12 tipova ekonomskih promena

, 05 2008 21:35:13 +0200

Nastavak od Uticaj ekonomskih promena na imovinu preduzeća.

U bilansu je primenjena osnovna računovodstvena jednačina:IMOVINA = OBAVEZE + KAPITALTa jednačina predstavlja osnovno obeležje bilansa: BILANSNA RAVNOTEŽA.Podaci o stanju imovine, obaveza i kapitala na određeni dan uzimaju se (prepisuju) sa konta glavne knjige.Iz ove jednačine proizilazi da se kapital izračunava na sledeći način:KAPITAL = IMOVINA – OBAVEZE Polazeći od navedenog kriterijuma moguće je identifikovati dvanaest tipova ekonomskih promena i to:

№:	Ekonomske promene:	A =	K + O(pasiva)
1.	Povećanje uloga osnivača	+	+
2.	Smanjenje uloga osnivača	-	-
3.	Zaduženje kod poverilaca	+		+
4.	Razduženje kod poverilaca	-		-
5.	Izmene u sastavu aktive	±		-
6.	Izmene u sastavu pasive		±	±
7.	Prihodi od prodaje	+	+
8.	Rashodi od prodaje	-	-
9.	Vanredni prihodi	+	+
10.	Vanredni rashodi	-	-
11.	Smanjenje obaveza usled prihoda		+	-
12.	Povećanje obaveza usled rashoda		-	+

Prvih osam ( 8 ) promena su one promene koje su se javile i pri prethodnoj klasifikaciji, samo su sada date rasčlanjeno. Nove su, zapravo, samo poslednje četiri grupe promena.Prihodi i rashodi koji se javljaju u vezi sa prodajom bilo proizvoda, roba ili usluga su ovde izdvojeni od vanrednih prihoda. Razlozi za njihovo izdvajanje treba tražiti u okolnosti da između ovih prihoda i rashoda postoji čvrsta korelaciona veza. Naime, svaki prihod od prodaje je praćen rashodima. Takva povezanost ne postoji kod ostalih vrsta prihoda i rashoda, tako između vanrednih prihoda u koje se ubrajaju viškovi, primljeni pokloni i sl. I vanrednih rashoda koje čine manjkovi, dati pokloni i štete ne postoji nikakva međusobno povezanost. Ovo treba imati u vidu kada se ocenjuje njihov uticaj na sopstveni kapital. Kada je reč o prihodima i rashodima na osnovu prodaje, tada će sopstveni kapital biti povećan samo za razliku između prihoda i rashoda, ako su prihodi veći od rashoda, odnosno smanjen za njihovu razliku ako su rashodi veći od prihoda.Kod vanrednih prihoda, budući da nema rashoda koji su s njima povezani sopstveni kapital se povećava za ceo iznos prihoda, odnosno ako nastupi vanredni rashod sopstveni kapital će biti smanjen za pun iznos nastalog vanrednog rashoda jer nema prihoda iz koga bi on bio pokriven. Smanjenje obaveza usled prihoda:Promena pod rednim brojem 11 je složena promena. Ona se sastoji od dve proste promene: a) od izmirenja obaveza i b) od priliva novca po osnovu prihoda.Pri definisanju prihoda je istaknuto da prihodi povećavaju aktivu, to je konačno dejstvo svakog prihoda. Ponekad prihodi, u trenutku svog nastanka, međutim, ne povećavaju aktivu, već dovode do smanjenja obaveza, dok povećanje aktive nastaje tek onda kada se obaveza izmiruje. Isplaćeni iznos na ime izmirenja obaveze je u tom slučaju niži za iznos nastalog prihoda. Primer za promenu 11: Dobavljaču koji je zakasnio sa isporukom, je na ime penala, u skladu sa ugovorom zaračunato 1,000 RSD, o čemu je obavešten knjižnim pismom. Zaračunati penali predstavljaju za preduzeće vanredni prihod. Ovaj vanredni prihod ima za posledicu smanjenje obaveze prema dobavljačima i povećanje sopstvenog kapitala. Povećanje obaveza usled rashoda:Promena pod rednim brojem 12 je nepotpuna, jer iskazuje samo povećanje rashoda i obaveza, ali ne i isplatu obaveza. Konačno dejstvo svakog rashoda je smanjenje aktive. Privremeno, međutim, rashodi, mogu povećati obaveze, dok će do smanjenja aktive doći u trenutku isplate obaveza, jer će i isplaćeni iznos biti veći za iznos nastalog rashoda. Primer za promenu 12: Zbog neblagovremenog plaćanja obaveze prema dobavljaču, prema njegovom knjižnom pismu za zateznu kamatu je zaračunato preduzeću 2,000 RSD. Ovaj finansijski rashod smanjuje sopstveni kapital i povećava obaveze prema dobavljačima. U sledećem primeru pratiću dejstvo, svake od opisanih promena, na imovinu preduzeća ovim sukcesivnim bilansima. Preduzeće „N“ ima na dan 1.1.2007. sledeća srdstva i izvore iskazane u bilansu:

BILANS 0
AKTIVA		PASIVA
Stalna sredstva	100,000	Sopstveni kapital	110,000
Žiro-račun	50,000	Kratkoročni kredit	20,000
Gotovi proizvodi	60,000	Obaveze prema dobavljačima	80,000
	210,000		210,000

Na ime povećanja osnivačkog uloga, vlasnik preduzeća je uplatio na račun preduzeća 50,000 RSD. Ova ekonomska promena pripada prvoj grupi ekonomskih promena i tangira gotovinu na žiro-računu i kapital vlasnika – sopstveni kapital.

BILANS 1
AKTIVA		PASIVA
Stalna sredstva	100,000	Sopstveni kapital	160,000
Žiro-račun	100,000	Kratkoročni kredit	20,000
Gotovi proizvodi	60,000	Obaveze prema dobavljačima	80,000
	260,000		260,000

Sa žiro-računa je ispaćeno 20,000 RSD na ime povlačenja dela uloga od strane vlasnika. Promena ima za posledicu smanjenje gotovine i smanjenje sopstvenog kapitala.

BILANS 2
AKTIVA		PASIVA
Stalna sredstva	100,000	Sopstveni kapital	140,000
Žiro-račun	80,000	Kratkoročni kredit	20,000
Gotovi proizvodi	60,000	Obaveze prema dobavljačima	80,000
	240,000		240,000

Iz odobrenog dugoročnog kredita kupljena je mašina čija je vrednost 30,000 RSD. Stalna sredstva se usled nabavke mašina povećavaju kao i obaveze prema banci po osnovu dugoročnog kredita.

BILANS 3
AKTIVA		PASIVA
Stalna sredstva	130,000	Sopstveni kapital	140,000
Žiro-račun	80,000	Dugoročni kredit	30,000
Gotovi proizvodi	60,000	Kratkoročni kredit	20,000
		UTICAJ EKONOMSKIH PROMENA NA IMOVINU PREDUZEĆA Ekonomske promene su oni poslovni događaji koji utiču na imovinu preduzeća, bilo da menjaju njenu visinu i sastav ili samo sastav. Kako je imovina preduzeća predstavljena u bilansu, to svaka promena koja nastane nakon sastavljanog bilansa menja i bilans, te se ekonomske promene u literaturi često označavaju i kao bilansne promene. OGLAS> Ukoliko se posmatra delovanje promena na celinu imovine preduzeća tada se mogu utvrditi četiri (4) osnovne grupe ekonomskih promena: 1. promene koje povećavaju aktivu i pasivu za isti iznos, 2. promene koje smanjuju aktivu i pasivu za isti iznos, 3. promene koje menjaju sastav aktive, a pasivu ostavljaju nepromenjenom i 4. promene koje menjaju sastav pasive, dok aktiva njime nije tangirana. 1. Povećanje aktive i pasive za isti iznos može nastati usled: » povećanja uloga vlasnika, » zaduženja kod poverilaca i » usled prihoda. Za ovu grupu promena je zajedničko da dovode do povećanja nekog oblika imovine preduzeća i da za isti iznos povećavaju neki od izvora, što znači da povećavaju bruto imovinu preduzeća. Povećanje uloga osnivača preduzeća povećava i bruto i neto imovinu preduzeća.Vlasnik preduzeća može svoj ulog povećati bilo uplatom gotovina na račun preduzeća bilo unošenjem neke stvari, što će dovesti do povećanja gotovine na račun preduzeća, bilo unošenjem neke stvari, što će dovesti do povećanja odgovarajućeg oblika aktive, a na strani izvora će biti povećan sopstveni kapital preduzeća. Povećanje uloga osnivača povećava i bruto i neto imovinu preduzeća.Ukoliko se preduzeće zadužilo kod banke, na primer, uplatom odobrenog kredita, preduzeću će se povećati aktiva, ali će se za isti iznos povećati i njegove obaveze, koje su deo pasive. Znači, zaduženje kod poverilaca povećava bruto imovinu preduzeća, ali neto imovina preduzeća ostaje nepromenjena. ( Još ponešto o kretanjima u bilansu preduzeća (iz jedne hrvatske skripte) :BILANČANA KRETANJA-centripetalno kretanje- povećava se aktiva i pasiva, dolazi iz okruženja u poduzeće, uvećava zbroj bilance-centrifugalno-smanjuje se aktiva i pasiva, iz posuzeća u okruženje, smanjuje zbroj bilance-koncentrično-aktiva se smanjuje i povećava unutar poduzeća, ne mijenja zbroj bilance ali se mijenja struktura unutar imovine tj. aktive-periferno-u pasivi istovremeno povećanje i smanjenje, u okruženju, ne mijenja se zbroj bilance ali se mijenja struktura pasive tj obveze i kapitala. ) Prihodi – sva povećanja imovine (aktive) proistekla iz poslovanja bez obaveze vraćanja. Prihodi povećavaju aktivu ali i sopstveni kapital preduzeća. Najveći deo prihoda dolazi od PRODAJE roba ili usluga na tržištu. Prihod od prodaje je prodajna vrednost prodatih proizvoda, robe ili usluga na tržištu. Prihodi povećavaju bruto i neto imovinu preduzeća. ( Još jedna definicija prihoda : prihodi-povećanje ekonomskih koristi u obračunskom razdoblju u obliku povećanja imovine ili smanjenja obaveza što ima za posljedicu povećanje kapitala, osim povećanja koje proizlazi iz uplate vlasnika. ) 2. Smanjenje aktive i pasive za isti iznos nastaje po osnovu:» smanjenja uloga vlasnika, » razduženja kod poverilaca i » rashoda.Povlačenje dela uloga vlasnika koji su uložili u preduzeće smanjuje se ne samo bruto imovina već i neto imovina preduzeća. Isplata obaveza smanjuje gotovinu na računu preduzeća, i dovodi do smanjenja obaveza u pasivi. Razduženje kod poverilaca smanjuje bruto imovinu preduzeća, ali neto imovina ostaje nepromenjena. Rashodi – to su sva smanjenja aktive proistekle iz poslovanja bez mogućnosti naknade. Rashodi pored smanjenja aktive smanjuju i sopstveni kapital u pasivi. Rashodi mogu biti izazvani različitom poslovnim događajima, najveći deo rashoda, kao i prihoda nastaje po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga. Pri prodaji gotovih proizvoda rshode predstavljaju ona ulaganja koja je preduzeće moralo izvršiti da bi proizvelo i prodalo gotove proizvode. Rashodi smanjuju i bruto i neto aktivu preduzeća. 3. Treću grupu ekonomskih promena čine sve one promene koje ne menjaju visinu aktive, već samo njen sastav, a pasivu uopšte ne tangiraju. To su promene usled kojih se jedan oblik imovine pretvara u drugi, na primer, kupovina za gotovo zaliha, naplata potraživanja od kupaca, završetak proizvodnje gotovih proizvoda i sl. 4. Četvrtoj grupi ekonomskih promena pripadaju promene koje smanjuju jednu vrstu obaveza, a drugu povećavaju, kao što je pretvaranje kratkoročnih kredita u dugoročni, na primer. One menjaju samo sastav pasive, aktiva i bruto imovina i; gotovo po pravilu; neto imovina, ostaju nepromenjene. Navedena četiri tipa ekonomskih promena utvrdili smo na osnovu njihovog dejstva na celinu imovine preduzeća, a ova podela se smatra najnižim stepenom njihovog rasčlanjivanja.Da bi se uočilo delovanje ekonomskih promena na celinu i delove imovine, odnosno bilansa, uobičajeno je da se ekonomske promene klasifikuju prema njihovom delovanju na aktivu, kapital i obaveze.Za te potrebe se bilansna jednakost A=P ( aktiva = pasiva ), rasčlanjava tako da glasi A= K+O ( aktiva = kapital + obaveze ). Pasiva se dakle, rasčlanjava na sopstveni kapital i obaveze, odnosno pozajmljeni kapital. Berza, investicioni i penzioni fondovi , 23 2008 12:07:07 +0200 Linkovi: Dešavanja na Belex-u Edukacija Komentari... , 21 2008 15:34:45 +0200 BLIC On Line Hranu kupuju na grame i komad Uobičajena slika u niškim prodavnicama je da mušterija zatraži 100 grama sira ili mesa i jedan paradajz! Kupovina namirnica na kilogram za mnoge Nišlije je davno prošlo vreme, a život na grame svakodnevica zaposlenih, koji zarađuju u proseku 25.882 dinara i penzionera sa prosečnim primanjima od 16.160 dinara... 11.4.2008. Kada pročitam ovako nešto, nakon tuge i saosećanja sa „trnzicionim gubitnicima“ (kako ih od „milošte“, zovu razni Vladini službenici i pojedine NVO) osetim veliki gnev prema nesposobnoj Vladi Republike Srbije. Vlada koja predstavlja utočište tajkuna, bekstvo od krivične odgovornosti i vrhunski nepotizam, nije u stanju da reši osnovna pitanja građana. Maskirajući svoju nesposobnost bacaju prašinu u oči ispraznim pričama o šargarepi koja nas čeka u EU ili opravdanu borbu za teritorijalni integritet Srbije koriste za stranačke promocije. Blic On Line Gorka zabava Mirjana Bobić-Mojsilović \| 11.04.2008 Slučajno sam sinoć, šarajući po TV kanalima, nabasala na pravi „biser“ savremene pop kulture, na nešto što predstavlja suštinu današnje TV zabave za mlade. Emisija na MTV kanalu ima ideju da se mladi kroz zabavu upoznaju i zavole - radi se o nekoj vrsti režiranog rialiti programa u kome jedna devojka među mnogim kandidatima bira jednog sa kojim će na kraju „ostati“. Ali ovoga puta devojka bira između jednog mladića i jedne devojke. Malo se ljubi sa njim, malo sa njom. U celu priču su na kraju uključeni i roditelji kandidata, koji su tu da podrže svoju decu „u borbi za ljubav“, ali i za mesto pod televizijskim suncem. Inače, devojka koja bira kandidate za ljubav, navodno živi u raskošnoj kući, pije šampanjac, ima bazen, ali i šipku za striptiz u sobi za zabavu. Na kraju ipak bira mladića, dok očajnoj gubitnici, lezbijki mora da otkaže ljubav poručujući svima da je sa njom imala najbolje i od muškarca i od žene. 11.4.2008. Gosp. Mojsilovic, Strašno ste me razočarali! Umesto da na sva usta hvalite ovakav program da se divite vrhunskim umetničkim dostignućima, da uživate u lucidnim komentarima ukućana Velikog Brata vi osipate drvlje i kamenje na ovu emisiju! Cinizam na stranu, zaista ste u pravu kada, opravdano kritikujete jednu ovakvu emisiju. Preko glave mi je programa koji veličaju ljudske nastranosti, propagiraju da je sve dozvoljeno u borbi za novac i novac kao jedinu pravu i istinsku vrednost. Moralni sunavrat ovog društva vidljiv je na svakom koraku: kockarnice i kladionice na svakom koraku, unižavanje poradice kao osnovne ćelije društva, napadi na moralni autoritet Srpske Pravoslavne Crkve... Na svakom građaninu je da učini sve da se odbarani od moralnih nula, emisija i kometara koje vređaju ljudsku logiku i dostojanstvo. Vrhunske evropske vrednosti su ljubav prema otadžbini, istinoljubivost i pravičnost. Dok jedna TV stanica za sebe smatra da ima pravo na monopol evropskih vrednosti, ja joj odlučno ogovaram: Ako je Evropa ono kako vi pokušavate da je predstavite, ja je se sa gnušanjem odričem! Moja besmrtna duša mi je važnija! Komentari... , 21 2008 15:34:14 +0200 BLIC On Line Hranu kupuju na grame i komad Uobičajena slika u niškim prodavnicama je da mušterija zatraži 100 grama sira ili mesa i jedan paradajz! Kupovina namirnica na kilogram za mnoge Nišlije je davno prošlo vreme, a život na grame svakodnevica zaposlenih, koji zarađuju u proseku 25.882 dinara i penzionera sa prosečnim primanjima od 16.160 dinara... 11.4.2008. Kada pročitam ovako nešto, nakon tuge i saosećanja sa „trnzicionim gubitnicima“ (kako ih od „milošte“, zovu razni Vladini službenici i pojedine NVO) osetim veliki gnev prema nesposobnoj Vladi Republike Srbije. Vlada koja predstavlja utočište tajkuna, bekstvo od krivične odgovornosti i vrhunski nepotizam, nije u stanju da reši osnovna pitanja građana. Maskirajući svoju nesposobnost bacaju prašinu u oči ispraznim pričama o šargarepi koja nas čeka u EU ili opravdanu borbu za teritorijalni integritet Srbije koriste za stranačke promocije. Blic On Line Gorka zabava Mirjana Bobić-Mojsilović \| 11.04.2008 Slučajno sam sinoć, šarajući po TV kanalima, nabasala na pravi „biser“ savremene pop kulture, na nešto što predstavlja suštinu današnje TV zabave za mlade. Emisija na MTV kanalu ima ideju da se mladi kroz zabavu upoznaju i zavole - radi se o nekoj vrsti režiranog rialiti programa u kome jedna devojka među mnogim kandidatima bira jednog sa kojim će na kraju „ostati“. Ali ovoga puta devojka bira između jednog mladića i jedne devojke. Malo se ljubi sa njim, malo sa njom. U celu priču su na kraju uključeni i roditelji kandidata, koji su tu da podrže svoju decu „u borbi za ljubav“, ali i za mesto pod televizijskim suncem. Inače, devojka koja bira kandidate za ljubav, navodno živi u raskošnoj kući, pije šampanjac, ima bazen, ali i šipku za striptiz u sobi za zabavu. Na kraju ipak bira mladića, dok očajnoj gubitnici, lezbijki mora da otkaže ljubav poručujući svima da je sa njom imala najbolje i od muškarca i od žene. 11.4.2008. Gosp. Mojsilovic, Strašno ste me razočarali! Umesto da na sva usta hvalite ovakav program da se divite vrhunskim umetničkim dostignućima, da uživate u lucidnim komentarima ukućana Velikog Brata vi osipate drvlje i kamenje na ovu emisiju! Cinizam na stranu, zaista ste u pravu kada, opravdano kritikujete jednu ovakvu emisiju. Preko glave mi je programa koji veličaju ljudske nastranosti, propagiraju da je sve dozvoljeno u borbi za novac i novac kao jedinu pravu i istinsku vrednost. Moralni sunavrat ovog društva vidljiv je na svakom koraku: kockarnice i kladionice na svakom koraku, unižavanje poradice kao osnovne ćelije društva, napadi na moralni autoritet Srpske Pravoslavne Crkve... Na svakom građaninu je da učini sve da se odbarani od moralnih nula, emisija i kometara koje vređaju ljudsku logiku i dostojanstvo. Vrhunske evropske vrednosti su ljubav prema otadžbini, istinoljubivost i pravičnost. Dok jedna TV stanica za sebe smatra da ima pravo na monopol evropskih vrednosti, ja joj odlučno ogovaram: Ako je Evropa ono kako vi pokušavate da je predstavite, ja je se sa gnušanjem odričem! Moja besmrtna duša mi je važnija! Vesti iz Sveta , 11 2008 11:27:50 +0200 Suđenje Šešelju, Milošević je umro kao nevin čovek! , 24 2008 10:48:03 +0100 "Nadam se da ću umreti nevin kao Milošević" 6. mart 2008. Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, optužen za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, izjavio je u četvrtak na suđenju pred Haškim tribunalom da se "nada da će umreti nevin kao (bivši predsednik Srbije Slobodan) Milošević". Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Mladena Kulića, Šešelj je predočavao izjave osoba koje je Kulić spomenuo u svom glavnom iskazu o zločinima nad hrvatskim civilima u selu Voćin u zapadnoj Slavoniji, u zimu 1991. Te osobe negirale su Kulićevo svedočenje da su dobrovoljci SRS bili umešani u te zločine, a tadašnji komandant Teritorijalne odbrane u Voćinu Rajko Bojčić tvrdio je, u izjavi koju je Šešelj predočio, da je u zlodela bio umešan sam Kulić što je svedok negirao. Posle prigovora tužioca Derila Mandisa da to nije pravilno zato što ne postoje dokazi o autentičnosti i pouzdanosti tih izjava, Šešelj je uzvratio da je to u skladu sa sudskom praksom Tribunala koju je na suđenju Miloševiću primenjivao tužilac Džefri Najs. Sudija Fabricija Latanci je zatim optuženog uputila da se ne može pozivati na proces protiv Miloševića zato što nije doneta presuda, a "Milošević je umro nevin". "I ja se nadam da ću umreti nevin kao Milošević", uzvratio je Šešelj, tvrdeći da se tužioci oslanjaju na dokumente iz nedovršenih procesa pred Tribunalom. Milorad Čavić suspendovan?!!! , 22 2008 18:49:35 +0100 Milorad Čavić suspendovan zbog nošenja majice Kosovo je Srbija. Besmisleno, zar ne?! Šta je sledeće, kažnjavanje zbog pokazivanja tri prsta, oštar ukor zbog poljupca više (Srbi, se ljube prilikom pozdravljanja najmanje 3 puta), i sablažnjavanje ako spomenemo Šljivovicu, Guču, opanke, gusle... Bez veze, kad vam kažem... By ekonopolis at 2008-03-22 Milorade, ti si svetao primer kako se bori za otadžbinu! By Ekonopolis at 2008-03-22 Evropa, da ili ne , 07 2008 20:37:59 +0100 Dulić: Podneću ostavku ako se usvoji rezolucija radikala Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je večeras da će podneti ostavku ako parlament bude usvojio rezoluciju o teritorijalnom integritetu Srbije i odnosima sa Evropskom unijom koju je predložila Srpska radikalna stranka (SRS). Komentar: Napori da se sporna rezolucija pronađe na internetu i objavi na blogu, nije urodila plodom. Danas, kada i treba da počne sednica Parlamenta, znaće se mnogo više. Ostaje mučan utisak, da kako se god okrene, Srbija je na gubitku. Kosovo i Metohija su okupirani,a iz administracije Evropske Unije stižu, neuverljive izjave, o "sigurnoj evropskoj budućnosti Srbije". Nesporno je da je građanima potreban sporazum sa EU. Želimo putovati, imati više plate, jednom rečju biti zadovoljniji životom. Ali, da li je cena prevelika? Po mom skromnom uverenju, teritorija, sama za sebe, još bi se i dala preboleti. Šta je onim što čini jedan narod onim što jeste?... Pogledajmo ovako: ako pojedincu oduzmete ono što ga determiniše kao čoveka, ljudsku jedinku (ma šta to bilo) , šta ostaje od njega? Gola ljuštura, telo bez duše i smisla. Vratimo se sada na Kosovo i Metohiju. Lično, nikada tamo nisam bio, a verovatno i neću. Moj gubitak. Znam. Ali, sa velikim interesovanjem sam čitao istoriju Srba. Odakle smo došli, ko su bili prvi vladari, loza Nemanjića, pa sve do skorih događaja. Oduzmite Narodu to istorijsko sećanje, naterajte ga da potisne vekove svog postojanja i dobićete frustacije, konfuziju i otpor. Nisam ekstrem, naravno da želim bolji život, puno dece i putovanja. Ali cena? Da li je "ulaznica" za bolji život prevelika? E, to će morati svako od nas sam da proceni... Glasajte na link: Da li ste ili ne za ulazak Srbije u EU? View Poll \|View Results Ostale ankete. Klikni ovde! Plata guvernera 412.175 RSD , 03 2008 20:09:03 +0100 Anketa! Da li je plata guvernera prevelika?... „Ne stidim se svoje plate“ Povodom javnog objavljivanja zarade guvernera NBS od 412.175 dinara, i brojnih komentara, Radovan Jelašić je istakao „da se svoje plate ne stidi“. - Mislim da je pitanje zašto druge institucije ne smatraju da treba da povećaju transparentnost primanja. Bilo je komentara da oni koji sede u Skupštini i nadziru rad guvernera primaju mnogo manje. Mogu samo da kažem da NBS nadzire banke, a da ja kao guverner imam dva-tri puta manju zaradu od generalnih direktora banaka. Ostale ankete. Klikni ovde! Zabeleške iz računovodstva , 27 2008 18:01:15 +0100 Objavljujem ove lične zabeleške, kao sredstvo za edukaciju investitora početnika a može i u manjoj meri pomoći studentima ekonomije u obradi predmeta Računovodstvo. Korišćena literatura: -"Finansijsko računovodstvo" Prof.Dr. Radiša Radovanović Prof.Dr. Kata Škarić-Jovanović -Razni internet sajtovi Posetite sledeći link: Zabeleške iz računovodstva Onamo `namo , 31 2007 17:52:39 +0200 Onamo 'namo Himna Kralja Nikole (Crna Gora) Onamo, 'namo, za brda ona Govore da je razoren dvor Mojega cara; onamo vele bio je negda junački zbor. Onamo, 'namo, da viđu Prizren Tamo je moje, doma ću doć' Starina mila, tamo me zove Tu moram jednom oružan proć'. Onamo, 'namo, sa razvalina dvorova carskih vragu ću reć' "S ognjišta milog bježi mi, kugo, zajam ti moram vraćati već'!" Onamo, 'namo, za brda ona kazuju da je zeleni gaj pod njim se dižu Dečani sveti; molitva u njih prisvaja raj. Onamo, 'namo, za brda ona, gdje nebo plavo savija svod; na srpska polja, na polja bojna, onamo braćo, spremajmo hod! Onamo, 'namo, za brda ona, pogažen konj'ma klikuje Jug: "U pomoć, djeco, u pomoć, sinci, svetit' me starca - svet vam je dug Onamo, 'namo, sablji za stara njegova rebra da tupim rez po turskim rebrim'; da b'jednoj raji njom istom s ruku res'jecam vez! Onamo, 'namo, za brda ona, Milošev, kažu, prebiva grob! Onamo pokoj dobiću duši, kad Srbin više ne bude rob. Još jedan primer otimačine , 29 2007 18:37:04 +0200 Kako tajkuni zaobilaze, nekažnjeno, propise Republike Srbije. Još jednom se nameće pitanje zašto država ne posegne za odlučnijim merama u borbi protiv kriminala? Zašto ne dolazi do oduzimanja nelegalno stečene imovine. Da li se zločin isplati u zemlji "Nebeskog Naroda"? Članak je u kompletu preuzet sa jednog informativnog sajta. BEOGRAD - Dogovori srpskih tajkuna odvijaju se po različitim scenarijima, ali im je glavna odlika da koriste sve zakonske šupljine kao i sporost, nesposobnost ili korumpiranost srpskih institucija da bi odradili posao što jeftinije. Obično čine jedan drugom usluge da na Berzi kupe „odvojeno“ do zakonskog limita od 25 odsto akcija samo da bi jedan od njih bez ponude za preuzimanje, odnosno daleko jeftinije, stekao kontrolni paket. Ispomažu se i posredstvom društava s ograničenom odgovornošću, gde unose akcije kao udele čime se izbegava konkurencija i Berza. Vezano za to priča se i da inostrani fond „Midlend risorsiz“ napušta Srbiju, a „bežanija“ je počela pre nekoliko meseci s prodajom mesne industrije „Karneks“ firmi „Ašmor“. Nedavno su prodali firmi „Invej“ Predraga Rankovića Peconija i vlasništvo od 40 odsto u Luci Pančevo i 68 odsto akcija ugostiteljskog preduzeća „Stari grad“. Ova vlasnička pretumbacija urađena je van Berze, preko „Siti porta“, društva sa ograničenom odgovornošću koje je 24. maja osnovao „Midlend“ na istoj adresi na kojoj je i sedište „Inveja“. U „Siti port“ je kao nenovčani kapital „Midlend“ uneo kao udele 73.921 akcija „Luke Pančevo“ i 95.063 akcija „Starog grada“. Posle toga je izvršena, kako se priča, za 28 miliona evra promena vlasnika, pa je umesto „Midlenda“, stopostotni osnivač „Siti porta“ sada zemunski „Invej“. Interesantno je da je Slaven Kantar poznat kao predstavnik „Midlenda“ za Srbiju i Crnu Goru i nadalje direktor „Siti porta“. HOROR u ZOO vrtu! , 22 2007 02:02:32 +0200 Prosto je neverovatno koliko počinjemo da ličimo na jedno klasično društvo sa zapada. To se može videti u širenju potrošačkog mentaliteta, stvaranju „potrošača“, konzumenata. To se vidi po ekonomiji koja se sve više širi i otvara prema svetu. A pogotovo se može videti po tome što fenomen „žute štampe“ poprima razmere epidemije! Osvrnuću se skorašnji slučaj užasne sudbine mladića koji je život skonačao u raljama sibirskih medveda od milja nazvanih Miša i Maša! Divna imena za divlje ubice! Kažu, u prirodi su sasvim pitomi, skoro da ih možeš pomaziti po crnom, gustom krznu, glatkom kao tepih. Izgleda da nije tako. Proradili su instikti, borba za opstanak i žrtva, nesretni mladić, nije imao šanse! Užasni prizori raskomadanog tela mučiše nas nekoliko dana, digavši se ujedno i medijska hajka na (ovog puta od strane novinara prema drugim novinarima) koji su objavili sliku, na kome unesrećenik leži u kavezu! Užasan prizor! Veoma me je potresao kada sam ga ugledao na središnjim stranicama Večernjih novosti! Takođe, u meni se probudilo i ogorčenje na takav vid novinarstva! Jezive slike, prikazane bez ikakve cenzure! Prve misli mi bejahu : kako ih nije sramota, da na takvoj nesreći zarađuju... šta će pomisliti majka, otac ili devojka nesretnika sudbine... Zapitajmo se, i neka nam ovaj tužni slučaj bude za nauk; gde je granica objektivnog informisanja a gde mesto gde treba povući crtu i reći: Ova linija predstavlja ljudsku čast i dostojanstvo! Ona se ne prelazi! Naši „žuti“ mediji očigledno ne znaju za tu granicu. Profit je jedino što ih motiviše! Ima mnogo razloga da se ozbiljno povede rasprava u našem društvu o moralu. Na televiziji se puštaju filmovi puni nasilja, ne bira se vreme kada će se prikazati slike raskomadanih ljudi na ulicama Bagdada ili utopljenih u poplavama u Kini. Tome se mora stati na put. Naša deca, mladi koji tek stupaju na scenu života, ne smeju biti izloženi takvom nasilju inače ćemo stvarati generacije bezosećajnih ličnosti, bez trunke saosećanja za druge. Jednostavno, takva koncentracija nasilja će izazvati određeni vid ravnodušnosti, otuđenosti i nezainteresovanošću za ljudsku patnju. Smatram da određena doza saosećanja mora biti utkana u mlade, neiskvarene duše. Vreme je ozbiljnu akciju, kako na državnom nivou, tako i na nivou porodice gde će deci biti prezentovane hrišćanske vrednosti kao načela na kojima počiva ovo društvo. Početak jednog divnog prijateljstva.... , 10 2007 03:22:55 +0200 Ovako počinje kraj jednog starog filma. Da li je kraj nečega dovoljno dobro za početak nečega... To je pitanje. Sve u svemu Dosta je kasno, spava mi se, a u ovim trenucima mogu da se pricaju samo gluposti. Blog nije namenjen široj blog-erskoj populaciji. Nešto za moju dušu i svih mojih, dragih prijatelja!

Dan za danom

12 tipova ekonomskih promena

Berza, investicioni i penzioni fondovi

Komentari...

Komentari...

Vesti iz Sveta

Suđenje Šešelju, Milošević je umro kao nevin čovek!

Milorad Čavić suspendovan?!!!

Evropa, da ili ne

Dulić: Podneću ostavku ako se usvoji rezolucija radikala

Plata guvernera 412.175 RSD

Zabeleške iz računovodstva

Onamo `namo

Još jedan primer otimačine

HOROR u ZOO vrtu!

Početak jednog divnog prijateljstva....