Pravoslavlje

Pravoslavlje http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje pravoslavlje 2026-05-14T22:01:37Z Нека Србе опет слога краси http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2008/03/01/neka-srbe-opet-sloga-krasi ПОМАЖЕ БОГ Нека Србе опет слога краси   Сад ил' никад, Боже над војскама, Сад ил' никад, Ти се смилуј нама. Покај народ, помилуј и спаси, Нека Србе опет слога краси. Стара слога устаничког кова Нек' засија опет као нова. Брат нек' брату пружи обе руке, Сложне руке савладаће муке. Нек' брат брата хвали а не куди, Бог праведни сваком ће да суди. Многе свеће од једне су јаче; Тама бежи испред сложне браће. Светлост слоге страшило је тами Кад се браћа здраве: "Бог је с нами!" О народе српски крстоносни, Прими овај наук спасоносни, То је наук Божије Библије, То и наук твоје историје. Генерална 2008-03-01T08:44:09Z pravoslavlje Буди храбар и слободан http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2008/02/27/budi-hrabar-i-slobodan ПОМАЖЕ БОГ Буди храбар и слободан   Буди храбар и слободан, Рече Господ Навину, Ја ћу за те војевати, Само држи истину. То и сада Господ збори Сваком правом Србину: Ја сам с тобом, буди храбар И одржи истину. Истина је што људима Јеванђеље казује, Ко истину крепко држи Над злом сваким царује. Истина је са слободом Нераскидно везана, Обојима једна песма Од Срба је спевана. За крст часни и слободу - То је српска лозинка; Без то двоје – живот што је? Србин нема починка. Буди храбар и слободан, Бог ти збори, Србине, Ја ћу за те војевати, Само држ' се истине. Генерална 2008-02-27T21:56:40Z pravoslavlje Ој Србијо http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2008/02/23/oj-srbijo  ПОМАЖЕ БОГ Ој Србијо   Ој Србијо мајко мила Да би вазда срећна била Деца Твоја Тебе воле За Тебе се Богу моле Земљо славе и слободе Све ме мисли Теби воде Све ме жеље Теби крећу Све за Твоју чиним срећу Земљо палих праотаца Витезова и Светаца За крст часних мученика За слободу заточника Гроб до гроба свето гробље Ту почива српско робље И све олтар до олтара Задужбине српских цара И Косово тужно стоји Петвековно ропство броји Спомен славе и јунаштва И неслоге и издајства На Косову Грачаница Крај Мораве Раваница У Крушевцу Лазарица На планини Студеница И све мегдан до мегдана Пре и после Видовдана Сва си крвљу заливена Сва си славом окићена Но не бој се мила Мати Бог ће Теби добро дати Па ћеш бити најсретнија И од свију најславнија! Генерална 2008-02-23T20:20:44Z pravoslavlje Жртва и жртвовање http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2007/10/26/zrtva-i-zrtvovanje ПОМАЖЕ БОГ <div align="center"> <table border="0" cellpadding="0" cellspacing="1" class="MsoNormalTable" style="width: 100%" width="100%"> <tbody><tr style="height: 13.5pt"> <td style="padding: 0cm; width: 99.64%; height: 13.5pt" valign="top" width="99%"> Жртва и жртвовање </td> </tr> <tr style="height: 15pt"> <td style="padding: 0cm; width: 99.64%; height: 15pt" valign="top" width="99%"> </td> </tr> <tr style="height: 104.25pt"> <td style="padding: 0cm; width: 99.64%; height: 104.25pt" valign="top" width="99%"> Када је Господ носио свој Крст ка Голготи, колико њих приђе да Му помогне? Колико њих се прогура кроз злураду масу, колико њих прође између Његових непријатеља и рече: “Дај да Ти помогнем бар мало, Учитељу”? И најхрабрији се сакрише у разјареној гомили, плашећи се више за себе, него за Бога. Неки од њих су знали да се на Голготу води праведник: и Пилат, и рабини и ученици Христови. Многи у подјареној руљи нису знали да ли је пред њима праведник или злочинац. Много је у тој руљи било људи који су мрзели Исуса и не знајући у чему је Његов грех. Рекле су им њихове вође да је богохулник и они су им поверовали. Ни први ни последњи пут у историји људског рода, руља је поверовала неуким људима, а не свемогућем Господу. Одјекивао је Јерусалим: “Распни Га, распни!” Господ је корачао савијајући се под тежином Крста. Ишла је Жртва према жртвенику. Али то му није било тешко: та Он је и био дошао међу људе да би се жртвовао. Оно што Га је растуживало то је што су Га сви одбацили, што га нико није пожалио. Самоћа се ширила око жртве. Свет је слушао урлање Зла, али није имао снаге да му се одупре. Није имао храбрости да стане раме уз раме са жртвом. Нико се није упитао, где је истина? Не зато што су се као Пилат, или наша савременица Мадлен Олбрајт скептично упитали – шта је истина? Они ту дозу цинизма и скепсе нису били достигли. Њихове вође су им дале оправдање. Вође су тврдиле да је Жртва кривац, а руља је ради свог мира то прихватила као истину. Све ради свог мира. Не треба се свађати са Римом, не треба се противити Синдриону, не треба питати зашто се нешто дешава. И фарисеји, и садукеји и римски војници – сви они гледају са неким болесним задовољстом смрт праведника. Пролазили су векови и у животима многих христољубивих људи и христољубивих народа понављао се Господњи ход по мукама. Када су на Косову 1389. изашли Срби како би зауставили турски талас који је надирао у Европу, нико им није дошао у помоћ. Европа је причала о шизми и јереси, а цареви и краљеви, а пре свега Рим, радовали су се пропасти Православља. Чекали су да падне Византија, како би се угасила светлост истине. Чекали су да неверници поруше наше манастире и цркве, као да тиме могу да оборе нашег Бога. Да поруше наше тврђаве и униште наш народ. Смрт Срба је била радост за Европу, била и остала. Наши мртви за њих нису постојали. Више су угарски и аустријски владари жалили своје хртове и соколове од мртвих Срба који су гинули бранећи их од мухамеданаца. Гинули смо за Европу, а она је испредала легенде о нашем дивљаштву. Деспота Ђурђа Бранковића, Јова српске историје, који је дао ћерку освајачу и гледао два слепа сина крај себе, а све ради слободе свог народа, описивали су као превртљивог старца. Наше ратнике, који су својим мачевима опасали границе Аустрије, силом су католичили, чим би опасност од Турака, за цара и његове римске саветнике, минула. Крстоносни народ, без савезника, само се уздајући у Бога, постао је саблазан за читав свет. Сви су нас варали: и са истока, и са запада, и са севера, и са југа. Суза моја нема тешитеља била је и остала права суштина историје српског народа. Подигли смо се под Карађорђем против Турака и одбили да закључимо мир са њима, желећи да од њих ослободимо сву нашу Хришћанску браћу на Балкану. И ко нам је у том нашем светом рату био највећи непријатељ? Читава Европа. Више су жалили европски владари турске крволоке него сиротињу рају. Обијале су поражене српске поглавице прагове европских дворова, молећи да се Хришћански народ спаси, али без успеха. Свако место које бисмо ослободили у 19. веку, врло брзо смо украшавали црквом, али без обзира на то, млади монах Николај, касније златоусти владика, морао је за време Првог светског рата да објашњава нашим савезницима у Европи да смо ми Хришћани. Ми који смо пет стотина година ратовали за Хришћанство, морали смо да се правдамо свету који је, новца ради, био спреман да сарађује и са црним ђаволом, да смо Хришћани. Ми, који смо имали ђакона Авакума, који је радосно носио колац на који ће га Турци натаћи, певајући да нема лепше вере од Хришћанске, морали смо да доказјемо да смо Христови. Наше жртве није бележила светска историја. Енглеска штампа је за време ратова 1875-1878 жалила за Турцима. Дизраелијева штампа је описивала “злочине дивљих Срба” над “цивилизованим отоманским ратницима.” Наше жртве није ни помињала, јер жртве праведника се и не помињу. Оне се подразумевају. Кад се завршио Први светски рат, та иста Европа нам је дала нашу браћу – небраћу да нас држе у оковима. Кад се завршио Други светски рат, заборавили су свог јединог савезника у окупираној Европи. Дали су нас у руке неверницима. Када су решили да разбију државу у којој су нас нагнали да живимо, откидали су делове српског народног тела. Откидали су нам делове националног тела да би сада пожелели да нам узму и душу. Хоће да нам изваде срце. Да нам узму историју. Да нас сведу на оно што вековима тврде да јесмо, дивља руља. Хоће наше манастире, наше цркве, наша гробља. Хоће сведоке наше прошлости. Оно што су уз велику галаму признали сваком народу на свету, да има своју кућу, своју државу, само нама желе да укину. Узели су нам предачке земље. Гонили нас као дивљач по Балкану. Сатерали нас на трећину наших земаља, али ни то им није довољно. Педесет година су пуштали своје слуге да нам испирају мозгове.  Но, гле чуда, ми не заборависмо ко смо. Као у народној причи, трагају за нашом снагом. Мислили су да је у Крајини, у Славонији, у Босни, у Барањи, у Македонији, у Црној Гори. Дођу и виде, није тамо. Сада мисле да је у Старој Србији, у колевци државе светих Немањића. Они који су некада читали Библију, и тиме се пред нама неуким Православцима хвалили, прете нам ратом. Говоре нам да смо мали  и да зато морамо да их слушамо.  Више и не крију да желе, не више да будемо робови, већ да не постојимо. Али тај свет, који се некад поносио својим познавањем Библије, данас заборавља на Гедеона. Заборавља да за праведника ратује Господ. Или можда и не заборављају. Можда се они том Богу и не моле. Можда они неком другом богу служе. Оном који мрзи на Христа. Приближава се годишњица нашег пораза, битке на Косову. Пораза који је господ, господар сваке победе, претворио у нашу победу. Наши преци су знали Ко доноси победу и Ко побеђује. Али су неки од нас, као и данашњи господари света то, у свом перверзном цинизму, заборавили. И због те заборавности и  не могу да пронађу нашу снагу, јер је траже на погрешном месту. Наша снага, снага српског народа је Исус Христос, Жртва и Спаситељ. Ђорђе Јанић </td> </tr> </tbody></table> </div> Генерална 2007-10-26T21:40:40Z pravoslavlje СНАГА КРСТА http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2007/10/22/snaga-krsta ПОМАЖЕ БОГ <div style="border-style: none none solid; border-color: -moz-use-text-color -moz-use-text-color #dddddd; border-width: medium medium 1pt; padding: 0cm"> <h2 style="border: medium none ; padding: 0cm; text-align: justify">NAUČNICI SU DOKAZALI MISTIČNU SNAGU KRSNOG ZNAKA</h2> </div> Istraživanja, koja su sprovedena u laboratoriji medicinsko-biolo&scaron;kih tehnologija NII za industrijsku i morsku medicinu, su postala prava senzacija, pi&scaron;e u sutra&scaron;njem broju novina &bdquo;Život“. Naučnici su eksperimentalno dokazali da krsni znak ubija mikrobe i menja optičke osobine vode. - Potvrdili smo da drevni običaj da se hrana i piće krsti pre jela ima duboki mistični smisao,- kaže fizičar Angelina Mahalovska. – Iza toga se krije praktična korist: hrana se oči&scaron;ćava bukvalno u trenu. To je veliko čudo koje se de&scaron;ava bukvalno svaki dan. Svoja istraživanja snage krsnog znaka Angelina Malahovska je sprovodila skoro 10 godina. Sprovedena je velika serija eksperimenata, koji su vi&scaron;e puta provereni, pre nego &scaron;to su objavljeni njihovi rezultati. Oni su fenomenalni: otkrivena su jedinstvena bakteriolo&scaron;ka svojstva, koja voda poseduje posle osvećenja molitvom i krsnim znakom. Otkrivena je nova, ranije nepoznata osobina Božije Reči da preobražava strukturu vode, značajno povećavajući njenu optičku gustinu u kratkoj ili ultravioletnoj spektralnoj oblasti. Sama mogućnost tih istraživanja je za Angelinu Malahovsku i njene kolege Peterburžane postala čudo – ona nisu bila finansirana, niti su predstavljala predmet istraživanja NII. Ali naučnici su najveći deo posla uradili besplatno – samo radi toga da bi ljudima pružili mogućnost da osete i uvide isceliteljsku Božiju silu. Naučnici su proverili dejstvo molitve “Oče na&scaron;” i krsnog znaka na patogene bakterije. Radi istraživanja su uzeti uzorci vode iz raznih basena- bunara, reka, jezera. Svi uzorci su sadržali zlatnu stafilokoku i jo&scaron; jednu uvek prisutnu vrstu bakterija. Ali pokazalo se da se posle pročitane molitve “Oče na&scaron;” i osenjivanja uzorka krsnim znakom, ta količina &scaron;tetnih bakterija smanjivala za 7, 10, 100 i čak i vi&scaron;e od 1000 puta! Prema uslovu eksperimenta – radi isključenja uticaja mogućeg smućivanja – molitvu su čitali i verujući i neverujući ljudi, i pored svega se broj patogenih bakterija u raznim sredinama (sa raznim vrstama bakterija) smanjivao u poredjenju sa kontrolnim vrednostima. Uočljiv je takodje i blagotvoran uticaj molitve i krsnog znaka na čoveka – kod svih ispitanika se stabilizovao pritisak, i pobolj&scaron;ani su rezultati analize krvi. Zadivljujuća je činjenica da su se pokazatelji menjali u tačno potrebnom pravcu za isceljenje: pritisak hipotonika se povećavao, a hipertonika smanjivao. Primećeno je takodje da ukoliko se čovek osenjivao krsnim znakom nepažljivo, nemarno spojiv&scaron;i tri prsta, ili ne dotičući neophodne tačke na telu (sredinu čela, centralni deo iznad želuca (solar plexus), kao i udubljenja na desnom i levom ramenu), onda je pozitivan rezultat dejstva bio mnogo niži ili ga uop&scaron;te nije bilo. Naučnici su izmerili optičku gustinu vode i posle njenog osenjivanja krsnim znakom i osvećenja. - Pokazalo se da se optička gustina vode u poredjenju sa njenom normalnom vredno&scaron;ću posle osvećenja povećava, - obja&scaron;njava Angelina Malahovska. –To znači da voda kao da “RAZLIKUJE” smisao izgovorenih molitvi nad njom, “pamti” taj uticaj i čuva ga odredjeno vreme &scaron;to se vidi po povećanoj optičkoj gustini. Ona kao da se “napaja” svetlo&scaron;ću. Ljudsko oko naravno ne može da ulovi te isceliteljske promene strukture vode, ali spektrograf daje objektivnu ocenu te pojave. Krsni znak menja optičku gustinu vode praktično trenutno. Optička gustina vode, koja je osvećena osenjivanjem krsnim znakom od strane običnog vernika se povećava skoro 1.5 put! A kada to isto uradi sve&scaron;tenik – skoro 2.5 puta! To jest zaključuje se da voda “razlikuje” stepen osvećenja od strane mirjanina ili sve&scaron;tenika, čiji su prsti desne ruke sklopljeni radi blagoslova tako da izobražavaju prva slova Hristovog Imena. Interesantan je i rezultat osvećenja vode od strane kr&scaron;tenog, ali neverujućeg čoveka, koji ne nosi krstić na grudima. Pokazalo se da voda “razlikuje” čak i stepen vere - njena optička gustina se izmenila samo za 10%! Zaista – “po veri va&scaron;oj - neka vam bude!” Po&scaron;to se ljudski organizam sastoji od ne&scaron;to vi&scaron;e od dve trećine vode, to znači da je Bog pri stvaranju u nas ugradio takav sistem fizičkih kanala, koji reguli&scaron;e sve biohemijske procese u organizmu, i koji jasno “prepoznaje” Ime Isusa Hrista! Može se reći da je krsni znak – generator svetlosti. Optička gustina vode se nije promenila (povećala) ni pri kakvim drugim položajima prstiju ruke (dlana, ili pri nepažljivom spajanju prstiju, ili brzim mahanjem ruke bez strahopo&scaron;tovanja).   Генерална 2007-10-22T22:49:47Z pravoslavlje O VIĐENJU DUHOVNIH BIĆA http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2007/10/07/o-vidjenju-duhovnih-bica ПОМАЖЕ БОГ <a name="OLE_LINK2"></a><a name="OLE_LINK1"></a>O VIĐENJU DUHOVNIH BIĆA  (Kako Pravoslavna Crkva gleda na tzv. ulaženje u svet duhovnih bića) Da bismo shvatili u koju i kakvu oblast ulazi du&scaron;a posle smrti, mi na nju treba da pogledamo u punom kontekstu čovekove prirode. Treba da shvatimo prirodu čovekovu pre praroditeljskog grehopada i promene koje su usledile posle pada, kao i sposobnost čovekovu da stupa u kontakt sa duhovnim bićima. Može biti da je najjasnije pravoslavno razmatranje ovih pitanja moguće naći u knjizi episkopa Ignjatija Brjančaninova (3. tom njegovih dela). Jednu od glava ove knjige episkop Ignjatije posvetio je razmatranju "čulnog opažanja duhova", to jest angelskih i bestelesnih (demonskih) javljanja ljudima. U nastavku mi ćemo navesti tu glavu koja izlaže pravoslavno svetootačko učenje, trezveno i tačno preneseno nam od strane jednog od najvećih pravoslavnih Otaca na&scaron;ega vremena. PRVOBITNA PRIRODA ČOVEKOVA Pre pada, čovekovo telo bilo je besmrtno, bolesti i sada&scaron;nja njegova neosetljivost i otežalost bile su mu strane, kao &scaron;to su mu strani bili i gre&scaron;na osećanja i telesni osećaji koji su mu sada svojstveni (Makarije Veliki, Slovo 4). Čula su njegova bila neuporedivo istančanija, delovanje njihovo bilo je neuporedivo dublje i potpuno slobodno. Obučen u takvo telo, sa takvim organima čuvstvovanja, čovek je bio sposoban za čulno viđenje duhovnih bića kategoriji kojih je du&scaron;om i pripadao, bio je sposoban za op&scaron;tenje sa njima, kao i sa Bogom koje je svojstveno svetim duhovnim bićima. Budući sveto, telo čoveku nije predstavljalo prepreku za to, nije ga odvajalo od sveta duhova. Obučen u telo, čovek je bio sposoban da živi u raju, u kome su sada kadri da prebivaju samo Sveti i to (pre Stra&scaron;nog Suda i sveop&scaron;teg vaskrsenja) samo du&scaron;om, s tim sto će tamo ući o vaskrsenju i njihova tela. Tada će ta tela u grobovima svojim ostaviti neosetljivost koja im je posle pada postala svojstvena - ona će postati duhovna... i projaviće u sebi svojstva koja su im bila dana prilikom stvaranja (ipak, u pojedinostima - po Simeonu Novom Bogoslovu, Slovo 45, 5 - postoji razlika između tela čovekovog u raju i tela njegovog na nebu posle vaskrsenja - prim. aut.) Onda će ljudi ponovo stupiti u svet duhovnih bica i neposredno opstenje sa njima. Primer za telo koje bi ujedno bilo i telo i duh vidimo u telu Gospoda nasega Isusa Hrista nakon Vaskrsenja.  PAD ČOVEKOV  Pad je izmenio i du&scaron;u i telo čovekovo. On je za njih bio, u pravom smislu reči, i smrt. Smrt koju vidimo i tako nazivamo u &scaron;ustini je samo rastavljanje du&scaron;e sa telom, koji su se, po&scaron;to je od njih odstupio večni Život Bog, prethodno na&scaron;li umrtvljeni. Mi se rađamo već ubijeni večnom smrću! A ne osećamo da smo ubijeni, kao &scaron;to ni jedan mrtvac ne oseća svoje mrtvilo! Bolesti na&scaron;ega tela, njegovo podleganje neprijateljskom delovanju različitih stvari iz materijalnog (ve&scaron;tastvenog) sveta, njegova neosetljivost - posledica su pada. Usled toga pada na&scaron;e telo je stupilo u red životinja, ono postoji životom svoje pale prirode. I - za du&scaron;u predstavlja tamnicu i grob. Veoma su jake reči koje upotrebljavamo! Ali, i one jo&scaron; uvek nedovoljno snažno iskazuju nispalost na&scaron;ega tela sa visine duhovne u stanje plotsko. Neophodno je zato očistiti sebe brižljivim pokajanjem, neophodno je osetiti bar u nekom stepenu slobodu i uzvi&scaron;enost stanja duhovnoga, da bismo stekli predstavu o kukavnom stanju na&scaron;ega tela, o njegovom stanju mrtvila, prouzrokovanom otuđenjem od Boga. U ovom stanju mrtvila, usled krajnje neosetljivosti i grubosti, njegova čula nisu sposobna za op&scaron;tenje sa duhovnim bićima, ne vide ih, ne čuju, ne opažaju. Tako zatupljena sekira vise nije sposobna za namensku upotrebu. Sveta duhovna bića uklonila se se od op&scaron;tenja sa ljudima kao sa stvorenjima koja vise nisu dostojna toga. Pali duhovi, povukav&scaron;i nas u sopstveni pad, pome&scaron;ali su se sa nama i - da bi nas lak&scaron;e držali u ropstvu - nastoje da i sebe i svoje lance učine za nas nevidljivim. Ako nam se oni i otkrivaju, to čine samo radi toga da bi učvrstili svoju vlast nad nama. Svi mi, koji robujemo grehu, treba da znamo da nama op&scaron;tenje sa Angelima nije i ne može tako lako biti svojstveno usled naseg otuđenja od njih padom, a da nam jeste svojstveno, zbog istog uzroka, op&scaron;tenje sa izop&scaron;tenim (iz zajednice svetih duhovnih bića) duhovima, u kategoriju kojih mi sada spadamo du&scaron;om - oni koji se čulno javljaju ljudima koji žive u grehovnosti i padu jesu demoni, a nipo&scaron;to sveti Angeli. "Oskrvnjena (okaljana grehom) du&scaron;a", rekao je sveti Isak Sirijski, "ne ulazi u carstvo čistote i ne pridružuje se duhovima Svetih" (Slovo 74). Sveti Angeli javljaju se samo ljudima koji su sa Bogom i njima obnovili op&scaron;tenje svojim svetim životom (ipak, u retkim slučajevima, u službi osobitog cilja, Bog &scaron;alje svete Angele da se jave gre&scaron;nicima, pa čak i životinjama, kako će niže primetiti sam episkop Ignjatije - prim. aut.). Premda demoni, javljajući se ljudima, ponajvi&scaron;e uzimaju izgled svetih Angela da bi ih lak&scaron;e obmanjivali, premda ponekad nastoje da ljude uvere kako oni i nisu besi nego du&scaron;e ljudske i premda, pokatkad, predskazuju i buducnost i otkrivaju (različite) tajne - nikako im se ne sme verovati. "Satana se pretvara u Angela svetla i sluge se njegove pretvaraju da su sluge pravde", rekao je sveti apostol Pavle (2. Kor. 11, 14-15). Op&scaron;te pravilo za sve ljude u tome je da nikako ne poklanjaju veru palim duhovima kada im se oni jave na čulan način, da ne ulaze u razgovor sa njima i da uop&scaron;te na njih ne obraćaju nikakvu pažnju te da njihovo javljanje smatraju za najveće i najopasnije isku&scaron;enje. U vreme toga isku&scaron;enja misao i srce treba upraviti ka Bogu, sa molitvom da nas pomiluje i isku&scaron;enja oslobodi. Želja, pak, da se duhovi vide i radoznalost da se o njima sazna i da se upoznaju znak je krajnje nerasudnosti i potpunog nepoznavanja duhovnih i delatnih predanja Pravoslavne Crkve. Poznanje duhova postiže se potpuno drugačije no &scaron;to pretpostavlja neopitni i nesmotreni istraživač. Neposredno op&scaron;tenje sa duhovima za neiskusnoga je najveća nesreća ili predstavlja izvor najvećih nesreća. Bogonadahnuti pisac knjige Postanja kaze da je nakon pada prvih ljudskih "bogova" (Adama i Eve), Bog - izrekavsi nad njima sud - jos dok nisu bili izgnani iz raja, "napravio im rize (haljine) kožne i u njih ih odenuo" (3,20). Rize kožne, po obja&scaron;njenju svetih Otaca (sveti Jovan Damaskin), označavaju na&scaron;u grubu plot, koja se izmenila prilikom pada, izgubiv&scaron;i svoju tananost i duhovnost i stekla svoju sada&scaron;nju neosetljivost (za svet duhovni). Mada je prvobitni uzrok ove promene bio pad, ovo preinačenje se izvrsilo pod uplivom Svemogućeg Tvorca, po Njegovoj neiskazanoj milosti prema nama, prema na&scaron;em najvećem blagu. Među ostalim za nas korisnim posledicama koje proizlaze iz stanja u kome se sada nalazi na&scaron;e telo, dužni smo da ukažemo da smo mi ljudi, zahvaljujući tome &scaron;to je na na&scaron;e telo pala "Božja kazna" neosetljivosti, postali nesposobni da čulno vidimo duhove pod čiju smo vlast nispali... Premudrost i dobrota Božja postavila je tako pregradu između ljudi nizvrgnutih u oblast zemnu i zlih duhova, kao &scaron;to zemaljske vlasti tamničkim zidom odeljuju zločince od ljudskoga dru&scaron;tva da oni, sledeći svoju samovolju, ne bi &scaron;kodili dru&scaron;tvu i razvraćali druge ljude (sv. Jovan Kasijan). Pali dusi deluju na ljude nevidljivo nanoseći na njih grehovne pomisli i osećanja, a tek sasvim malobrojnima je, sa Bog jedini zna kojih razloga, dato da duhove čulno vide. Obučena u telo, njime zakrivena i odvojena od sveta duhova, du&scaron;a sebe postepeno obrazuje izučavanjem zakona Božjeg ili, &scaron;to je isto, upoznavanjem hri&scaron;ćanstva, i stiče sposobnost da razlikuje dobro od zla. Kada se u tome usavr&scaron;i, daruje joj se time duhovno vidjenje, tj. osećanje duhova, a ako se to pokaze saobrazno ciljevima Boga koji je rukovodi, može joj se darovati čak i viđenje čulno, budući da su obmana i sablazan zloduhovska za nju već mnogo manje opasne, a opitnost i znanje korisni. Pri rastavljanju du&scaron;e od tela vidljivom smrću mi ponovo stupamo u red i dru&scaron;tvo duhovnih bića. Iz toga se vidi da je radi srećnog stupanja u taj svet neophodno blagovremeno obrazovanje sebe Božjim zakonima, i da nam je upravo za to obrazovanje sebe iznutra i ostavljeno vreme, koje svakome čoveku opredeljuje Bog za stranstvovanje na zemlji. To stranstvovanje naziva se zemaljskim životom.  OTVARANJE ČULA Ljudi postaju sposobni da vide duhove prilikom nekakve promene do koje dolazi u čulima na neprimetan i za čoveka neobjasnjiv način. On tada kod sebe primećuje da je počeo da vidi ono &scaron;to dotad nije video i &scaron;to ne vide drugi, da čuje ono &scaron;to do sada nije čuo. Za one koji iskuse tu promenu u čulima ona je sasvim prosta i prirodna takoreći, mada i pred sobom i pred drugima neobja&scaron;njiva, dok je za one koji je nisu iskusili - čudnovata i nepojmiva. Svima je poznato tako da su ljudi kadri da padnu u san, ali kakva je san pojava, na koji to način, za nas neprimetan, prelazimo iz stanja budnosti u samozaborav usnulosti - to za nas ostaje tajnom. Promena izvr&scaron;ena u čulima, usled koje čovek ulazi u čulno op&scaron;tenje sa bićima nevidljivoga sveta, naziva se u Svetome Pismu "otvaranjem čula". Bog - kaže Pismo - "otvori oči Valaamu i on ugleda Angela Božjeg pred sobom na putu i mač isukani u ruci njegovoj" (Brojevi 22, 31). Okružen neprijateljima prorok Jelisej se, da bi umirio svoga upla&scaron;enog slugu, pomolio i rekao: "Gospode, otvori sada oči mladićeve da vidi. I otvori Gospod oči njegove i on vide: a to gora puna konja i kola ognjenijeh oko Jeliseja" (2. Knj. o Car. 6, 17). Iz navedenih mesta Svetoga Pisma jasno proizlazi da telesna čula služe kao dveri i vrata koja vode u unutarnju klet, u kojoj prebiva du&scaron;a, i da se ta vrata otvaraju i zatvaraju na znak Samoga Boga. Premudro je i izraz milosti prema nama &scaron;to ta vrata u palim ljudima stoje stalno zatvorena, da na&scaron;i zakleti neprijatelji, pali dusi, ne bi nagrnuli k nama i pogubili nas. Ova "mera" je utoliko neophodnija &scaron;to se mi, nakon pada, nalazimo u oblasti palih duhova, okruženi njima i njima podložni. Nemajući mogućnosti da u nas silom prodru, oni nam spolja obznanjuju svoje prisustvo, donoseći nam različite grehovne pomisli i ma&scaron;tanja, ili lakoverne du&scaron;e čak uvlače u op&scaron;tenje sa sobom. Čoveku nije dozvoljeno da odbaci nadzor Božji i da sopstvenim sredstvima, po dopu&scaron;tenju ali ne i po volji Bozjoj, otvara svoja čula i ulazi u nesumnjivo op&scaron;tenje sa duhovima. Ali, i to se dogadja. Očito je da i nekim svojim snagama čovek može da uđe u to op&scaron;tenje, ali samo sa palim dusima. Svetim Angelima nije svojstveno da "učestvuju" u takvim ljudskim poduhvatima, koji nisu u saglasnosti sa voljom Božjom i koji su ustvari neblagougodni Bogu. &Scaron;ta to zavlači ljude u otvoreno op&scaron;tenje sa duhovima? Lakomislene koji na delu ne poznaju Hriscanstvo zavlače ljubopitljivost, neznanje, neverje, a oni ne shvataju da, stupiv&scaron;i u takvo op&scaron;tenje, sebi mogu da nanesu najveću pozledu i &scaron;tetu. Misao da je čulno viđenje duhova ne&scaron;to osobito značajno, pogre&scaron;na je. Viđenje čulno bez viđenja duhovnoga ne omogućava potrebno poimanje (palih) duhova, &scaron;tavi&scaron;e vrlo lako moze čoveku ponuditi sasvim pogre&scaron;na shvatanja o njima, kao sto ih ponajčesće i daju ljudima neiskusnim i zaraženim sujetom i gordo&scaron;ću. Duhovno viđenje duhovnih bića dostižu samo istinski hri&scaron;ćani, a za čulno viđenje duhova najsposobniji su ljudi najporočnijeg života! Sasvim retki su ljudi sposobni za njega po nekom prirodnom daru (tj. medijumskom talentu, koji može biti nasledan - prim. aut.), kao &scaron;to su sasvim retki i oni kojima se duhovi javljaju povodom neke osobene okolnosti u njihovom životu. U poslednjim dvama slučajevima čovek ne podleže pokudi, ali treba svesrdno da se potrudi da iz tog stanja, kao veoma opasnog, iziđe. U na&scaron;e vreme mnogi sebi dozvoljavaju da ulaze u op&scaron;tenje sa palim dusima posredstvom magnetizma, spiritizma..., pri čemu im se pali duhovi obično javljaju u vidu svetih Angela, sablaznjavaju ih i obmanjuju različitim zanimljivim pričama, me&scaron;ajući istinu sa lažju - i postaju svagda uzrok njihovog krajnjeg du&scaron;evnog, pa i umnog rastrojstva. Da oni koji čulno vide pale duhove, pa čak i svete Angele, ne bi o sebi visoko ne&scaron;to umislili, treba da znaju: to viđenje samo po sebi nipo&scaron;to nije svedočanstvo o nekoj dostojnosti vidilaca: za njega su sposobni ne samo poročni ljudi, nego i najbeslovesnije životinje (Brojevi 22, 23)!"  OPASNOST KONTAKTA SA DUHOVIMA "Viđenje duhova čulnim očima nanosi uvek manju ili veću duhovnu &scaron;tetu ljudima koji, uz to, nemaju i sposobnost njihovog duhovnog viđenja. Ovde na zemlji slike istine su pome&scaron;ane sa slikama laži (sveti Isak Sirijski), budući da je ovo zemlja u kojoj je pome&scaron;ano zlo sa dobrom i zemlja izgnanstva palih angela i palih ljudi". "Onaj koji čulno vidi duhove lako može biti obmanut na svoju &scaron;tetu i propast. Ako im, prilikom toga viđenja ukaže poverenje ili prema njima pokaže lakovernost, on đe neizostavno biti obmanut, neizostavno zaveden, neizostavno zapečaćen za neiskusne neshvatljivim pečatom sablazni, pečatom strasne povrede duha svoga, pri čemu često gubi mogućnost da se ispravi i spase. Sa mnogima, veoma mnogima se to dogodilo. Desilo se to ne samo sa neznabo&scaron;cima, čiji su zreci većinom bili u vezama op&scaron;tenja sa demonima, desilo se to i sa mnogim hri&scaron;ćanima koji nisu upoznali tajne Hri&scaron;ćanstva i koji su zbog nekog razloga stupili u op&scaron;tenje sa dusima. Dogodilo se to, najzad, i mnogim podvižnicima i monasima, koji su - ne stekavsi moć duhovnog viđenja duhova - videli ove čulno. Samo hri&scaron;ćansko podvižnistvo omogućava pravilan i zakonit ulazak u svet duhovnih bića. Sva ostala sredstva su nezakonita i treba ih odbaciti kao nepotrebna i pogubna. Istinskog Hristovog podvižnika u viđenja uvodi Sam Bog. Kada Bog čoveka rukovodi, tada se niste prizraci istine u koje se zaodeva laž i podvižniku daruje, u prvom redu, duhovno viđenje duhovnih bića, koje tačno i podrobno razotkriva pred njim njihova svojstva. Tek posle toga, nekim podvižnicima se daruje da duhove vide čulno, čime se upotpunjuje njihovo znanje o ovima koje im je prethodno omogućeno viđenjem duhovnim (...). Sveti nastavnici hri&scaron;ćanskog podvižnistva, po pravilu..., zapovedaju blagočestivim podvižnicima da ne veruju nikakvom liku ili viđenju, ako im se ovi iznenada ukažu da ne ulaze u razgovor sa njima, i ne obraćaju na njih pažnju. Zapovedaju im jo&scaron; da se, prilikom takvih javljanja, ograđuju krsnim znakom, da zatvaraju oči i, sa odlučnom sve&scaron;ću o svojoj nedostojnosti i nesposobnosti da vide sveta duhovna bića, mole Boga da nas za&scaron;titi od svih spletki i sablazni koje kao mreže prevejano razapinju ljudima duhovi zlobe, neizlečivo zaraženi mržnjom i zavisću prema njima. Prepodobni Grigorije Sinait veli: "Ako vidi&scaron; čulno ili u umu, izvan sebe ili u sebi ne&scaron;to, bio to lik Hristov ili Angelov, ili nekoga Svetoga, ili ako ti se prividi ili umu uobraziljom prikaže neka svetlost, to nikako ne primaj! Jer, i samom umu po prirodi je svojstvena izvesna ma&scaron;tena sklonost i on lako sklapa slike kakve želi, &scaron;to obično ne znaju oni koji na sebe strogo ne paze, te time sami sebi nanose duhovnu &scaron;tetu".  ZAKLJUCAK ...Jedini pravilan nacin da se uđe u svet duhovnih bića jeste hri&scaron;ćansko podvižnistvo. Jedini pravilan nacin da se dospe do čulnog viđenja duhova hri&scaron;ćansko je napredovanje u savr&scaron;enstvo. U svoje vreme, koje određuje samo Bog, vreme samo Bogu i poznato, mi ćemo neizbežno stupiti u svet duhova. Za svakoga od nas to je vreme - blizu! Neka nam Svedobri Bog daruje da tako provedemo zemaljski život, da bismo jo&scaron; za njegova trajanja raskinuli op&scaron;tenje sa palim dusima i stupili u op&scaron;tenje sa svetim duhovnim bićima, da bismo na osnovu toga, onda kada svučemo ovo telo, bili pridruženi njima a ne dusima izop&scaron;tenim (iz Zajednice svetih)". Ovaj nauk episkopa Ignjatija (Brjancaninova), sastavljen pre stotinu godina, mogao bi biti, mirne du&scaron;e, od reči do reči isto napisan i danas - toliko se verno u njemu ogledaju duhovna isku&scaron;enja na&scaron;eg vremena, u kome su se "dveri opažaja" (da se posluzimo izrazom koji je lansirao jedan od eksperimentatora u ovoj oblasti - Oldos Haksli) tako &scaron;iroko raskrilile kako se u doba episkopa Ignjatija nije moglo ni sanjati. Njegovim rečima jedva da je potreban komentar... Onaj koji je upoznat sa ovim pravoslavnim učenjem ne može da sa zaprepa&scaron;ćenjem i užasom ne gleda na lakoću sa kojom savremeni "hri&scaron;ćani" poklanjaju veru viđenjima i javljanjima (sa onoga sveta), koja se danas sve vi&scaron;e i vi&scaron;e &scaron;ire. Uzrok ove lakovernosti je jasan: rimokatolicizam i protestantizam, koji su već mnogo vekova otrgnuti od pravoslavnog učenja i prakse duhovnog (ispravnog) života, izgubili su svaku sposobnost za jasno razlikovanje duhova. Njima je postalo potpuno tuđe najsu&scaron;tinskije svojstvo hri&scaron;ćanina - nepoverenje i prema sopstvenim "dobrim" mislima i osećanjima! Usled toga, "duhovna" iskustva i javljanja duhova postali su danas, možda, rasprostranjenija nego u bilo koje drugo doba hri&scaron;ćanske ere, a lakoverno čovečanstvo gotovo je da prihvati teoriju "novog veka" duhovnih čuda ili teoriju "novog izlivanja Svetoga Duha" da bi tu činjenicu objasnilo. Čovecanstvo je danas tako duhovno osiroma&scaron;eno, smatrajuci sebe hri&scaron;ćanskim čak i sada dok se priprema za vek "čuda" besovskih, da se u tome pokazuje znak poslednjih vremena (Otkrivenje 16, 14). Treba dodati da i sami pravoslavni hri&scaron;ćani, koji teorijski vladaju istinitim hri&scaron;ćanskim učenjem, retko toga postaju svesni i zato često umeju da podlegnu obmani, kao i nepravoslavni! Do&scaron;lo je vreme da se oni kojima to učenje pripada po pravu stečenom rođenjem njemu i vrate! Oni koji danas opisuju svoja "posmrtna" iskustva pokazuju da takođe veruju sopstvenom opitu... U svekolikoj savremenoj literaturi posvećenoj tom pitanju uop&scaron;te je izuzetno malo slučajeva u kojima autori postavljaju pitanje nije li bar ne&scaron;to od proživljenoga moglo da dođe - od đavola. Pravoslavni čitalac, naravno, to pitanje postavlja i trudi se da te slučajeve shvati u svetlosti duhovnog nauka pravoslavnih Otaca i Svetih... Sa ruskog V. N.              Генерална 2007-10-07T00:31:59Z pravoslavlje ЧАША ХРИСТОВА http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2007/10/01/casa-hristova ПОМАЖЕ БОГ Светитељ ИГЊАТИЈЕ (Брјанчанинов) епископ Ставропољски<div align="justify"> </div>ЧАША ХРИСТОВА <div align="justify"> </div>Молила Господа два љубљена Његова ученика за пријестоле славе - а Он им дарова Чашу Своју[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note1#note1">1</a>]. <div align="justify"> </div>Чаша Христова - то су страдања. <div align="justify"> </div>Чаша Христова пружа на земљи причесницима својим учешће у благодатном царству Христовом, на Небу за њих припрема пријестоле вјечне славе. <div align="justify"> </div>Сви смо ми без оправдања пред Чашом Христовом: нико се не може жалити на њу, одбијати је; зато што ју је Онај Који је заповједио да се она окуша Сам, прије свих, попио. <div align="justify"> </div>Дрво познања добра и зла! Убило си у рају родоначелнике наше, преластивши их прелестима чулне насладе и прелестима разума. Христос, искупитељ погинувших, донио је на земљу, нама, павшим и изгнаним, Своју спаситељну Чашу. Горчином те Чаше истребљује се у срцу преступна, смртноносна греховна наслада: смирењем, које обилно из ње точи, умртвљује се горди плотски разум: ономе који је са вјером и трпљењем пије, враћа се живот вјечни који нам је одузет и који нам се одузима окушањем забрањеног плода. <div align="justify"> </div>Чашу Христову, чашу спасења примићу![<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note2#note2">2</a>] <div align="justify"> </div>Чаша се прима када хришћанин подноси патње земаљске са мудрошћу смирења, позајмљеном из Јеванђеља. <div align="justify"> </div>Свети Петар са исуканим ножем крену да заштити Богочовјека окруженог злотворима; али, кротки над кроткима, Господ Исус, рече Петру: задјени нож у ножнице: чашу коју Ми даде Отац - зар да је не пијем?[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note3#note3">3</a>] <div align="justify"> </div>И ти, када те окруже напасти, говори, на утјеху и окрјепљење душе своје; чашу коју ми даде Отац - зар да је не пијем? <div align="justify"> </div>Горка је Чаша: само од погледа на њу губе се сви људски обзири. А ти замјени обзире вјером, и испиј храбро горку Чашу; њу теби нуди Отац свеблаги и премудри. <div align="justify"> </div>Нису фарисеји, Кајафа, или Јуда спремили њу, нити је Пилат и његови војници дају! чашу коју Ми даде Отац - зар да је не пијем? <div align="justify"> </div>Зло смишљају фарисеји, издаје Јуда, Пилат наређује незаконито убиство, извршавају га војници хегемона. Сви они припремили су себи неминовну погибију злодјелима својим: немој барем ти себи спремати погибију - исто толико неминовну - својим злопамтилом, жељењем и маштарењем о освети, негодовањем против непријатеља твојих. <div align="justify"> </div>Отац небески је свеомгућ, свевидећ; Он види твоје патње, и да је нашао да је потребно и корисно отклонити од тебе Чашу - неизоставно би то учинио. <div align="justify"> </div>Господ је - а то свједоче и Писмо и Црквена Историја - у многим случајевима попуштао скрби љубљеним Својим, и у многим случајевима је отклањао скрби од љубљених Својих, у складу са непостижним судбама Својим. <div align="justify"> </div>Када се пред тобом појави Чаша - не гледај на људе који ти је дају: вазнеси поглед твој ка Небу и реци; чашу коју ми даде Отац - зар да је не пијем? <div align="justify"> </div>Чашу спасења ћу да примим. Не могу да одбијем Чашу - залог небеских, вјечних блага. Апостол ме Христов на трпљење упућује; многим скрбима, говори он, нам слиједи ући у царство Божије[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note4#note4">4</a>]. Зар да одбијем Чашу - средство за достизање, за развијање у себи тог царства! Примићу Чашу - дар Божији. <div align="justify"> </div>Чаша је Христова - дар Божији. Дарова вам се, писао је велики Павле Филипљанима, Христа ради, не само у Њега да вјерујете, него и да страдате за Њега[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note5#note5">5</a>]. <div align="justify"> </div>Ти примаш Чашу - наизглед из руку човјечијих. Шта се тебе тиче - да ли ти људи поступају праведно или незаконито? Твоје је да поступаш праведно, по обавези сљедбеника Исусова; твоје је да са благодарењем Богу, са живом вјером примиш Чашу и да је храбро, до дна, испијеш. <div align="justify"> </div>Када примаш Чашу из руку човјечијих, сјети се да је она - Чаша не само Невиног, него и Свесветог. Сјетивши се тога, понови за себе и за теби сличне страдалнике-грешнике ријечи блаженог и благоразумног разбојника, које је овај изговорио будући разапет надесно од разапетог Богочовјека; "ми... достојно по дјелима нашим примисмо... Помени ме, Господе, када дођеш у царство Своје[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note6#note6">6</a>]. <div align="justify"> </div>Потом, обраћајући се људима, реци им (а ако нису у стању да разумију и приме ријечи твоје, онда, не бацајући бисере смирења пред ноге оних који их не могу оцјенити, реци мишљу и срцем); "благословени ви, оруђа правде и милости Божије, благословени од сада па до вијека!" <div align="justify"> </div>Само тако ћеш испунити заповијест Јеванђеља, која говори; Љубите непријатеље ваше, благословите оне који вас проклињу[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note7#note7">7</a>]. <div align="justify"> </div>Помоли се за њих Господу, да за скрби и увреде теби нанешене они буду награђени и пролазним и вјечним наградама, да им се оно што су над тобом извршили припише на суду Христовом као да је вршено да би водило до добродјетељи. <div align="justify"> </div>Чак и ако твоје срце неће тако да поступа, присиљавај га; зато што само они који присиљавају своје срце на испуњавање Јеванђеоских заповијести могу наслиједити Небо[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note8#note8">8</a>]. <div align="justify"> </div>Ако нећеш тако да поступаш, то значи да нећеш да будеш сљедбеник Господа Исуса Христа. Помно се удуби у себе, и загледај се; да ниси случајно нашао неког другог учитеља, да му се ниси потчинио? Учитељ мржње је ђаво. <div align="justify"> </div>Ужасан је злочин вријеђање, малтретирање ближњих: најужаснији злочин је убиство. Али онај који мрзи својег гонитеља, клеветника, издајника, убицу, памти им зло, свети им се - тога је гријех врло близу њиховом гријеху. Узалуд се сам себи и другима представља као праведник. Сваки који мрзи брата својега, човјекоубица јесте[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note9#note9">9</a>], вазвијестио је љубљени ученик Христов. <div align="justify"> </div>Жива вјера у Христа упућује да се прими Чаша Христова; а Чаша Христова улијева у срца причесника својих наду у Христа: нада у Христа даје срцу снагу и утјеху. <div align="justify"> </div>Каква је то мука, каква је то адска мука - жалити се, роптати на с висине предодређену Чашу. <div align="justify"> </div>Грешни су пред Богом ропот, немање трпљења, малодушност, а посебно очајање - све су то дегенерисана чеда преступничког невјерја. <div align="justify"> </div>Грешан је ропот на ближње када су они оруђа наших страдања; тим је грешнији наш ропот ако се Чаша спушта према нама право са Неба, из деснице Божије. <div align="justify"> </div>Ко пије Чашу са благодарењем Богу, са благосиљањем ближњих; тај је стигао у свештени покој, у благодатни мир Христов, од сада се он већ наслађује у духовном рају Божијем. <div align="justify"> </div>Сама по себи, привремена, пролазна страдања не значе ништа; ми им придајемо значај по мјери наше привезаности за земљу и све што је тљено, по мјери наше хладноће према Христу и вјечности. <div align="justify"> </div>Трпиш горчину и одвратни укус љекарских смјеса: трпиш мучно резање и пржење обољелих дијелова тијела: трпиш дуготрајно измарање глађу, дуготрајно лежање у болничкој соби: трпиш све то - да би вратио изгубљено здравље тијелу које ће, након што буде залијечено, неизоставно опет обољети, неминовно умријети и разложити се. Потрпи онда и горчину Чаше Христове, која пружа исцјељење и вјечно блаженство души твојој. <div align="justify"> </div>Ако ти се Чаша чини неиздржива, смртоносна - тиме те она обличава; називаш се Христовим, а Христов ниси. <div align="justify"> </div>За истините сљедбенике Христове Чаша Христова - то је чаша радости. Тако, свети апостоли, након што бијаху бијени пред збором стараца јудејских, иђаху, радујући се пред лицем читавог збора, јер се за име Господа Исуса удостојише бешчашће примити[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note10#note10">10</a>]. <div align="justify"> </div>Чу праведни Јов горке вијести. Вијест за вијешћу долазила је да удари у његово тврдо срце. Посљедња је вијест била најтежа; поражени бијаху сви синови и све кћери његове насилном, изненадном, љутом смрћу. Од силне туге подера своје хаљине праведни Јов, посу главу пепелом, од дејства у њему живеће покорне вјере паде на земљу, поклони се Господу и рече; наг изиђох из утробе матере моје, наг ћу и да одем тамо; Господ даде, Господ и узе. Како се Господу изволи, тако и би; буди име Господње благословено во вјеки![<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note11#note11">11</a>] <div align="justify"> </div>Повјери се, у простоти срца, Ономе код Којег су и длаке на глави твојој пребројане; Он зна које размјере мора бити дата теби цјелитељна Чаша. <div align="justify"> </div>Гледај често на Исуса; Он је пред убицама Својим као безгласни агњец пред онима који га стрижу: Он је предан смрти као невино јагње за клање. Не скидај са Њега очију својих - и твоја страдања ће се растворити, распршити, небеском, духовном сладошћу: ранама Исусовим исцјелиће се ране срца твојега. <div align="justify"> </div>"Зауставите се!" рече Господ онима који су хтјели да Га заштите у врту Гетсиманском, а ономе који дође да Га ухапси исцијели одрезано уво[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note12#note12">12</a>]. <div align="justify"> </div>Или ти се чини, успротиви се Господ ономе ко покуша да оружјем одврати од Њега Чашу, да не могу сада измолити Оца Мојега, да Ми пошаље више од дванаест легиона анђела?[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note13#note13">13</a>]. <div align="justify"> </div>У вријеме напасти не тражи помоћи човјечије: не траћи драгоцјено вријеме, не троши снаге душе своје на тражење те немоћне помоћи. Очекуј помоћ од Бога; по једном Његовом замаху, у своје вријеме, доћи ће људи и помоћи ти. <div align="justify"> </div>Ћутао је Господ пред Пилатом и Иродом, није изговорио никакво оправдање. И ти опонашај такво свето и мудро ћутање, када видиш да ти суде непријатељи твоји са намјером да те неминовно осуде, да ти суде само да би маском суда прикрили своју злу намјеру. <div align="justify"> </div>Било да дође са претходницом и најавом, са постепеним гомилањем густих тамних облака, било да дође изненада, ношена слијепим вихором - јавиће се пред тобом Чаша; говори тада о њој Богу; "да буде воља Твоја". <div align="justify"> </div>Ти си ученик, сљедбеник и слуга Исусов. Исус је рекао; ако ли ко Мени служи, Мене да слиједи, и ондје гдје Ја будем, ту и слуга Мој да буде. А Исус је земаљски живот провео у страдањима; Он је био гоњен од рођења до гроба: од самих пелена Његових, злоба Му је спремала смрт насилну. Чак ни када је достигла циљ се није заситила; само памћење о Њему она се труди да искоријени са лица земље. <div align="justify"> </div>Стазом привремених страдања у блажену вјечност су по Господовом трагу прошли сви изабраници Његови. Немогуће је нама, пребивајући у плотским насладама, пребивати заједно са тиме и у стању духовном. Управо због тога Господ непрестано даје вазљубљеним Својим Чашу Своју, њоме подржава у њима умртвљеност за свијет и способност да живе животом Духа. Рече преподобни Исаак Сирин; "човјек о којем се посебно брине Бог познаје се по томе што му се непрестано шаљу скрби, патње и туге[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note14#note14">14</a>]. <div align="justify"> </div>Моли Бога да отклони од тебе сваку напаст, свако искушење. Не треба се дрско бацати у пучину скрби; то је гордо уздање у самог себе. Али када скрби дођу саме од себе - немој да их се препаднеш, немој да мислиш да су оне дошле случајно, стицајем околности. Не, оне су попуштене непостижним Промислом Божијим. Пун вјере и њоме рођених храбрости и великодушности, пливај неустрашиво кроз мрак и завијајућу буру према тихом пристаништу вјечности; тобом невидљиво руководи Сам Исус. <div align="justify"> </div>Благочестивим дубоким размишљањем изучи молитву Господњу, коју је Он приносио Оцу у врту Гетсиманском у многотешке часове који су претходили Његовом страдању и крсној смрти. Том молитвом дочекуј и побјеђуј сваку скрб. Оче Мој, молио се Спаситељ, ако је могуће, нека мимо Мене прође Чаша ова; али не како Ја хоћу, него како Ти хоћеш нека буде[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note15#note15">15</a>]. <div align="justify"> </div>Моли се Богу да се удаље од тебе напасти, и у исто вријеме одричи се своје воље, као воље греховне, воље слијепе; предавај себе, душу своје и тијело, своју животну ситуацију, садашњу и будућу, предај срцу блиске ближње твоје вољи Божијој, свесветој и премудрој. <div align="justify"> </div>Бдите и молите се, да не упаднете у напаст; дух је бодар, али је плот немоћна[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note16#note16">16</a>]. Када те окруже скрби, треба да учесташ молитве, да би привукао ка себи нарочиту благодат Божију. Само уз помоћ нарочите благодати можемо ломити све привремене и пролазне недаће. <div align="justify"> </div>Добивши с висине дар трпљења, помно бди над собом, да би сачувао, задржао при себи благодат Божију. Иначе ће се гријех неминовно поткрасти у душу или тијело, и отјераће од нас благодат Божију. <div align="justify"> </div>Ако пак по немарности пустиш у себе гријех, посебно онај којем је склона немоћна плот наша, који скрнави и тијело и душу; благодат ће да одступи од тебе, оставиће те самог, обнаженог. Тада ће скрб, попуштена ради твојега спасења и усавршења, сурово навалити на тебе, сатријеће те тугом, уцвијељеношћу, очајањем, као онога ко дрђи дар Божији без дужног благоговенија према дару. Пожури тада да искреним и одлучним покајањем вратиш срцу чистоту, а чистотом дар трпљења; зато што он, као дар Духа Светога, почива само у чистим. <div align="justify"> </div>Свети мученици су пјевали радосну пјесму усред зажарене пећи, ходајући по ексерима, по оштрицама мачева, сједећи у котловима са врелом водом или уљем. Тако ће и твоје срце, када молитвом привуче благодатну утјеху, чувајући је код себе будношћу према себи, пјевати, усред несрећа и јада љутих, радосну пјесму хвале и благодарења Богу. <div align="justify"> </div>Ум, очишћен Чашом Христовом, постаје гледалац духовних виђења; он почиње да види свеобухватајући, за плотске умове невидљив Промисао Божији, да види закон тљења у свему што је тљено, види свима блиску, необухватну вјечност, види Бога у великим дјелима Његовим - у стварању и препороду свијета. Живот земаљски за њега ће изгледати као брзопролазно скитање, његови догађаји - као сновиђења, блага његова - као краткотрајне илузије за очи, као краткотрајна, погубна прелест за ум и срце. <div align="justify"> </div>Какав је плод привремених и пролазних скрби, шта оне доносе за вјечност? Када је светом апостолу Јовану било показано Небо, један од небеских становника га је, показујући на безбројни скуп свјетлоносних бјелоризаца који пред пријестолом Божијим празнују своје спасење и блаженство; ови обучени у бијеле ризе, ко су, и одакле дођоше? - И рекох му, говори Јован Богослов; Господе, ти знаш. Тада становник неба рече Богослву; ови су они који дођоше од скрби великих и испраше ризе своје, и убијелише ризе своје у крви Агњецовој. Тога ради су пред пријестолом Божијим и служе Му дан и ноћ у храму Његовом; Онај Који сједа на пријесто уселиће се у њих. Неће више огладњети, нити ожедњети, неће више на њих пасти сунце нити икаква друга жега; јер ће их Агњец Који стоји насред пријестола пасти, и упутиће их на источнике живе воде, и отраће Бог сваку сузу са очију њихових[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/casa.htm#note17#note17">17</a>]. <div align="justify"> </div>Отуђење од Бога, вјечна мука у аду, вјечно општење са ђаволима и ђаволиким људима, пламен, студен, мрак пакла - ето шта је достојно да се назове скрбљу! То је тачно - скрб велика, ужасна, неиздржива. <div align="justify"> </div>Великој вјечној скрби приводе земаљска наслађивања. <div align="justify"> </div>Од те скрби нас чува, спасава Чаша Христова, када је онај који је пије - пије са благодарењем Богу, са славословљем свеблагог Бога, Који човјеку у горкој Чаши пролазних скрби даје бескрајну, вјечну Своју милост. <div align="justify"> </div>  Генерална 2007-10-01T18:26:36Z pravoslavlje Слабост и снага човјека http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2007/09/20/slabost-i-snaga-covjeka ПОМАЖЕ БОГ Слабост и снага човјека Апостол Јаков се овако обратио ка људима који су превише самувјерени у својим људским плановима: "Послушајте сада, ви који говорите: данас или сутра запутићемо се у тај и тај град и проживјећемо тамо годину дана и трговаћемо и зарадити; ви, који не знате шта ће се сутра десити: јер, шта је то живот наш? Пара, која се појави на мало вријеме и потом ишчезне. Умјесто да кажете: Ако буде угодно Господу, и живи будемо, направићемо то и то; ви се по надмености својој узностие: свака таква таштина је зло" (Јак. 4). Рекло би се, то је савршено неоспорна истина, коју је доказао и у свом искуству провјерио сваки човјек, и то сваког дана - да је живот "пара, која се појави на мало вријеме". И, може ли се одвећ прорачунато градити живот на тој "пари"? Пара се не држи дуго, као, уосталом, ни земаљски живот. Ипак, прорачуни човјекови се најчешће изводе баш на такав начин. У тврдом убјеђењу да стоји на стабилним и чврстим ногама, човјек гради свој живот, бори се, планира - не видећи како лако он може бити уздрман у овом свијету, не видећи своју зависност од непредвиђених околности, а иза њих - увијек и у свему - од Бога. Бог је господар видљивог и невидљивог битисања, садашњости и будућности (која је за нас већ невидљиви свијет). Ми, људи, тако често бивамо "ташти" у својим плановима и намјерама! И умјесто да говоримо, како нам савјетује апостол, "ако буде угодно Господу, и живи будемо, учинићемо то и то", ми одмах, неопозиво и самоувјерено говоримо да ћемо ми то и то - обавезно учинити, да ћемо друго изградити и извршити, да ћемо оно неизоставно побиједити и одољети... "Свака таква таштина јесте зло"; јер њоме ми Господа Бога одстрањујемо из свијета, а пошто је Господ Бог истинити Господар свега, ми сами себе лишавамо Његове помоћи и благослаова. Да, превише често људи изражавају ту ни на чему основану мисао, да њихов живот, успјех и срећа зависе само од њих самих; многи се у свијету, чак, и хвале тиме. Али такви погледи се сво вријеме руше пред очима читавог свијета: "неочекиване" болести наступају на људе; стихијне катастрофе, земљотреси, физички и психички (ратови), од којих сви страдају; брзо рушење наизглед чврстих и стабилних породица и цијелих друштава, гордих владајућих партија и свемоћних супер-држава; "пријевремене" (како се људи изражавају) смрти газе по човјечанству, без обзира на старост људи, и лије се тај поток људи преко краја овог свијета - у вјечност. Покољења за покољењем ишчезавају и историја прошлих вијекова остаје као сан - некада, пак, као кошмар човјечанства; стари и млади људи одлазе у неизвјесну даљину, одлазе неочекивано за своје окружење, усред својих планова и започетих дјела... Логика људских рачуна се руши сво вријеме. И нема једначине, и нема прорачуна помоћу којих би било могуће прорачунати будући час и дан ни за једног човјека. Живот свих се чува само у Промислу Творчевом, и крај сваког од нас је само Њим одређен. Али човјек и даље лакомислено понавља своју стару заблуду, на коју је био упозорен још прије готово 20 вијекова: "данас или сутра запутићемо се у тај и тај град и проживјећемо тамо годину дана"... и т.д. Надменост овоземаљске логике! Непромјенљивост физичких феномена смјене дана и ноћи, плиме и осеке, врелине ватре и хладноће леда увлаче површну мисао човјека на закључак да и његово "сутра" и "прекосутра" са несумњивошћу и логичношћу физичких закона проистичу из његовог "данас"... Ту неосновану мисао и лажну вјеру у постојаност и стабилност земаљских вриједности и феномена треба замијенити истинитом вјером у то да људи, увијек и у свему, зависе прије свега од рјешења свете и велике воље Господње. "Ако буде угодно Господу, и живи будемо, направићемо то и то", - то је непогрјешива формула која се тиче наше будућности, не само личне, него и цијелог човјечанства. Ако из своје свијести потиснемо - барем у малој мјери - тај неприродни однос према животу који проистиче из наше уображености и самоувјерености, одмах ћемо увидјети сву немогућност и неразумност грађења будућности на пијеску или, боље рећи, на пари, што и јесте наша људска воља и наш физички живот, - "јер, шта је то живот наш? Пара, која се појави на мало вријеме и потом ишчезне"... Али, шта задивљује: при свој својој слабости и смртности, човјек је, истовремено и задивљујућа снага и сила. Не физичка, не материјална, него духовна; огомна, духовно-стваралачка или духовно-рушилачка снага. Човјек покорава планине и океане, господари у њедрима земље, утврђује своју власт у ваздуху, брзо и много гради и још брже и више руши. Иако је физички слабији, недуговјечнији и несавршенији - у многим аспектима - од животиња, па чак и од биљака, он над њима господари... Одакле у човјеку таква власт над свијетом, усред његове ништавности? Одакле код њега таква снага, таква сила над стихијама, усред његовог, на-паучину-налик крхког живота? Одговор је само један: од духа, од очима невидљиве његове духовне суштине, драгоцјеног печата Вишег Разума у њему. Ту суштину и печат силе која не потиче одавде покушавају негирати или њено постојање извести из материје; ипак, сама та енергија и сила тог негирања код материјалиста не потиче од њихове материје, него од њиховог духа - макар он био слијеп и болестан, али - духа, који у себи носи отисак вишег свијета. Генерална 2007-09-20T19:52:49Z pravoslavlje Проблем личности http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2007/09/15/problem-licnosti ПОМАЖЕ БОГ Проблем личности Постоји израз: "повикати туђим гласом". Тај крик је испадање човјека у под-човјечију безлику стихију. Без обзира на сав технички прогрес нашег времена (а дјелимично и захваљујући њему), није мало људи који у наше вријеме урлају "туђим гласом" - од страха, од патње, од неспоразума, или од незадовољства жестокошћу других. Али, можда је још карактеристичнија особина нашег времена чињеница да многи људи у данашњем свијету говори туђим гласом. Личност човјека се стандардизује, уоппштава, брише. Задивљује то, што сваки од три милијарде људи на земљи посједује јединствени, непоновљив и незабораван глас. Бесмртна личност је запечаћена у сваком човјеку, и одражава се у непоновљивим цртама и изразима његовог лица, у његовом погледу, гласу, па чак и у посебним линијама коже на његовим прстима... Птице ми препознајемо по њиховим заједничким гласовима, а човјека - по личном, непоновљивом, јединственом, назаборавном гласу и потпису. Није ли то свијетли доказ бесмртности човјечије личности? Наравно да јесте. Када се људи духовно удаљују од свог Творца (тим прије - када се боре против Њега), они тим одлазе и од самих себе. А враћајући се Богу, вјерујући у Бога, човјек се враћа самом себи, својој души. О томе и говори прича Јеванђеља о блудном сину, који је отишао од оца, и који се послије вратио њему. Такав је закон духа: заборављајући Бога, човјек заборавља своје сопствено лице, деперсонализује се. Губећи истину, човјек са њом губи и живот. И све тешкоће и све несреће и неуспјеси човјечији (нарочито у брачном и породичном животу) повезане су са тим. К.И.Чуковски је тачно писао о стилу који деперсонализује човјека, и назвао је тај стил - стил "канцеларит". "Канцеларит" није само област канцеларије, него и друштвеног живота. Он је једно од испољавања туђег гласа у човјеку. Овом стилу свесрдно потпомаже техничка цивилизација, ако она није побијеђена свијетлим духом човјековим, ако није уравнотежена културом. Човјек гордо и ташто покорава земљу и планете, али - тако ријетко и тако недовољно он царује над својом душом, над својом рјечју, над искреношћу своје ријечи и срца... Зато у свијету тако много људи урла или говори "туђим гласом". Не само појединачне личности, него и цијели колективи говоре стандардно, мумљају шаблонском мишљу, до у копејку прецизно, до у рубљу лажно... Онај који оде од Бога, одлази и од самог себе. У човјечанству се развија мимикрија мисли и воље, словесна[<a href="http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/#note1">1</a>] и емоционална ономатопеја. Личности су позване да буду непоновљиве, да допуњују једна другу, да служе једна другој својим посебним даровима и талентима. А данас у свијету ријечи нема ничега, или готово ничега, осим ономатопеје. "Туђим", некаквим "не својим" гласовима људи ступају у свађу, па чак и у дијалог, и растварају један другог у апстрактностима, прекривајући један другог мртвим лозинкама, стандардним квалификацијама. Ту је главна драма човјечанства. Само лични глас човјека одражава истину, заложену у највећу дубину створеног, у саму суштину човјека. У марксизму има једна веома агилна мисао - да не треба толико мислити и памеовати о свијету, колико треба - мијењати свијет. Двије хиљаде године прије Маркса, та мисао је била изречена у Светом Писму, у огромно дубљој форми: "Вјера без дјела је мртва", вјера човјека "оправдава се од дјела". А још много раније и ових апостолских ријечи, човјеку је било откривено да га је Бог позвао да обрађује земљу својим стваралачким радом и да је мијења, трудећи се на њој "у зноју лица свог". Али ако човјек буде покушавао да "промијени свијет" без осазнавања основног смисла живота овог свијета и свог живота у њему, руководећи се само некаквом мишљу о титанској измјени земље - из свега тога неће ништа изаћи, осим патњи и хаоса. У 70-им годинама XX вијека ми већ врло добро знамо за то. Зато и славна Марксова мисао да не треба философирати о свијету, него га мијењати, не значи сама по себи ама баш ништа. Циљ, средство и квалитет тих "промјена" свијета морају доказати своју благодатност. Народна мудрост опамећује површне активисте: "седам пута мјери, једном сијеци". У црквена звона се удара тек након што се погледа у црквени календар. Чак и најенергичније "мијењање" било чега, без свијетлог разума и духа, бесмислено је и бесчовјечно. И Исак Сирин је рекао да је чак и љубав - највише добро свијета - несавршена без мудрости. И идеја "промјене свијета" без дубоког поимања свијета и човјека, јесте сила која развија зло. Онај који осмишља историју, са њеном тамом и њеним свјетлом, постижући бесмртну дубину и високи циљ човјечијег живота, не може а да не закључи да човјек, прије свега, мора да постане прави човјек, да би у бољу страну почео да мијења свијет. А када морално слијепи људи почну да "мијењају свијет", они га мијењају на гору страну. Они хоће да "промјене свијет", не познавајући тај свијет, не вјерујући у моралну суштину - нити свијета, нити човјека. Како побољшати свијет, не побољшавајући човјечије срце? Океан крви је проливен, и продужава да се лије, ради апстрактних пројеката будућности. Зато Свето Писмо, откривајући Лицо Божије, не позива просто на дјелатност ради дјелатности, или на промјену ради промјене, него на слушање Истине и на послушање Њој, у сили Духа, и на испуњење воље Онога Који је све створио и свему дао пут. Он је човјеку дао пут истинског мијењања свијета, пут очишћења, праштања, узвишења, освештања и преображења. И само сусревши Оца својега, чувши Његов глас, ми почињемо да схватамо себе и свијет. И тада видимо - шта у себи треба поправити, и шта у свијету треба измијенити. Генерална 2007-09-15T07:45:56Z pravoslavlje Признак љубави http://pravoslavlje.blog.rs/blog/pravoslavlje/generalna/2007/09/13/priznak-ljubavi ПОМАЖЕ БОГ  Признак љубави Један од признака љубави је "не раздраживати се". Ко може заозбиље да замисли мајку коју раздражује властито одојче? Мајци се даје осјећање нарочите љубави када је њено дијете беспомоћно. Али, колико је мајки, које се и послије, када дјеца одрасту, "не раздражују" на њих. У доброти која покрива човјечију слабост најизражајније се испољава образ Божији у човјеку. Наравно, и гнијев - против зла, а не против човјека - може бити свет; али то је већ нешто сасвим другачије од егоистичке раздражености људи једних на друге, раздражености која тако отежава живот - како оних због којих се раздражују, тако и оних који се раздражују. Свето Писмо даје савјет: "када сте у гнијеву, не чините гријеха". Другим ријечима: људи, разгњевљујте се само на зло, а не на човјека који од тог зла страда. "Љубећи Бога, мрзите зло"! (Пс. 96:4). Гнијев на зло (поготово - на своје зло!) може излијечити од зла, ако тај гнијев исходи из љубави. Али сва је несрећа у томе што тамна разгњевљеност, раздраженост, као паучина виси у свијету над свим народима, породицама и срцима. И та раздраженост човјечија, јако често изазивана зистницама, трује живот. Исправно је рекао један човјек: "Мрзовоља и гунђање, вјечне жалбе на судбину и познанике, то је, извините ме, још горе, зато што ти пороци не престају и не праве паузу у души... Боље је када човјек повремено плане: експлодира, изгалами се и - смири се. А како су тешки гунђави и увредљиви људи; они су велика злопамтила. Увредљивог човјека све раздражује. Ако он и добије оно што жели, он (пошто га у дубини душе гризе савјест) тражи нови повод да се жали. Најтужније од свега је то - да од наше раздражљивости и пргавости највише страдају они који су нам најближи, који нас више од свих воле и који више од свих за нас чине добра. Какве направедне, злонамјерне примједбе наши ближњи морају некада да трпе од нас! А ми то себи дозвољавамо, зато што знамо "ама, неће се они наљутити...", а ако се и наљуте - опростиће, неће прекинути односе са нама, па - они су ти који нас воле... У основи пргавости и раздраживост леже злоба, мржња, гордост, немилосрдност и неправедност. Мочвара се лако превраћа у побјешњели океан. Од једне шибице може да плане цијели град. Од једне, рекло би се, мајушне страсти, запали се читава душа и онда изгара у мукама. Каква је самоконтрола потребна људима, каква трезвеност и опрез. Ни један порок - ни страст према новцу, ни страст према задовољствима, па чак ни вино - погибија многих - тако не убија добри дух породице, као раздражљив и неуздржан човјек. Он нарушава посао, трује живот дјеце и породице. У друштву се ми још и устежемо (због самољубља) да испољимо своју душевну нискост, јер у друштву тражимо доброг о себи мишљења. Али у кући, код "својих", ми се распојасавамо, дајемо слободу свом унутрашњем злу... "Човјек пргави рађа свађу, а јари много гријеши", говори Соломон у Причама (29:22). Човјек зна да буде тако низак и ситнодушан, да се љути и на Самог Господа Бога, Величанственог својег Творца! Човјек ропће на живот који му је Он дао... Зар никад нисмо роптали на временске прилике - зато што вријеме није било онако како смо ми хтјели? Зар се никада нисмо жалили на свој положај у животу, на своје животне околности? Зар никада нисте гунђали на тежину пута по којем вас је промислитељно водила, и води вас, Рука Господња? У човјековој души има једно велико средство за преодољење самољубља, пргавости и раздражљивости. То је - благоговејна вјера у близину Божију. "Господ је близу". Над човјеком је прострта Љубав. Само је треба видјети унутрашњим својим очима. То и јесте вјера. Нама нису увијек јасни исцјелитељни путеви Љубави. Али, повјеровавши у ту љубав над нама и над свијетом, човјек живот види духовним очима, у свјетлости свог вишег предназначења. То што се раније чинило несхватљиво, стоји пред човјековом свијетлом вјером као нешто неопходно и важно. Тако гледа мудрост душе и тако се открива се вјечност. Слобода наша није само слободно исказивање онога о чему размишљамо; и није само могућност да чинимо оно што хоћемо. Најдубља слобода наша јесте слобода од зла, којим мучимо себе и друге. Ка таквом стању слободе духа у добру нас и води пут вјере. Вјера је улазак у вишу реалност. Генерална 2007-09-13T07:11:13Z pravoslavlje