MoJ KutAk2010-07-19T01:28:02+0200LifeTypeCopyright (c) lujkicatag:www.blog.rs,2010-07-19:102816jedna rec promenila je sve...2010-07-19T01:28:02+02002010-07-19T01:28:02+02002010-07-19T01:28:02+0200 Te nocisrusio si ono sto sam gradila pune 2 godine…. Svet bez tebe…. Samo od jednom,niod kuda, pojavio si se sa pricom da me jos volis…. Kolena su zadrhtala, srcepreskocilo, ...lujkicahttp://lujkica.blog.rs/blog/lujkica
Generalna
<p class="MsoNormal"><span>Te nocisrusio si ono sto sam gradila pune 2 godine…. Svet bez tebe…. Samo od jednom,niod kuda, pojavio si se sa pricom da me jos volis…. Kolena su zadrhtala, srcepreskocilo, zaigralo… Cekala sam te reci dve godine…. Sada, kada su izgovorene,nekako su mi cudne, prazne, blede… mislila sam da cu ti poleteti u zagrljajkada cujem to. Nisam. Mislila sam da cu ih jedva docekati. Nisam ni to. Culasam ih ja, uzdrmale su me. Ali ne onako kako bi me uzdrmale da su izgovorenenekih godinu dana ranije. </span></p><p class="MsoNormal"><span> </span></p><p class="MsoNormal"><span>Govoris dazelis da se ponovo topim u tvom zagrljaju, da zelis da ponovo brojimo zvezdezajedno I cekamo svitanje zagrljeni. Srce kuca. Jako. Hoce da iskoci. Ali samou tom trenu. Vec u sledecem je mirno kao bubica. Ni jedan pokret, ni jedanosmeh, pogled ne govori da sam srecna sto to cujem. Cekas reakciju… Nema je.Nisam vise ona ista, sada to shvatas. Nije mi lako, opet, dve godine sam tevolela. Ali bol koji je prevladavao sve to vreme unistio je svako moje osecanjeprema tebi. Sada sam prema tebi hladna I prazna. Zacudjuje me sopstvenareakcija ali razum je ipak odobrava. Ovo je jedini put da su se moji srce Irazum slozili. Kocka je bacena. Nikada vise u tvoj zagrljaj… Secam se ja jakodobro svih onih divnih momenata, ali oni su tamo gde jesu, u proslosti, I to sarazlogom. Nikada nece biti isto kao pre, znamo to oboje jako dobro, I zato nemapotrebe da pokusamo bilo sta vise. </span></p><p class="MsoNormal"><span> </span></p><p class="MsoNormal"><span>Sada setopim u zagrljaju drugog. Sa njime ne brojim zvezde, on mi ih skida sa neba. Unjegovom zagrljaju ne cekam jutra, ceka ih sam dok gleda u moje usnulo lice saosmehom. Dani sa njime su veseliji, a noci neznije nego sa tobom. On me nepoznaje kao ti, ali uvek zna gde je granica. Dragi moj, ti to ne bi naucio niza hiljadu pokusaja…. Pored njega srce kuca jace, ali opet tiho I nezno, kao dapevusi. Pored njega kolena klecaju, ali nikada se noge ne odseku. I znas sta?Lepo mi je…..</span></p>
tag:www.blog.rs,2010-05-12:97716Kao sena....2010-05-12T22:32:21+02002010-05-12T22:32:21+02002010-05-12T22:32:21+0200 A ko me terao da te zavolim ludo, bili smo drugovi, pa ljubav probali, a sada ni jedno, ni drugo.... Slucajno smo se sreli... Sudbina nas spojila. Ti covek kog sam ...lujkicahttp://lujkica.blog.rs/blog/lujkica
Generalna
<p><span style="font-size: small; font-family: Tahoma, arial, helvetica, serif">A ko me terao da te zavolim ludo, <br />bili smo drugovi, pa ljubav probali, <br />a sada ni jedno, ni drugo....</span></p><p> </p><p> Slucajno smo se sreli... Sudbina nas spojila. Ti covek kog sam oduvek zelela, znala sam to posle tri razmenjene reci. Kraj tebe sam uvek bila nasmejana, ponasali smo se kao par uvek, iako to nikada nismo bili... </p><p>A krili smo sta se desava ispod koze. Ja u strahu da ne pomislis da sam glupaca. Ti iz nekih svojih razloga... Cutala sam a htela sam da poletim na svaki tvoj osmeh, na svaku tvoju poruku. 150 km delilo nas je. Nikada nam nije smetalo. to nije bila prepreka da upoznamo jedno drugo do sitnica. Malo po malo, ulazio si u svaku poru mog zivota... moje misli uvek su letele tebi... skupljala sam snagu da ti kazem, trazila priliku. Zelela sam da to uradim licno, ne preko slova na ekranu... Nije mi se dalo. </p><p> </p><p>Jednim pokretom slomio si me kao biljku. Tvoja ruka na mom licu, u mojoj kosi... Da smo bili sami, skocila bih ti u narucje kao najveca ludaca. Pocela bih da predem kao neko malo mace. Nista od toga nisam uradila, jer bilo je oko nas toliko ljudi koji nas znaju. Samo sam zaklopila oci i uzivala u tom malenom dodiru. Tada mi je prvi put u zivotu kroz glavu prosla misao da bih se budila sa nekim... Da, tog trena sam zazelela da se budim kraj tebe, u tvom narucju, da ti se predam cela. Zelela sam da sam samo tvoja i da si samo moj...</p><p> </p><p>Te noci si opet otisao. Dug zagrljaj na zeleznickoj stanici, ovlas poljubac u obraz... Okrecem ti ledja da ne vidis suzu. Kao da deo mene odlazi. Kao da me neko cepa na pola. Bol je bio neizdrziv. Sedela sam u nocnom prevozu i kao luda plakala. Nisam znala sta mi je ali sam imala potrebu da placem. Veliku potrebu. Sutradan, tvoj brat me je pitao ima li necega medju nama. Ostala sam bez teksta. Nisam videla nacin za izlaz, osim da se napravim luda. Onda sam shvatila da je to moja prilika da ti sve kazem. Napokon sam skupila snage i rekla ti sve. Govoris kako se osecas isto ali da postoji nesto sto te koci. Bivsa devojka. Sve sto sam gradila srusilo se tog trena. Svaka cigla pala mi je na glavu.</p><p> </p><p>Sve redje i redje smo se culi. Poruke za praznike, rodjendane.... To mi je pomoglo da odem dalje. Onda se kao duh pojavljujes niotkuda i pocinjes ponovo da me zoves, da se javljas, da saljes poruke... Zoves da se vidimo. Mada znam da si i dalje sa njom, nesto me vuuce ka tebi. Nesto me tera da je povredim. Nikada nisam bila osvetoljubiva... Vidi sta si napravio od mene?! Zelim da te nikada nisam upoznala. Bilo je lakse bez tebe..... </p>
tag:www.blog.rs,2010-05-11:97649Kuda sad?2010-05-11T23:40:34+02002010-05-11T23:40:34+02002010-05-11T23:40:34+0200 Sama sam,a toliko je ljudi oko mene, svet se krece,a nikako da krene, svoja sam,a jos uvek pripadam tebi, zelim da se vratim,a to smela ne bi`... Ponovo je ...lujkicahttp://lujkica.blog.rs/blog/lujkica
Generalna
<p>Sama sam,a toliko je ljudi oko mene,</p><p> svet se krece,a nikako da krene,</p><p>svoja sam,a jos uvek pripadam tebi,</p><p>zelim da se vratim,a to smela ne bi`...</p><p> </p><p> Ponovo je topla,prolecna kisa zadobovala po mojim prozorima. Ponovo me je probudila. Vratila u proslost. Povredila...</p><p>Klize suze niz moj eblo lice. Iz grudi se otkide jecaj. Da, zalim. Ne prosle dane,dane koje sam provela kraj tebe, vec dane buduce, koje cu provesti sama. Prazna sam, nigde nikoga da me zagrli, zastiti, nasmeje... Toliko toga mogu, toliko toga hocu, toliko toga jesam uradila... Ali nemam oslonac... Nemam podrsku. Pucam fizicki, u pokusajima da postignem sve, i psihicki jer nemam iz cega da crpim energiju. </p><p>Niko me ne razume, niko ne sme da stane uz mene. Nikome vise ne verujem. I kada pokusam da se otvorim nekome, da ga pustim u svoj zivot, svoje odaje, taj neko spusti barikadu ili uradi nesto da me povredi..</p><p>Zasto se sada opet vracam na tebe? Je l` te volim jos uvek? Je l` zato sto te nisam prebolela...? NE!!! Ti si odavno moja proslost, prebolela sam i krenula dalje... Ali sam negde na tom putu zaglavila i ostala tu. Ne mogu napred, ne umem sama.... Osvrnem se iza i vidim dane u kojima se smejem kraj tebe. Tada sam imala ceo svet na dlanu. To je bilo moje vreme srece... Hocu li opet dobiti priliku za tako nesto? Ili za nesto vece, jace? Sa ove tacke gledista, odgovor je ne. Ne da mi sudbina da budem srecna. Dala mi je samo uspesnu karijeru onda kada se to nije ocekivalo od mene. Hvala joj na tome. Ali bez pokretaca, ja to ne mogu, ne umem. Da li sam zasluzila jos jedan poklon sudbine? Da li sam bila dovoljno dobra da mi zivot pokloni nekog muskarca koji ce biti dovoljno jak da me "nosi" kroz zivot? Nekoga ko nece biti kukavica, koga moj uspeh nece upllasiti, vec ce se ponositi njime? Ne znam.</p><p> Moracu da cekam, izgleda... Do tada, ostaje mi da nadjem nacin da prezivim sutra, i sutrasnje sutra i sutra sutrasnjeg sutra... Ostaje mi da radim ono u cemu sam najbolja, da se borim na onom frontu na kom sam najjaca i da se potrudim da ne izgubim i tu bitku zato sto sam povukla vojsku sa drugih frontova...</p><p> </p><p>Ostaje da trazim svoju srecnu zvezdu, </p><p>da unistim osecaj ptica u tudjem gnezdu,</p><p>da se borim da nadjem put dalje</p><p>ka nekoj novoj sreci ka kojoj me zivot salje... </p>