Uvek je pravo vreme

Lovci u avionu

Dva lovca iznajmila su avion da ih preveze u divljinu. Nakon dve nedelje pilot se vratio da ih ukrca; pogledao je životinje koje su ubili i rekao: "Avion može da nosi samo jednog bizona, ostale ćete morati da ostavite."

"Ali prošle godine pilot nam je dozvolio da utovarimo dva bizona u isti ovakav avion", pobunili su se lovci.

Pokoleban, pilot je na kraju rešio: "U redu, ako ste prošle godine to uradili, pretpostavljam da će nam to i ovog puta uspeti."

I tako, avion je uzleteo sa tri čoveka i dva bizona, ali nije uspeo da se digne u visinu, već je udario u obližnje brdo. Ljudi su se nekako izvukli iz olupine i pogledali oko sebe. Jedan lovac upitao je drugog: "Šta misliš, gde se nalazimo?"

Razgledajući teren, ovaj je odgovorio: "Mislim da smo oko tri kilometra levo od tačke gde se srušio onaj avion od prošle godine."

Neki ljudi su stvarno toliko uporni sa svojim idejama da ni ne razmišljaju koliko su te ideje ostvarljive.

Nekoliko malih mudrosti

Šetao Sokrat svakoga dana pijacom i razgledao tezge sa raznoraznom robom na njima.
Jednom ga upita jedan prodavač:“A zašto vi svakoga dana šetate pijacom, a nikada ništa ne kupujete?!”
Sokrat odgovori:
“Zato što hoću da gledam sve te stvari bez kojih komotno mogu da živim!!!”

******

Novcem možeš kupiti kuću, ali ne i dom.
Možeš kupiti postelju, ali ne i san.
Možeš kupiti sat, ali ne i vreme.
Možeš kupiti knjigu, ali ne i znanje.
Možeš kupiti položaj, ali ne i poštovanje.
Možeš kupiti lekara, ali ne i zdravlje.
Možeš kupiti život, ali ne i dušu.
Možeš kupiti seks, ali ne i ljubav.

Kineska mudrost

Prerezati svoje uže

Ovo je priča o planinaru koji se želio uspeti na najvišu planinu. U tu je pustolovinu krenuo nakon dugih godina priprema. No kako je svu slavu želeo za sebe, odlučio se popeti na planinu sam.

Počeo se penjati. Vrijeme je odmicalo i postalo je kasno. Umesto da pripremi logor za noć, nastavio se penjati sve dok se nije smračilo.

Gusta je noć obavila planinske vrhove. Oko čoveka sve je bilo crno. Nebo i mesec prekrili su teški oblaci i ništa se nije videlo.
I dok se tako penjao, tek nekoliko koraka od vrha, okliznuo se i počeo padati velikom brzinom. Mogao je vidjeti samo crne tačke i osećati silu teže koja ga strašno vuče dole. U tim trenucima užasnoga straha pred očima su mu se odigravali svi lepi i ružni trenuci njegova života.

Misleći o tome kako je blizu smrti, iznenada je osetio kako ga snažno povlači uže kojim je bio vezan.

Telo mu je visilo u vazduhu... samo ga je uže držalo. U tom je trenutku mogao samo uzviknuti: Bože, pomozi mi!

Iznenada se s neba začu duboki glas:"Šta želiš da učinim?"
"Spasi me, Bože!"
"Zaista veruješ da te ja mogu spasiti?”

"Naravno da verujem!"

"Tada prereži užem kojim si vezan..."

Nastupio je trenutak tišine. Čovek odluči držati se užeta svom snagom.

Spasilačka ekipa priča kako su idućeg dana planinara našli mrtva i smrznuta. Njegovo je telo visilo o užetu za koje se grčevito držao...

Samo tri metra od zemlje...

A ti? Koliko si vezan za svoje uže?
Bi li ga pustio?

Nikad ne sumnjaj u ono što dolazi od Boga. Nikad ne reci da te zaboravio ili napustio. Nikad ne misli da On ne brine o tebi. Zapamti da te uvek drži svojom desnicom. (Biblija)

Zakasneli odgovor

Kaže se: ako molitva ne bude uslišena u pravom trenutku, gubi svoju svrhu. Sledi priča o jednom čoveku koji se punih deset godina molio da postane bogat, dok najednom nije izgubio želju za bogatstvom.

U drevnoj Indiji poklanjala se velika pažnja vedskim ritualima, koji su se primenjivali s takvom tačnošću da, kad bi sveci molili za kišu, suša bi odmah prestajala. Živeo je tada jedan čovek koji se molio po ovim ritualima, preklinjući boginju Lakšmi da ga učini bogatim.

Čovek se molio punih deset godina bez ikakvog efekta, a onda je najednom postao svestan da je bogatstvo nešto prolazno i nevažno, pa se povukao u pećinu na padinama Himalaja i postao pustinjak.

Jednog dana, zadubljen u meditaciju, otvorio je oči i pred sobom ugledao ženu zadivljujuće lepote, koja je blistala i presijavala se kao da je od zlata. "Ko si i šta tražiš ovde?" upitao je. "Ja sam boginja Lakšmi, kojoj i si se molio punih deset godina. Došla sam da ispunim tvoju želju."

"Ah, dobra moja boginjo!" uskliknuo je čovek. "U međuvremenu sam spoznao lepotu meditacije i izgubio svaku želju za bogatstvom. Prekasno si stigla. Reci mi, zašto toliko kasniš?"

"Da budem iskrena", objasnila mu je Lakšmi, "ritualima koje si tako verno obavljao, u potpunosti si zaslužio traženo bogatstvo, ali nisam ti uslišila molbu zbog ljubavi i želje da učinim ono što je najbolje za tebe."

Tri čamca za spasavanje

Uprkos nadolazećoj poplavi sveštenik nije hteo da se evakuiše već se pouzdavao u spas koji će doći božjim proviđenjem.

Kada je voda stigla do prozora, stigao je i čamac pun ljudi. "Uskačite, oče!" povikali su. "Ne, ne, deco moja", smireno je rekao sveštenik. "Uzdam se u božje proviđenje koje će me spasiti." Ipak, morao je da se popne na krov i, kada je voda stigla gore, prošao je još jedan čamac pun ljudi koji su ga zvali da se ukrca. Međutim, ponovo je odbio.

Na kraju, popeo se na vrh zvonika i, kada mu je voda stigla do kolena, poslali su patrolni čamac da ga spase. "Ne, hvala vam", rekao je, spokojno se osmehujući. "Ja verujem u Boga. On me neće ostaviti."

Kada se konačno udavio i stigao u raj, odmah je počeo sa žalopojkom upućenom Bogu: "Verovao sam u tebe! Zašto me nisi spasao?" "Ako ćemo pravo", rekao je Bog, "poslao sam ti čitava tri čamca!"

Nekima čitav život prođe u iščekivanju.

Lovci na sreću

Jednoga dana videše dečaci nekog starca kako ide ulicom sa velikom korpom na ramenu, prepunom blistavih zvezda. Laganim zamahom ruke on bi s vremena na vreme zagrabio iz korpe i zavitlao kao da seje. Tada bi mnogo prelepih zvezdica zalepršalo oko njega kao jato varnica.
- Šta to radite? – upitaše dečaci goreći od znatiželje.

- Sejem sreću! – odgovori čovek i mirno nastavi svoj posao dok su mu se među prstima caklili prekrasni dragulji iz kojih su dečake gledale tople dugine boje.

Osvojeni tom lepotom mališani smesta pojuriše da uhvate sreću, ali uzalud. I oni najhitriji i najokretniji ostajali bi praznih ruku.

- Uzalud je to što činite – osvrnuo se tajanstveno starac. Tako je nikada nećete uloviti.

- Zašto? – upitaše začuđeno dečaci.

Nasmešivši se, starac im odgovori: - Tek kad se naučite sejati radost i lepotu oko sebe, bićete pozvani na žetvu sreće.

Onaj ko grabi sebi, nikada neće uhvatiti sreću.

Pusti granu

Jedan ateista pao je s litice i, dok se kotrljao niz strminu, uspeo je da se uhvati za granu nekog žbuna, i tako ostao između neba i stena u dubini provalije, svestan da neće još dugo izdržati. Tada mu je sinula ideja da zatraži pomoć od Boga.

"Bože!" prodrao se iz sveg glasa.
Tišina. Nije bilo odgovora.
"Bože!" ponovo je kriknuo. "Ako postojiš, spasi me i obećavam da ću verovati u tebe, a učiću i druge da veruju."

I dalje tišina. Iznenada, laknulo mu je kad se začuo dubok glas, koji je odjekivao kroz ponor: "Tako svi govore kad su u nevolji."
"Ne, Bože, ne!" dreknuo je, ohrabren. "Ja nisam kao drugi. Zar ne vidiš da sam već počeo da verujem, jer uspeo sam da ti čujem glas? Treba samo da me spaseš i zazivaću tvoje ime do kraja sveta!"

"Dobro", rekao je glas. "Spasiću te. Pusti granu."
"Da pustim granu?" dreknuo je čovek u pometnji.
"Nisam valjda lud!"

Da bi nam se otvorili novi putevi ili da bi stekli nove uvide, ponekad moramo verovati čak iako nemamo vidljivih dokaza.

Priča se, kad je Mojsije bacio svoj štap u Crveno more, da nije došlo do očekivanog čuda. Tek kada je prvi čovek skočio u talase, more se otvorilo na dve strane da propusti jevrejski narod.

Da li ste Jevrejin?

Jedna stara Jevrejka sedela je pored velikog i debelog Šveđanina i uporno ga gledala. Na kraju ga je upitala: "Oprostite; vi ste Jevrejin, zar ne?"

"Ne", odgovorio je on. Nekoliko minuta kasnije, ona mu se ponovo obratila: "Znate, meni možete slobodno da kažete. Vi ste ipak Jevrejin?"

"Ne, ja zaista nisam Jevrejin", odgovorio je Šveđanin. Ona ga je pomno proučavala još neko vreme, a zatim rekla: "Jeste li sigurni u to?"

lznerviran, čovek je izjavio: "U redu, ja sam Jevrejin!" Stara ga je ponovo pogledala, odmahnula glavom i rekla: "Ne bi se baš reklo!"

Često prvo izvodimo zaključke, a zatim tražimo put da bismo stigli do njih.

Čiji je ujak?

Jedan bračni par vraćao se kući sa pogreba svog ujaka, koji je dvadeset godina živeo sa njima i bio takav da samo što im nije upropastio brak. "Moram nešto da ti kažem, draga", rekao je muž. "Da nije bilo ljubavi koju sam oduvek gajio prema tebi, ne bih trpeo tvog ujaka ni jedan jedini dan."

"Mog ujaka!" zgrozila se žena. "Pa ja sam bila ubeđena da je to tvoj ujak!"

Ponekad smo u stanju da totalno zanemarimo neke stvari koje su nam naporne.

Cena ribe

Jedna žena sagnula se da uzme paradajz iz gajbe u samoposluzi. U tom trenutku, osetila je jak bol u leđima i jauknula. Kupac koji se našao blizu nje, dobacio joj je: "Ako mislite da je paradajz skup, pogledajte samo pošto je riba!"

Da li su naše reakcije povezane sa stvarnošću ili sa onim što mi smatramo da je stvarnost?