Dan za danom

Nataša Kandić ili kako biti zlonameran...

, 07 2008 15:24:28 +0200

Nataša Kandić, direktorica Fonda za humanitarno pravo, sinoć je u prostorijama redakcije pariškog časopisa "Esprit", održala predavanje o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji, s posebnim osvrtom na Kosovo.

Nataša Kandić u svakom javnom nastupu, bio on u Srbiji, na Kosovu ili u inostranstvu, govori neuvijeno o kršenju ljudskih prava ma gdje se ona desila, nasilju i političkim stranputicama i neophodnosti vladavine prava u svim postjugoslovenskim društvima. U razgovoru u redakciji uglednog časopisa "Esprit", interesovanje publike sinoć bilo je koncentrisano na nezavisnost Kosova, reakciju srpskih vlasti i situaciju kosovskih Srba.

"Nikada do sada nije bila ovakva situacija u Srbiji. Postoji jednostavno strah da se otvori to pitanje tog zvaničnog stava Srbije - Kosovo je deo Srbije. O tome se u Srbiji uopšte ne raspravlja. Niko se ne usuđuje da otvori pitanje tog srpskog ludila u odnosu na Kosovo. Jedini normalan glas u vezi s Kosovom dolazi od Liberlano-demokratske stranke. Njihov predsjednik je upravo rekao nešto što bi trebalo da se stalno čuje, a to je da jedini pravi interes Srbije treba da bude uspostavljanje dobrih odnosa sa kosovskim Albancima, zato što jedini oni mogu da garantuju bezbednost i sigurnost Srba na Kosovu, i da je u interesu kosovskih Srba da Srbija ima dobre i prijateljske odnose sa kosovskim Albancima i da Srbija treba da ohrabri da kosovski Srbi učestvuju u političkom životu Kosova", rekla je Kandićeva.

Francuske učesnike u debati zanimalo je i koliko će nezavisnost Kosova uticati na odnos vlade Srbije i njenog premijeraVojislava Koštunica, prema Republici Srpskoj.

"Koštunica ima vrlo jasnu poruku u odnosu na Republiku Srpsku. Mislim da će doći taj trenutak kada će on vrlo otvoreno pozvati Republiku Srpsku da se odluči u odnosu na svoju budućnost. Mislim da je to mogućno očekivati od Koštunice. Što se tiče radikalne stranke njihov stav se čuje preko Šešelja. On u Hagu kaže: Srbi se nisu odrekli Velike Srbije. Povratićemo mi sve što smo izgubili", rekla je direktorica Fonda za humanitarno pravo čije je sjedište u Beogradu.

Na kraju debate u redakciji pariškog časopisa "Esprit", Nataša Kandić je rekla da se promjene u Srbiji ne mogu očekivati dogod su na vlasti Demokratska stranka neodlučnog i kompromisnog predsjednika Borisa Tadića, Demokratska stranka Srbije konzervativnog Koštunice i Srpska radikalna stranka haškog optuženika Šešelja. Radikalne promjene mogu se očekivati samo od snažne političke opozicije čije formiranje je tek u začetku.

Moje pismo uredništvu DW:

Poštovani uredniče!

Sramna je Vaša odluka da objavite tekst u kome Gosp. N. Kandić sve neistomišljenike naziva ludacima, a ceo jedan narod ludački!
Kako biste se Vi osećali da Vam neko kaže da ste ludi zbog svog političkog ubeđenja i nacionalnosti?
Gosp. Kandić u Srbiji predstavlja samu sebe, njeno mišljenje je lična stvar, ali kada se izrekne javno, ova poruga, ovo vređanje samog prava čoveka na drugo mišljenje to mora postati predmet javne osude i zgražanja svakog slobodoumnog čoveka, a nadam se i Vas.

Daću sebi za pravo i pozvaću Vas u ime 350.000 ljudi, koji su na mitingu "Kosovo je Srbija" pokazali da evropske vrednosti među kojima je i ljubav prema Otadžbini trajno ukorenjene u Srbiji, povučete i osudite ovakav uvredljiv članak.

Podrška Kosovu

, 13 2008 14:03:58 +0200

Zašto EU podržava Kosovo?

U danima kada visoki zvaničnici EU javnim istupima podržavaju jednu političku opciju u Srbiji, mešaju se najdirektnije u unutrašnje stvari zemlje čiju suverenost dovode pod sumnju, postavlja se pitanje odakle tolika podrška EU Kosovu?

EU se napreže da po svaku cenu održi teritorijalni integritet i suverenitet Kosova, šaljući tamo svoje ambasadore i visoke zvaničnike, dok sa druge strane jedna suverena zemlja pati pod teretom nepravedno nametnutih obaveza i skrivenih sankcija (pitanje Haga) – Srbija.

Gde je interes EU u svemu ovome? Nisam jedan od onih koji je u stanju da proguta priču o tome kako Srbija nema moralno (?) pravo na Kosovo zbog vladavine Slobodana Miloševića.
Kao da pokojni S. Milošević nije vladao celom Srbijom,. Po toj logici, svaki deo Srbije u kome nacionalne manjine imaju većinu može i treba da traži neku vrstu teritorijalne, personalne ili najmanje ekonomske autonomije. Kao posledica ovog izopačenog silogizma, vidimo zahteve novo-formirane madjarske koalicije za parlamentarne i lokalne izbore u Srbiji za teritorijalnom autonomijom onih delova Vojvodine gde su Mađari većina.

Gde je interes EU?
Pitanje opet ostaje. Zašto?

Zašto kao administratori UN-a, na Kosovo dolaze trećerazredni evropski administratori, korumpirani i očigledni simpatizeri albanske političko-terorističke vrhuške.

Iz kog razloga U.S.A. naoružavaju (makar i simbolično) Albanske policijske snage na Kosovu koje imaju ambiciju da postanu i vojska ove nakaradne države? Naoružavanje Albanaca je neprihvatljivo za Srbiju, jer ako bi ostala ovakva nepovoljna spoljno-politička situacija realno bismo mogli očekivati da za nekih 10-20 godina narasle i američkim oružijem naoružane Albanske snage sa Kosova (uz nesebičnu podršku U.S.A i EU) oružano intervenišu na jugu Srbije zbog „ugrožavanja prava albanskog življa“...

Da li će Vojska Srbije moći odgovoriti na ovakve pretnje?

Mnogi će reći, davno izrečene floskule, o evro-atlanskim integracijama, kako će nas članstvo u NATO i EU zaštititi... Napominjem, da su U.S.A i EU već napravile više presedana kada je Srbija u pitanju, tako da i plašt EU ne može biti garancija očuvanja Srbije. Uostalom, mogu napraviti još koji izuzetak kada je Srbija u pitanju... Zašto da ne...?

Gde je interes EU?

Zašto se EU ponaša kao nekadašnja Austro-Ugarska, moćan, nekadašnji sused Srbije koji je raznim ekonomskim (Carinski rat) i vojnim sredstvima (okupacija Bosne i Hercegovine, napad na Srbiju 1914. i I svetski rat), pokušavao da od Srbije napravi svoju koloniju? Postoji začuđujuća sličnost tadašnje žuto-crne monarhije i EU. Teritorija, mnoštvo različitih naroda koje je obuhvatala, pokušaj mešanja i stvaranja zone isključivog uticaja na Balkanu, i.t.d.

Svi znamo kako je Austro-Ugarska završila. Ne sumnjam da je i tada bilo onih koji su tvrdili da saradnja sa moćnom monarhijom nema alternativu. Kako je budućnost Srbije pod okriljem (i tadašnjeg) Zapada... Takođe ne sumnjam, da je i tada narod želeo da živi bolje, planirao bolju i sigurniju budućnost za svoju decu.

Ali, naši preci, nisu zabijali glavu u pesak i prihvatanje svih uslova zvali „suočavanje sa realnošću“, nisu to zvali „real-politikom“, „pragmatizmom“, nisu svoju infantilnost da se suoče sa problemima nazivali „stanjem na terenu“, nisu bili ogrnuti lažnom brigom za građane ponašajući se kao loš trgovac, neznalica, koji pristaje na svaku cenu...

Oni su se borili, pregovarali. Tražili izlaz i rešenje.

A mi iz primera te velike i junačke borbe, koja se odvijala i ekonomskim merama i zveketom oružja, hladnokrvnim rasparčavanjem naše zemlje (okupacija posle povlačenja Srpske vojske preko Albanije) moramo izvući pouke, sabrati sve snage, i ne dopustiti da postanemo ničija kolonija. Zemlju treba da gradimo na načelima socijalne pravde, jednakosti, poštovanja i tolerancije. Ako uspemo u ovome, ako ovo bude „zemlja slobodnih i dom hrabrih“,, zar će biti važno da li smo ili ne u nečem što se zove EU, NATO ili nešto treće?
Neće.

Optužnica Protiv Šešelj Dr Vojislav

, 01 2008 16:16:33 +0200

Predmet Šešelj (IT-03-67)

Vojislav Šešelj

Datum rođenja: 11. oktobar 1954. u Sarajevu, Bosna i Hercegovina

Optužnice: Prvobitna: 14. februar 2003; izmenjena: 27. maj 2005; modifikovana izmenjena: 15. jul 2005; skraćena modifikovana izmenjena: 8. novembar 2006., treća izmenjena optužnica: 9. januar 2008.

Datum predaje: 23. februar 2003.

Prebačen na MKSJ: 24. februar 2003.

Prvo stupanje i daljnja stupanja pred Sud: 26. februar 2003, nije se izjasnio o krivici; 25. mart 2003, izjasnio se po svim optužbama da nije kriv

OPTUŽNICA I OPTUŽBE
Prvobitnu optužnicu protiv Vojislava Šešelja potvrdio je sudija O-Gon Kwon 14. februara 2003. Dana 1. novembra 2004, Tužilaštvo je podnelo predlog izmenjene optužnice, koju je Pretresno veće potvrdilo odlukom od 27. maja 2005. (Odluka o zahtevu Tužilaštva za dopuštenje da izmeni optužnicu). Istog dana Pretresno veće je naložilo Tužilaštvu da podnese corrigendum izmenjene optužnice. Tužilaštvo je podnelo corrigendum 7. jula 2005. Dana 8. jula 2005, Pretresno veće je delimično odobrilo corrigendum i naložilo Tužilaštvu da podnese modifikovanu izmenjenu optužnicu, što je ono i učinilo 15. jula 2005.

Dana 31. avgusta 2006, Pretresno veće I pozvalo je Tužilaštvo, na osnovu pravila 73bis(D) Pravilnika, da sugeriše načine na koje bi se smanjio obim modifikovane
izmenjene optužnice za barem jednu trećinu. Nakon što je najpre odbilo poziv, Tužilaštvo je zatim 21. septembra 2006. podnelo predlog koji je uključivao odustajanje od nekih tačaka optužnice, a navedeno je i više mesta zločina u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini za koja se neće izvoditi dokazi. Dana 8. novembra 2006, Pretresno veće je naložilo, između ostalog, da se tačke 2, 3, 5, 6 i 7 odstrane iz optužnice. Tužilaštvo je 30. marta 2007. podnelo redigovanu verziju skraćene modifikovane izmenjene optužnice.

Dana 27. novembra 2007, Pretresno veće je naložilo Tužilaštvu da podnese izmenjenu optužnicu, koja je trebala da dodatno modifikuje drugu izmenjenu optužnicu koju je Tužilaštvo podnelo 28. septembra 2007, ali koja nikad nije potvrđena. Treća izmenjena optužnica je podnesena 7. decembra 2007, a potvrđena kao važeća optužnica u predmetu 9. januara 2008.

U optužnici u opštim crtama se navodi da je Vojislav Šešelj u junu 1990. osnovao stranku Srpske narodne obnove, koja je kasnije preimenovana u Srpski četnički pokret (SČP). Posle izbora u decembru 1990. vlasti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) zabranile su Srpski četnički pokret. Dana 23. februara 1991. Vojislav Šešelj je imenovan za predsednika novoosnovane Srpske radikalne stranke (SRS). U junu 1991. izabran je za člana Skupštine Republike Srbije. Na gotovo svakodnevnim mitinzima i tokom predizborne kampanje pozivao je na jedinstvo Srba i na rat protiv "istorijskih neprijatelja" Srbije, odnosno protiv stanovništva hrvatske, muslimanske i albanske nacionalnosti na teritoriji bivše Jugoslavije.

Navodi se da je Vojislav Šešelj učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP) čija je svrha bila je da se, činjenjem zločina, većina Hrvata, Muslimana I drugih stanovnika nesrpske nacionalnosti silom trajno ukloni sa otprilike jedne trećine teritorije Republike Hrvatske i velikih delova Bosne i Hercegovine, kao i iz nekih delova Vojvodine u Republici Srbiji, kako bi ta područja postala deo nove države pod dominacijom Srba. U Hrvatskoj su ta područja obuhvatala oblasti koje su srpske vlasti nazivale "SAO Krajina" (odnosno Srpska Autonomna Oblast Krajina), "SAO Zapadna Slavonija" i "SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem" (posle 19. decembra 1991. "SAO Krajina" se pojavljuje pod nazivom RSK (Republika Srpska Krajina), a dana 26. februara 1992. SAO Zapadna Slavonija i SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem ušle su u sastav RSK), te "Dubrovačku republiku". U Bosni i Hercegovini ta područja su obuhvatala Bosanski Šamac, Zvornik, pet opština poznatih pod imenom "šire područje Sarajeva" (Ilijaš, Vogošća, Novo Sarajevo, Ilidža i Rajlovac), Bijeljinu, Mostar, Nevesinje i Brčko.

UZP je nastao pre 1. avgusta 1991. i trajao je najmanje do decembra 1995. Vojislav Šešelj je učestvovao u ovom udruženom zločinačkom poduhvatu do septembra 1993, kad je došao u sukob sa Slobodanom Miloševićem. Vojislav Šešelj je na ostvarenju cilja radio u dogovoru sa više članova udruženog zločinačkog poduhvata. Svaki učesnik u udruženom zločinačkom poduhvatu odigrao je svoju ulogu ili više uloga koje su značajno doprinele ostvarenju cilja ovog poduhvata. Među ostalim učesnicima koji su učestvovali u ovom udruženom zločinačkom poduhvatu bili su Slobodan Milošević, Veljko Kadijević, Blagoje Adžić, Ratko Mladić, Radmilo Bogdanović, Jovica Stanišić, Franko Simatović zvani "Frenki", Radovan Stojičić zvani "Badža", Milan Martić, Goran Hadžić, Milan Babić, Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Željko Ražnjatović zvani "Arkan" i druge političke figure iz S(F)RJ, Republike Srbije, Republike Crne Gore i rukovodstva bosanskih i hrvatskih Srba. Među učesnicima u udruženom zločinačkom poduhvatu takođe su bile "srpske snage", kolektivno definisane kao pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA), kasnije Vojske Jugoslavije (VJ), novoformirane srpske Teritorijalne odbrane (TO) u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini, vojske Republike Srpske Krajine (SVK), vojske Republike Srpske (VRS), TO Srbije i Crne Gore, snaga lokalne srpske policije i policijskih snaga Republike Srbije i Republike Srpske (snage MUP-a), uključujući Državnu bezbednost (DB) Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i specijalnih snaga srpske policije u SAO Krajini i u RSK koje su se obično nazivale "Martićeva policija", "martićevci", "Policija SAO Krajine" ili "Milicija SAO Krajine" (kolektivno, "Martićeva policija"), te pripadnici paravojnih snaga iz Srbije i Crne Gore, paravojnih snaga bosanskih Srba i hrvatskih Srba i dobrovoljačkih jedinica kao što su "četnici" ili "šešeljevci".

Vojislav Šešelj, kao predsednik Srpske radikalne stranke (SRS), bio je istaknuta politička ličnost u SFRJ/SRJ u periodu na koji se odnosi ova optužnica. Navodi se da je zagovarao je politiku ujedinjenja "svih srpskih zemalja" u homogenu srpsku državu. Takozvanu liniju Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica označio je kao zapadnu granicu te nove srpske države o kojoj je govorio kao o "Velikoj Srbiji" i koja je uključivala Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i znatne delove Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Navodi se da je Vojislav Šešelj, delujući sam i u dogovoru s drugim učesnicima udruženog zločinačkog poduhvata, učestvovao u regrutovanju, osnivanju, finansiranju, snabdevanju, pružanju podrške i u rukovođenju srpskim dobrovoljcima povezanim sa SRS, i/ili SČP kroz i/ili uz pomoć Kriznog štaba SRS, a zatim Ratnog štaba SRS. Držao je huškačke govore u medijima, na javnim nastupima i prilikom svojih poseta dobrovoljačkim jedinicama i drugim srpskim snagama u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, podstičući te snage da vrše zločine. Zagovarao je i podsticao stvaranje homogene "Velike Srbije", putem sile, te je na taj način učestvovao u širenju ratne propagande i raspirivanju mržnje prema nesrpskom stanovništvu. U javnim govorima pozivao je na proterivanje hrvatskih civila iż delova pokrajine Vojvodine u Srbiji i tako podsticao svoje sledbenike i lokalne vlasti da učestvuju u kampanji progona lokalnog hrvatskog stanovništva. Učestvovao je u planiranju i pripremama za preuzimanje vlasti u gradovima i selima u dve srpske autonomne oblasti u Hrvatskoj i u opštinama Bosanski Šamac, Zvornik, na "širem području Sarajeva", te u opštinama Bijeljina, Mostar, Nevesinje i Brčko u Bosni i Hercegovini, kao i za kasnije prisilno uklanjanje većine nesrpskog stanovništva sa tih područja. Učestvovao je u pružanju finansijske, materijalne, logističke i političke podrške potrebne za takvo preuzimanje vlasti. Tu podršku, uz pomoć Slobodana Miloševića, obezbedio je od srpskih vlasti i Srba iz inostranstva, gde je prikupljao sredstva za podršku ostvarenju cilja udruženog zločinačkog poduhvata. Regrutovao je srpske dobrovoljce povezane sa SRS i indoktrinirao ih svojom ekstremnom nacionalističkom retorikom kako bi učestvovali u prisilnom uklanjanju nesrpskog stanovništva sa ciljnih područja putem činjenja zločina iz ove optužnice na posebno nasilan i brutalan način.

Vojislav Šešelj je optužen na osnovu individualne krivične odgovornosti (član 7(1) Statuta) za:

· Progone na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju, nehumana dela (prisilno premeštanje) (zločini protiv čovečnosti, član 5) i

· Ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela, ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje ili namerno nanošenje štete ustanovama posvećenim religiji i obrazovanju, pljačkanje javne ili privatne imovine (kršenja zakona i običaja ratovanja, član 3).

SUĐENJE
Suđenje je počelo 27. novembra 2006. bez prisustva Vojislava Šešelja koji od 10. novembra štrajkao glađu i odbijao se pojaviti pred sudom.

S obzirom na takvu situaciju, Pretresno veće je 27. novembra 2006. izdalo nalog kojim je okončalo samozastupanje optuženog i ponovo mu dodelilo branioca da vodi njegovu odbranu.

Tužilaštvo je iznelo svoju uvodnu reč 27. i 28. novembra 2006.

Dana 1. decembra 2006, u svetlu zdravstvenog stanja optuženog, Pretresno veće je naložilo da se odgodi nastavak suđenja do daljnjeg obaveštenja.

Dana 6. decembra 2006, Pretresno veće je naložilo holandskim vlastima da osiguraju medicinske usluge s ciljem zaštite zdravlja i dobrobiti optuženog i da bi se izbegao gubitak života.

Dana 7. decembra 2006, Vojislav Šešelj je podneo žalbu na odluku o nametnutom braniocu, a 8. decembra 2006, Žalbeno veće je izdalo odluku kojom je "poništilo početak pretresnog postupka u ovom predmetu I naložilo ponovni početak suđenja" kada Vojislav Šešelj bude "u stanju da u potpunosti učestvuje u postupku kao optuženi koji sam sebe zastupa."

Suđenje je ponovo počelo 7. novembra 2007. s uvodnim rečima optužbe. Izvođenja dokaza odbrane počelo je 11. decembra 2007.

Slovenija, naš tradicionalni (ne)prijatelj!

, 26 2008 20:13:27 +0100

Ovaj članak, iako napisan i objavljen avgusta prošle godine, još uvek je aktuelan. Slovenija je u međuvremenu priznala Kosovo kao nezavisnu državu, naši penzioneri i dalje ne primaju svoje, poštenim radom, zarađene penzije iz Slovenije, a Slovenija i dalje odbija da reši pitanje 16.000 ljudi koje je izbrisala iz spska svojih državljanja početkom 90.-tih.

Zastrašujuće je da takva zemlja, pokušava da nam bude uzor. Zamislite samo štabi se desilo da Srbija izbriše iz knjige državljanja 16.000 Mađara, ili Hrvata? Protiv toga bi se pobunila ne samo međunarodna zajednica već i ogroman broj Srba. Jer, naš narod, nepravda boli više nego bilo kakva rana. Pročitajte i ocenite...

Ljubljana, 28. avgusta 2007. – „Premijer Janez Janša mi je danas garantovao da će se u Evropskoj uniji (tokom predstojećeg predsedavanja) potruditi da postigne saglasnost o podršci nezavisnosti Kosova, a ako Evropska unija ne dostigne jedinstvo Slovenija će biti jedna od prvih država Evropske unije koja će priznati nezavisno Kosovo.” Ove reči Agima Čekua prenela je sinoć slovenačka državna televizija u udarnom terminu svog programa – u večernjem TV Dnevniku, povodom povratka dela svoje vojske iz Peći, gde je stacioniran najveći deo kontingenta Slovenačke vojske (SV).

Komentar:

Naši tradicionalni (ne)prijatelji, Slovenija, ponovo pokazuju svoje pravo lice. Koliko mrze Srbiju, Srbe i sve što nosi srpsko ime. Sve čine kako bi nas ponizili, izgradili i istakli svoju "veličinu" preko naših leđa. Od Srbije pokušavaju da naprave svoju ekonomsku koloniju, pri tom ljubomorno i agresivno čuvajući svoju državu od bilo kakvog upliva “prljavog” srpskog novca.

Slovenija, selektivnom amnezijom, zaboravljaju da su počinili teške ratne zločine za vreme napada na uglavnom slabo ili nikako naoružane pripadnike JNA. Zaboravljaju da su upravo oni PRVI učinili zločine u bivšoj SFRJ.

Srbi zaboravljaju kako im je Fructal prodavao radioaktivnu borovnicu, kako im je prodavano slovenačko Alpsko mleko, sa prelepih pašnjaka Tuzle u neposrednoj blizini rudnika soli. Zaboravili smo, kako je bivši šef diplomacije Svilanović, izlobirao i na silu uterao Merkator na Novi Beograd u zamenu za tržni centar koji bi Srbi izgradili u Ljubljani. Od toga nije bilo ništa, jer su ga, a i nas Slovenci po ko zna koji put preveslali!

Slovenci zaboravljaju da su mala, i po broju i po površini zemlje, nacija. Da ako Srbija ništa ne sme da prigovori Americi, Kini ili Rusiji, da neće ćutati kada je Slovenija u pitanju. Nećemo ih napasti vojnički, oni bi to voleli! Pa da kukaju kako su Srbi opet loši momci. Udarićemo tamo gde sSloveniju najviše boli. U novčanik. Nateraćemo ih da požale za ovakve izjave, da shvate da se moraju boriti da Srbi kupe i najmanju slovenačku žvaku.

Ne zaboravite da kada sledeći put odete u prodavnicu obavezno pogledate da li na njoj piše Made in Slovenija. Dobro razmislite da li je zaista želite...

Suđenje Šešelju, Milošević je umro kao nevin čovek!

, 24 2008 10:48:03 +0100

"Nadam se da ću umreti nevin kao Milošević"
6. mart 2008.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj, optužen za ratne zločine u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, izjavio je u četvrtak na suđenju pred Haškim tribunalom da se "nada da će umreti nevin kao (bivši predsednik Srbije Slobodan) Milošević".

Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka optužbe Mladena Kulića, Šešelj je predočavao izjave osoba koje je Kulić spomenuo u svom glavnom iskazu o zločinima nad hrvatskim civilima u selu Voćin u zapadnoj Slavoniji, u zimu 1991.

Te osobe negirale su Kulićevo svedočenje da su dobrovoljci SRS bili umešani u te zločine, a tadašnji komandant Teritorijalne odbrane u Voćinu Rajko Bojčić tvrdio je, u izjavi koju je Šešelj predočio, da je u zlodela bio umešan sam Kulić što je svedok negirao.

Posle prigovora tužioca Derila Mandisa da to nije pravilno zato što ne postoje dokazi o autentičnosti i pouzdanosti tih izjava, Šešelj je uzvratio da je to u skladu sa sudskom praksom Tribunala koju je na suđenju Miloševiću primenjivao tužilac Džefri Najs.

Sudija Fabricija Latanci je zatim optuženog
uputila da se ne može pozivati na proces protiv Miloševića zato što nije doneta presuda, a "Milošević je umro nevin".

"I ja se nadam da ću umreti nevin kao Milošević", uzvratio je Šešelj, tvrdeći da se tužioci oslanjaju na dokumente iz nedovršenih procesa pred Tribunalom.

Kosovo Etnička slika Fakticitet na delu

, 21 2008 20:36:59 +0100

Na Kosovu i Metohiji je u toku završna faza etničkog čišćenja srpskog stanovništva. Na slikama ispod vidi se na koji način i sa kojim sistemom je rađen. Samo na nama je pitanje da li ćemo ili ne prihvatiti zahtev Evropske unije i pristati na ovaj zločin. Zašto E.U. nema fer odnos prema Srbiji, šta ćemo ako jednog dana iz Evrope stigne predlog da pošto cela Srbija ne ispunjava standarde za pristup E.U. da ona pristupi zajednici u "ratama".

Pa bi nam onda mogli predložiti da formiramo "Autonomnu Regiju Vojvodinu" koja bi formalno bila u Srbiji, ali ne bi imala zakonodavnu izvršnu i sudsku vlast.

Šta ćemo sa sve učestalijim zahtevima mađarske nacionalne manjine za teritorijalnom autonomijom? Da i bi takav ustupak Mađarima značio poboljšanje njihovog položaja u Srbiji ili bi predstvaljao prelazni period ka otcepljenu tog dela Srbije i stvaranju nove mađarske države po receptu Kosova?

Da li iko iz međunarodne zajednice Srbiji može garantovati suverenitet makar na delu Srbije bez Kosova i Metohije?

Paralela Kosovo - Privatizacija u Srbiji

, 17 2008 09:30:54 +0100

Paralela Kosovo – privatizacija u Srbiji

Pre neko veče, dok sam razmišljao o teškoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi povodom samoproglašenja Kosova i Metohije kako samostalne države, javila mi se čudna ideja o podudarnosti kosovskog problema i privatizacije u Srbiji. Iako sličnosti, makar na prvi pogled, nema, ona je bolno uočljiva. U oba slučaja nama se nameće fakticitet, kao stanje koje, samim tim što postoji, teži ka svom samoodržanju.

Kosovo – nakon bombardovanja Srbije i okupacije jednog dela naše teritorije, ti isti koji su nas danonoćno zasipali bombama, navode, da zbog stanja na terenu, eto Srbija treba da se odrekne Kosova. Tvrdnje, o tome da su Albanci zaslužili državu, kako Srbija nema moralno pravo na taj deo teritorije čak i najuporniji zapadni političari više ne pominju. Fakt. Stanje na terenu, to je jedino bitno i predstavlja pravo.

Privatizacija u Srbiji – bez ulaženja u načine na koji su pojedinci došli do ogromnog bogatstva u vremenima kada su plate bile po 20 nemačkih maraka, prosto bode oči činjenica kako nam se i u ovom slučaju nameće faktičko stanje. Politička elita uopšte nije zainteresovana da pokrene pitanje porekla i načina sticanja ogromnih bogatstava u Srbiji. Na jedan prećutan način građanima Srbije se poručuje da se pomire sa stanjem stvari – fakticitetom, i okrenu stvarnosti, gde nas očekuju krediti, rate, svakodnevna poskupljenja.

Faktičko stanje postaje obrazac pravnog ponašanja, u kome je važno biti jači, prvi bez obzira na sve. Slaba državna administracija, neotporna na korupciju, nepotizam i kriminal podstiče ovakav pogled na svet.

A, da li tako želimo da živimo? Da budemo nemi posmatrači, dok se oko nas uspostavlja društvena elita sa temeljima u ne tako davnoj, burnoj, ratnoj prošlosti.Važno je sačuvati sebe, poštenje i čast; jer ako jednog dana uhvatite sebe kako govorite : „Želim da budem kalif, umesto kalifa!“ , budućnost i sebe ste već izgubili. Svak` se rodi da po jednom mre!Čast i bruka žive dovijeka!Njegoš

Zašto Srbi beže sa Kosova i Metohije?!!

, 15 2008 09:30:38 +0100

Zašto Srbi beže kada je tamo lepo?!

Pa pogledajte kakvu lepu zastavu imaju:

A tek grb:

Primećujete li sličnost:

Kako sada stvari stoje, ima Kosovo da uđe u EU pre nas! Čisto, da nam Evropljani dokažu kako mogu i to da nam urade! Ostale ankete. Klikni ovde!

Milo Đukanović - čarobnjak

, 12 2008 14:19:03 +0100

Čarobnjak za biznis

Predsednik Vlade Crne Gore Milo Đukanović za manje od godinu i po dana zaradio više miliona evra i osnovao pet firmi.

Milo Đukanović između dva premijerska mandata, za nešto manje od godinu i po dana, zaradio je više miliona evra i osnovao pet firmi čije je upravljanje preneo na druga lica, samo nekoliko dana pre stupanja, po peti put, na premijersku funkciju.

Za godinu i po dana, odmarajući se između dva premijerska mandata, Đukanović je pokazao domaćoj i svetskoj javnosti da je čarobnjak u biznisu tako što je finansijskim transakcijama u Prvoj crnogorskoj banci, sa bratom Acom, zaradio nekoliko desetina miliona evra, postao vlasnik četiri firme, a pete, pod nazivom „Global Montenegro”, 25. februara, četiri dana pre nego što je ponovo postao predsednik Vlade.

„Sad kada se vraćam, nemojte da brinete uopšte, sve moje firme i svi moji biznisi će biti zamrznuti, odmah, istog dana”, kazao je Đukanović.

Primer Đukanovićevog kapitala odista svedoči da „ko radi ne boji se gladi”. Crnogorski premijer u proteklih godinu i po nije sedeo skrštenih ruku.

Komentar:

Da se u Crnoj Gori može živeti od svog rada pokazuje primer novog/starog premijera Gosp. Đukanovića. Vrednim radom, stalnim pregalaštvom, i beskompromisnom vizijom Europske Crne Gore, pokazao je domaćoj i svetskoj javnosti da se sa "samo 10 prstiju" i puno energije ni od čega može pristojno živeti.

Ovako bih počeo članak da živim na Marsu, a TV prijemnik mi prima samo državnu televiziju. Vest je rubriku Šta radite, bre!, Verovali ili ne... ili Ginisovu knjigu rekorda. Da na regionalnoj političkoj sceni važi uverenje da su glasači (građani) slikari naivci, sisači vesala ili nešto još sočnije pokazuje i gore navedeni primer. Ne znam za vas, ali ja se osećam ekonomski silovano! :(

Kolektivno ludilo zbog važnijih ciljeva

, 09 2008 18:30:01 +0100

"Kolektivno ludilo zbog važnijih ciljeva"

03. mart 2008

Da li G17+ i DS treba da uđu u koaliciju na predstojećim parlamentarnim izborima? Glasajte u anketi. Kliknite OVDE!

Predsednik G17 plus i ministra ekonomije Mlađan Dinkić izjavio da je učestvovao u "kolektivnom ludilu" insistiranja na Kosovu kao delu Srbije zbog "mnogo važnijih ciljeva, kao što su poboljšanje života građana i borba protiv kriminala i korupcije".

"Za mene je prioritet ekonomski standard građana. Najviše što možemo da uradimo je da ne prime Kosovo u Ujedinjene nacije i da se okrenemo o onom što je realno, a to je da uključimo Srbiju u Evropsku uniju", rekao je Dinkić za B92.

Dinkić kaže da G17 plus s Demokratskom strankom, predsednika Srbije Borisa Tadića, "ima većinu u Vladi i 2,3 miliona građana" koji su glasali za Tadića, dok je Demokratska stranka Srbije, premijera Vojislava Koštunice u manjini. "Takva vlada ne valja i to je gubljenje vremena, a može opstati samo ako se odmah krene ka evropskim integracijama. On je dodao da bi Srbija trebalo da što pre potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruženju, a da bi, ako Skupština Srbije odbije da ratifikuje taj sporazum, trebalo "pitati narod".

Dinkić je, povodom stava zapisanog u Ustavu Srbije i rezolucijama usvojenim u parlamentu da je Kosovo deo Srbije i insistiranja Koštunice na tom stavu, rekao da se "ozbiljan i odgovoran političar ne drži svojih reči ako one vode u provaliju". "

Ustav se menja, platforme se menjaju, rezolucije se menjaju, samo je život jedan i on se ne menja, hajde da idemo tamo kuda nas život vodi", rekao je Dinkić.

Dinkić je rekao i kako "ne veruje da Evropa želi" kosovske Albance u EU, upitavši da li Srbija mora da čeka 30 godina da bi ušla u EU sa kosovskim Albancima. "Ne mogu ja da garantujem da ću uvesti Albance u EU i ne možemo da osnovni politički cilj vezujemo za nešto što od nas ne zavisi. To je ludilo, da se vezujemo za nešto što od nas ne zavisi. Otkud znam kada će Albanci biti spremni za EU", rekao je Dinkić.

Dinkić očekuje ekonomski bum investicija u Srbiji

Ministar za ekonomiju Mlađan Dinkić izjavio je danas da će Srbija, ako nastavi put prema Evropskoj uniji, imati povećan rast stranih investicija i ocenio da bi taj priliv mogao da bude više od pet milijardi evra godišnje.

Dinkiću, gde su milioni?

Austrijska firma „A-Tek“ nije u roku uplatila deo novca za kupovinu RTB Bor, iako ministar ekonomije tvrdi da je dat nalog za isplatu.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić nije do danas dostavio dokaz da je kompanija "A-Tek" platila 150 miliona dolara za Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB). Dinkić je prošlog petka izjavio da je austrijska kompanija "A-Tek" dala nalog za uplatu dela prodajne cene za RTB u iznosu od 150 miliona dolara, međutim javnosti nije saopšteno s kojom valutom je izdat nalog.

Da li G17+ i DS treba da uđu u koaliciju na predstojećim parlamentarnim izborima? Glasajte u anketi. Kliknite OVDE!

Reč komentara:

Gospodin Dinkić je u zadnjim svojim javnim nastupima, oštro napao jedan deo vlade, i nedvosmisleno iskazao stavove po pitanju Kosova, Evropske unije i odnosa snaga u vladi. Da li će Vlada Srbije izdržati sva iskušenja kojima je izložena, da li će se doći do, neophodnog minimuma saglasnosti oko najvažnijih nacionalnih interesa ili ćemo uskoro gledati lidere stranaka u izbornim karavanima širom Srbije?

Da definisanje nacionalnog interesa Srbije nije jednostavno pitanje, vidimo i po izjavama Gospodina Dinkića. Prosečan građanin, može samo zbunjeno da posmatra izbornu pijacu na kojoj mu se nudi "klot pasulj" Evropa, ili uz ljutu papričicu Kosovo. Da li ćemo uskoro duvati u vreli evropski tanjir ili liti suze uz ljutu kosovsku papriku pokazaće nam skori parlamentarni izbori.

Da li G17+ i DS treba da uđu u koaliciju na predstojećim parlamentarnim izborima? Glasajte u anketi. Kliknite OVDE!

Pala Vlada!

, 09 2008 11:59:15 +0100

Pala Vlada!

Koje su granice Srbije? Ključno pitanje za Evropsku uniju i kamen spoticanja u Vladi, zbog čega Vlada nije više u mogućnosti da funkcioniše. Kako je izjavio premijer u Srbiji ne postoji razlika oko evropske opredeljenosti Srbije.

17. februar, dan kada su Šiptari proglasili nezavisnost Kosova, civilna misija E.U. i primena Ahtisarijevog plana, sve su tačke oko kojih se članice vlade ne mogu složiti. Na pitanje upućeno Gosp. Oli Renu "Koje su granice Srbije?" premijer i Srbija još nije dobila odgovor, a takođe u Vladi ne postoji jedinstvo da li takvo pitanje uopšte treba postaviti Evropskoj uniji.

Na pitanje novinara da li Srbija bira između Kosova i E.U., premijer je odgovorio da Srbija može da uđe u Uniju sa Kosovo i Metohijom. Takođe, premijer, nije podneo ostavku, već će pokušati da se sa dojučerašnjim koalicionim partnerima dogovori da parlamentarni izbori budu održani kada i lokalni i pokrajinski.

Premijer ne očekuje krizu u zemlji, a smatra i da će investiciona klima ostati ista.

Tadić: Vlada jedinstvena oko Kosova, ali ne oko Evrope

Uvažavam stav predsednika vlade i raspisaću izbore kad dobijem odluku o raspuštanju Skupštine, rekao je predsednik Srbije.

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je sinoć da će kada bude dobio odluku Vlade Srbije o raspuštanju parlamenta raspisati izbore. On je rekao da uvažava stav premijera da više nije u mogućnosti da vodi Vladu Republike Srbije, ali i da se ne slaže se sa ocenom da vlada nema jedinstvenu državnu politiku prema Kosovu u sastavu Srbije, već da je reč o tome da Vlada Srbije nema jedinstven stav oko evropske i ekonomske perspektive Srbije i njenih građana.

GLASAJTE u sledećim anketama:

Da li G17+ i DS treba da uđu u koaliciju na predstojecim parlamentarnim izborima?

Da li ste ili ne za ulazak Srbije u EU?

Da li bojkotovati slovenačku robu?

, 09 2008 08:00:49 +0100

Bojkot slovenačke robe?

Kada bi slovenci mogli zamisliti situaciju u kojoj bi Srbija trebala da prizna okupaciju dela Slovenije, od strane Italije ili Austrije, verovatno bi onda mogli steći predstavu kakva je danas atmosfera u srpskom društvu.

Da li bojkotovati slovenačku robu ili svoj protest i neslaganje izraziti na neki drugi način? U tekstu koji sledi, a preuzet je sa više uglednih sajtova, pokušao sam da dočaram kakve dileme vladaju u Sloveniji ovih dana.

Jasno je da Srbi ne mogu bojkotovati sve zemlje koje su, ili će priznati Kosovo i Metohiju. Ali treba li se razjedinjeno srpsko društvo ujediniti u davanju primera i reći "Pa ne može svako da nam lupa ćuške!"?

Taj, primer jedinstva, pokazao bi, ne samo onim zemljama koje najveće zadovoljstvo nalaze u zveckanju srebrenjaka u kesi, već i u korupciji i nepotizmu ogrezloj političkoj eliti i novoformiranoj višoj, trgovačkoj, klasi da građani ove zemlje mogu i hoće da podignu glas protiv onih koji ih ponižavaju i čine svakog meseca sve siromašnijim.

Ljubljana, Glavni strah koji ovih dana muči slovenačku javnost, a posebno privrednike, povodom namere slovenačke vlade da među prvima prizna državu Kosovo, najbolje opisuje naslov vesti

„Hoće li Srbi bojkotovati slovenačke proizvode?”, koju je na svom teletekstu objavila nacionalna televizija.

Samo Hribar-Milič, predstavnik slovenačkih poslodavaca, javio se tim povodom i ocenio da u Srbiji nema teorije da uspe bilo kakav bojkot slovenačke robe, uz umirujući zaključak da bi „mogući bojkot” proizvoda koji nose etiketu „Made in Slovenia” u Srbiji mogao da traje „svega jedan, a najviše dve sedmice”, izveštava TV Slovenija.

Premijer Janez Janša je, međutim, u udarnom večernjem terminu objasnio da bojkot slovenačke robe u Srbiji nije uspeo ni prilikom prethodnih nekoliko pretnji (za vakta Miloševića), te da su domaći proizvodi poznati po kvalitetu i tako omiljeni u Srbiji da Srbi naprosto ne mogu bez njih.

Janez Janša, danas je od Srbije „ponovo zahtevao formalno izvinjenje za napad i uništavanje slovenačke ambasade u Beogradu posle proglašenja nezavisnosti Kosova”. Time je Janša reagovao na strahovanja slovenačkih privrednika koji uspešno posluju u Srbiji, a koji su od svoje vlade poslednjih dana zahtevali mudrost i oprezne poteze (odnosno da ne prizna Kosovo – odmah), kako ne bi bili ugroženi slovenački ekonomski interesi jer je Srbija za slovenačku privredu trenutno na prvom mestu po ulaganjima i širenju poslova.

Slovenačka politika je u međuvremenu – uz pomoć dopisnika iz Beograda koji izveštavaju da Srbi rado pazare u „Merkatoru” i drugim slovenačkim dućanima, a za gubitak Kosova svi anketirani Beograđani osuđuju „isključivo srpske političare, počev od Karađorđevića, preko svih onih od 1945. nadalje” – uverila publiku da su se „Srbi istutnjali” kao i da „nijedan bojkot slovenačke robe nije uspeo ni pod Miloševićem, pa će danas još manje”, te da više nema potrebe odlagati priznanje Kosova.

Janša je obelodanio da su u Ljubljanu ipak stigla „usmena izvinjavanja nekih srpskih političara” koji su „izrazili iskreno žaljenje”.

„A naročito smo bili radosni povodom gesta studenata Beogradskog univerziteta koji su našem ambasadoru doneli nov prozor za ambasadu i izrazili nadu da će se srpska politika polako ipak vratiti nazad na put približavanja EU”, rekao je predsednik slovenačke vlade.

Izbori 11.maja.

, 08 2008 22:44:53 +0100

Koštunica: Kraj vlade, izbori 11. maja
Subota, 8. mart 2008.

Vlada Srbije, posle nešto manje od godinu dana, više ne postoji. Premijer Vojislav Koštunica u subotu je obelodanio da vlada više ne funkcioniše i da je sazvao sednicu svog kabineta za 10. mart na kojoj će predložiti raspuštanje skupštine i raspisivanje parlamentarnih izbora za 11. maj, kada će biti održani i lokalni i pokrajinski izbori.

Na vanrednoj konferenciji za novinare u vladi, Koštunica je rekao da vlada nema jedinstvenu politiku oko suštinskog pitanja - Kosova i Metohije u sastavu Srbije i da stoga ne može da postoji.

"Ako vlada nema jedinstvenu politiku, ne može da funkcioniše, to je kraj i vraćamo mandat narodu", rekao je Koštunica.

On je najavio da će vlada na sednici 10. marta da utvrdi obrazložen predlog predsedniku Srbije da raspusti skupštinu i raspiše vanredne parlamentarne izbore za 11. maj, za kada su raspisani i pokrajinski i lokalni izbori.

"Da sam podneo ostavku, procedura bi prolongirala rok izbora i oni bi morali da se održe neki dan posle 11. maja, što je nepotrebno. O ovoj odluci sam obavestio koalicione partnere", rekao je Koštunica.

Učestvujte u anketama:

Da li ste ili ne za ulazak Srbije u Evropsku uniju?

Da li G17+ i DS treba da uđu u koaliciju na predstojecim parlamentarnim izborima?

Rezolucija Srpske Radikalne stranke - kraj evropskog puta

, 06 2008 21:36:19 +0100

Zaoštrava se situacija u vladajućoj koaliciji

Da li smo na pragu novih izbora nakon što je predsednik parlamenata Gosp. Dulić prekinuo rad, da bi se Vlada izjasnila o predlogu rezolucije Srpske Radikalne Stranke? I najvažnije pitanje: da li rezolucija isključuje evropski put Srbije i vraća ovu zemlju u rane devedesete, bedu, izolaciju i međunarodni prezir?

Stav predsednika Tadića je jasan:

EU protiv Srbije?

, 05 2008 09:30:26 +0100

Fejt ima “akcioni plan” protiv Beograda

PRIŠTINA - Specijalni predstavnik Evropske unije za Kosovo Piter Fejt rekao je da Srbi na severu Kosova neće dobiti ni kantone, ni autonomiju."To nije predviđeno i nikad o tome nisam raspravljao sa Vladom Kosova. To nije cilj međunarodne upravljačke grupe za Kosovo i nije deo našeg plana. U našoj agendi je da se Srbima daju specijalne veze, što podrazumeva i transfer fondova iz Beograda za Srbe ovde, ako je to potrebno", rekao je Fejt za današnji prištinski dnevnik "Koha ditore".

"Da budem jasan, sa Rusijom ili bez nje, moj će se mandat nastaviti ka implementaciji Ahtisarijevog Plana”.