ISKRENO RECENO

Tisina koja vodi Bogu

, 24 2015 07:54:36 +0200

Ova razmisljanja su pomoc, uputstva za prosvetljenje. Govoricu vam o molitvi, meditaciji, o radosti, dusevnom miru, zivotu, slobodi i tisini.

Pocecu od tisine i odmah cu vam reci zasto: svaka staza koja vodi Bogu je staza koja vodi tisini. Tisina je pocetak.

Sta je tisina?

Na istoku postoji prica o caru koji je posetio svog ucitelja i rekao mu: ,, Strahovito sam zauzet, po citav dan. Kako da dodjem do duhovnog sjedinjenja s Bogom? Ali odgovori mi jednom recenicom!" Ucitelj mu je rekao:,, Jedna rec bice dovoljna!" ,, Koja?" upitao je car. ,, Tisina", odgovorio je ucitelj. ,, A kako da doprem do tisine?" pitao je car. ,, Meditacijom." Na istoku, meditacija znaci nerazmisljanje, prevazilazenje misli. Onda je car upitao: ,, Sta je meditacija?" Ucitelj je odgovorio: ,, Tisina!" ,, Kako da doprem do tisine?" ,, Meditacijom!" ,, Sta je meditacija?" ,, Tisina!"

Tisina znaci prevazilazenje reci i misli, da ih ostavimo iza sebe. Sta ne valja kod reci i misli? To sto su ogranicene.

Bog nije ono sto govorimo o njemu: nije nista od onoga sto zamisljamo. To je ono sto ne valja kod reci i misli. Vecina ljudi zarobljena je predstavama koje su stvorili o Bogu. to je glavna prepreka na putu spoznaje. Da li biste voleli da dozivite tisinu o kojoj govorim?

Prvi korak je da shvatimo. Sta? Da shvatimo kako Bog nema niceg zajednickog s vasom idejom o njemu.

U Indiji raste puno ruza. Pretpostavimo da nikad u zivotu nisam osetio miris ruze. Pitam vas kakav je miris ruze. Mozete li mi ga opisati?

Ako ne mozete da opisete tako jednostavnu stvar kao sto je miris ruze, kako mozete govoriti o Bogu? Bog prevazilazi sve reci o njemu. to je ono sto ne valja kod reci. Jedan veliki mistik napisao je knjigu Oblak nespoznaje, u kojoj govori:,, Hocete li da spoznate Boga? Postoji samo jedan nacin: nespoznaja!" Morate izaci iz svog uma i svojih misli; tada ga mozete shvatiti srcem.

Dusevni mir

, 23 2015 16:34:20 +0200

Bila jednom dva monaha, koji su punih cetrdesetih godina ziveli u istom manastiru a da se nijednom nisu posvadjali. jednog dana prvi monah rekao je drugome; ,, Ne mislis li da bi trebalo bar jednom da se posvadjamo?'' a ovaj je uzvratio; ..Zasto da ne?" Oko cega cemo se svadjati?" ,, Mogli bismo oko ovog hleba", predlozio je prvi. ,,U redu, svadjajmo se oko hleba. Kako se to radi?" ,, Ovako", rekao j eprvi monah. ,,Ovaj hleb je moj, sta ces sad?" ,,Zadrzi ga", rekao je drugi monah.

Dusevni mir ne mora biti pokvaren nekim sporom ili diskusijom. Ono sto unistava taj mir je ,,ja'', nas ego. ,,Ovo pripada meni i ni sa kim ga necu deliti." Kada prevagne ovakav egoisticni stav i vezanost za stvari, srce postaje svakim danom sve tvrdje. To je najveci neprijatelj unutrasnjeg mira i spokojstva; tvrdo srce, okorelo od egoizma i prianjanja za ono sto nas okruzuje.

Zamislite da u jednoj naciji grupa ljudi koji poseduju velike povrsine zemlje i novca izjavi:,,Ni sa kim necemo deliti nase bogatstvo". Zamislite da svi narodi na zemlji zauzmu isti stav:,, Samo nas nase blagostanje zanima; drugi nas uopste ne interesuju". Kako ocuvati mir u takvoj situaciji? Okamenjena srca, okamenjene nacije. Ali pre nego sto progovorimo o nacijama, govoricemo o vama, o sebi.

Posmatrajte svoje srce. Mogli biste reci: ,, Zivot nam je ispunjen svadjama i borbom!" Ali nema mrznje, nema ozlojedjenosti. ,,Zivot nam je ispunjen bolom i patnjom!" Ali nema nikakvog nereda u vasoj svesti. ,,Zivot nam je ispunjen stalnom dinamiko, i neprekodnom akcijom!" Ali nema dusevnog nemira, nema nervoze. Mozete li ovo izjaviti kad je rec o vama? Ako mozete, bicete graditelji mira u ovom svetu. Sirenje mira i dusevnog spokojstva sama je sustina i svrha molitve. Kakos e to postize? Hocemo li to pokusati? Da pokusamo sada i ovde?

Izvedimo najjednostavniju duhovnu vezbu koja traje samo minut-dva. Zatvorite oci i uspostavite kontakt sa svojim telom. Obratite paznju na dodir odece i ramena, na dodir odece i ledja. Saka. Osetite svoju saku koja se na nesto oslanja ili dodiruje drugu ruku. Osetite tezinu svoga tela, koja pritiska stolicu na kojoj sedite, ili krevet na kome lezite. stopala dodiruju obucu ili tle. Ponovite jos jednom: ramena, ledja, saka, bokovi, stopala. Jos jednom, polako: ramena, ledja, saka, bokovi, stopala. Sada lagano otvorite oci. Vezba je gotova.

Sta se dogodilo dok ste izvodili vezbu koju sam vam predlozio/ Da li ste se opustili ili vam je porasla napetost? Vecina ljudi dozivljava opustanje, retki osete nervozu. Ukoliko vam se desilo, dobro bi bilo da stupite u dodir sa svojom tenzijom. U kom delu tela ste osetili napetost? Obratite svu svoju paznju na to. Postepeno, doci ce do opustanja. Akose vezba ponovi nekoliko puta, mnogi ce mozda i zadremati.

Da li ova vezba opustanja donosi mir o kome govorim? Ovo nije vezba opustanja, ovo je vezba paznje:,, U redu! Ali dusevnog mira?" Da, dusevnog mira, cak i ako mozda ne verujete. To je kao da ulazite u sami sebe. Kao eksperiment, novi dozivljaj, zacudno vidjenje stvarnosti.

Ako zelimo da budemo srecni

, 23 2015 03:07:51 +0200

Mozemo to biti odmah, jer je kljuc nase srece skriven u nama. Sve prepreke na putu do srece sami smo stvorili. Jeste li svesni da ste odgovorni za sopstvenu srecu u svim godinama koje su prosle? Dozvolili ste da vas neko kontrolise, da vam nametne odredjeni nacin zivota.

Mozemo okusiti zivot tek kada odbacimo strah da cemo bilo sta izgubiti, kada postanemo svesni da nam nista ne moze biti oduzeto. Nesvesne osobe ne mogu da uzvrate ljubav, mogu samo pokazivati zelje, ocekivanja i manipulisati njima. Ono sto ljudi nazivaju ljubav, najcesce je samo autointeres. Naucili su da porede ljubav sa vrlinom i da je zive na nacin koji je prihvatljiv za druge. proverite svoju ljubav, svoj nivo svesnosti na sebi, kada se neka vasa zelja sukobi sa zeljom voljene osobe ili biva odbacena. Sta se desava? Da li dolazi do razocarenja?

Jedino zlo na ovom svetu je nesvesnost, dakle neznanje, nesposobnost da vidimo zivot kakav stvarno jeste, nerazumevanje za druge ljude i njihove postupke, nemogucnost da ih prihvatimo bez straha.

Nasa sreca je na dohvat ruke; ona ne zavisi od onoga sto nam se desava, vec od nacina na koji opazamo svet i suocavamo se sa njim.