http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger <p><img src="http://www.dinosoria.com/tragedie/dalai_lama.jpg" border="0" width="498" height="497" align="bottom" /></p><p>Koračam nepoznatom,&nbsp;pra&scaron;njavom ulicom... izme&scaron;ana vriska&nbsp;i smeh dece,</p><p>žamor&nbsp;razgovora&nbsp;nepoznatih&nbsp;lica&nbsp;izaziva&nbsp;u meni&nbsp;teskobu. Imam potrebu da</p><p>se sklonim,&nbsp;da pobegnem&nbsp;od svega&nbsp;toga... Na desnoj strani ulice vidim neobičan</p><p>hram... sasvim&nbsp;neugledne spolja&scaron;nosti, ali polutama&nbsp;koja počinje&nbsp;već&nbsp;kod samog</p><p>ulaza u hram privlači&nbsp;me... Ulazim stidljivo... ulaz krasi crveno beli&nbsp;mozaik...</p><p>Zbunjuje&nbsp;me izostanak fresaka,&nbsp;prikaza&nbsp;božanstava.... vidim samo skroman</p><p>sto sa srebrnastom&nbsp;činijom za priloge ispunjenom novčićima neobičnih oblika.</p><p>Po navici upućujem se&nbsp;ka njemu,&nbsp;dok rukom u džepu žurno tražim novčiće...</p><p>U činiju stavljam pregr&scaron;t, pitajući se da li će&nbsp;moj prilog&nbsp;biti uvažen... </p><p>Nastavljajući da tražim&nbsp;jo&scaron;&nbsp;novčića ne primećujem isprva&nbsp;sen&nbsp;koja&nbsp;mi se&nbsp;</p><p>približava iz tmine, iz&nbsp;pravca ulaza...&nbsp;moju pažnju privlače njene&nbsp;reči: Ne</p><p>brini, nije smisao&nbsp;u&nbsp;materijalnoj, već&nbsp;duhovnoj vredosti onoga &scaron;to&nbsp;daje&scaron;...</p><p>Krajičkom oka opažam sa&nbsp;leve strane&nbsp;osobu odevenu u narandžastu odoru,</p><p>sa belom e&scaron;arpom preko&nbsp;ramena, povijam glavu i tražim blagoslov. Dok&nbsp;</p><p>pruža&nbsp;levi dlan iznad&nbsp;moje glave, i desnu&nbsp;ruku&nbsp;ka&nbsp;mom&nbsp;ramenu, iako&nbsp;me</p><p>ne dodiruje osećam dodir. Tiho mrmlja&nbsp;reči meni nerazumljive mantre....</p><p>U glavi samo&nbsp;jedna&nbsp;misao: neću uspeti da&nbsp;razumem njegove&nbsp;reči...</p><p>Odmiče se od mene i uzima&nbsp;par plavih zavesa namaknutih&nbsp;na garni&scaron;e...</p><p>Dok&nbsp;razmiče desnu&nbsp;zavesu&nbsp;tiho&nbsp;mi govori: Pogledaj, &scaron;ta vidi&scaron;? </p><p>Vraća&nbsp;zavesu, i&nbsp;razmičući sada&nbsp;levu&nbsp;zavesu postavlja&nbsp;mi isto&nbsp;pitanje...</p><p>Potom&nbsp;razmičući obe govori: A&nbsp;&scaron;ta vidi&scaron; sada?</p><p>Poku&scaron;avajući&nbsp;da u glavi pronađem smisao viđenog&nbsp;osećam kako&nbsp;</p><p>crvenim stideći se svoje povr&scaron;nosti...&nbsp;</p><p>Shvatajući&nbsp;moju unutra&scaron;nju borbu sa osmehom&nbsp;mi govori:&nbsp;kada shvati&scaron;</p><p>smisao ovih zavesa i onoga &scaron;to si videla, shvatiće&scaron; svoj odnos&nbsp;prema</p><p>Bogu i smisao svoga postojanja...</p><p>Shvatam&nbsp;da je&nbsp;tu kraj njegovog obraćanja... okrećem se ka izlazu i</p><p>čujem vriske... Zemljotres!!! Moram&nbsp;da&nbsp;izađem... Žurim ka izlazu,</p><p>za trenutak zastajem, okrećem se i shvatam&nbsp;da on neće napustiti</p><p>hram...&nbsp;</p><p>U svega nekoliko sekundi, od&nbsp;hrama nije&nbsp;ostalo&nbsp;ni&scaron;ta... Dalai Lama je</p><p>mrtav.&nbsp;</p><p> Sa suzama u očima, čujem &scaron;apat: Venecija....</p><p>Budim se zbunjena... Uz gutljaje prve kafe razmi&scaron;ljam ima li</p><p>taj&nbsp;san&nbsp;zaista smisao...&nbsp;možda ćete&nbsp;mi se i smejati... ali&nbsp;jo&scaron;&nbsp;uvek razmi&scaron;ljam</p><p>o&nbsp;tim plavim&nbsp;zavesama.....&nbsp;</p> http://hyperblogger.blog.rs/blog/hyperblogger/moji-snovi/2008/05/16/dalai-lama , 16 2008 12:08:13 +0200