ISKRENO RECENO

LJUBAV

, 25 2011 23:17:42 +0100

Da li se ljubav moze kupiti? Da li se moze tako lako sresti pa je onda polagano gajiti, pa da ona raste u nama samima, oko nas i iznad nas.SMS, chat, telefon, moze se reci sve je to COOL. Rec. To je nesto famozno. A pogledi i dodiri? Gde su oni? Kako ih onda osetiti i doziveti. Rec je cudo, ali da li samo REC moze nas dovesti do dodira do pogleda. Ili nas REC dovodi do pogleda, a pogled je taj koji nas odvraca od dodira. Ipak nije onda samo REC famozna i mocna, to je ipak i pogled. Da li je onda potrebno da se zatvori pogled, kako bi REC ipak bila ta koja bi ipak doprinela do dodira. Ali REC opet ima moc, jer smo otvoreniji, samouvereniji, nepovredivi. Gde je tu romantika? Gde je tu ljubav? Te dve reci tesko dolaze ili nikada.

JA SAM TU GDE STE I VI SVI, DRAGI MOJI BLOGERI

, 07 2011 10:53:29 +0100

Taman mi na um padne neka misao. Za njom krenu jos misli i tako se stvori citav roj kao kada matica pcela hoce da se odvoji od druge matice. I tako pcela za maticom, pcela za pcelom i stvori se roj. I meni se misli tako mnoze i skupljaju. kada hocu da ih podelim sa vama, onda mi se cini da preteram u duzini teksta ili sta vec, i moj tekst nestane. ja se onda razocaram i odustanem. Jer kada bih opet pokusala, cini mi se da se moj roj misli rasturio u trenucima dok sam ga pisala. Pa onda bezim od nervoze i pocnem da lutam vasim postovima dragi Blogeri. I tako lutajuci ja zaboravim da sam i uopste imala neku misao. Ali opet mi se pojavi neka druga misao inspirisan nekim vasim postom. Ali od lepote pocne dah da mi zastaje, i tako krenem redom da citam, i tako ja zalutam. Trenutno sam zalutala kod Roksane. J astvarno ne znam kad cu izaci iz tog lavirinta njenih divnih prica. Kako i sami vidite da cim pisem ovaj post, znaci da sam ipak dobila neku inspiraciju i na tren izasla iz tog lutanja. No ipak d ane bih ja preterala pa da mi Blog administracija ne pojede i ovaj post, stavljam tacku. Pozdrav.

CETIRI LJUBAVNA PISMA - kraj

, 24 2011 12:37:14 +0100

Pisma su zavrsila tamo gde su i napisana.Njihova patnja jos uvek plamti. Izgubljeni u provaliji izmedju dva sveta, nemogucnost kretanja u ovom kao ni mogucnost povratka u onom koji je iza njih.

LJUBAVNO PISMO br. 4

, 22 2011 20:55:33 +0100

Nisi mi odgovorila na moje pismo. Ne mogu vise da cekam i veceras ti moram ponovo pisati. To je kao ludilo, znam, neprekidno me proganja u krvi. Juri mi kroz arterije, osecam je svakim delom sebe, tu ceznju da budem u dodiru sa tobom, da pisem reci koje ces citati. Cak i kada na tren zaustavim ruku na papiru, to je da bih osetio kako ti zastaje dah nad pismom, kako se odmara sa mnom. Tamo. Na mestu na kojem delili smo mir.

Nista me u zivotu nije moglo pripremiti na ovo. Da te volim. Jedva da i razmisljam o tome kao o ljubavi. Moramo se videti. Osecam opsesiju pod kozom kao vatru. Razumes li? Znas li kako je to. Cak i cujem glasove koji govore:,, Vec te je zaboravila. Nisi nista vise do zrnce prasine oduvano u proslost.

Kad god smo se poljubili i delovi su se razletali na sve strane. Moje ruke oko tvog tela i tvoj pad u mom narucju na ovom krevetu. Uvek se zanesem i uvek iz mene nesto lepo leti ka tebi, ali se uvek sudari sa mojim hladnim egom. Znam, osetimo oboje divnu slast i puku navalu strasti i zelju da se sto vise dodirujemo i ljubimo. Da posedujemo jedno drugo, da se sasvim izgubimo, da zaustavimo vreme, zadrzimo zvezde i ne zelimo da ista nadidje te trenutke. Eh, kada bi samo zivot mogao biti takav: dostici najlepsi trenutak i zaustaviti se sa ushicenjem. Ali ne, ipak bi se sve zavrsilo. I dalje bih osecao da u meni nesto tinja i opet te pustam da odes, usamljena i ja tako usamljen. Onda se pitam da li je to bio samo san? Da li je svaki nas sastanak bio takav dozivljaj satkan od mirisa, ukusa i dodira, bez reci. I tada bih ja cutao, a tako sam ti mnogo toga hteo reci. Mozda ti zato sada ovo pisem, da bih sebi olaksao i dusu ispraznio od osecanja prema tebi, prema nama. Da bar tako mogu ti sve reci iskreno, oci u oci, kada smo tako povezani treperenjem svake misli i zeljom u nadi da ces ipak shvatiti. Obaveza prema mojoj proslosti i sadasnjosti, cini da sve sto osecamo ostane u zapecku nase sudbine. Ne mogu na tvoja ledja natovariti ono sto je na mojim vec godinama. Bilo bi nepravedno.

LJUBAVNO PISMO br. 3

, 22 2011 16:59:31 +0100

Neprestano sam ti se smesila i upucivala ti poglede neznosti i ljubavi, upijala tvoj pogled, tvoje usne, tvoju kozu. Omamljivao bi me miris tvoga daha, tvoga tela. Ne znam zasto stvari postoje i kako su nastale. Sve se cini tako nasomucnim, zamucenim i neverovatno isplaniranim u isto vreme. Da li se milion zivota odvija paralelno ili se svaka dva odaberu za susret? Ovde si u stotinama uspomena u mojoj glavi dok lezim u mojoj sobi na mom krevetu, ove letnje i sveze noci. Kako se sve to dogodilo? Jednim sasvim neozbiljnim slanjem broja trazenjem nekoga, i posle godinu dana, tu smo i dalje gde smo i bili, na samom pocetku ove nase veze. Najsladji si od svih dosada. Da li je pogresno to sto kazem? I sada zatvaram oci da bih te videla. I naravno da je pogresno, jer zivim u nadi koja me beznadezno vodi u razocarenje.

CETIRI LJUBAVNA PISMA - nastavak

, 22 2011 16:58:40 +0100

Lezao je u tom svom stanu u kojem je jedino cuo unutrasnje glasove, kako se neprekidno ponavljaju, delice onoga sto je ona rekla. Slusao je glas svog secanja i pokusavao da opet cuje kako ona sapuce njegovo ime u transu vreline. Lezao je u ustajalom vazduhu sobe i pokusavao da kroz nozdrve udahne upamceni miris ruza koji je dolazio iz njene kose. Lezao je tako sa usnama koje su se dodirivale, a zatim se otvarale, uzaludno, u gorkom ocaju, pokusavajuci da se priseti ukusa njenih usana. Milovao je grudi rukom i osecao vrelinu. Pokusavao je da od prsta svoje ruke nacini prst njene ruke i da sa njim bude ona.

LJUBAVNO PISMO br. 2

, 22 2011 16:47:36 +0100

Ne verujem da je ovo bila slucajnost. Sve se negde uklapa. Mora tako. Postoji razlog i zato sto si onog dana dosla. Smesila si se. Ludim, zaista, jos uvek smo tu. A ti se i dalje smesis a onda me ljubis. A poljupci su ti kao slatka vatra, nedodirljiva slast, sladak bol u meni. Kako ofucano i glupo sve to zvuci.

LJUBAVNO PISMO br. 1

, 21 2011 21:35:50 +0100

Pisem ti ove redove iako znam da ih procitati neces. U mislima se nalazim u tvom stanu i ne mogu da spavam, ne mogu nista da uradim vise od onoga sto mi ti dozvoljavas. Cesto krenem da pisem pa zastanem, jer ne vredi. Vise ni sama ne znam da li je ovo samo jedno pismo ili moja ispovest. Ponoc je vec davno prosla, a ja ne prestano mislim na tebe. Da li ti ikada osetis nesto tako jako i snazno, da ti se u trenucima ucini kako ti se uvlaci ispod koze, duboko i kako postaje deo tvog mirisa, ukusa, deo tvojih udisaja i da nista drugo ne postoji, osim ti trenuci, ta secanja. Evo, ja sam tu sa tobom u tvom stanu. Pisem, zatvaram oci, sedim i cekam da me opet pozoves sebi. Nekakva tuga istice iz mene i iz tebe. Oci su nam obojene srecom, zeljama i strascu. Ne mogu opisati taj dodir, prvi dodir, prethodnik svega ostalog. Taj prvi dodir, koji oboma razlicito znaci. Tebi, kao znak za novo uzbudjenje a meni kao najlepsi izazov, pozivajuci nas na sto duze i vece uzivanje.Taj trenutak sve menja.

CETIRI LJUBAVNA PISMA

, 21 2011 18:32:10 +0100

O nekim stvarima ne treba mnogo pricati. Reci ponekad mogu da najdublje emocije pretvore u plitke ili da ih probodu kao sto se cini ciodom sa divljim leptirima. Oni, zbunjeni i prekinuti u velicanstvenom letu, postaju tada oronuli suveniri onoga sto se nekada kretalo i bojilo bazduh poput svile. Bolje je zamisljati.

Zamisliti muziku kako svira, svetlost koja kroz oblake pada na ulicu, rano ujutru i miris ostrva, koji nas prati dok idemo da pronadjemo prodavnicu. Zamisliti da nema niceg ruznog na svetu i da hodamo kao zivi dokaz cuda, stopalima jedva dodirujuci stazu i s osmehom na licu, dok na hiljade ptica peva na nebu. Zamisliti dobrotu kako iz nas tece u gradski vazduh i automobile koji usporavaju, da bi vozaci otvorili prozore i udisali tezak miris poput onog kakav imaju bele svece i svez lan.Zamisliti jednu od bolesti sveta tajno isceljenu, muziku koja najavljuje vesti, uzdize se u alegru sa notama od radosti i smeha koji zvone dok otvaramo vrata.

Dok je posmatrala kako se zvezde okrecu, mislila je da vidi svu beznadeznost i zalost romanticne ljubavi. Tuzna i izbledela prica meseceve svetlosti i ushicenosti, spustahu se u neprestana siva razocaranja svakodnevice. Kako je raskos nakratko blistala, a kako su varljivost lepote, obecanja, hrabrosti i mladosti odzvanjale kao podsmeh praznih zvezda. Osecala je nemogucu ceznju i tugu iz sobe na dnu hodnika. Osecala je svoje suze na obrazima i gorki miris slomljenih grancica ruze. Gutala je knedle zaljenja kao purpurne cvetove, sa izgubljenom nadom u neku svoju srecu.

Nastavice se...

DIVNI I POSTOVANI BLOGERI

, 31 2011 11:10:08 +0200

Najiskenije, nisam ocekivala komentare na moj post, ali ste mi upravo njima pokazali da me vidite i citate ono sto pisem, drago mi je sto ste tu, mnogo Vam hvala. Citam i ja vase pisanije, uz duboko divljenje i kradem, sebi pravim kolekciju, zato sto mi se nekada desi da ostanem bez interneta, pa mi je to jedino resenje da tada citam.

HVALA:

sanjarenja56, krilaandjela, razmisljanka, roksana, suncica, anam