Историја једног раскола

Одлука САС о помирењу

СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

АСБр. 20,49 и 50 / Зап. 155

24. маја 1991. год.

у Београду

СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ СИНОДУ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

БЕОГРАД

Свети архијерејски сабор, у седници својој под горњим бројем и датумом, донео је ову одлуку:

"Заједничким служењем Свете Литургије биће потврђено Апостолско прејемство јерархије Новограчаничке митрополије и ваљаност светих тајни и свих свештенорадњи извршених у Слободној српској православној цркви, односно Новограчаничкој митрополији, од настанка раскола, 1963. године, до данас. Ради постизања, пак, и пуног административног јединства раздвојене браће у Српској православној цркви у Америци, Канади, Аустралији и Западној Европи, Свети архијерејски сабор ставља у дужност Светом архијерејском синоду да, у сарадњи са Епископским саветом Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама и Канади, и са Епископским саветом Новограчаничке митрополије, што пре оснује заједничку Комисију која ће:

- детаљно проучити сва практична питања устројства Српске православне цркве у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустралији и Западној Европи;

- утврдити узајамне односе међу епархијама Српске православне цркве изван Југославије и епархијама Новограчаничке митрополије; и

- доставити своје предлоге црквено-народним саборима свих епархија ван Југославије на расматрање.

1. Црквено-народни сабори ће своје закључке доставити Светом архијерејском сабору Српске православне цркве на расматрање и коначну одлуку.

2. Држећи се начела светог апостола Павла - "Не тражим ваше него вас" (ИИ Кор. 12, 14), Свети архијерејски сабор изјављује да Српска патријаршија никада није претендовала, нити сада претендује, да преузме или контролише имовину црквених јединица ван Југославије.

3. С обзиром на јерархијско устројство Српске православне цркве, а у циљу заштите имовине свих црквених јединица у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустралији и Западној Европи, Свети архијерејски сабор тражи да се њоме рукује на основу правила и прописа јерархијског устројава Цркве и позитивног законодавства дотичних земаља.

4. Постојање паралелних епархија у Сједињеним Америчким Државама, Канади, Аустралији, сматрати привременим стањем, у духу црквене икономије".

О предњој одлуци Светог архијерејског сабора, част Нам је известити Свети архијерејски синод, с молбом ради знања и даљег сходног поступка.

ПРЕДСЕДНИК

СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА

АЕМ и ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

+Павле (с. р.)

ТЕКСТ ПОМИРЕЊА којим се рехабилитује еп Дионисије

У СЛАВУ СВЕТЕ, ЈЕДИНОБИТНЕ, ЖИВОТВОРНЕ,

И НЕРАЗДЕЉИВЕ ТРОЈИЦЕ,

ОЦА, И СИНА, И СВЕТОГА ДУХА

ПРЕДЛОГ О ПОМИРЕЊУ

ИЗМЕЂУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ

И СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ МИТРОПОЛИЈЕ НОВОГРАЧАНИЧКЕ

УВОД

Подела у Српској православној цркви ван Југославије постоји од 1963. године. Један део Цркве ван Југославије остао је у јурисдикцији Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у Београду, Србија, Југославија (од сада „Српска православна патријаршија”). Други део Цркве ван Југославије организовао је Слободну српску православну цркву. Слободна српска православна црква има три епархије: Слободну српску православну епархију за Америку и Канаду, Слободну српску православну епархију за Аустралију и Нови Зеланд и Слободну српску православну епархију за Западну Европу. Седиште Слободне српске православне цркве је у манастиру Покрова Пресвете Богородице „Нова Грачаница”, Треће Језеро, Илиној, САД. Првојерарх Слободне српске православне цркве је Његово Високопреосвештенство митрополит Иринеј (Ковачевић).

Српска православна патријаршија и Слободна српска православна црква желе да уклоне поделу у Српској православној цркви ван Југославије. У тој намери Свети архијерејски синод СПЦ, уз учешће Његовог Преосвештенства епископа далматинског Г. Николаја, Његовог Преосвештенства епископа источноамеричког Г. Христифора и Његовог Преосвештенства епископа канадског Г. Георгија, као и чланова Комисије Светог архијерејског сабора за проучење ваљаности јерархије Слободне српске православне цркве, састао се са делегацијом Митрополије новограчаничке у Београду на дан 23. и 24. априла 1991. године, и сагласио се у следећем:

ЧЛАН I

ГЕНЕРАЛНЕ ОДРЕДБЕ

Секција 1: Јурисдикција и устројство

Слободна српска православна црква се слаже да прими јурисдикцију Српске православне патријаршије. Овај предлог у потпуности објашњава и дефинише обим ове јурисдикције.

Овај предлог исто тако у потпуности објашњава и дефинише канонски правни и административни положај Слободне српске православне цркве у устројству Српске православне патријаршије.

Секција 2: Име

Слободна српска православна црква пристаје да промени своје име и од сада ће бити позната као Српска православна митрополија Новограчаничка (од сада „Новограчаничка митрополија”).

Секција 3: Грб, печат, застава

Новограчаничка митрополија имаће грб, печат и заставу Српске православне патријаршије.

ЧЛАН II

ЈЕРАРХИЈА И ЈЕРАРХИЈСКО УСТРОЈСТВО НОВОГРАЧАНИЧКЕ МИТРОПОЛИЈЕ

Секција 1: Признање епископских хиротонија

Српска православна патријаршија признаје ваљаност епископских хиротонија следећих архијереја и убраја их у листу архијереја Српске православне патријаршије:

Њ. В. Пр. митрополит Иринеј (Ковачевић),

Њ. Пр. епископ Димитрије (Балаћ) блаженоупокојени,

Њ. Пр. епископ Петар (Банкеровић) блаженоупокојени,

Њ. Пр, епископ Василије (Веиновић) и

Њ. Пр. епископ Дамаскин (Давидовић).

Свети архијерејски сабор ће потврдити суштину напред наведеног посебним декретима.

Секција 2: Признање свештенорадњи

Српска православна патријаршија признаје ваљаност извршених свештенорадњи следећих архијереја од 10. маја 1963. године:

Њ. Пр. епископа Дионисија (Миливојевића)блаженоупокојеног,

Њ. В.Пр. митрополита Иринеја (Ковачевића),

Њ. Пр. епископа Димитрија (Балаћа) блаженоупокојеног,

Њ. Пр. епископа Петра (Банкеровића)блаженоупокојеног,

Њ. Пр. епископа Василија (Веиновића),

Њ. Пр. епископа Дамаскина (Давидовића).

Свети архијерејски сабор ће потврдити суштину напред наведеног посебним декретима.

Секција 3: Јерархијско устројство

Српска православна патријаршија се слаже да Новограчаничка митрополија може задржати своју садашњу јерархијску организацију са следећим изузетцима:

1. Архијереји Новограчаничке митрополије признају Српског патријарха као Првојерарха Српске православне патријаршије и помињаће његово име на свим светим богослужењима.

2. Српски Патријарх ће додељивати свето миро и свете мошти Митрополиту који ће исте додељивати његовој браћи архијерејима.

3. Свети синод Слободне српске православне цркве биће од сада познат као Епископски савет српске православне новограчаничке митрополије.

4. Нови епархијски архијереји Новограчаничке митрополије биће бирани од стране Светог архијерејског сабора Српске православне патријаршије између кандидата унетих у листу кандидата на предлог Епископског савета Новограчаничке митрополије. Новоизабраног кандидата хиротонисаће Српски патријарх.

5. Архијереји Новограчаничке митрополије ће бити чланови Светог архијерејског сабора Српске православне патријаршије.

6. Сви неспоразуми и жалбе против архијереја Новограчаничке митрополије биће решавани од стране Епископског савета у првом степену, а по потреби биће упућени Светом синоду Српске православне патријаршије као суду у другом степену. Крајњу одлуку доносиће Свети архијерејски сабор Српске православне патријаршије. Против те одлуке нема жалбе.

7. Свети архијерејски синод Српске правосалавне патријаршије додељиваће чин архимандрита као и напрсни крст на предлог Митрополита Новограчаничке митрополије.

8. Администраторе упражњених епархија и администратора Новограчаничке митрополије поставља Свети архијерејски синод на предлог Епископског савета Новограчаничке митрополије.

ЧЛАН III

АДМИНИСТРАТИВНО УСТРОЈСТВО

Секција 1: Епархијско устројство

Српска православна патријаршија се слаже да Новограчаничка митрополија може задржати садашње административно устројство, с тим да три постојеће епархије имају следеће називе:

1. Српска православна митрополија Новограчаничка Епархија за Америку и Канаду.

2. Слободна српска православна епархија за Аустралију и Нови Зеланд зваће се Српска православна митрополија Новограчаничка - Епархија за Аустралију и Нови Зеланд, са седиштем у манастиру Нови Каленић, Канбера.

3. Српска православна митрополија Новограчаничка Епархија за Западну Европу, са седиштем у Лондону.

Секција 2: Епархијска реорганизација и укидање

Српска православна патријаршија се слаже да неће реорганизовати, укинути нити у ма ком погледу променити административно устројство Новограчаничке митрополије или њене три епархије без сагласности са Епископским саветом Новограчаничке митрополије, Архијереја и Црквенонародног сабора дотичне епархије.

Секција 3: Црквеношколске општине и парохије

Црквеношколске општине и парохије под јурисдикцијом епархија Новограчаничке митрополије остају под директном јурисдикцијом јерархијских и административних власти Новограчаничке митрополије.

ЧЛАН IV

ПРАВНО УСТРОЈСТВО

Црквени судови

Српска православна патријаршија се саглашава да Новограчаничка митрополија може задржати своје садашње црквеноправно устројство, наиме, њене садашње епархијске црквене судове, њен Митрополијски црквени суд, с тим што ће Свети архијерејски синод Српске православне патријаршије бити суд у последњем степену на жалбе против свих одлука Митрополијског суда Новограчаничке митрополије.

Као што је поменуто у Чл. II, секције 3, параграф 6, овог предлога, Епископски савет Новограчаничке мифополије решава све несугласице и жалбе против архијереја Новограчаничке митрополије у првој инстанци.

Жалбе на одлуке Епископског савета упућују се Светом архијерејском синоду Српске православне патријаршије. Свети архијерејски сабор Српске православне патријаршије доносиће коначну пресуду.

ЧЛАН V

ПОЛОЖАЈ СВЕШТЕНИКА И МИРЈАНА (ЛАИКА)

Секција 1: Свештенство

Признавајући ваљаност архијерејских хиротонија и свештенорадњи архијереја Новограчаничке митрополије, Српска православна патријаршија признаје ваљаност рукоположења и свештенорадњи свештенства Новограчаничке митрополије од 10. маја 1963. године и убраја их међу свештенике Српске православне патријаршије. Питање свештеника рашчињених за канонскоморалне преступе разматраће се у редовном поступку од случаја до случаја.

Секција 2: Мирјани (лаици)

Признавајући ваљаност апостолског прејемства, рукоположења и свештенорадњи архијереја и свештенства Новограчаничке митрополије, Српска православна патријаршија признаје да су пре и после 10. маја 1963. године мирјани били и јесу верници Српске православне патријаршије.

ЧЛАН VI

ЦРКВЕНА ИМОВИНА

Секција 1: Власништво и контрола

Новограчаничка митрополија, њене епархије, црквеношколске општине и парохије задржавају право на потпуну контролу и власништво над њиховим имовинама свака посебно као што је предвиђено у њиховим уставима, уредбама, правилима и постојећим документима.

Српска православна патријаршија се слаже да ни она, нити ма која од њених потчињених или административних јединица ван Југославије, неће полагати право на ма коју непокретну, покретну или личну имовину Новограчаничке митрополије, њених епархија, црквеношколских општина, парохија или подручних институција и манастира.

Секција 2: Озакоњење

Ма који прекршај предње секције бр. 1 биће утврђен у грађанским судовима, ма које нације - државе где Новограчаничка митрополија има црквеношколску општину или парохију. Одредбе у предњој секцији бр. 1 и одредбе у сваком другом делу овога предлога, које се односе на власништво или контролу имовине биће сматране као легалне секуларне одредбе које могу бити интерпретиране од стране грађанских судова по принципима неутралног законодавства.

Секција 3: Несвршени судски спорови око имовине

Српска православна патријаршија се слаже да препоручи свим епархијским архијерејима и административним представницима ван Југославије да обуставе све недовршене црквене судске спорове око контроле над црквеном имовином и да исте реше споразумно уколико их има.

ЧЛАН VII

ВАЖЕЋИ ПРОПИСИ

Секција 1: Садашњи устав, уредбе и правила

Садашњи Устав Слободне српске православне цркве, Слободне српске православне епархије за Америку и Канаду, Слободне српске православне епархије за Аустралију и Нови Зеланд и Слободне српске православне епархије за Западну Европу биће измењени тако да се усагласе одредбама овог предлога. После тога уредбе и правила црквеношколских општина, парохија и осталих подручних институција Новограчаничке Митрополије биће исто тако измењени да се усагласе са одредбама овог предлога.

Секција 2: Будући амандмани

Новограчаничка митрополија и њене епархије врше измене својих устава под условима да те измене не буду у контрадикцији са одредбама овог предлога, а у смислу овог предлога.

ЧЛАН VIII

ПОТВРДА И ПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Овај предлог о успостављању црквеноканонског јединства у Српској православној цркви, поднет од Делегације Новограчаничке митрополије на челу са Њ. В. Пр. митрополитом Иринејем, заједнички је расмотрен, допуњен и примљен у седници Светог архијерејског синода, уз учешће Њ. Пр. далматинског Г. Николаја, Њ. Пр. источноамеричког Г. Христифора и Њ. Пр. канадског Г. Георгија, уз учешће чланова Комисије Светог архијерејског сабора за проучење ваљаности јерархије Слободне српске православне цркве.

Предлог ће бити поднет Светом архијерејском сабору на расмотрење и одлуку.

ЧЛАН IX

РЕОРГАНИЗАЦИЈА СПЦ ВАН ЈУГОСЛАВИЈЕ

Новограчаничка митрополија се слаже да у сарадњи са Епископским саветом постојећих епархија СПЦ у Америци и Канади, као и са епархијама у Западној Европи и Аустралији ради на реорганизацији целокупне СПЦ ван Југославије, како би се постигло пуно, не само литургијско него и административно јединство и братско заједништво у духу Еванђеља сагласно канонском предању Православне цркве и вековном поретку наше Светосавске цркве.

НАПОМЕНА:

У овим разговорима су учествовали: Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Г. Јован, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Сава, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Иринеј и Његово Преосвештенство епископ сремски Г. Василије (чланови Светог архијерејског синода); Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и Његово Преосвештенство Епископ бачки Г. Иринеј (чланови Комисије), те Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Николај, Његово Преосвештенство Епископ источноамерички Г. Христифор и Његово Преосвештенство Епископ канадски Г. Георгије, с једне стране, а са друге:

Његово Високопреосвештенство Митрополит новограчанички Г. Иринеј; архимандрит Сава (Јурић) Аустралија; протојереј ставрофор Ђура Вукелић; протојереј Јован Тодоровић; протојереј Ђура Крошњар; г. Петар Самарџија; г. Никола Катић; г. Љубиша Миличић и г. Бранко Јергић (Европа).

За Српску православну За Свети архијерејски синод

Митрополију новограчаничку Српске православне цркве

МИТРОПОЛИТ НОВОГРАЧАНИЧКИ АЕМ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ

еп Дионисије Миливојевић

ЕПИСКОП ДИОНИСИЈЕ (Миливојевић)

Дионисије, у миру Драгољуб (Миливојевић), рођен је 13/26. јула 1898. у селу Рабровцу код Смедеревске Паланке. После завршене гимназије и велике матуре уписује студије на Правном факултету Београдског универзитета, да би после две године уписао студије на Богословском факултету, на којем је и дипломирао. По завршетку студија ступа у брак, међутим, убрзо му умире супруга и остаје удовац. Потом одлази на Свету Гору, у манастир Хилендар, где прима монашки постриг и добија монашко име Дионисије. До избора за викарног епископа био је старешина манастира, професор богословије у Сремским Карловцима и управитељ Монашке школе у манастиру Дечанима. Истовремено је био веома активан у богомољачком покрету, у који се укључио још од својих студенских дана. Уређивао је богомољачки лист Хришћанска заједница, све до 1933. године.
Изабран је за Епископа моравичког и викара патријарха Гаврила 1938. године и хиротонисан августа исте године у београдској Саборној цркви. Крајем 1939. године је изабран за Епископа америчко-канадског. Управу Епархије америчко-канадске је преузео 15. априла 1940. године, уочи избијања Другог светског рата.
Свој рад у Епархији америчко-канадској епископ Дионисије је почео од манастира Светог Саве у Либертивилу. Најпре је преместио седиште Епархије из Чикага у манастир Светог Саве у Либертивилу, а затим је извршио његово потпуно реновирање. У току 1941/43, године увећао је манастирско имање за 73 акра. На Шејдланду у Пенсилванији, 1950. године је купио фарму од 1400 акара са зградама за смештај остарелих лица и за дечије летовалиште; а у Џексону, Калифорнија, докупио је 173 акара земље. Организовао је већи број парохија и црквено-школских општина. Свакако, међу најзначајније подухвате које је епископ Дионисије предузео као Епископ америчко-канадски, јесте његов рад на довођењу и збрињавању Срба из заробљеничких логора Немачке, Италије и Аустрије, по завршетку Другог светског рата. Према евиденцији, 16.000 Срба доведено је у Америку и Канаду на основу гарантних писама које је епископ Дионисије потписао и око 30 писмених изјава за свештенике који су дошли у Америку и Канаду, којима је обезбедио парохије.
Да би упознао светску јавност са страдањима српског народа за време Другог светског рата, написао је књигу на енглеском језику: Мучеништво српског народа.
Због стварања раскола у Српској православној цркви у Америци, рашчињен је од стране Светог архијерејског сабора 1964. године.
У Аустралији је сазвао Први црквено-народни сабор у Мелбурну, 31. октобра 1964. године, на коме је основана Слободна српска православна црква, Епархија за Аустралију и Нови Зеланд.
Преминуо је 15. маја 1979. у манастиру Св. Саве у Либертивилу и сахрањен поред манастирске цркве.