My own private hell
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger
NENAD OBRENOVIĆ - ČOVEK BEZ LICA<p><img src="http://www.journalism.sfsu.edu/www/pubs/prism/oct95/peg/face_hands.jpg" border="0" width="360" height="547" align="middle" /></p><p><strong>Nenad Obrenović, otac moje majke... Rođen 31. avgusta 1934. godine... </strong></p><p><strong>Mojom pokojnom bakom Silvijom Halmaj-Miletić oženio se kao jako mlad...</strong></p><p><strong>Uprkos protivljenju njenog oca, koji je ubeđivao da se vrati u Mostar... i</strong></p><p><strong>nastavi studije... </strong></p><p><strong>Zajednički život nastavili su na Kosovu, gde je i rođena moja majka...</strong></p><p><strong>Bio je strahovito razočaran činjenicom da je dobio kćer, i kako ne bi </strong></p><p><strong>izgubio obraz cele noći je pucao iz puške kako bi ljudi mislili da je dobio</strong></p><p><strong>sina... nije je voleo... nimalo... ali, na njegovu "žalost" on nije uspeo da</strong></p><p><strong>dobije sina, a moja majka je bila jedna od malog broja dece koja su </strong></p><p><strong>preživela azijski grip... oduvek je bila borac...</strong></p><p><strong>Razveli su se... ubrzo... već 1959. godine... od 1962. godine pa sve do </strong></p><p><strong>danas nikada nije video moju majku... niti je pokazao želju da je vidi, niti</strong></p><p><strong>je na to pristao kada je to moja majka poželela... moje sestre i mene</strong></p><p><strong>nije video nikada u životu... zapravo, nijedna od nas nema predstave</strong></p><p><strong>kako on izgleda... znamo ga tek iz priča...nema nijednu zajedničku fotografiju</strong></p><p><strong>sa mojom majkom... <strong>a živi na svega 40 km od nas...</strong></strong></p><p><strong>Igra sudbine je bila takva da ni u drugom braku nije dobio tako željenog</strong></p><p><strong>sina... Jedna zajednička poznanica naših porodica upitala ga je: Nešo, ako</strong></p><p><strong>boga znaš, zašto nikada nisi poželeo da vidiš svoju kćer ... svoje unuke...</strong></p><p><strong>A on je kratko odgovorio: Nemam ja kćer koja se tako zove...</strong></p><p><strong>Zar je neljudski reći: da bog da sreću nemao... ? Zar je ljudski ne osećati </strong></p><p><strong>mržnju, već samo jednu beskonačnu prazninu? </strong></p><p><strong>Želim da ga mrzim... onako, iz dna duše.... a opet, ne mogu... žao mi je</strong></p><p><strong>majke... žao mi je što u sebi nosim krv takvog čoveka... stidim se čoveka</strong></p><p><strong>bez lica... </strong></p><p><strong>Neko mi jednom reče: pa zašto ne pozoveš emisiju Sve za ljubav?</strong></p><p><strong>Mislim da je za ovu ljubav prekasno... zapravo, mislim da za nju nikada</strong></p><p><strong>nije ni bilo vreme... </strong></p><p> </p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/moja-porodica/2007/08/25/nenad-obrenovic-covek-bez-lica
, 25 2007 22:39:25 +0200MIKA RISANTIJEVIĆ - INVENTAR KAFANE "DARDANELI"<p><img src="http://www.zidnisatovi.com/images/Dardaneli.gif" border="0" alt="RISANTIJEVIC" title="RISANTIJEVIC" width="445" height="193" /> </p><p><strong>Kafana "Dardaneli" bila je i ostala zaštitni znak starog Beograda... Postojala</strong></p><p><strong>je do 1901. godine, a nalazila se na mestu današnje hipotekarne banke....</strong></p><p><strong>Redovni gosti bili su Glišić, Đura Jakšić, ponekad i Domanović, Stevan </strong></p><p><strong>Sremac, Branislav Nušić, Janko Veselinović...</strong></p><p><strong>Ovo je slika najpoznatijih gostiju kafane - onih koji su se smatrali inventarom...</strong></p><p><strong>Pored napred navedenih, na slici se nalazi i moj dragi rođak, verovatno</strong></p><p><strong>najveći boem cele porodice - Mika Risantijević.</strong></p><p><strong>Evo šta je Branislav Nušić u svom zapisu o kafani "Dardaneli" kazao o </strong></p><p><strong>njemu:</strong></p><p style="background-color: #ff0000"><font color="#ffffff"><strong>Na slici je, razume se, i Mika Risantijević, glumac i šef statista u Narodnome pozorištu. Risantijević je bio ogromna ljudeskara sa dvema osobinama: nikad nije mogao da izgovori stranu reč i nikad nije uspeo da savlada srpski jezik. To mu ipak nije smetalo da u mlađim godinama igra u putujućim trupama i znatnije role. Tako, naprimer, on bi u ulozi Hajduk-Veljka u palankama izazivao ogromno oduševljenje, kad bi onakav gorostas počeo po pozornici vijati grešne statiste (Turke) te se ovi valjali po pozornici kao lubenice. Na beogradskoj pozornici najznačajnije su mu role bile dželata i igrao ih je vrlo uspešno, jer u tim rolama obično nema šta da se govori. Inače je bio šef statista: on ih je nabavljao, on dresirao, on maskirao i oblačio, on i isplaćivao. Štab mu je za tu organizaciju bio kod "Dardanela". </strong></font></p><p style="background-color: #ffffff"><strong>Joj, boga mu... baš poražavajuće...</strong></p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/moja-porodica/2007/08/23/mika-risantijevic-inventar-kafane-dardaneli
, 23 2007 09:38:36 +0200STEVAN SREMAC VS. RISANTIJEVIĆ<p><img src="http://www.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-cry.gif" border="0" alt="Plače" title="Plače" /> <strong>joj, kakva sramota... kad sam pročitala ovaj članak, umalo od sramote nisam umrla...</strong></p><p style="background-color: #ff0000"><font color="#ffffff"><strong>"JEDNOM prilikom, dok je Stevan Sremac sedeo u povećem društvu u jednoj kafani, priđe mu stalni posetilac kafane, neki Risantijević, i upita ga:<br />- Je li istina da ste vi dosta vickast čovek? Dokažite to jednim vicem, pa da se malo nasmejemo.<br />Sremac mu odgovori:<br />- Dragi moj Nišlija, nije to lako izmišljati viceve, nego ti nama, pošto si poznat kao glup čovek, odvali neku glupost.<br />Ovaj srdit napusti kafanu."</strong></font></p><p style="background-color: #ff0000"><font color="#ffffff"><strong>Preuzeto iz arhive "Večernjih novosti", feljton Zorana Arackog, "Sever i Jug</strong></font></p><p style="background-color: #ff0000"><font color="#ffffff"><strong>Stevana Sremca" </strong></font></p>
http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/moja-porodica/2007/08/22/susret-stevana-sremca-i-mog-pradede...
, 22 2007 10:48:47 +0200