My own private hell
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger
ELDORADO - KADILAK IZ PAKLA<p><strong>Loreta Simson iz Floride, kupila je 1979. godine gotovo novi Kadilak</strong></p><p><strong> eldorado, <strong>upola cene.</strong></strong></p><p><strong>Automobil je prešao svega 7000 kilometara, a prodavala ga je</strong></p><p><strong>poznata firma <strong>za prodaju <strong>polovnih vozila. </strong></strong></strong></p><p><strong>Dobila je i garanciju na tri godine. Na nesreću, nije uspela da</strong></p><p><strong> je iskoristi.</strong></p><p><strong>Samo dve nedelje kasnije, patrola koja kruži autoputevima pronašla ju </strong></p><p><strong>je u kolima, <strong>mrtvu!</strong></strong></p><p><strong>Automobil je stajao parkiran po strani, sa svim prozorima zatvorenim...</strong></p><p><strong>Porodica pokojnice vratila je Kadilak firmi od koje je nedavno i kupljen. </strong></p><p><strong>Bez problema je</strong></p><p><strong>prodat već nekoliko dana kasnije, mladom bračnom paru... Dobili su ga</strong></p><p><strong> po neverovatnoj <strong>ceni od 5500$ i odvezli su se kući pevajući.</strong></strong></p><p><strong>Imali su nešto više sreće od Lorete Simson, ništa im se nije dogodilo</strong></p><p><strong> punih 7 meseci.</strong></p><p><strong>A onda, im je taj isti Kadilak usmrtio najmlađe dete, dečaka od dve godine. </strong></p><p><strong>Kako? Otac <strong>je ostavio auto parkiran pred garažom kuće. Kleo se da je</strong></strong></p><p><strong> zakočio auto ručnom <strong>kočnicom</strong></strong></p><p><strong>i menjačem - po propisu. Ipak, auto je iz nepoznatih razloga krenuo</strong></p><p><strong> nizbrdicom i na <strong>smrt prignječio malog Patrika koji se vozio na</strong></strong></p><p><strong> triciklu. </strong></p><p><strong>Normalno, auto je odmah prodat... Kupio ga je neki trgovački putnik</strong></p><p><strong> koji nije mario za <strong>nesreću. </strong></strong></p><p><strong>Čini se da ga je upravo to i koštalo glave - tri meseca kasnije, našli su ga</strong></p><p><strong>mrtvog. Skrenuo je noću, sa puta koji je od detinjstva poznavao i </strong></p><p><strong>udario u drvo...</strong></p><p><strong>On je na licu mesta poginuo, a auto je bio gotovo neoštećen, </strong></p><p><strong>samo mu je malo bio <strong>zakrivljen teški čelični branik. </strong></strong></p><p><strong>Za ceo slučaj se zainteresovao mladi student psihologije koji se zabavljao</strong></p><p><strong> sa ćerkom <strong>pokojnika. </strong></strong></p><p><strong>Počeo je sa svojim profesorom, inače poznatim parapsihologom, da </strong></p><p><strong>istražuje istorijat ovog avetinjskog vozila. Ovo mu nije bilo teško, </strong></p><p><strong>pošto su se u</strong></p><p><strong>knjizi servisa nalazila imena svih ranijih kupaca. </strong></p><p><strong>Tako su saznali sudbinu svih kupaca</strong></p><p><strong>sem prvog. Ime mu nije bilo čak ni u jednom telefonskom imeniku, </strong></p><p><strong>a za adresu nije <strong>znao čak ni prodavac iz Floride. </strong></strong></p><p><strong>Tek je FBI uspeo da im dostavi ime prvog kupca.</strong></p><p><strong>Bio je to jedan kubanski izbeglica, poznati prodavac droge, </strong></p><p><strong>u podzemlju poznat kao <strong>"Kubanac". </strong></strong></p><p><strong>Dok se jedne tople večeri noći vraćao sa neke žurke, pored njega se na</strong></p><p><strong>semaforu zaustavio drugi crni Kadilak. Usledila su tri prigušena hica, i </strong></p><p><strong>"Kubanac" se <strong>skljokao na volan svom težinom</strong></strong></p><p><strong> i pritisnuo sirenu... Policija nikada nije saznala ko <strong>ga je ubio.</strong></strong></p><p><strong>Saznavši ovo, kćer trgovačkog putnika rešila je da stavi tačku</strong></p><p><strong> na celu priču, <strong>unajmila je šlep službu koja ga je odvukla</strong></strong></p><p><strong><strong> do auto otpada,<strong>na kome je <strong>- uprkos</strong></strong></strong></strong></p><p><strong>ubeđivanjima vlasnika, isti ispresovan u kocku. </strong></p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/paralelni-svet/2007/08/27/eldorado-kadilak-iz-pakla
, 27 2007 14:05:51 +0200SLUČAJ MAKSA HOFMANA<p><strong>1865. godine u državi Viskonsin vladala je kratka, ali žestoka epidemija kolere. Bolest je zahvatila i petogodišnjeg Maksa Hofmana, koji je posle svega tri dana preminuo. Uz neizmernu žalost skrhanih roditelja dečak je sahranjen na obližnjem seoskom groblju. Te iste noći, pošto je konačno uspela da zaspi pred zoru, gospođa Hofman je usnula neprijatan san. Videla je svoje tek sahranjeno dete kako se u malom drvenom sanduku izvrnulo na stomak i pokušava da se oslobodi i izađe napolje. Ukućani su je saslušali, tešili i ubeđivali da je san posledica prevelike žalosti za detetom. Na sva njena navaljivanja da odmah odu do groblja i otkopaju dečaka, samo su tužno odmahivali glavama i pozvali lekara da joj da nešto za smirenje. </strong></p><p><strong>Ali, iduće večeri san se ponovio! Misleći da će mu žena izgubiti zdrav razum, gospodin Hofman</strong></p><p><strong>je poslao najstariju kćer do suseda sa kojim se uputio prema groblju. </strong></p><p><strong>Pri svetlosti <strong>Meseca i <strong>jednog strog fenjera, <strong>brzo su otkopali grob. </strong></strong></strong></strong></p><p><strong>Uskoro su ga našli u položaju u kome ga je <strong>majka i sanjala. </strong></strong></p><p><strong>Bio je izvrnut na stomak, ruku sklopljenih pod bradu... </strong></p><p><strong>Svima je bilo jasno da <strong>je dečak pokušao da se spase... </strong></strong></p><p><strong>Upozoreni ovim čudnim otkrićem, roditelju su svejedno pokupili dečakovo</strong></p><p><strong> telo i <strong>odneli ga</strong></strong></p><p><strong>do obližnjeg grada u kome ga je pregledao lekar... I sam zbunjen pričom o </strong></p><p><strong>snu i otkopavanju</strong></p><p><strong>tela, rešio je da preduzme sve ne bi li možda dečaka povratio...</strong></p><p><strong>Upotrebio je slane </strong></p><p><strong>kupke, trljao mu je grudi, masirao teme... sat po sat... </strong></p><p><strong>na opšte čuđenje svih dečak je <strong>otvorio oči... Tužno ih je pogledao i </strong></strong></p><p><strong>kazao da mu je žao što su ga probudili jer mu je u snu društvo pravila </strong></p><p><strong>jedna ljupka plavokosa šesnaestogodišnja devojka koja se zvala Miriam.</strong></p><p><strong>Roditelji su briznuli u plač... pre šesnaest godina njihova prva kćer, je</strong></p><p><strong>umrla...sahranili su je... napustili taj grad zauvek, a svojoj deci nikada </strong></p><p><strong>nisu pričali o njoj...</strong></p><p><strong>Maks je doživeo 78. godinu... Sanduk u kome je bio sahranjen kao dete </strong></p><p><strong>čuvao je <strong>do kraja svog života... </strong></strong></p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/paralelni-svet/2007/08/27/slucaj-maksa-hofmana
, 27 2007 11:31:18 +0200OSIGURAO SE NA VREME...<p><strong>Aprila 1956. godine gospodin Ditman iZ Klivlenda usnuo je neprijatan san: </strong></p><p><strong>sasvim jasno je video kako se obližnja šestosprtana garaža u izgradnji ruši,</strong></p><p><strong>pada na njegovu modnu kuću i sravnjuje je sa zemljom. Obzirom na to da su </strong></p><p><strong>mu godine napornog rada bile potrebne da osnuje tu kuću, uznemirio se...</strong></p><p><strong>Sutradan je stupio u kontakt sa agentom jedne osiguravajuće kuće i uplatio</strong></p><p><strong>polisu na 120 000 $ "za slučaj prisilne obustave rada".</strong></p><p><strong>Polisu je primio 6. aprila, a sutradan ujutru u 7h nova struktura parking garaže</strong></p><p><strong>počela je opasno da se naginje... Bespomoćni inžinjeri su prekasno shvatili</strong></p><p><strong>da je do pomeranja tla došlo usled podzemnih voda...</strong></p><p><strong>Veću 9h cela garaža srušila se na Ditmanovu modnu kuću... </strong></p><p><strong>Osiguravajuća kuća je bila više nego sumnjičava, a čak je je i razmatrala</strong></p><p><strong>priču da je polisu uplatio na osnovu sna... Sud države Ohajo pojasnio je</strong></p><p><strong>osiguraajućoj kući da se snovi ne mogu podnositi kao fakta, te da Ditmanu</strong></p><p><strong>isplati polisu.... </strong></p><p><strong>I... Ditman je od dobijenog novca sagradio novu trospratnu zgradu...</strong></p><p><strong>Verovali vi... ili ne... </strong></p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/paralelni-svet/2007/08/26/osigurao-se-na-vreme...
, 26 2007 15:01:37 +0200SLUČAJ ŠANTI DEVI<p><img src="http://img214.imageshack.us/img214/3581/image2jb2.gif" border="0" alt="shanti devi" title="shanti devi" width="320" height="219" align="middle" /> </p><p><strong>Šanti Devi rodila se 1926. godine u Nju Delhiju. Kada je navršila tri godine</strong></p><p><strong>počela je svojim roditeljima da priča o svom prethodnom životu, koji je </strong></p><p><strong>navodno provela u susednom gradu Mutri. Jano se prisećala svog supruga</strong></p><p><strong>koji se zvao Kedar Kaubej. Tvrdila je da je umrla nekoliko dana nakon što</strong></p><p><strong>je rodila svog sina. </strong></p><p><strong>Njeni roditelji su bili zaintrigirani ovom pričom, pa su rešili da se raspitaju, i </strong></p><p><strong>zbilja u susednom gradu postojao je čovek koji se zvao Kedar Kaubej i njegova</strong></p><p><strong>supruga je zaista umrla neposredno nakon porođaja. Pozvali su ga u goste, </strong></p><p><strong>ne rekavši o tome ništa svojoj kćeri.</strong></p><p><strong>Šanti to nije sprečilo da "prepozna" svog bivšeg supruga. Tokom ručka</strong></p><p><strong>Šanti je upitala Kaubeja zašto se nakon smrti svoje supruge ponovo oženio</strong></p><p><strong>kada je svojoj suprugi dao obećanje da se u slučaju njene smrti neće ženiti.</strong></p><p><strong>Šanti je sa lakoćom prepoznala sve detalje iz svog prethodnog života.</strong></p><p><strong>Poznati američki naučnik i parapsiholog Jan Stivenson bio je toliko </strong></p><p><strong>oduševljen pričom da je 1960. godine posetio Indiju i upoznao se sa Šanti.</strong></p><p><strong>Ovaj slučaj svakako je najpoznatiji... a da li je istinit? Ko to zna... </strong></p><p>Za slučaj da vas priča interesuje....</p><p>evo linka: http://reincarnation.gq.nu/Shanti.html </p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/paralelni-svet/2007/08/24/slucaj-santi-devi
, 24 2007 20:02:45 +0200MONIKA ROJ<p><img src="http://www.esdjournal.com/articles/Lightning/060822_russiaplanecrash.jpg" border="0" width="346" height="400" align="middle" /> </p><p><strong>Jednog jutra 1963. godine, Monika Roj se probudila i saopštila svom mužu</strong></p><p><strong>da po svaku cenu moraju odložiti planirani put za Toronto, jer će se njihov </strong></p><p><strong>avion srušiti.</strong></p><p><strong>Njen suprug je izjavio da nema namere da raspravlja o takvim glupostima,</strong></p><p><strong>i da put nipošto neće odložiti.</strong></p><p><strong>Ne želeći da se odvaja od svog supruta, Monika je pozvala prijateljicu-advokata</strong></p><p><strong>i izdiktirala joj je instrukcije u pogledu budućnosti i nasledstva njihove dece.</strong></p><p><strong>Prijateljica je uporno pokušala da je ubedi da ne misli o tome, ali kada nije </strong></p><p><strong>uspela pribeležila je instrukcije i testament.</strong></p><p><strong>Pre nego što je krenula na put kazala je svom suprugu: Pogledaj svoju</strong></p><p><strong>decu, pogledaj ih dobro, jer ih više nećeš videti...</strong></p><p><strong>Četiri minuta nakon poletanja ka Torontu, avio se usled kvara srušio u </strong></p><p><strong>obližnju njivu... Tom prilikom poginulo je svih 180 putnika i članova posade. </strong></p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/paralelni-svet/2007/08/23/monika-roj
, 23 2007 22:02:15 +0200Prokletstvo Džona Fultona<p><img src="http://www.umich.edu/~ece/student_projects/bonifield/pics/hang.jpg" border="0" width="325" height="415" /> </p><p><strong>1962. godine u jedno englesko selo dovezao se Džon Fulton, arhitekta iz</strong></p><p><strong>Londona. Odmah je potražio lokalno groblje. Stari čuvar kapele, koji je</strong></p><p><strong>i stanovao na groblju, pošao mu je u susret.</strong></p><p><strong>- Mogu li vam pomoći? - upitao je.</strong></p><p><strong>- Da. Negde na ovom groblju sahranjen je pre više od sto godina moj </strong></p><p><strong>pradeda koji se zvao isto kao i ja - Džon Fulton.</strong></p><p><strong>- Džon Fulton? Zvuči mi poznato...</strong></p><p><strong>- Valjda po prokletstvu koje je za sobom ostavio...</strong></p><p><strong>- Tačno...sad se sećam... pre nego što su ga obesili zakleo se da će</strong></p><p><strong>na njgovom grobu postojati znak o njegovoj nevinosti.</strong></p><p><strong>Stara legenda glasi: </strong></p><p style="background-color: #00ffff"><strong>1860. godine u tom selu dogodilo se surovo ubistvo. Iako nije bilo </strong></p><p style="background-color: #00ffff"><strong>svedoka, splet okolnosti ukazivao je na lokalnog kovača Džona Fultona.</strong></p><p style="background-color: #00ffff"><strong>On je bio zaljubljen u ubijenu devojku, ali njen otac nipošto nije hteo</strong></p><p style="background-color: #00ffff"><strong>da blagoslovi brak...</strong></p><p><strong>Njegovim rečima niko nije poverovao... i osuđen je po kratkom postupku</strong></p><p><strong>na smrt vešanjem...</strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff99">Pred samo smaknuće kazao je:</font></strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff99">" Prokleti da ste svi kojima će na duši ostati moj život! Neka nijedan</font></strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff99">od vas ne umre prirodnom smrću, a na mom budućem grobu ne bilo</font></strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff99">ni travke doveka, jer umirem nedužan!"</font></strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff99">I zbilja, svih šest porotnika i sudija umrli su ili nesrećnim slučajem ili</font></strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff99">od strašnih bolesti...</font></strong></p><p><strong>Džon Fulton, arhitekta, upitao je čuvara kapele više nego zbunjen:</strong></p><p><strong>- Zaboga, nemojte mi reći da i vi verujete u to prokletstvo?</strong></p><p><strong>- Hm... pa uverite se sami...</strong></p><p><strong>Zbilja, na grobu nije bilo ni jedne jedine travke... dok su okolni grobovi</strong></p><p><strong>bili prekriveni travom do neprepoznatljivosti...</strong></p><p><strong>Pre nego što se vratio u London, arhitekta je lično prekopao grob i</strong></p><p><strong>posadio je travu...</strong></p><p><strong>Vratio se godinu dana kasnije - na grobu je izrasla trava - u obliku</strong></p><p><strong>krsta...</strong></p><p> </p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/paralelni-svet/2007/08/22/prokletstvo-dzona-fultona
, 22 2007 20:02:40 +0200Nesreća u Aberfanu<p><img src="http://content.answers.com/main/content/wp/en/thumb/6/66/300px-Aberfan_Disaster.jpg" border="0" width="299" height="221" align="middle" /></p><p><strong>U mesecima i nedeljama koje su prethodile kobnom 21. oktobru 1966. godine</strong></p><p><strong>desetine odraslih ljudi i dece sanjalo je identičan košmarni san: veliko brdo</strong></p><p><strong>survava se na školu prepunu dece - njihovi užasni krici i plač budili su ih</strong></p><p><strong>iz sna.</strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff00">Zvanično poslednja osoba koja je pre nesreće sanjala ovaj san, bila je</font></strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff00">desetogodišnja učenica iz Aberfana, koja je svojim roditeljima ispričala</font></strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff00">kako je sanjala da je pošla u školu, ali da zgrade više tamo nije bilo, jer</font></strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff00">je bila pokrivena gomilom crne zemlje...</font></strong></p><p style="background-color: #ff0000"><strong><font color="#ffff00">Otišla je u školu... Više se nikada nije vratila kući...</font></strong></p><p><strong>21. oktobra 1966. godine, usled obilnih kiša koje su podrovale prazne</strong></p><p><strong>rudničke tunele, survalo se na selo obližnje veliko brdo i potpuno zatrpalo</strong></p><p><strong>školu i nekoliko kuća... </strong></p><p><strong>U nesreći je poginulo svih 127 učenika i 16 odraslih... </strong></p><p><strong>Nedelju dana kasnije, u londonskom listu "Irving Standard" pojavio se </strong></p><p><strong>neobičan oglas. Doktor Džon Barker, londonski psihijatar pozivao je sve</strong></p><p><strong>one koji su pre 21. oktobra sanjali nesreću... Na njegovu adresu stiglo</strong></p><p><strong>je šezdesetak pisma, iz raznih krajeva Engleske... međutim, opis snova </strong></p><p><strong>bio je gotovo identičan...</strong></p><p><strong>Verujete li? </strong></p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/paralelni-svet/2007/08/21/nesreca-u-aberfanu
, 21 2007 20:02:48 +0200