milisijalica

nema vise industrijske ere

U zivotu mozete da dobijete sve sto zelite, ako budete u dovoljnoj meri pomogli drugim ljudima da dobiju ono sto zele”!

Neki dan sam gledao domaci film:Zena sa slomljenim nosem.! Ako nisi gledao, ukratko: Devojka je htela da se ubije a dete ostavila slucajnom taksisti. Ovako nesto je moglo da se dogodi bilo gde na svetu. Sta da sam ja ta beba u kolevci. Zavisio bih u zivotu od ljudi koji bi naleteli na mene. Da li bih se smrzao ili ostao ziv. Dobio drugu sansu, vaspitan na nacin onoga koji bi me prihvatio. Sta bi od mene postalo u zivotu. Svasta mi se mota po glavi, sta sve moze da mi se dogodi, a ja tada uopste ne mogu da odlucujem.

Da uzmemo normalnu pricu. Da si se rodio u normalnim uslovima , da zivis sa oba roditelja, da si pametan i da si dobar u skoli, posle zavrsio i srednju, sta dalje ili zavrsio si fakultet, sta dalje? U mom odrastanju, bilo je zavrsi skolu pa se zaposli. Kad imas dobar posao imas buducnost, imas penziju. A sada, sta sad kad se ni jedna fabrika nije otvorila , zadnjih dvadeset godina, kada nema vise za stalno, vecina nas radi na odredjeno vreme? Vecina nas radi ono sto ne zeli cak i posao o kom pojma nema.

Namerno sam stavio ove dve suprotne zivotne price, mada ima raznoraznih situacija, prica, odrastanja, svako zna svoju. Mi sve ove zivote zivimo danas, ne treba da se vracamo unazad, ali pri tome moramo imati informaciju , da bi mogli barem malo kvalitetnije da zivimo. Uvek se setim jedne price Mome Kapora, kaze:”Setim se mladosti, onog vremena kad smo lepo ziveli, samo mi nikad nije bilo jasno, zasto mi je bilo lepo? Zbog onog divnog bezbriznog zivota tada, ili zato sto sam imao osamnaest godina?

Informacija nama samima je veoma vazna, sta da radimo u datom trenutku, u ovom trenutku u ovom vremenu!

Najveca istina, a koju mnogi nisu shvatili pa zive u onom starom vremenu, ne zeleci promene, da je industrijska era prosla.

A ti, ti se ne bi promenuo ni za zivu glavu. Imas svoje navike,radis isto kao i pre dvadeset, deset, pet godina, ne ti se ne bi menjao!

Industrijska era je pala. Nema je vise , pala je sa Berlinskim zidom. Zar ne shvatas? Nema vise toga, da radis do penzije u jednoj firmi. Pravila su se promenila. Industrijska era je trajala petsto godina i gotovo. Od onog radoznalog Kolumba do Berlinskog zida. Imali smo doba inkvizicije pa nestalo, pa doba renesanse pa ga nema. To su periodi covecanstva kada se ljudska svest menja, kada se zivi drugacije, kada se menjaju navike, kada se drugacije drustvo ponasa.

A ti ne mozes da se menjas a celo covecanstvo se promenulo.? Ti si bitan! Ako imas lose navike menjaj! Ako te ne ide menjaj! Ustani pa opet padni,ustani, kreni dalje. Nemoj ko neka kukavica da odustanes! Kazes ja to ne mogu, nemam izbora,morao sam. Imas izbora uvek i nisi morao.!

Stani pred ogledalo i dobro se ispricaj sa samim sobom. “Radio sam to i to, gresio sam to i to, jeo sam govna, bas tim recima, priznajem da sam seronja!” Kad samom sebi pokazes da ces od sad drugacije ziveti, biti posten prema sebi, tako ces lagano biti posteniji i prema drugima. Nece ti onda biti svi krivi sto si neuspesan, a samo si ti ispravan, te ces tako pre krenuti putem kojim se teze ide a ne linijom manjeg otpora.

Ovo je doba informacija. Krenulo je i ko zna koliko ce to trajati. Prethodna je trajala pet vekova. Sta ce se sve saznati? Toliko se sve brzo odvija, toliko informacija o svemu i svacemu, a ti jos kukas, nisi se snasao! Pa pre pet godina nismo ni znali za skype, a sad mozemo da pricamo do mile volje a i da se vidimo. Danas pricam sa ljudima koje sigurno nikad ne bi ni sreo ni video u doba industrijske ere. Jel kukas i dalje ili ti se malo sire vidici? Nadam se da si me razumeo.

Da se pravljenje dece placa....

Da se placa pravljene dece sto dinara , mnogi ljudi ne bi imali ni jedno.
Upravo takvi ne razmisljaju o svojoj deci a ni o sebi.
Nadam se da ti nisi takav….. jos si tu? ….. Dobro citaj dalje!.
Svaki covek, svako dete je prica za sebe.Svet je sastavljen od razlicitih prica.
U tom moru razlicitosti sve imaju isti pocetak, razlicitu sredinu i isti kraj,
ali je jedno svima zajednicko borba za opstanak i teznja ka boljem sutra.
Koliko se zaista trudis da to sutra ucinis boljim?
Da li dajes sve od sebe i da li je to davanje uvek nagradjeno!?
Koliko god uspeha i neuspeha doziveli, uvek postoji onaj momenat kada nam
svima treba pomoc. Naci i prepoznati pomoc!
Umes li je ti prepoznati.?
Sta mislis, dokle ces se vrteti u krug?

Pre mnogo, mnogo godina Aristotel je rekao da ce, ako uzmete dve stvari odredjene tezine, uvek ona teza pasti vecom brzinom.To se godinama predavalo na univerzitetu u Pizi. Mnogo godina kasnije Galilej je napravio pomak rekavsi da to jednostavno nije tacno. Kada su ga studenti izazvali da im to i dokaze,on se popeo na vrh nakrivljenog tornja u Pizi, ispustio dva predmeta, veoma razlicita po tezini, ali od istog materijala i ona su tresnula o zemlju u istom trenutku. Galilej je dokazao svoju tezu, ali je zanimljivo da je univerzitet nastavio i dalje da poducava da tezi predmeti padaju brze. Zasto je to tako? On je studentima dokazao da je u pravu primerom koji su oni posmatrali, ali ih nije uverio. Kako da uverimo druge u ono sto drugi ne zele da prihvate? Kako objasniti bilo kome da nema skrivenih namera.

Gledaj svoja posla

Svaki dan nas zivot cima i maltretira . Pri nekoj jacoj muci mnogi ljudi se odmah predaju i tu stanu.Drugi se bore . Malo ih je koji nauce lekciju te idu dalje.Kad ih zivot cimne oni nauce nesto i nastavljaju. Vecina odustaje.Ako si od onih koji nemaju petlju onda se predas kad te zivot cimne. Celog zivota ces se cuvati za nesto sto se nikad nece dogoditi.Zeleo si da pobedis ali je strah od poraza bio jaci od uzbudjenja koje donosi pobeda.Duboko u dusi ti i samo ti znaces da nikada nisi ni pokusao. Vecina ljudi bi svakog promenila, samo sebe ne bi, pricam sam sa sobom, ali da ti kazem druze moj lakse je menjati sebe nego druge.Gledam u ogledalo i kazem Najzad sam pronasao neprijatelja. To sam ja.

razmisljanja

Moji prijatelji su me naterali da ovako razmisljam. Toliko sam bio besan i shvatio da je bes deo te formule kojom menjam sebe. Negde sam procitao: pomnozi poslednjih mesec dana sa pedeset godina i imaces predstavu kako protice zivot vecine ljudi.

Kazu da je strah od javnog istupanja kod mnogih jaci nego strah od smrti. Psihijatri tvrde da je taj strah izazvan strahom iznosenja svog misljenja , strahom od kritike , strah od toga da budu drugaciji vecinu ljudi sprecava da potraze nove nacine resavanja svojih problema.Shvatio sam da nista toliko ne umanjuje genij coveka koliko prekomeran strah, sumnja u sebe.-sto bolje umem da komuniciram pregovaram i savladam svoj strah od odbijanja zivot mi je laksi.

Nevolja s mladoscu je u tome sto ona ne zna nista o starosti. Ako znas kako moze da izgleda starost, drugacije ces planirati svoj finansijski zivot.

Potrebna je svest o tome sta zelis, plan i spremnost da ga se pridrzavas. Sta zelim od ovog zivota koji sam dobio na poklon.