu zelenog čaja svaki dan. Polifenoli, komponente zelenog čaja, imaju sposobnost da smanjuju apsorpciju holesterola u crevima i da stimulišu njegovo izlučivanje iz organizma. Zeleni čaj se tradicionalno koristi za regulaciju nivoa šećera u krvi. Japanski naučnici su dokazali da ekstrakt zelenog čaja pomaže u zaustavljanju virusa HIV-a.

Zeleni čaj se obično uzima u dozama od 300-400mg polifenola (aktivne supstance u zelenom čaju) dnevno. Jedna šolja čaja sadrži 50-100mg polifenola.

Deset saveta za pravilnu ishranu:

, 04 2011 18:45:31 +0200

1. Jesti raznovrsnu hranu.

2. Održavati optimalnu težinu.

3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).

4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (gi - prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva).

5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).

6. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijet nih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).

7. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.

8. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafi-nisanog, zameniti ga medom i malteksom.

9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.

10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE

, 04 2011 18:43:22 +0200

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. U modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog načina života i stečenih navika, žene i muškarci nisu u mogućnosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani. Mi, koji smo imali sreću da odrastemo sa mamama i bakama koje nisu bile zaposlene, znamo vrednost brižljivog i posvećenog pripremanja svakog obroka.

Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.

Čestitamo!

, 04 2011 18:02:41 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.