antistress

NAJBOLJI ANTISTRESS

antistress — Mon, 01 Aug 2011 19:50:26 +0200

Najbolji antistress za mene je kada sa drugaricom odem u Košutnjak, usput uzmemo par konzervi piva, sednemo na klupicu i pričamo, smejemo se, malo i ogovaramo. Samo nas dve, potpuno opuštena atmosfera, svež vazduh a pivo samo malo opije da se još više opustimo. Nijedna nije pijana, ali tog trenutka zaboravljeni su problemi koje imamo, za nas nastaje sasvim drugi svet tada. Inače, ja moram da izbegavam alkohol zbog lekova a i brzo me uhvati pa onda, pa nema smisla žensko pa pijano. Pivo taman lagano opusti da se smejemo i da se opustimo. Takav doživljaj drži me u lepom raspoloženju narednih par dana. Jednostavno, sećanje na taj doživljaj na priču, smejanje, zezanje, lupetanje, na tu opuštenost. Najbolji recept za antistress:

Možda nekome bude čudno ali ne treba. U današnje vreme, zašto nepotrebno trošiti na skupe kafiće, pri tom ne možete baš da pričate i da se opustite, svugde radari. U kafić ili neki restoran ne možete da uđete opušteno u trenerci a i nije svež vazduh.

JA SAM REKLA PAR KOMADA

Relaxing Antistress

antistress — Sun, 17 Jul 2011 20:02:31 +0200

Pošto mi današnji dan protiče ovako:

Bilo bi krajnje vreme da se malo relaxiram uz ovaj video i ovu muziku:

Pogledajte i poslušajte

ŠTA JE STRES?

antistress — Sat, 09 Jul 2011 23:16:36 +0200

Richard Lazarus, definiše stres kao „stanje u kojem pojedinac ne može ispuniti prekomerne zahteve koje okolina na njega postavlja“. Ljudi ne osećaju stres kada imaju dovoljno vremena, iskustva i sredstava da se nose s nekom situacijom. Suprotno tome, ljudi osećaju veće količine stresa kada smatraju da ne mogu ispuniti zahteve koji su postavljeni pred njih. Stres (od engl. stress) bukvalno znači udarac. Stres je sve ono što od nas zahteva prilagođavanje, svaka promjena u našim životnim okolnostima povoljne ili nepovoljne prirode. Već i samo zamišljanje (misao) ili predosećanje promena (emocija) stvaraju stres. Stres je neizbežan deo života svakog čoveka. Ovo sam kopirala sa nekog foruma.

Stres je udarac, pretnja za emocionalno, psihičko, fizičko zdravlje. Sve bolesti fizičke mogu biti posledica stresa. Moj psihijatar je rekao "sada zbog dugogodišnjeg konstantnog stresa, prelaziš u stanje psihosomatskih bolesti". To je kad zbog stresa recimo, krene da lupa srce - srce može da oboli i fizički. Dobro, možda sam stigla dotle a možda i ne. Moje poimanje bolesti je da - sve dolazi iz glave. Pa to je stres. Stres prvo doživljavamo u glavi. Male stresiće i ne primetimo, pređemo preko njih,zaboravimo ih. Srednje - pa malo se iznerviramo ali i to posle određenog vremena prođe. Velike - udarac, koji traje, treba vremena da se opasuljimo, da se vratimo u normalnu. Svako na drukčiji način doživljava stres. Ono što je nekome stres meni nije i obrnuto. Primer: kad čekamo autobus: nekome može da bude stres a za mene je ili malecki (zavisi od dužine čekanja) ili nije uopšte - stavim slušalice na uši, uključim mp3 i odlutam. Meni je veći stres ako slučajno zaboravim mp3. Svaki dan nam donosi neki stres i sastavni je deo života.

Kako naš mozak reaguje? Evo ovako: BOOM

I onda ti neko kaže ovo:

OSMEH

antistress — Fri, 08 Jul 2011 20:26:25 +0200

Na facebook-u ima fenomenalna stranica "Psihologija uspeha plus", danas su ovo objavili i odmah mi je osmeh se pojavio na licu:

Osmeh nas čini privlačnima , Osmeh popravlja naše raspoloženje, Osmeh je zarazan, Osmeh oslobađa od stresa, Osmeh snižava krvni pritisak, Osmeh oslobađa Endorfin, Osmeh podiže lice i čini da izgledamo mlađi, Osmeh vam daje izgled uspeha, Osmeh vam pomaže da ostanete pozitivni.

Koliko cesto se smejete....?

Ali, uvek postoji ono prokleto ali, pitanje na kraju: "KOLIKO ČESTO SE SMEJETE.....?"

Malo me ubilo u pojam. Kad pogledam lica oko sebe, mojih drugova, kolega, lica u gradskom prevozu, gde god da se okrenem: retko se smejemo. Postoje kratkotrajni trenutci kada nas nešto zasmeje: na poslu kod mene - kad ja počnem da pevam. Ali, sve to kratko traje, sledeće je već neki novi problem, neko je pustio neku lošu vest. Čini mi se da je ranije bilo više smeha, više radosti. Gde je to sve nestalo? Ne samo kod mene, svako ima neki problem koji ga tišti. Postoji li neki čovek bez problema? Naravno da nema, ali problemi se rešavaju i onda idemo dalje, pa nije valjda sve crno? Zato sam prestala da gledam televizor i da čitam novine. Samo tražim neki kutak gde ću videti nešto lepo i gde ću moći da se nasmejem. Takvi sitni smešni trenutci nas održavaju da idemo dalje. Sada, pa jedino da se napijem i onda mogu da se smejem celu noć. Najcrnje, zabranio mi je lekar zbog antidepresiva i lekova za smirenje. Iskreno, ponekad zaboravim da ih popijem, pa kad ukapiram, malo piva nikad nije na odmet.

O MENI

antistress — Thu, 07 Jul 2011 21:25:05 +0200

Ja sam Miščević Aleksandra. Rođena sam u Beogradu davne '65. Radim u državnoj službi 27 godina sa platom ispod republičkog i svakog proseka (verovali ili ne). Majka sam dvoje dece: ćerka 20 godina i sin 19 godina, koji boluje od autizma. Želja mi je da kroz ovaj blog, protrčim malo kroz svoj život i neka sećanja lepa i ružna. Inače, volim da se smejem, retko kad sam ozbiljna, obožavam heavy metal muziku .

Živim u kući sa roditeljima. Možda nekome bude čudno što neko ko ima svoja primanja, i ovoliko godina živi sa roditeljima ali tako je moralo biti. Slažem se sa svima koji kažu, svoja kućica svoja slobodica i najlepši je život bez mešanja roditelja. Tako je i u pravu su. Bez obzira na 3 generacije koje su u kući, nije tako loše. Recimo, jedna od stvari je ta da se moja životna želja da imam psa ispunila. Imamo ih čak 3. Psi su ponekad odlični terapeuti za stres. Nisam navikla da se žalim i kukam nad sudbinom, već da gledam kako da rešavam stvari. Pošto sam zbog sina vezana za kuću (reći ću i to zašto je to tako) a i zbog male plate, rešila sam i da se bavim nekim stvarima na internetu a ne samo da igram igrice. Naravno i to će biti pomenuto.

Zašto sam ovaj blog nazvala antistress? Zato što, već ne znam ni ja koliko godina sam pod stresom i to svakodnevnim. Stalno pronalazim načine da smanjim stres i nerviranje, nekada uspem nekada ne. Možda kada budem izbacila iz sebe na ovaj način neka moja razmišljanja, nađem neko rešenje. Ovaj blog će biti o svemu i svačemu: od stresa, autizma, sve do internet marketinga.

Nadam se, da će jednoga dana sve što budem pisala pročitati neko ko ima uticaja na naše živote, neko ko ljudima može da pomogne, neko ko hoće da sasluša. Uz malo sreće doći će do toga. Nadam se i da će se u ovaj blog uključiti i drugi koji imaju problema sa stresom i autističnom decom. Svi su dobrodošli, sa problemima ili bez.

Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica je nesrećna na svoj način.

Dobrodošli

antistress — Fri, 01 Jul 2011 00:40:27 +0200