Naslov naslov...hm sta je to naslov?:-)))

Ne tata,ne jede mi se salata...ne,ne mrzi me da iseckam samo mi se ne jede...da otvorila sam sve prozore...nema toalet papira...da,da(u sebi pevušim melodiju neke pesmice koju sam cula u prolazu...).Ajd zdravo.KLik tu tuuu....(iznervirana spustam slusalicu,avaj prekinuli su me u pisanju....)

O da,da se predstavim,ja sam Ivana,ukoliko uopšte ovo neko pročita:-)

Živim u jednoj sasvim prosečnoj porodici...prosečno u ovoj zemlji znaci jedva sastavljati kraj s krajem.Tu i tamo se zasladim eurokremom jednom mesečno,čokolada je za mene misaona imenica.Najvise volim septembar.Tada vreme nije ni previse hladno ni previse toplo,tada mi je rodjendan.U septembru počinje skola i tada se najvise kupuje iako se nema.Tada dobijem nove patike,naravno ja biram i sama odlazim da ih kupim jer ću ih nositi cele godine... 2 dana hodam sa njima kao manekenka kroz kucu.

Živim normalno,kao sve ostale tinejdžerke samo bez dodataka tipa air max,akrilnih geliranih noktiju, i bez onih smešnih patofni zbog kojih je pobijeno mnogo jagnjića,i koje beogradske fenserke nose i na plus 30 i na minus 60 stepeni...

Nevidljiva sam.Sitna,mršava,duge kose koja mi jede malo lice i krupnih očiju.Šake drzim stisnute i u njima uvek gužvam nesto.Imam specifično jak i težak korak,iako su mi noge poput grančica.Neki bi rekli malo kilavo nesposobno derište,koje naizgled ima sve.Tako me opisuju,a kad vide šta sam sve u stanju da postignem i kako se snalazim u nemogucim situacijama,čude se,nije im jasno.

Živim u centru grada,u kraju koji je pun novopečenih bogataša čije pse ne smes ni da pomaziš,jer su,avaj,previše fini i sa isto tako finom dečicom koja sada idu u osnovnu skolu koju sam ja nekad pohadjala.Škola danas nema nijednu žvrljotinu i ofarbana je u savršenu boju kajsije.Čujem da ce dečica uskoro početi da nose i uniforme.Školske klinkice se trte po facebooku,sevaju blicevi,svadjaju se koja je lepša...u svakoj generaciji ima 2,3 koje su najpopularnije,svaka slika im ima po 300 lajkova i našminkane su kao da imaju 25...svi zajedno vole da cirkaju na Tašu ili kod Pionira,proba se tu i tamo i poneki džoint...uživancija u lepom i lagodnom životu nema sta.Ako nisi deo ekipe,ne postojiš.

Mada ni u srednjoj nije bilo nista bolje.Elita sastavljena iz raznih delova grada,od 36 njih otprilike polovina je upisala privatne fakultete...

Imam stvarne prijatelje,iako ih često maltretiram vole me uprkos svemu.Imam divnog dečka u drugom gradu.Imam i nestvarne prijatelje.Imam i lepog narandžastog mačora po imenu Kića,često on mene vaspitava umesto ja njega.Imam i beogradski asvalt koji se topi od letnje vreline ili se guši u kiši,imam Kališ,Zeleni Venac,Brankov most,novobeogradske blokove,palačinkarnicu "Glumac" i piceriju "Bucko",pozorište Duško Radović,Šansu,našminkani Taš i omiljenu klupu za predah...Imam razlog za osmeh.

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Gde raste lubenica?Pa na pijaci:)))

Naslov naslov...hm sta je to naslov?:-)))

Čestitamo!