12 tipova ekonomskih promena

, 05 2008 21:35:13 +0200

Nastavak od Uticaj ekonomskih promena na imovinu preduzeća.

U bilansu je primenjena osnovna računovodstvena jednačina:IMOVINA = OBAVEZE + KAPITALTa jednačina predstavlja osnovno obeležje bilansa: BILANSNA RAVNOTEŽA.Podaci o stanju imovine, obaveza i kapitala na određeni dan uzimaju se (prepisuju) sa konta glavne knjige.Iz ove jednačine proizilazi da se kapital izračunava na sledeći način:KAPITAL = IMOVINA – OBAVEZE Polazeći od navedenog kriterijuma moguće je identifikovati dvanaest tipova ekonomskih promena i to:

№:	Ekonomske promene:	A =	K + O(pasiva)
1.	Povećanje uloga osnivača	+	+
2.	Smanjenje uloga osnivača	-	-
3.	Zaduženje kod poverilaca	+		+
4.	Razduženje kod poverilaca	-		-
5.	Izmene u sastavu aktive	±		-
6.	Izmene u sastavu pasive		±	±
7.	Prihodi od prodaje	+	+
8.	Rashodi od prodaje	-	-
9.	Vanredni prihodi	+	+
10.	Vanredni rashodi	-	-
11.	Smanjenje obaveza usled prihoda		+	-
12.	Povećanje obaveza usled rashoda		-	+

Prvih osam ( 8 ) promena su one promene koje su se javile i pri prethodnoj klasifikaciji, samo su sada date rasčlanjeno. Nove su, zapravo, samo poslednje četiri grupe promena.Prihodi i rashodi koji se javljaju u vezi sa prodajom bilo proizvoda, roba ili usluga su ovde izdvojeni od vanrednih prihoda. Razlozi za njihovo izdvajanje treba tražiti u okolnosti da između ovih prihoda i rashoda postoji čvrsta korelaciona veza. Naime, svaki prihod od prodaje je praćen rashodima. Takva povezanost ne postoji kod ostalih vrsta prihoda i rashoda, tako između vanrednih prihoda u koje se ubrajaju viškovi, primljeni pokloni i sl. I vanrednih rashoda koje čine manjkovi, dati pokloni i štete ne postoji nikakva međusobno povezanost. Ovo treba imati u vidu kada se ocenjuje njihov uticaj na sopstveni kapital. Kada je reč o prihodima i rashodima na osnovu prodaje, tada će sopstveni kapital biti povećan samo za razliku između prihoda i rashoda, ako su prihodi veći od rashoda, odnosno smanjen za njihovu razliku ako su rashodi veći od prihoda.Kod vanrednih prihoda, budući da nema rashoda koji su s njima povezani sopstveni kapital se povećava za ceo iznos prihoda, odnosno ako nastupi vanredni rashod sopstveni kapital će biti smanjen za pun iznos nastalog vanrednog rashoda jer nema prihoda iz koga bi on bio pokriven. Smanjenje obaveza usled prihoda:Promena pod rednim brojem 11 je složena promena. Ona se sastoji od dve proste promene: a) od izmirenja obaveza i b) od priliva novca po osnovu prihoda.Pri definisanju prihoda je istaknuto da prihodi povećavaju aktivu, to je konačno dejstvo svakog prihoda. Ponekad prihodi, u trenutku svog nastanka, međutim, ne povećavaju aktivu, već dovode do smanjenja obaveza, dok povećanje aktive nastaje tek onda kada se obaveza izmiruje. Isplaćeni iznos na ime izmirenja obaveze je u tom slučaju niži za iznos nastalog prihoda. Primer za promenu 11: Dobavljaču koji je zakasnio sa isporukom, je na ime penala, u skladu sa ugovorom zaračunato 1,000 RSD, o čemu je obavešten knjižnim pismom. Zaračunati penali predstavljaju za preduzeće vanredni prihod. Ovaj vanredni prihod ima za posledicu smanjenje obaveze prema dobavljačima i povećanje sopstvenog kapitala. Povećanje obaveza usled rashoda:Promena pod rednim brojem 12 je nepotpuna, jer iskazuje samo povećanje rashoda i obaveza, ali ne i isplatu obaveza. Konačno dejstvo svakog rashoda je smanjenje aktive. Privremeno, međutim, rashodi, mogu povećati obaveze, dok će do smanjenja aktive doći u trenutku isplate obaveza, jer će i isplaćeni iznos biti veći za iznos nastalog rashoda. Primer za promenu 12: Zbog neblagovremenog plaćanja obaveze prema dobavljaču, prema njegovom knjižnom pismu za zateznu kamatu je zaračunato preduzeću 2,000 RSD. Ovaj finansijski rashod smanjuje sopstveni kapital i povećava obaveze prema dobavljačima. U sledećem primeru pratiću dejstvo, svake od opisanih promena, na imovinu preduzeća ovim sukcesivnim bilansima. Preduzeće „N“ ima na dan 1.1.2007. sledeća srdstva i izvore iskazane u bilansu:

BILANS 0
AKTIVA		PASIVA
Stalna sredstva	100,000	Sopstveni kapital	110,000
Žiro-račun	50,000	Kratkoročni kredit	20,000
Gotovi proizvodi	60,000	Obaveze prema dobavljačima	80,000
	210,000		210,000

Na ime povećanja osnivačkog uloga, vlasnik preduzeća je uplatio na račun preduzeća 50,000 RSD. Ova ekonomska promena pripada prvoj grupi ekonomskih promena i tangira gotovinu na žiro-računu i kapital vlasnika – sopstveni kapital.

BILANS 1
AKTIVA		PASIVA
Stalna sredstva	100,000	Sopstveni kapital	160,000
Žiro-račun	100,000	Kratkoročni kredit	20,000
Gotovi proizvodi	60,000	Obaveze prema dobavljačima	80,000
	260,000		260,000

Sa žiro-računa je ispaćeno 20,000 RSD na ime povlačenja dela uloga od strane vlasnika. Promena ima za posledicu smanjenje gotovine i smanjenje sopstvenog kapitala.

BILANS 2
AKTIVA		PASIVA
Stalna sredstva	100,000	Sopstveni kapital	140,000
Žiro-račun	80,000	Kratkoročni kredit	20,000
Gotovi proizvodi	60,000	Obaveze prema dobavljačima	80,000
	240,000		240,000

Iz odobrenog dugoročnog kredita kupljena je mašina čija je vrednost 30,000 RSD. Stalna sredstva se usled nabavke mašina povećavaju kao i obaveze prema banci po osnovu dugoročnog kredita.

BILANS 3

AKTIVA

PASIVA

Stalna sredstva

130,000

Sopstveni kapital

140,000

Žiro-račun

80,000

Dugoročni kredit

30,000

Gotovi proizvodi

60,000

Kratkoročni kredit

20,000

UTICAJ EKONOMSKIH PROMENA NA IMOVINU PREDUZEĆA

Ekonomske promene su oni poslovni događaji koji utiču na imovinu preduzeća, bilo da menjaju njenu visinu i sastav ili samo sastav. Kako je imovina preduzeća predstavljena u bilansu, to svaka promena koja nastane nakon sastavljanog bilansa menja i bilans, te se ekonomske promene u literaturi često označavaju i kao bilansne promene.

OGLAS>

Ukoliko se posmatra delovanje promena na celinu imovine preduzeća tada se mogu utvrditi četiri (4) osnovne grupe ekonomskih promena:

1. promene koje povećavaju aktivu i pasivu za isti iznos,

2. promene koje smanjuju aktivu i pasivu za isti iznos,

3. promene koje menjaju sastav aktive, a pasivu ostavljaju nepromenjenom i

4. promene koje menjaju sastav pasive, dok aktiva njime nije tangirana.

1. Povećanje aktive i pasive za isti iznos može nastati usled: » povećanja uloga vlasnika, » zaduženja kod poverilaca i » usled prihoda. Za ovu grupu promena je zajedničko da dovode do povećanja nekog oblika imovine preduzeća i da za isti iznos povećavaju neki od izvora, što znači da povećavaju bruto imovinu preduzeća. Povećanje uloga osnivača preduzeća povećava i bruto i neto imovinu preduzeća.Vlasnik preduzeća može svoj ulog povećati bilo uplatom gotovina na račun preduzeća bilo unošenjem neke stvari, što će dovesti do povećanja gotovine na račun preduzeća, bilo unošenjem neke stvari, što će dovesti do povećanja odgovarajućeg oblika aktive, a na strani izvora će biti povećan sopstveni kapital preduzeća. Povećanje uloga osnivača povećava i bruto i neto imovinu preduzeća.Ukoliko se preduzeće zadužilo kod banke, na primer, uplatom odobrenog kredita, preduzeću će se povećati aktiva, ali će se za isti iznos povećati i njegove obaveze, koje su deo pasive. Znači, zaduženje kod poverilaca povećava bruto imovinu preduzeća, ali neto imovina preduzeća ostaje nepromenjena. ( Još ponešto o kretanjima u bilansu preduzeća (iz jedne hrvatske skripte) :BILANČANA KRETANJA-centripetalno kretanje- povećava se aktiva i pasiva, dolazi iz okruženja u poduzeće, uvećava zbroj bilance-centrifugalno-smanjuje se aktiva i pasiva, iz posuzeća u okruženje, smanjuje zbroj bilance-koncentrično-aktiva se smanjuje i povećava unutar poduzeća, ne mijenja zbroj bilance ali se mijenja struktura unutar imovine tj. aktive-periferno-u pasivi istovremeno povećanje i smanjenje, u okruženju, ne mijenja se zbroj bilance ali se mijenja struktura pasive tj obveze i kapitala. ) Prihodi – sva povećanja imovine (aktive) proistekla iz poslovanja bez obaveze vraćanja. Prihodi povećavaju aktivu ali i sopstveni kapital preduzeća. Najveći deo prihoda dolazi od PRODAJE roba ili usluga na tržištu. Prihod od prodaje je prodajna vrednost prodatih proizvoda, robe ili usluga na tržištu. Prihodi povećavaju bruto i neto imovinu preduzeća. ( Još jedna definicija prihoda : prihodi-povećanje ekonomskih koristi u obračunskom razdoblju u obliku povećanja imovine ili smanjenja obaveza što ima za posljedicu povećanje kapitala, osim povećanja koje proizlazi iz uplate vlasnika. )

2. Smanjenje aktive i pasive za isti iznos nastaje po osnovu:» smanjenja uloga vlasnika, » razduženja kod poverilaca i » rashoda.Povlačenje dela uloga vlasnika koji su uložili u preduzeće smanjuje se ne samo bruto imovina već i neto imovina preduzeća. Isplata obaveza smanjuje gotovinu na računu preduzeća, i dovodi do smanjenja obaveza u pasivi. Razduženje kod poverilaca smanjuje bruto imovinu preduzeća, ali neto imovina ostaje nepromenjena. Rashodi – to su sva smanjenja aktive proistekle iz poslovanja bez mogućnosti naknade. Rashodi pored smanjenja aktive smanjuju i sopstveni kapital u pasivi. Rashodi mogu biti izazvani različitom poslovnim događajima, najveći deo rashoda, kao i prihoda nastaje po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga. Pri prodaji gotovih proizvoda rshode predstavljaju ona ulaganja koja je preduzeće moralo izvršiti da bi proizvelo i prodalo gotove proizvode. Rashodi smanjuju i bruto i neto aktivu preduzeća.

3. Treću grupu ekonomskih promena čine sve one promene koje ne menjaju visinu aktive, već samo njen sastav, a pasivu uopšte ne tangiraju. To su promene usled kojih se jedan oblik imovine pretvara u drugi, na primer, kupovina za gotovo zaliha, naplata potraživanja od kupaca, završetak proizvodnje gotovih proizvoda i sl.

4. Četvrtoj grupi ekonomskih promena pripadaju promene koje smanjuju jednu vrstu obaveza, a drugu povećavaju, kao što je pretvaranje kratkoročnih kredita u dugoročni, na primer. One menjaju samo sastav pasive, aktiva i bruto imovina i; gotovo po pravilu; neto imovina, ostaju nepromenjene. Navedena četiri tipa ekonomskih promena utvrdili smo na osnovu njihovog dejstva na celinu imovine preduzeća, a ova podela se smatra najnižim stepenom njihovog rasčlanjivanja.Da bi se uočilo delovanje ekonomskih promena na celinu i delove imovine, odnosno bilansa, uobičajeno je da se ekonomske promene klasifikuju prema njihovom delovanju na aktivu, kapital i obaveze.Za te potrebe se bilansna jednakost A=P ( aktiva = pasiva ), rasčlanjava tako da glasi A= K+O ( aktiva = kapital + obaveze ). Pasiva se dakle, rasčlanjava na sopstveni kapital i obaveze, odnosno pozajmljeni kapital.

Inovirani prospekti u 2008. godini - hronološki

, 17 2008 14:13:25 +0200

Radi uspešnog praćenja berzanskih kretanja, preduzeća koje vas interesuju i trgovanja, potrebno je svakodnevno pratiti koja preduzeća su inovirala svoje berzanske prospekte.

Ovde vam dajem spisak svih inoviranih prospekata od 11.3.2008., tj. od početka 2008. godine.

Inovirani prospekti:

Inovirani prospekti - 02. april 2008. godine

- Vojvođanka a.d. Ruma (VJRU)
- Fadip koncern a.d. Bečej (FDIP)
- Đorđe Zličić a.d. Đurđevo (DJZL)
- DTD Ribarstvo a.d. Petrovaradin (DRIB)
- Fabrika akumulatora Sombor a.d. Sombor (FSAK)
- TP Zvezda a.d. Zemun (TPZV)
- Ishrana a.d. Smederevo (ISHR)
- Leskovački sajam a.d. Leskovac (LESJ)
- Sloga a.d. Kovin (SLGK)
- Zemun a.d. Zemun (ZMUN)
- Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja (VDAV)
- Zavod za zavarivanje a.d. Beograd (ZVDZ)
- Župa turističko preduzeće a.d. Kruševac (ZUPK)
- PZP Požarevac a.d. Požarevac (PZPP)
- Jubmes banka a.d. Beograd (JMBN)
- Privredna banka a.d. Beograd (PRBN)
- Zdravlje a.d. Leskovac (ZDRV)
- Agrobanka a.d. Beograd (AGBN)
- Kelebija a.d. Kelebija (KLBJ)
- Energoprojekt Visokogradnja a.d. Beograd (EPVI)
- Žitopromet - mlin a.d. Senta (ZMSE)
- Zidar GP a.d. Surdulica (ZDAR)
- PKB Inshra a.d. Beograd (PINS)
- Banat seme a.d. Zrenjanin (BNTS)
- Vršački vinogradi a.d. Vršac (VRVI)
- Zlatibor gradnja a.d. Novi Sad (ZGNS)
- Mlinprodukt a.d. Ada (MPRO)
- Aroma a.d. Futog (ARMA)
- Igma a.d. Uljma (IGMU)
- Tekom a.d. Bačka Palanka (TKOM)
- Ciglana a.d. Titel (CGLT)
- Medifarm a.d. Beograd (MDFR)
- Petrovsky mlyn a.d. Bački Petrovac (PETM)
- Minel automatika a.d. Beograd (MNLA)
- Mesokombinat a.d. Leskovac (MSKO)
- Utva silosi a.d. Kovin (UTSI)

Inovirani prospekti - 01. april 2008. godine

- Spekta a.d. Beograd (SPKT)
- Hidrogradnja i erozija a.d. Požarevac (HIER)
- Donji Srem a.d. Pećinci (DSPC)
- Duropack a.d. Kruševac (DPKS)
- Jugometal a.d. Beograd (JGMT)
- Preduzeće za puteve Valjevo a.d. Valjevo (PPVA)
- Partizan Tekstil a.d. Čačak (PRTT)
- Kozara a.d. Banatsko Veliko Selo (KZRA)
- Alfa plam a.d. Vranje (ALFA)
- Čelik a.d. Bački Jarak (CEBJ)
- Jugoreklam inženjering a.d. Beograd (JRIN)
- Bečej prevoz a.d. Bečej (BECP)
- Telefonija a.d. Beograd (TLFN)
- Radnik a.d. Bačka Palanka (RDNK)
- Halas Jožef a.d. Ada (HLSJ)
- Metal a.d. Aranđelovac (MTLA)
- Beograd projekt a.d. Beograd (BGPR)
- Energoprojekt Entel a.d. Beograd (EPEN)
- Centroproizvod a.d. Beograd (CNTP)
- Ateks a.d. Beograd (ATEX)
- Kikindski mlin a.d. Kikinda (KIML)
- Zastava tapacirnica a.d. Kragujevac (ZTPC)
- Topola Livar a.d. Topola (TPLG)
- Minel automatika a.d. Beograd (MNLA)
- Tri grozda a.d. Beograd (TRIG)
- 5. oktobar a.d. Srpska Crnja (PTOK)
- Stari Grad GP a.d. Beograd (STRG)
- Makro Centar a.d. Jagodina (MKRC)
- Hotel Prag a.d. Beograd (PRAG)
- Nopal a.d. Bačka Palanka (NOPL, NOPLM)
- Jugofund a.d. Beograd (JFND)
- Imtel computers a.d. Beograd (IMTC)
- Ledenice a.d. Ivanjica (LEDE)
- Rumaplast.a.d. Ruma (RUPL)
- Geosonda istražno bušenje a.d. Beograd (GSIB)
- Hladnjača a.d. Čačak (HLCA)
- Duvan Čačak a.d. Čačak (DVCA)
- Blagoje Kostić - Crni Marko a.d. Pirot (BLAG)

Inovirani prospekti - 31.mart 2008. godine

- METALAC - PROLETER A.D. GORNJI MILANOVAC (PRGM)
- CENTROPROM A.D. BEOGRAD (CNPR)
- IZOPROGRES A.D. BEOGRAD (IZPR)
- INSTITUT ZA ZAŠTITU NA RADU A.D. NOVI SAD (IZZR)
- NAPREDAK A.D. ČAČAK (NPCA)
- BIGZ GRAFIČKO PREDUZEĆE A.D. BEOGRAD (BGZB)
- MESSER TEHNOGAS A.D. BEOGRAD (TGAS)
- PD ZAJEČAR A.D. ZAJEČAR (PDZA)
- FRIKOM A.D. BEOGRAD (FRKM)
- POTISJE A.D. NOVI BEČEJ (PTNB)
- NAFTAGAS MONTAŽA A.D. BEOGRAD (NFMO)
- ELEKTRODIZALICA A.D. BEOGRAD (ELDZ)
- BEOGRADELEKTRO A.D. BEOGRAD (BGEL)
- FSH JABUKA A.D. PANČEVO (FSHJ)
- UTP MORAVA A.D. ČAČAK (UTPM)
- KULATRANS A.D. KULA (KLAT)
- TIGAR A.D. PIROT (TIGR)
- MERKUR PROMET A.D. BEOGRAD (MRPR)
- VIŠNJICA DUĆANI A.D. BEOGRAD (VISD)
- SANDŽAK TRANS AUTOREMONT SERVIS A.D. NOVI PAZAR (STRA)
- FIRST GLOBAL BROKERS A.D. BEOGRAD (FGBB)

Inovirani prospekti - 25. mart 2008.godine

- MFP KIKINDA A.D. KIKINDA (MFPK)
- BAZAR A.D. NOVI SAD (BZAR)
- ZAVOD ZA EKONOMIKU DOMAĆINSTVA A.D. BEOGRAD (ZEDS)
- TERRA FORMATA A.D. SENTA (TERA)
- JEDINSTVO A.D. APATIN (JDAP)
- PIONIR A.D. SRBOBRAN (PION)
- JUGOHEMIJA A.D. BEOGRAD (JGHM)
- PALIĆ THU A.D. SUBOTICA (PATH)
- PROJEKTINVEST A.D. NOVI SAD (PRIV)
- ČELIK A.D. BEOGRAD (CLIK)
- NIVA A.D. NOVI SAD (NIVA)
- ORAHOVO A.D. NOVO ORAHOVO (ORHV)
- SANAD A.D. SANAD (SNAD)

Inovirani prospekti - 24. mart 2008. godine

- GHETALDUS A.D. NOVI SAD (GETL)
- AGROUNIJA A.D. INĐIJA (AGUN)
- ALPINE GRANIT A.D. LJUBOVIJA (ALPG)
- TISA A.D. SENTA (TSAS)
- DEDINJE A.D. BEOGRAD (DEDI)
- VOJVODINAŠPED A.D. NOVI SAD (VJSP)
- TOZA MARKOVIĆ A.D. KIKINDA (TMKI)
- SOMBORPUTEVI A.D. SOMBOR (SOMP)
- HIDROINVEST DTD A.D. NOVI SAD (HIDR)
- STOTEKS A.D.NOVI SAD (STOT)
- PROTEINKA A.D. ŠABAC (PRTN)

Inovirani prospekti - 21. mart 2008. godine

- LUKA BEOGRAD A.D. BEOGRAD (LBGD)
- TOPOLA A.D. KIKINDA (TPLK)
- FAD A.D. GORNJI MILANOVAC (FADG)
- GRADINA A.D. UŽICE (GRDN)
- KOMERCIJALNA BANKA A.D. BEOGRAD (KMBN;KMBNPB)
- ELEKTROŠUMADIJA A.D. MLADENOVAC (ELSM)
- VETPROM MEDICINSKO SNABDEVANJE A.D. BEOGRAD (VTMS)
- OBNOVA A.D. BEOGRAD (OBNV)
- SEBASTIJAN LIMARIJA JEDINSTVO A.D. BAČKA PALANKA (SLJD)
- INFORMATIKA A.D. BEOGRAD (INFM)
- DAHLIA A.D. BEOGRAD (DALI)
- ALPINE DOLOMIT A.D. PETROVAC NA MLAVI (ALPD)
- JUGOZAN PROMET A.D. BEOGRAD (JGZP)
- CEP A.D. BEOGRAD (CEPB)
- DANIBIUS A.D. NOVI SAD (DNBS)
- NAPREDAK A.D. STARA PAZOVA (NASP)
- NEOPROJEKT A.D. BEOGRAD (NEPR)
- SLAVICA PARAFARM A.D. SUBOTICA (SPRF)
- PODUNAVLJE A.D. ČELAREVO (PDCL)

Inovirani prospekti - 20. mart 2008. godine

- JOŠANICA A.D. NOVI PAZAR (JSNC)

19.3.2008.

- RAVNIŠTE A.D. KRUŠEVAC (RVNS)
- DELTA GENERALI REOSIGURANJE A.D. BEOGRAD (DLRE)
- PODUNAVLJE A.D. APATIN (PDNV)
- AMC ZVEZDA A.D. PANČEVO (AMCZ)

18.3.2008.

- DEVA A.D. KRUŠEVAC (DEVA)
- SRBIJA A.D. KRAGUJEVAC (SRBK)
- VIG VODOVOD I GREJANJE A.D. NOVI SAD (VIGV)
- SLOBODA A.D. NOVI PAZAR (SBNP)
- 7. JULI A.D. ČAČAK (SJCA)
- HIDROTEHNIKA HIDROENERGETIKA A.D. BEOGRAD (HDRT)

14.3.2008.

- KRISTAL A.D. BEOGRAD (KRST)
- BUDUĆNOST A.D. BEOGRAD (BUDU)
- OBUĆA A.D. BEOGRAD (OBCA)
- INTERSERVIS A.D. NOVI SAD (INTS)
- AMC ZVEZDA A.D. PANČEVO (AMCZ)
- AUTOKOMANDA A.D. BEOGRAD (ATKM)

12.3.2008.

- Hempro a.d. Beograd (HMBG)
- Elan a.d. Izbište (ELNI)
- Betonjerka a.d. Senta (BTNS)
- Agroseme a.d. Kikinda (AGSK)
- Gradex a.d. Čačak (GRDX)
- Poslovni centar Jošanica a.d. Novi Pazar (PCJS)
- Đuro Strugar a.d. Kula (DJST)
- PD Vojvodina a.d. Novo Miloševo (PDVJ)
- Veterinarski zavod Subotica a.d. Subotica (VZAS)

11.3.2008.

- SILA A.D. STARA MORAVICA (SILA)
- SOJA PROTEIN A.D. BEČEJ (SJPT)

Za više informacija idite na sajt Beogradske berze.

Banke u Srbiji

, 14 2008 09:51:55 +0200

Koja je banka favorit za Best Bye or Good Bye banku u 2008. godini?

Definitivno najmanji P/B ! Veoma likvidna.

Loša situacija u banci, menadžment banke pod ?. Good Bye?

Nizak P/E .

Visok ROE ! (Best Bye?)

Prostojan ROE.

Visok P/E (Good Bye?)

Podaci preuzeti sa sajta www.belex.rs , dana 12.4.2008.

AGBN
Tržišna kapitalizacija	12.142.528.712
EPS	n/a
PE	n/a
PB	0,83
ROE	n/a

AIKB
Tržišna kapitalizacija	54.135.349.122
EPS	567,26
PE	13,57
PB	2,13
ROE	15,68

Odlična likvidnost !

Pristojan P/E.

Visok ROE !

CYBN
Tržišna kapitalizacija	1.941.391.895
EPS	1.364,99
PE	9,97
PB	1,14
ROE	11,41

Nizak P/E (Best Bye?) !

Pristojan ROE.

CCNB
Tržišna kapitalizacija	6.279.104.800
EPS	2.911,76
PE	16,16
PB	1,74
ROE	10,75

Podrška države.

Visok ROE !

KMBN
Tržišna kapitalizacija	53.997.722.000
EPS	3.245,53
PE	19,10
PB	2,44
ROE	15,38

MTBN
Tržišna kapitalizacija	9.940.712.500
EPS	3.078,31
PE	9,91
PB	1,33
ROE	13,42

PRBN
Tržišna kapitalizacija	4.999.815.744
EPS	75,35
PE	28,61
PB	1,82
ROE	6,38

UNBN
Tržišna kapitalizacija	13.628.102.400
EPS	1.043,73
PE	27,59
PB	2,76
ROE	10,01

Banke u Srbiji

, 14 2008 09:51:06 +0200

Koja je banka favorit za Best Bye or Good Bye banku u 2008. godini?

Definitivno najmanji P/B ! Veoma likvidna.

Loša situacija u banci, menadžment banke pod ?. Good Bye?

Nizak P/E .

Visok ROE ! (Best Bye?)

Prostojan ROE.

Visok P/E (Good Bye?)

Podaci preuzeti sa sajta www.belex.rs , dana 12.4.2008.

AGBN
Tržišna kapitalizacija	12.142.528.712
EPS	n/a
PE	n/a
PB	0,83
ROE	n/a

AIKB
Tržišna kapitalizacija	54.135.349.122
EPS	567,26
PE	13,57
PB	2,13
ROE	15,68

Odlična likvidnost !

Pristojan P/E.

Visok ROE !

CYBN
Tržišna kapitalizacija	1.941.391.895
EPS	1.364,99
PE	9,97
PB	1,14
ROE	11,41

Nizak P/E (Best Bye?) !

Pristojan ROE.

CCNB
Tržišna kapitalizacija	6.279.104.800
EPS	2.911,76
PE	16,16
PB	1,74
ROE	10,75

Podrška države.

Visok ROE !

KMBN
Tržišna kapitalizacija	53.997.722.000
EPS	3.245,53
PE	19,10
PB	2,44
ROE	15,38

MTBN
Tržišna kapitalizacija	9.940.712.500
EPS	3.078,31
PE	9,91
PB	1,33
ROE	13,42

PRBN
Tržišna kapitalizacija	4.999.815.744
EPS	75,35
PE	28,61
PB	1,82
ROE	6,38

UNBN
Tržišna kapitalizacija	13.628.102.400
EPS	1.043,73
PE	27,59
PB	2,76
ROE	10,01

Belex Line i Belex 15 od početka godine.

, 16 2008 12:16:24 +0100

BELEX 15
BELEX 15
Datum	Vrednost	Promena	Promena %	Od početka 2008.
	Average	85.91	-0.78	-3.21
	Sum	2,233.7		-661.2


14.3.2008.	1589.33	-352.9	-18.17
7.3.2008.	1942.19	-146.9	-7.03
29.2.2008.	2089.11	-5.8	-0.28
22.2.2008.	2094.94	-41.0	-1.92
18.2.2008.	2135.91	-11.2	-0.52
8.2.2008.	2147.15	-59.3	-2.69
1.02.2008.	2206.42	132.9	6.41
25.1.2008	2073.52	-171.8	-7.65
18.1.2008	2245.28	-21.7	-0.96
11.1.2008	2266.95	16.5	0.73
4.1.2008	2250.48	2,250.5

BELEX LINE
BELEX LINE
Datum	Vrednost	Promena	Promena %	Od početka 2008.
	Average	142.25	-0.82	-2.22
	Sum	3,698.4		-777.3


14.3.2008.	2999.54	-342.3	-10.24
7.3.2008.	3341.83	-156.9	-4.49
29.2.2008.	3498.76	-24.5	-0.69
22.2.2008.	3523.22	-66.1	-1.84
18.2.2008.	3589.36	-57.3	-1.57
8.2.2008.	3646.63	-22.6	-0.62
1.02.2008.	3669.24	99.5	2.79
25.1.2008	3569.72	-196.5	-5.22
18.1.2008	3766.22	-25.3	-0.67
11.1.2008	3791.47	14.6	0.39
4.1.2008	3776.87	3,776.9

BELEX Sentiment na 93.08 poena

, 13 2008 09:29:43 +0100

BELEXsentiment za mart 2008. godine iznosi 93,08 poena

BELEXsentiment ostao je i peti mesec za redom u crvenoj zoni. U tih pet meseci i indeksi Beogradske berze beležili su pad, te se sa te strane posmatrajući, moglo i konstatovati da su očekivanja tržišnih učesnika bila i potvrđena na samom tržištu.

Martovski Belex sentiment je na za 33 odsto višem nivou od februarskog, koji je bio istorijski najniži, i mogao bi da ukaže na preokret, ili barem nedvosmisleno zaustavljanje trenda pada u kojem se tržište nalazi već poduže.

Pad indeksa i sveopšti negativan trend na tržištu praćen je znatnim padom prometa koji je u poređenju sa prva dva meseca prethodne godine prepolovljen. Ipak, februarsko usporavanje pada indeksa Belex15 ukazuje na povišenu izvesnost da je u aktuelnom političko-ekonomskom kontekstu indeks najlikvidnijih akcija "dotakao dno", ali bez paničnog stampeda dezinvestiranja.

In memoriam 3.5.2007.-?

, 28 2008 18:05:05 +0100

Belex 15

Godišnji Max (03.05.2007)	3.335,20
Godišnji Min (29.01.2008)	2.048,97
Istorijski Max (03.05.2007)	3.335,20

Približava se godišnjica od kako je index najboljih i najlikvidnijih hartija na beogradskoj berzi dostigao svoj maksimalni iznos. Korekcija, traje i dalje, a investitorima se sve ćešće postavlja pitanje: „Da li smo iz korekcije ušli u period recesije srpske privrede?“. Na to, složeno pitanje, neću pokušati odgovoriti.

Umesto toga, želim da podsetim kako je to izgledalo tog 3.5.2007. godine. Kolike su bile cene, koje su akcije bile najpopularnije kod investitora i o čemu se pričalo tog majskog dana...

RSD - Srednji kurs

USD/RSD 59,3590

EUR/RSD 80,7817

Akcija:	3.5.2007.	27.2.2008.	Razlika	%
AGBN	41,225	21,209	-20,016	-48.55
AIKB	14,719	9,276	-5,443	-36.98
BMBI	23,000	19,010	-3,990	-17.35
BNNI	70,500	45,000	-25,500	-36.17
ENHL	3,165	2,500	-665	-21.01
FIDL	3,300	3,000	-300	-9.09
FITO	9,600	10,000	400	4.17
IKRB	7,000	5,850	-1,150	-16.43
IMLK	2,825	2,311	-514	-18.19
KMBN	145,995	85,000	-60,995	-41.78
MTBN	64,884	38,600	-26,284	-40.51
SJPT	27,774	15,500	-12,274	-44.19
UNBN	47,675	34,566	-13,109	-27.50

Izabrao sam samo, po mom mišljenju, najiteresantnije akcije. Već na prvi pogled uviđa se koliko je tržište tih dana bilo pregrejano! Mnogo osporavana AGBN gotovo da ne odudara od sivila bankarskog sektora. I KMBN, ili kako se često za nju kaže : "Najbolja domaća banka", pretrpela je žestok pad vrednosti i to za skoro 42%! S obzirom da sleduje, po svemu sudeći, neuspešna dokapitalizacija, biće zanimljivo kako će se razbuktati borba za odbranu vrednosti akcija. Da li će menadžment pribeći i možda kontraverznoj meri otkupa (i poništenja?) sopstvenih akcija, videćemo...

Vidimo da je kod konditora BNNI doživeo katastofalan pad, koji je uzrokovao i nižem P/E ratio koji je sada na samo 11.66, dok je išao i preko 29.03 u jednom periodu. Izgleda da je došlo vreme da se berićetno pazari...

Kod BMBI je trenutni P/E 33.03, tako da se može očekivati dalja korekcija ove hartije.

Izdvojio bih još samo SJPT, i konstataciju da su svi oni koji su kupovali ovu hartiju sa namerom za veoma dugačak HOLD , nisu pogrešili. Dobra istorija isplate dividende, dobro rukovodstvo i veoma perspektivan biznis čine ovu hartiju, po ovoj diskontovanoj ceni veoma, veoma primamljivu...

Zaključak:

Mnogi investitori doživeli su neprijatno iznenađenje kada su akcije koje poseduju počele da padaju. Panika, efekat krda i vešto manipulisanje izbornim dešavanjima oterale su mnoge u bolan i dugačak put oporavka. Logika "veće budale", i uvaljivanje sve skuplje lukovice tulipana morale su jednog dana doći na naplatu. Dugoročno investiranje, naspram kratkoročnog spekulisanja, ulaganje na osnovu razuma i fundamenta a ne na dojavu insajdera ili pomoć prijatelja biće buduća investiciona politika mnogih sadašnjih ulagača.

Ko zna, možda iz svega ovoga izađemo pametniji?

JMBN detalji banke i dokap

, 01 2007 10:29:43 +0200

JMBN

ponedeljak, 27. avgust 2007.
Kaada se pogleda vlasnička struktura u JMBN banci jasno je da, u predstojećoj dokapitalizaciji neće učestvovati pojedini vlasnici akcija. Dakle, automatski će njihov deo biti ponuđen licima koja nemaju PPK. Po mojoj računici, kako je bilo uobičajeno za ranije dokapitalizacije, ostaće slobodno najmanje deo koji je u deobnom bilansu SFRJ-25,36% (on, čak nije ni podeljen, tako da je ovo sigurno), zatim sigurno svoje pravo preče kupovine neće iskoristiti BEOBANKA AD BEOGRAD U ST., odnosno u delu od 6,96%. Takođe, velika je verovatnoća da ni REPUBLIKA SRBIJA neće iskoristi pravo PPK u odnosu 12,39%.
To nam daje grubu računicu da će ostati slobodnih, najmanje 44.71%. Što se mora priznati da je golema cifra.

Poštujući zakon, možemo, u grubim crtama izračunati kolika bi otprilike bila cena za jednu akciju.
Prosečna cena: 3 meseca:117.200 ( uz diskont od 10% 105.480)
Obim 3 meseca: 39
Prosečna cena: 6 meseci: 119.718 (uz diskont od 10% 107.704)
Obim 6 meseci: 58

Obim dajem da bi se videla kolika je likvidnost, koja je meni, kao malim (sitnom) ulagaču veoma bitna. Jer, uložiti novac, pa makar i akcije velikog potencijala, ne vredi nam ništa ako ih na tršištu ne možemo prodati. Jer, roba vredi onoliko koliko nam neko želi platiti za nju!
Naravno i od akcionara zavisi kolika će biti cena u dokapu. Dakle, sačekaćemo skupštinu pa će se mnoge stvari rasčistiti.

JMBN-dokapitalizacija

, 31 2007 17:21:39 +0200

IZVEŠTAJ O BITNOM DOGAĐAJU

Na osnovu člana 73. Zakona o bankama (“Sl.glasnik RS” br. 107/05) i
člana 23. stav 1. tačka 1) Statuta JUBMES banke a.d. Beograd, Upravni odbor je doneo

O D L U K U

Saziva se 1. vanredna sednica Skupštine JUBMES banke a.d. Beograd
za 18.oktobar 2007. godine sa početkom u 11 sati.
Sednica će se održati u prostorijama JUBMES banke a.d. Beograd,
Bulevar Zorana Đinđića 121.

Za 1. vanrednu sednicu Skupštine Banke Upravni odbor Banke je utvrdio sledeći
predlog dnevnog reda:
1. Otvaranje sednice Skupštine i izbor radnih tela:
- Komisije za glasanje
- Zapisničara i dva overača Zapisnika
2. Izveštaj Komisije za glasanje
3. Predlog Odluke o izdavanju javnom ponudom običnih akcija
XI emisije radi povećanja osnovnog kapitala
4. R a z n o
Utvrđuje se 11.09.2007.godine kao dan akcionara koji će biti pozvani
na 1. vanrednu sednicu Skupštine JUBMES banke a.d. Beograd.

Pravo učestvovanja i odlučivanja imaju akcionari koji imaju najmanje 0,3% (371) akcija
na Dan utvrđenja akcionara..
Akcionari koji imaju manji broj akcija mogu učestvovati i odlučivati na Skupštini udruženi
sa drugim akcionarima preko zajedničkog punomoćnika, s tim da zajedno imaju predviđeni
cenzus- najmanje 371 akciju.

Slobodan Lečić, s.r.
zamenik predsednika

Milan Stefanović, s.r.
predsednik

Izgleda da će biti gužva na kraju godine. Ubrzava se proces dokapitalizacija.

Trenutno je aktivna VZAS, KMBN dolazi takođe mada još nije određen datum, a i SJPT će se

sigurno dokapitalizovati do kraja godine.

Pošto je trenutna cena JMBN:

datum cena Open High Low promena obim ponuda traznja
27.08.2007 122000 121998 122000 121000 0,83% 82 99 162

u ovaj dokap će se uključiti samo veliki igrači. Najverovatnije će za jednu akciju u PPK biti

potrebno 8 ili 9 akcija. Inače presek za PPK će biti 11.09.2007. godine kako se spekuliše. Ako iskrsne novi datum objaviću.

Obim na ovoj akciji je sasvim dobar i verovatno se pojačavaju oni koji razmišljaju da ozbiljno uđu o dokap.

UNBN

, 27 2007 10:03:13 +0200

UNBN Procena za 2007. godinu.

741,556,800     Dobitak po osnovu kamata (Ovi prihodi bi trebalo biti veći u odnosu na prethodnu godinu za 105,5 miliona RSD. Odnosno za 16.60%.)
395.309.000     Dobitak od naknada i provizija (Ovi prihodi bi trebalo biti veći za oko 2.5% u odnosu na 2006. godinu.)
24.333.000       Prihodi od kursnih razlika
1.000.000         Prihod od dividendi i učešća
472.250.400     Ostali poslovni prihodi
61.432.800       Dobitak po osnovu promene vrednosti imovina i obaveza

356.253.600 Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja
910.888.800 Ostali poslovni rashodi

427.740.600 Ukupno dobitak pre oporezovanja.

Ukupne obaveze (29.5.2007.) 7.495.573.000 RSD Odnos dobiti i ukupnih obaveza za 2006. 0,06.

Zarada po zaposlenom (2006.): 1.145.803 RSD

Akumulirana dobit (29.5.2007.) 178.569.000 RSD

Banka ima stabilnu istoriju poslovanja i u odnosu na konkurenciju ima bolji odnos cene i zarade po akciji P/E 47,13 kao i u odnosu na sektor dobar (ali i dalje negativan) odnos između prodaje (prihodi od kamta + naknade i provizije ) i ukupnih troškova.

Osnova za procenu: prospekt UNBN.

Osnovni pokazatelji funkcionalne analize

, 24 2007 09:00:31 +0200

EPS - Earnings per share

Kako sama reč kaže, to je zarada po deonici. Uzmemo zaradu, to je ono kad se od svih prihoda oduzmu svi troškovi ipodelimo sa ukupnim brojem običnih deonica.U troškove ulazi i novac koji se isplaćuje povlašćenim deonicama. Taj podatak, EPS, nam znači da cena deonice ima bolje uporište u zaradi/poslovanju firme, ali ne govori nam mnogo kako će firma poslovati u budućnosti.

P/E – Price To Earnings Ratio (PE)

Kao što sama reč kaže, to je odnos između cene deonice i zarade određene kompanije. Mnogi analitičari se razbacuju ovim podatkom kao brojem koja nam sve govori, što i nije tačno. Ne znači da ne postoje važniji i manje važni podaci,a P/E sigurno spada među najvažnije. Inače, dobija se tako što se podeli cena deonice s EPS (zarada po akciji).

Primer:

Npr. deonica košta 20 eur, a EPS je 4, 20/4=5, što znači da je P/E=5. Ili, to je podatak koliko ljudi cene vrednost tj. zaradu određene kompanije. Npr. da je cena 8 eur, značilo bi da je P/E=2, ili, ljudi su spremni platiti duplo više za zaradu, jer ipak, u osnovi stvari, kupovinom deonica mi kupujemo delić firme, a kupujemo zato da bi ili samo dobijali profit od zarade iste, ili i upravljali istom i dobijali profit od zarade iste, to je poenta investiranja u kompanije tj. njihove deonice.

Znači, P/E nam govori koliko zarađuje firma čije deonice posedujemo, tj. EPS nam govori koliko ta firma zarađuje po deonici koju posedujemo, a P/E nam govori koji je omjer zarade te firme, i onog što je tržište spremno dati za tu deonicu. Ovo je veoma važno znati, jer, neki tvrde da treba tražiti deonice s malim P/E jer se među takvim kriju buduće profitabilne firme, usprkos tome što mali P/E označava nepoverenje prema toj deonici, dok, s druge strane, veliki P/E označava da je deonica poželjna, ali najčesće i preplaćena, tj. da ljudi bez opravdanog razloga plaćaju za istu više no što ona vredi.

PEG Ratio: Price/Earnings To Growth

PEG dobijemo tako što podelimo P/E s predviđenim rastom EPS-a. Investitori ga koriste kako bi izračunali potencijal deonice, ali kako je EPS predviđen, postoji realna mogućnost greške.

U formuli bi izgledao PEG= P/E / growth in earn.

Npr. ako je P/E neke kompanije 20, a predviđen rast sledeće godine 10%, PEG=20/10=2, ili PEG iznosi 2.

P/B (PB) Price To Book Ratio

Izračunavamo tako da podelimo cenu deonice (close price) s knjigovodstvenom vrednošću deonice.

Formula izgleda ovako: P/B= Price Share / Book Value Per Share.

Velik P/B može značiti da je deonica precenjena, a mali P/B da je podcenjena, ali takođe mali P/B može značiti da firma ima ozbiljnih fundamentalinh problema, tako da je opasno deonicu s malim P/B direktno uzeti za podcenjenu deonicu, odnosno kandidata za financijski napredak.

Profit Margin Return on Sales

Iskazuje se u procentu (%), a dobije se tako što se podeli dobit nakon oporezivanja s ukupnom prodajom (Total Ravenue).

ROA - return on assets- godišnji netto prihodi / ukupna aktiva

Prinos na aktivu ROA pokazuje, pre svega, u kojoj meri su menadžment i zaposleni efikasni kod upravljanja ukupnom aktivom, u smislu ostvarivanja neto profita posle oprezivanja. Ovaj pokazetelj se tretira kao najbolje merilo efikasnosti preduzeća. Kod izračunavanja ROA najbolje je koristiti prosečan iznos aktive (za datu i prethodnu godinu) jer se time pokušava izbeći distorzija koja nastaje kada aktiva raste (ili se smanjuje) tokom godine, a upoređuje se sa profitom koji je stvoren u celoj godini.

ROA= neto profit posle oporezivanja / ukupna aktiva

ROE Prinos na akcionarski kapital

ROE je najvažniji pokazatelj za akcionare jer pokazuje koliki prinos mogu očekivati na knjigovodstvenu vrednost investiranog kapitala u datu akciju, tj. koliki profit mogu prisvojiti na osnovu odabrane kombinacije prinos-rizik, svojstvene akcijama datog preduzeća. Posledično ovaj pokazatelj indukuje koliko preduzeće može računati u budućnosti na mobilizaciju kapitala kroz nove emisije akcija tj. koliko će u tom pogledu biti konkurentna u odnosu na druga preduzeća iz iste grane privrede.

ROE: neto profit posle oporezivanja / akcionarski kapital.

U članku korišćen materijal iz knjige "Bankarstvo" autori Đorđe Đukić, Vojin Bjelica, Života Ristić

BELEX početak jednog profitabilnog prijateljstva!

, 22 2007 16:00:55 +0200

Danas počinjem sa objavljivanjem komentara o dešavanjima na domaćoj berzi. BELEX postaje sve interesantniji i domaćim malim ulagačima, koji umesto da ulažu svoj novac u banku i ostvaruju male prinose na osnovu kamate (treba reći da iako su mali, ovi prinosi su i najsigurniji), svoj novac sve više investiraju na beogradskoj berzi. Bilo direktno,bilo indirektno preko investicionih fondova.
Da biste svoju ušteđevinu uložili u neku od hartija koje se kotiraju na berzi nije potrebno da znate išta o samom funkcionisanju takve vrste tržišta, kretanjima na berzi, indikatorima, i.t.d.

Potrebno je posedujete samo volju! I novac, naravno!
Ipak, nije sve tako idealno. Ako ste početnik, najverovatnije ćete svoj novac, pre ili kasnije izgubiti. Bilo što ćete uložiti sve pare koje imate u jednu akciju, pa njena vrednost padne, na vaše veliko iznenađenje i šok, bilo, da posle nekoliko uspešnih trejdovanja poslušate “siguran” tip, nekog oprobanog berzanskog lisca, koji, eto, baš sa vama želi da podeli vrednu insajdersku informaciju!

“Najlakše po pitanju novca, što možete da uradite, je da ga izgubite!”
Brajan Trejsi

Pre svakog ulaganja, uvek kada poželite da uložite novac, strasno, na osnovu samog osećaja, setite se gornje rečenice. Svakom početniku u biznisu (a ulaganje na berzi je biznis) preporučujem da pročita knjigu “100 apsolutno neoborivih zakona poslovnog uspeha” od Brajana Trejsija. U njoj ćete pročitati stvari koje su vam APSOLUTNO neophodne da biste uspeli u surovom “moru” u kojoj gladne ajkule samo čekaju mladog i neiskusnog investitora da ga pojedu, sve zajedno sa kostima i akt tašnom u desnoj ruci!
Dakle, ovde ću prezentovati svoje misli o kretanju pojedinih akcija na beogradskoj berzi. U obzir ću uzimati sve moguće informacije do koji mogu doći. Ostale blogove, forume, udžbenike, vesti i.t.d.
U sledećem članku napisaću na koje parametre treba obratiti pažnju, kako ću voditi beleške o akcijama i koje će to biti akcije. Takođe ću napisati nešto o mojim zaključcima koji se tiči tehničke i funkcionalne analize.
Do tada pozdrav!

Dan za danom

12 tipova ekonomskih promena

Inovirani prospekti u 2008. godini - hronološki

Banke u Srbiji

Banke u Srbiji

Belex Line i Belex 15 od početka godine.

BELEX Sentiment na 93.08 poena

In memoriam 3.5.2007.-?

JMBN detalji banke i dokap

JMBN-dokapitalizacija

UNBN

Osnovni pokazatelji funkcionalne analize

BELEX početak jednog profitabilnog prijateljstva!