Povezano Selo

Sakule je Online

Ko je procitao poslednji clanak znace o cemu pricam. Konacno je Sakule pocelo da funkcionise kao prava nezavisna mreza. Ukljuceni su im prvi servisi, delimicno su povezani sa nama u Opovu i naravno dobili su svoj sopstveni link ka Internetu. Kud ce vise...Naravno ovo sto smo uradili tamo je tek pocetak planirani je jos dva predajnika i jos nekih 10-15 ljudi ali polako se tek cuje za mrezu pa ce i to vremenom doci. Moracu da navedem par ljudi bez kojih cela prica u Sakulama ne bi mogla ni da pocne a to su Mirko koje pretstavlja naseg potparola tamo(interesantna titula :-)) i Stevu na cijoj kuci se nalazi njihov prvi predajnik. Steva je uglavnom i radio vecinu montaze tako da i taj deo pohvala ide njemu. Naravno tu su i ostali koji su imali dovoljno hrabrosti da udju u celu pricu a to su Sasa,Gonza,Borko,Dragan,Toplica i ostali kojima se izvinjavam jer ih nisam nabrojao. Sada je planirano da se linkujemo direktno sa njima kako bi medjusobno mogli da razmenjujemo fajlove i da naravno to poprimi oblike prave mreze.

kao i svi u pocetku navalili su na Internet kao ludi pa su svlacili sve i svasta i potrebno i nepotrebno misleci da ce to nestati vrlo brzo, ali to odusevljenje im je preslo u svakodevnicu jer su shvatili da je mreza tu da bi ostala i rasla pa nema bojazni da ce ostati bez toga ikada.

Novi poceci

Posle duzeg vremena evo me opet sa novim temama i idejama.

Naime,posto smo jedno vreme tiho sedeli u kucama i planirali nove akcije, desilo se nesto zadivljujuce. Obliznje mesto je culo za nase poduhvate,ako se mogu tako nazvati, i pozelelo da i njima pomognema da naprave sopstvenu mrezu. Savrseno,konacno se neko setio da uradi nesto kako bi pomerio svest ljudi u pozitivnom smislu,a da to nismo bili mi. Mesto se zove Sakule i potpada pod Opstinu Opovo tako da ce sa ponosom poneti nase slavno ime(kako to gordo zvuci :-D).

Njih desetak se okupilo oko ideje koju mi razvijamo vec skoro godinu dana i resilo da nam pomogne da rasirimo glas dalje. Sa radovima pocinjemo uskoro,ali kako se cini posle godinu dana ova prica je tek pocela da se zahuktava.

Naziv,bitna stavka za napredak!

Pomislio bi čovek da je davanje imena jednostavno,ali naći pravo ime koje opisuje suštinu onoga što radimo nama nije bilo nimalo lako.Naš problem je bio to što je pre nas u selu bila aktivna još jedna wifi mreža te nismo mogli da iskoristimo ni jedan termin iz njihovog naziva,to bi nas skroz upropastilo,jer nisu baš bili uspešni u svom kratkom periodu postojanja.Mi želimo da trajemo,baš kao i naše ime.Pošto se većina wireless mreža u svom nazivu ima wireless i ima mesta (BGWireless, NSWireless, UžiceWireless itd.) tom logikom se poslužila i mreža koja je bila u selu aktuelna pre nas.(ime neću da navedem da ih ne bi reklamirao :-) ).Mi smo morali da budemo originalni !! Ideja je bila da nadjemo nešto što nas pretstavlja u potpunosti,pa smo na papir stavili sve što mi jesmo.

Šta je Opovo,gde se nalazi? Mesto od nepunih 6000 stanovnika od kojih se veliki procenat bavi poljoprivredom. Šta su prednosti Opova u odnosu na ostatak Srbije? U jednoj rečenici,Opovo je mesto savršeno da se u njemu odraste i ostari,za ono između Opovo nema šta da nam pruži.To smo želeli da promenimo.

Ja prvi sam hteo da odem odavde jer nisam imao pristup brzom internetu(glup razlog možda,ali meni je to jako bitno) Sada sa te strane nemam argumenata jer mi je mreža upravo to pružila,pored ostalog.

Šta mi želimo da uradimo za Opovo jer nam je pružilo zdravo i lepo detinjstvo? Isto to za sve ostale,da u tako zdravoj okolini imaju pristup svemu sto im pruža neki grad.Želimo da povežemo ljude da znaju da možda baš u njihovom naselju ima neko ko deli njihova interesovanja.

Povezujemo ljude,ne računare ! To je slogan koji je skoro nikao u mojoj glavi i u potpunosti opisuje ono što želim da ova mreža pretstavlja

Ime nam je nastalo od dve reči koje nadamo se opisuju suštinu.

greenlinks

green(zeleno) to je ono što smo uzeli od Opova,zdravo detinjstvo.Gde god se okrenete u Opovu videćete puno drveća,puno trave,puno zelenila.

links(veze) to je ono što želimo da damo Opovu i svima u njemu,da se povežemo u jednu celinu i budemo uvek na raspolaganju jedni drugima (kao sto su povezani naši računari).

Kad visiš sa krova!

Konačno smo dosli i do malo tehničkih detalja ovog našeg malog poduhvata.Razlog za razvlačenje 50 metara kabla je bio alternativa za povezivanje Dejana jer on nažalost nije mao optičku vidljivost sa našom glavnom anetenom,pa smo morali malo da improvizujemo i tako smo došli i do ove ne jednostavne solucije koja nas je spasila mnogo vecih komplikacija(ako izuzmemo samo pentranje po krovovima).

U startu smo planirali da i Dejan bude povezan pomoću antene kao i mi ostali,ali problem je bio podignuti antenu toliko visoko,pošto je Dekijeva kuća bila relativno niska,ali smo pošto je uključen i Cveta u celu priču rešenje našli u kablu.

Razdaljina koju smo trebali da kabliramo je bila nešto više od 45 metara,sa dva mesta na kojima bi kabl bio fiksiran.Kupili smo kabl koji nije mogao da izdrži toliku dužinu pa smo morali da ga ojačamo sa nekom sajlom koja bi nosila celu težinu.Izbor je pao na stare telefonske kablove koje,od kako su pokopali kablove u zemlju,svako ima.

Skupili smo sve kablove koje smo našli i počeli sa radom.Prvo sto smo trebali da uradimo je da fiksiramo mrežni kabl na telefonski.To bi išlo jako brzo da nismo dali Aci (Trucku) da radi taj posao.Uradio ga je toliko dobro da smo ja i Zoran morali sve iznova,jer ga je "fiksirao" baš kako treba.Tu je počelo prvo gubljenje vremena.

Kad je fiksiranje bilo završeno kabl je trebalo montirati.Taj deo nije bio tolko težak.Sve što smo je trebalo uraditi jeste popeti se na krov,učvrstiti ga tu i onda ga spustiti dole odakle bi se sproveo do Cvetine kuće i dalje do Dekija.Zaključismo da je to ipak malo previše kabla pa smo ga izdelili na dva dela,jedan od Zorana do Cvete,drugi od Cvete do Dekija.Prvo smo razvukli onaj do Dekija,što i nije bilo toliko teško.Pravi problemi (ako se mogu tako nazvati) su nastali kad smo trebali da puštamo onaj od Zorana do Cveta.

Podigli smo kabl na krov,i Zoran je trebao da ga baci dole gde bih ga ja uhvatio i odvukao do mesta gde bi se učvrstio.Sve je to lepo kad ja sad pisem,ali kad vam sa visine od 12 metara leti kabl sa gomilom metala prema glavi,nije baš jednostavno uhvatiti ga,Sklonio se ja diskretno par metara dalje da me ipak ne opali preko glave.Pao kabl na zemlju i naravno zapleo se.Sad još jedno pola sata dok ga raspletemo,što i uradismo i dalje do jednog krova pa do Cvete.tamo kable uboden u switch i eto nama mreše.Prvih par računara je povezano.Jos mnogo je ostalo,ali bitno je da smo počeli uspešno.

Ufffffff,glava me zabole od pokusaja da napisem neke tehnikalije vezane za mrežu.Ovo je verovatno jedan od retkih tekstova koji ce se baviti time.Jer ipak mreža nisu kablovi,antene i računari,mreža su ljudi i to je ono sto ću pokušati da dočaram svima !

Sledeći put o nazivu mreže,marketingu,biće tu i neka slika,čisto da vidite kao sve to izgleda.

Cveta

Kad sam rekao da smo uključili još jednog čoveka slagao sam.Uključili smo njegovu celu porodicu,jer verovali ili ne svi su podjednako aktivni korisnici mreže.Počev od njega(Cvete) i njegove supruge Manje pa sve do dva klinca,Dušana (16 god.) i Lazara (10 god.).

Kao što rekoh ja ga do tada nisam ni poznavao i dugo sam mislio da ga zovu Cile(izvini za ovo Cveto),ali kad sam ga upoznao postao je neizostavan deo moje svakodnevnice.Zapravo,moj prvi susret sa ovom porodicom je nastao davne 1999-te god. u toku bombardovanja.Pošto smo svi bili na prinudnom raspustu, svako veče smo izlazili da posmatramo nebo koje je gorelo.U to vreme Lazar je imao svega 2 god. i jedne večeri ga je prijateljica,čiji je Cveta bio komšija,povela sa sobom.Od te večeri Laki je postao sastavni deo našeg društva narednih mesec dana.Vodili smo ga svuda.Po kafićima,na bilijar,na rođendane.Svuda!Kad se bombardovanje konačno završilo tako je bilo i sa druženjem sa Lakijem i njegovom porodicom.Nismo se videli dugo,dok nas čudnim spletom okolnosti nije ponovo povezala mreža.

Od tad sam skoro svaki dan kod njih na kafi,raspravljamo o novim servisima na mreži i o nekim potpuno nebitnim temama,ali ključ moje oduševljenosti Cvetom i njegovom porodicom je u tome sto on i supruga iako su skoro došli do 40-te godine i dalje gledaju na žvot sa entuzijazmom adolescenta od 20 godina,sto meni savršeno odgovara.Lepo je kao prijatelja imati čoveka u kojem su podjednako zastupljeni u iskustvo i optimizam mladića.

Sledeći put o samom povezivanju(kablovi,antene itd.)

Sad stvarno kako je sve počelo

Pre nekih 5-6 meseci iznervirani jer nemaju brži pristup Internetu od klasičnog modema,nekoliko ljudi je rešilo da napravi wireless mrežu da makar međusobno podeli ono što ima na svojim računarima.Odlučili i potom zvali i mene da se uključim u celu priču....

Na početku nas je bilo 5 (Zoran,Bojan,Aca,Dejan i ja,Vlada).Skupili smo se kod Zorana i dogovarali.Pošto su bili retki oni koji su nesto znali o mrežama,taj dan smo čeprkali po forumima i tražili neko rešenje koje će nas zadovoljiti(i novčano i po kvalitetu).

U to vreme na teritoriji Srbije postojalo je već puuuno wireless mreža,pa smo i od njih "pokrali" dosta mogućih rešenja.Najviše korisnih informacija smo našli na sajtu wireless.uzice.net i forumu elitesecurity.org.Ovim putem se zahvaljujem momcima iz Užica na svim tekstovima koje su objavili,jer su nam mnogo olakšali posao.

Inicijalno rešenje je bilo jednostavno.Kod jednog od nas bi bila centralna tačka,a ostali bi se povezali na nju i tako bi dobili nešto što se moze nazvati mrežom.Nismo planirali nista osim toga.Sračunali smo koliko će sve kostati i počeli da skupljamo novac za to zadovoljstvo koje se zove mreža.

Mene lično je iznenadilo koliko glatko je išlo.Skupljali smo novac samo par dana i kad smo sve sredili na meni je bilo da kupim opremu,što sam mesec dana kasnije i uradio! Kad je sve bilo spremno shvatili smo da smo se malo preračunali(to je novo) i rešili da ukljucimo još jednog čoveka kojeg do tad ja nisam uopšte poznavao,ali o tome sledeci put!

Početak

Kako pisati blog o nečemu sto radim iz čistog zadovoljstva.O izgradnji mreže u mestu kakvo je ono u kojem živim.

Nemam pojma,ali u nerednom periodu ću pokušatati da vam dočaram kroz sta sve smo prošli ja i ljudi koji su omogucili da Opovo,selo u kojem živimo dobije prvu ozbiljnu wireless mrežu,koja je svakim danom sve zanimljivija za korišćenje