http://natallite.blog.rs/blog/natallite <p>Koliko puta u životu vam se desilo da ne možete, nije da ne želite, već ne možete da nastavite dalje i gledate u budućnost. Svesni ste da neće biti ničega, znate... Ali ne želite da prihvatite. Svaka pomisao na posebne trenutke, natera va&scaron;e oči da suze i da se osećate lo&scaron;e. Ne znam koliko vas je dožovelo tako ne&scaron;to, ali meni je prete&scaron;ko da prihvatim stvari... Te&scaron;ko je kada zna&scaron; istinu, ali je jo&scaron; gore kada ima&scaron; lažnu nadu.</p><p>Razumem ga, i ja sam imala jednog takvog. Prihvatila sam činjenicu i nekako se vratila u kolotok... Aliii za&scaron;to sam upoznala nekog ko ima istu priču kao ja? Nesrećno zaljubljen! A ja...Ja sam tu samo da pružim neku utehu, da je zaboravi...A opet sviđa mi se stvarno! Dugo se ovako &#39;zaljubljeno&#39; nisam osećala... I uvek sve upropastim... Mojom pričom... Ustima koja ne mogu da zatvorim. Mislim da ću na svojoj sahrani, jedino ja da pričam, kao navijena ://///...</p><p><img src="http://data.whicdn.com/images/13703545/tumblr_lq5459QRrw1qfkyhto1_500_large.jpg" border="0" alt="undefined" title="undefined" width="380" height="200" />&nbsp;</p> http://natallite.blog.rs/blog/natallite/what-is-love/2011/08/22/osvrt-na-proslost-je-najgora-kazna , 22 2011 03:03:11 +0200