ISKRENO RECENO
http://lepotazivota.blog.rs/blog/lepotazivota
Odlomak iz price "Voz za Uzice"<p style="margin: 0px 0px 6px; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080">Budim se, cini mi se... U usima topovske kanonade, glava prazna ali teska, preteska. Bol me steze u grudima u ustima plasticno crevo, disem.<br />- Probudi ga Nikola, izdahnuce nam na rukama. Operacija je uspela, probudi ga Nidzo, nek jos zivi, nesretnik.<br />Cujem glasove, svadja se neko, mozda je i radio? Osecam prazninu, osecam telo u krevetu pored moje duse. Sa mukom podigoh otekle kapke, maglovito ugledah glavu sa kapom, ucuni mi se pekar, ne, ne, bolnicar. Shvat<span class="text_exposed_show" style="display: inline">ih da sam dosao sa onog sveta u posetu zivotu, da je telo u krevetu moje, da sam ziv, ziv, ziv sam, osecam bol. Mrtvi ne osecaju bol, ziv sam!<br />Kroz pijani mozak projurise kola, jos jedna, kamion sa druge strane.<br />Glava se pomace, nestade je, oci me zabolese, ubode me dan.<br />- Probudio se, idemo Branko. Videcemo ga kasnije. Zacuh drugi glas.</span></span></p><div class="text_exposed_show" style="display: inline; line-height: 15.4559993743896px"><p style="margin: 0px 0px 6px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080">Posle visemesecnog oporanka, sa velikom kutijom kolaca i buketom cveca, svratih na hirurgiju da se zahvalim ekipi koja mi je spasila zivot.<br />Razocarali su me: osim interesovanja kako sam, svi su se nekud zurili, niko nije imao vremena za moje zahvaljivanje - ucinilo mi se da hoce da me se otarase, da im smetam. Silazeci niz stepenice lice mi se ozari, shvatih razlog te zurbe i snebivanja: njima je sve to normalno, da lece i spasavaju ljude, da ih vracaju u zivot. Neprijatno im je jer oni to ne rade iz zahvalnosti, to je smisao njihovog zivota. Hvala im u moje ime a i u ime onih koji su ih zaboravili. Sreca je sto postoje.<br />===============================================<br />Kazivanje i ispovest. .<br /> Robert-Radovan JOVIC</span></p></div>
http://lepotazivota.blog.rs/blog/lepotazivota/moj-brat-radovan/2015/05/22/odlomak-iz-price-voz-za-uzice
, 22 2015 16:59:32 +0200Odlomak iz moje price "Uvela proslost".<p style="margin: 0px 0px 6px; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #339966">----- Nekeda, davno, cinilo mi se da sunce greje uvek, cak i nocu i da je mesec zaspalo sunce. Mislio sam da svaki let ptica donosi radost isrecu, da je uvek sve lepo, cak i kad pada kisa.<br />----- Prestao sam da verujem u tu decacku lepotu kad videh kako plamen puske poljubi pticu u letu, kad se granata useli u moju sobu, kad zacuh plac majke zavijene u crno "Sta smo mo kome skrivili"? Zabole me lepota kosovskih polja koja moji rodjaci napustise sa bremenom tuge na ledjima. Zab<span class="text_exposed_show" style="display: inline">ole me lelek pobijenih breza i jablanova.</span></span></p><div class="text_exposed_show" style="display: inline; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #339966"><p style="margin: 0px 0px 6px">Cini mi se da sam ogluveo: slabo sta cujem. Nista vise ne vidim dalje od mog plota. Dali sam se stvarno toliko promenio ili me izgubljena noga vraca u stvarnost a skripanje proteze podseca na pesmu zalutalih kursuma? Ne znam. Mozda se to dogadja u naprsloj glavi ali noga je ipak ostala na beznadju buducnosti.</p><p style="margin: 6px 0px">Radovan Jovic</p></span></div>
http://lepotazivota.blog.rs/blog/lepotazivota/moj-brat-radovan/2015/05/22/odlomak-iz-moje-price-uvela-proslost-.
, 22 2015 16:56:16 +0200MOZDA...<p style="margin: 0px 0px 6px; color: #141823; font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif; font-size: 14.3999996185303px; line-height: 15.4559993743896px"> </p><p style="margin: 6px 0px; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080">Mojim putem prodjose mnogi vekovi<br />prasina vetrova pokri sanjive mi oci <br />osusi mi usne.</span></p><div class="text_exposed_show" style="display: inline; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080"><p style="margin: 0px 0px 6px">Crvene ruze zaplivase nebom, puce mi srce,<br />skupljam ih po bespucu zivotnih livada<br />magla se probudi.</p><p style="margin: 6px 0px">Pronadjoh putokaz lepog, davnog ludila<br />glasovi secanja na usnulom lampionu<br />vrisak munje u grlu.</p><p style="margin: 6px 0px">Volesmo se dugo - u proslom veku<br />pogasismo plave zore i nebeska svetla<br />dar kisnih ratova.</p><p style="margin: 6px 0px">Drhtavim prstima dodiruju me secanja<br />uspomene na usnama, tvoj dah zaborava<br />pruzas mi ruku.</p><p style="margin: 6px 0px">A MOZDA JE SVE TO BILO JUCE...<br />Reci mi..</p></span></div>
http://lepotazivota.blog.rs/blog/lepotazivota/moj-brat-radovan/2015/05/22/mozda...
, 22 2015 16:55:39 +0200Zvezda u kosi<p style="margin: 0px 0px 6px; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080">Zvezda u kosi nemamo vise<br />odnelo ih vreme jeseni i vetra<br />kosa nam je zguzvana i bela<br />jos uvek u ocima sjaji iskra radosti<br />u glasu treptaj i boja mladosti.</span></p><div class="text_exposed_show" style="display: inline; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080"><p style="margin: 0px 0px 6px">Cuvas li jos davno neposlato pismo<br />jos o prosloj mi sanjamo sreci<br />kao da se nekada rastali nismo<br />zbunjeni stojimo cuteci<br />blesavo i bledo se osmehujuci.</p><p style="margin: 6px 0px">Koliko smo onda bili ludi<br />mi, studenti proslog veka<br />volesmo se puni ljubavi i nade<br />ne znajuci sta nas u zivotu ceka,<br />sretosmo sa danas bez tuge i greha.</p><p style="margin: 6px 0px">Cujem decu, bakicom te zovu<br />a i mene unucici i u ledjima bol<br />vracaju cesto u stvarnost ovu.<br />Izgradismo medju nama most bez reke<br />usahle su vode nase mladosti daleke.</p><p style="margin: 6px 0px">Pozrdavismo se studljivo i tuzno<br />zdravo Slobodanka, zdravo Radovane<br />izigravajuci ravnodusnost neuspelo, ruzno<br />zagrabismo svako svojim putem<br />na dve razlicite strane, u nepoznate dane.<br />------------------------------------------<br />°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°<br />U starom koferu izbledelih boja<br />po datumu tuge pazljivo slozena<br />u toplini ljubavi i zaborava<br />jos cuvam sva pisma tvoja.</p><p style="margin: 6px 0px">Radovan</p></span></div>
http://lepotazivota.blog.rs/blog/lepotazivota/moj-brat-radovan/2015/05/22/zvezda-u-kosi
, 22 2015 16:52:41 +0200Zivot je cudna igracka<p style="margin: 0px 0px 6px; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080">Zivot je cudna igracka<br />sto se poigrava sa nama<br />a mi mudri i pametni<br />mislimo da sve mozemo<br />da nam je sve dozvoljeno.</span></p><div class="text_exposed_show" style="display: inline; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080"><p style="margin: 0px 0px 6px">Cesto se u tom laznom zanosu zaboravimo<br />nehotice nanesemo bol drugima<br />otvorimo ranu koja dugo boli <br />i tesko zarasta.</p><p style="margin: 6px 0px">Lepa rec, prijateljski pogled, stisak ruke<br />mnogima donose radost i srecu.<br />Ne zaboravimo...</p></span></div>
http://lepotazivota.blog.rs/blog/lepotazivota/moj-brat-radovan/2015/05/22/zivot-je-cudna-igracka
, 22 2015 16:51:27 +0200Bezimena kisa<p><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080"><span style="line-height: 15.4559993743896px">Cekajuci zivotne kise da potope reke zaborava, </span><br style="line-height: 15.4559993743896px" /><span style="line-height: 15.4559993743896px">pokusavam da se vratim u stvarnost. </span><br style="line-height: 15.4559993743896px" /><span style="line-height: 15.4559993743896px">Okostalim rukama ne uspeh da zadrzim dozivljaje, </span><br style="line-height: 15.4559993743896px" /><span style="line-height: 15.4559993743896px">ispadose kotrljajuci se ka juce, prekjuce ...</span><br style="line-height: 15.4559993743896px" /><span style="line-height: 15.4559993743896px">U naprsloj i izlizanoj lobanji zaskripe polu sasuseni mozak </span><span class="text_exposed_show" style="display: inline; line-height: 15.4559993743896px"><br />beznadezno paleci iskru opstanka. <br />Dali je to dovoljno da se probude izumrla secanja, <br />da vaskrsnu izbrisani poljupci, da se zazare ohladjene usne? <br />Uspomene, poput oblaka, zamagljuju proslost...<br />a cudne kise padaju i dalje sve jace i jace...<br />Zivot se zivi. Bol se prezivljava<br />ljubav se dozivljava i ostaje za uvek.</span></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #008080">Radovan Jovic </span></p>
http://lepotazivota.blog.rs/blog/lepotazivota/moj-brat-radovan/2015/05/22/bezimena-kisa
, 22 2015 16:45:44 +0200sve je to na facebbok-u<p style="margin: 0px 0px 6px; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #339966">Deo osecanja utisnutih na papir:</span></p><p style="margin: 6px 0px; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #339966">Na zalutalim poljima izmaglice<br />zakoraca zivot ...<br />I stade, blesavo stade na sred puta<span class="text_exposed_show" style="display: inline"><br />cekajuci sudbinu.<br />-----------------------------------------------<br />Pogledi nam se ukrstise,<br />oci progovorise - bolje je da cutimo.<br />Proslost je davno okacena<br />o ogolele grane zivota.</span></span></p><div class="text_exposed_show" style="display: inline; line-height: 15.4559993743896px"><span style="font-size: small; font-family: arial, helvetica, sans-serif; color: #339966"><p style="margin: 0px 0px 6px">Stegni mi ruku jace i cuti ...<br />Cuti molim te.</p><p style="margin: 6px 0px">R-R. Jovic</p></span></div>
http://lepotazivota.blog.rs/blog/lepotazivota/moj-brat-radovan/2015/05/22/sve-je-to-na-facebbok-u
, 22 2015 14:15:00 +0200Kradem tudje da bi me malo podiglo iz tuge<span style="font-size: small; color: #339966"><span style="line-height: 12.8640003204346px; font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif">ZIVOT I MALO VISE...</span><br style="font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif; line-height: 12.8640003204346px" /><span style="line-height: 12.8640003204346px; font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif">==================</span><br style="font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif; line-height: 12.8640003204346px" /><span style="line-height: 12.8640003204346px; font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif">Urliknu srce, zanese se glava</span><br style="font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif; line-height: 12.8640003204346px" /><span style="line-height: 12.8640003204346px; font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif">zadrhtase sasusene vene</span><br style="font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif; line-height: 12.8640003204346px" /><span style="line-height: 12.8640003204346px; font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif">izbledela krv jurnu u mozak</span><span class="text_exposed_show" style="display: inline; line-height: 12.8640003204346px; font-family: helvetica, arial, 'lucida grande', sans-serif"><br />vratise me u zivot.<br />-------------------------------<br />Nisam to hteo, cemu budjenje<br />dovoljno je bilo da odem<br />da zagnjurim u blatnjavo nebo<br />da nestanem u njenom odlasku.<br />--------------------------------<br />Dugo smo se voleli<br />po njoj ceo zivot<br />po meni dva ili tri zivota<br />i jos nekoliko dana vise.<br />--------------------------------<br />Posle rata i bolnih rana,<br />vratih se na polja psenice,<br />ostade mi samo parce zivota<br />ne znajuci kako da ga potrosim.<br />--------------------------------<br />Sretoh je kao pticu u letu<br />hramajuci na jedno krilo<br />skrivase bol promasaja<br />duboko u zelenim ocima.<br />-------------------------------<br />Reci potekose same <br />brzo postadose suvisne<br />poljupci nam se pomesase<br />velko rodjenje – ljubav. Ljubav<br />--------------------------------<br />Jaca do bola, neizmerna<br />zivesmo sve ne prezivljeno<br />volesmo se nemajuci snage <br />za nista drugo, za nikog.<br />--------------------------------<br />Bese prohladan, kisovit dan<br />tela nam gore od zelje za kucom<br />da sto pre stignemo do ljubavi<br />ludi kamion prekide sva razmisljanja.<br />--------------------------------<br />« Dobro je, vraca se u zivot<br />a ona ? Na zalost nemocni smo »<br />Ostatkom svesti zagrizoh vetar<br />blatnjavo nebo pade mi na glavu...<br />=====================<br />Na kraju je ipak kraj, kraj svega<br />a mozda i nije, ko zna, mozda ??<br />"""""""""""""""""""""""""""""""""""<br />Autor Radovan-Robert JOVIC</span></span>
http://lepotazivota.blog.rs/blog/lepotazivota/moj-brat-radovan/2015/05/22/kradem-tudje-da-bi-me-malo-podiglo-iz-tuge
, 22 2015 12:05:06 +0200