Жене

Istorijski gledano, položaj žena u društvu oduvek je bio prilično neravnopravan. Žene su imale svoje mesto, a ono je gotovo uvek bilo uz kuhinjski oganj u domu i decu; takav način razmišljanja održao se do danas. Međutim, svetli primeri kroz istoriju govore drugačije. Žena je bila i sestra i ćerka i domaćica, majka ali i mnogo toga još.

Kleopatra – vladarka starog Egipta, poznata kao najobrazovanija i najmoćnija žena starog veka, govorila je više jezika i bila direktno uključena u političke tokove Egipta i Rima; njenim čarima nisu odoleli mnogi, uključujući Julija Cezara i Mark Antonija.

Jovanka Orleanka – početkom 20. veka proglašena za sveticu, bila je i ostala najpoznatija heroina u čitavoj francuskoj istoriji; uboga seoska devojka koja je digla narod na ustanak protiv Engleza i bila najzaslužnija za krunisanje Šarla VII.

Elizabeta Prva – čelična lejdi koja je Engleskom vladala više od trideset godina, najmoćnija žena sveta tog vremena; hvaljena i slavljena nakon odnošenja pobede nad “nepobedivom armadom” Filipa II Španskog, upamćena i kao odličan političar.

Katarina Velika – jedan od najprosvećenijih vladara svog vremena, velika carica Rusije, kojom je vladala sve do svoje smrti. Bila poznata i po svojoj velikoj ljubavi ka umetnosti i svemu što je lepo, što nadograđuje i oplemenjuje čoveka, ostvarila je značajnu ulogu i u reformi Rusije.

Majka Tereza – časna sestra koja je na primeru svog načina života mnogima ukazala na put čestitosti i svetosti kao jedini ispravan. Dobitnica Nobelove nagrade za mir, ova velika žena bila je istaknuta u svom humanitarnom radu zbrinjavanja siročadi, siromašnih i bolesnih, tokom čitavog svog života.

“Ljudi stvaraju dela, a žene ljude”, rekao je Roman Rolen; ove žene radile su i jedno i drugo. Primera ima još mnogo, ovo su samo neki od njih. Ono što je zajedničko svima njima, sem činjenice da su bile žene, jeste da se nijedna nije prepustila ukorenjenom mišljenju, svaka je dala svoj maksimum da radi na sebi i drugima, da ostavi trag i učini svet lepšim i boljim mestom za život. Možda nismo sve predodređene za velike stvari, ali i osmeh i sreća na licima dragih nam bića, već velika je stvar.

ЖИВОТ

Живот представља највишу форму кретања материје, најсложенију и најзначајнију појаву природе. Природа живота је још недовољно позната да би се могла дати једна задовољавајућа и неоспорна дефиниција. Проблем живота је најчешће повезан са основним питањем филозофије о примарности духа или материје. Због тога постоје два супротстављена схватања природе живота: идеалистичко (виталистичко), које га сматра по суштини натприродном појавом, и материјалистичко, које га сматра врло сложеном физичко-хемијском појавом.

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.