Od srece do tuge

Druze jesenji...

maleckaaaa — Fri, 29 Jul 2011 23:30:44 +0200

Danas dok kisa je pljustala,

O tebi , druze moj, sam razmisljala,

i puno toga sam shvatila,

I da te nikad, dovoljno dobro, nisam poznavala

Davnog avgusta sam te slucajno upoznala,

Tada, davno, razne glassine o tebi slusala

Svakoj od njih sam se sve vise cudila,

Ali nikad u njih, ja, nisam poverovala.

Slucajno si mi drug postao

Slucajno i nesvesno sam te kao brata smatrala

Za tebe, druze moj, na sve spremna sam bila,

Zivot si mi zeti bogao....

Ne tako davno sam svu veru tebi davala

Tada si mi bio blizi od brata

I nisam verovala d aces nestati jednog marta

Da prijatelji pravi ne postoje,

Druze moj, nekad i najbolji, ti si mi dokazao...

Danas sedim pored tebe i istinu shvatam:

Istina je da se nismo dobro poznavali,

Da smo samo nekoliko puta razgovarali

I uvek, bas uvek, medjusobno gazili!!!

Sva nasa iskrenost, odjendnom je nestala,

Prica nasa isparila

A drugarstvo brzo nestalo

I sad dok ovo pisem, pitam se gde je sve to, druze moj, nestalo

Gde je sve to nestalo....

maleckaaaa — Fri, 29 Jul 2011 23:22:23 +0200

Veceras te ne bih ni ljubila,

Veceras te ne bih ni kudila,

Veceras bih te svim srcem volela,

ali samo da te nisam napustila.

Sta se to sa nama desilo,

gde je sve ono lepo nestalo?

Juce smo jedno drugom sve bili,

a vec danas bez prijatellja smo ostali.

Sta smo to imali?

Sta to nismo pazili?

Sve kasno smo shvatili

i polako nemoguce lose radili....

Gde je ona nasa ljubav nestala?

Gde su ona dva prijatelja najbolja nestala?

Za istinu kasno je sad,

Laz je sve postalo...