Alisine pesme i jos ponesto

Alisine pesme i jos ponesto http://alisa.blog.rs/blog/alisa alisa 2026-06-09T13:00:05Z Rado ide Srbin u vojnike http://alisa.blog.rs/blog/alisa/generalna/2007/09/01/rado-ide-srbin-u-vojnike                 «...Moj Milane, jabuko sa grane...»               Celog dana se već čuje muzika iz njihovog dvori&scaron;ta. Majka već danima sprema kolače, pite i &scaron;trudle. Nekako je nervozna. Uskoro će početi da pristižu gosti. Da li će svega biti dovoljno, pita se.                Otac donosi sa ražnja pečene prasiće i jagnjiće. Stavlja na stol, a ruka mu podrhtava dok skida žicu kojom su uvezani. Konačno i njegov sin jedinac ide u vojsku. Kako je samo čekao taj dan. Jo&scaron; onog dana kad mu se rodio sin, tiho je u sebi pro&scaron;aputao: «Rodio se tatin artiljerac!»               Jeste, Milan je dobio rod artiljerije. Ispunila se očeva želja!               I sada Milan drži u rukama taj poziv dok gleda kroz prozor oca i majku i ostale rodjake i kom&scaron;ije koji pomažu u spremanju trpeze pod velikim &scaron;atorom. Svestan je da uskoro odlazi, da ga čeka neki novi život. Sasvim drugačiji od onog na koji je on navikao.              «Da li sam mogao to izbeći? Da sam upisao faks, odgodio bih vojsku za jo&scaron; par godina.» - kao da je razgovarao sam sa sobom, ali nemirne misli nisu ga napu&scaron;tale. «Da li da prihvatim civilno služenje? Bio bih ovde, u svome gradu, kraj svoje Dragane... Ne! To ne bih mogao učiniti ocu!»             Setio se priča svog dede Milana. Govorio je da je biti vojnik, pa jo&scaron; artiljerac, ne&scaron;to posebno. Da je to ponos, dika! I deda je bio artiljerac u Prvom Svetskom ratu, pa i u onom Drugom. Otac je isto služio taj rod. Eto, sad je do&scaron;ao red i na njega. Pa, kako da on bude taj koji će prelomiti tu nit, taj amanet koji se prenosi kolenima? Deda bi bio tako ponosan da može videti svog unuka u uniformi. E, da je poživeo jo&scaron; koju godinu.            Vidi Draganu, ulazi u dvori&scaron;te. Priča sa njegovom majkom, grli je. «Kako je lepa», pomisli, i jo&scaron; dugo gleda u nju, kao da želi njen lik &scaron;to dublje da utisne u sebi.            Kako će on tamo bez nje? Kako će ona bez njega? Možda će ga zaboraviti? Pa, ne ide on tamo na par dana, dugo je to... Zna, daleko od očiju-daleko od srca! Tako je govorila njegova baka. Ali, zna i da ga Dragana voli. -         Donela sam ti poklon! – rekla je, ulazeći u njegovu sobu.-         Meni si ti najveći poklon! – tiho je &scaron;aputao Milan,dok ju je ljubio. Potom je uzeo u ruke dar koji mu je Dragana pružila.            I njemu sada drhte ruke. Skida selotejp sa &scaron;arenog papira u koji je umotala poklon. Kada je razmotao, video je komplet koverti i papira u boji.-         Hvala ti! Mada... Zna&scaron; da ba&scaron; ne volim da pi&scaron;em pisma. Vi&scaron;e volim poruke, kraće su...      -         Ne brini! U vojsci se svako raspi&scaron;e. Videće&scaron; kako će&scaron; i ti pisati meni.            Dirnula ga je njena pažnja. On se nije setio ni&scaron;ta njoj da kupi. Da je iznenadi. Da zna da i on nju mnogo voli. Da će mu nedostajati. Sve. Njen pogled, osmeh, miris kose, miris tela. Sve to sada ostavlja ovde. Možda nekom drugom.            Nije prestajao da muči sam sebe bezazlenim mislima. Na dve strane razvlačile su ga misli o njoj, ali i misli da uskoro odlazi. Kako će već noćas spavati na tvrdom vojničkom krevetu. Ujutru će ustajati mnogo ranije no &scaron;to je to do sada radio. Neće ga buditi umilni majčin glas, onako tiho i lagano, kako samo majka to ume.           Gleda njene oči. Upija nežnost iz njih kao da upija svu hrabrost da ne posustane. Usne mu drhte. Hteo bi joj jo&scaron; mnogo toga reći. I ona ćuti.            Iz dvori&scaron;ta se i dalje čuje muzika. Glas Bore Čorbe razbija ti&scaron;inu nastalu u njegovoj sobi: “Rado ide Srbin u vojnike”, slu&scaron;a pesmu i nekako se ovla&scaron; nasmije, rekav&scaron;i, vi&scaron;e sebi u bradu: “Ba&scaron; rado”.           U dvori&scaron;tu je neko jo&scaron; jače pojačao radio. Na to je i on pri&scaron;ao prozoru da vidi koga je to jo&scaron; dirnula ova pesma. Bili su tu njegovi drugovi. I njih uskoro čeka sve ovo.           Utom se otvaraju vrata njegove sobe. -         Hajde, sine, izadji! Dolaze gosti! Mora&scaron; ih pozdraviti!            Čuo je majčine reči ali kao da nije imao snage da se pomeri. Vidi dvori&scaron;te je puno ljudi, njegovih prijatelja, rodjaka, kom&scaron;ija. Svi su do&scaron;li da ga isprate.            Pri&scaron;la mu je Dragana. Stegnula ga rukama oko grudi i stojeći iza njega, naslonila obraze na njegova pleća. Osetio je njenu toplinu. Miris njenog parfema &scaron;to se već neko vreme &scaron;irio prostorijom. Ne sme se okrenuti ka njoj. Ne želi da vidi da mu oči suze. On je mu&scaron;karac, a mu&scaron;karci ne plaču. Zna on to, ali mu je tako te&scaron;ko.             Okrenuo se i tada se susreo sa dva plava njena oka. U njenim zenicama video je svoj lik. Ljubio je dugo nežno njene usne, kao da to čini prvi put.            Od vani je sada počeo da se čuje zvuk trubača. Ispred njih ide stric sa fla&scaron;om rakije u ruci. I u očevim očima zaiskrila je suza. I majka je već dugo plakala naslonjena na rame svoje sestre. Bile su to suze radosnice.-         Idemo napolje! – rekao je Milan Dragani, - nije red da me čekaju!Kada se pojavio na vratima, otac se okrenio trubačima:-  Hajde, sad onu moju! Moj Milane, kad u vojsku podje&scaron;...                   Generalna 2007-09-01T22:35:41Z alisa Bakine priče http://alisa.blog.rs/blog/alisa/generalna/2007/08/23/bakine-price                              Da li su i vama bake pričale priče za laku noć? Bajke? Priče o životinjama? Meni je moja baka isto često pričala. I priče o životinjama, i bajke o lepim princezama, vitezovima i zlim ve&scaron;ticama. O dobroti i prevari. Kroz te priče učila me da sama spoznam dobro i zlo. Da iz tih priča naučim prepoznati ono dobro u ljudima ili ono lo&scaron;e, i da se kroz njih lak&scaron;e snadjem u životu.               Najvi&scaron;e mi je pričala priče iz svog detinjstva. Ne, to nisu bile priče o princezama, o lepim rasko&scaron;nim haljinama, o konjima koji mogu da lete. Bile su to priče o nema&scaron;tini, o detinjstvu u ratu, o putu do &scaron;kole udaljenoj i nekoliko kilometara, o gladi, o tome da je i ona želela da ima lutku sa porculanskim očima, kao &scaron;to je bila ona u izlogu u velikom gradu gde je jednom sa tatom oti&scaron;la.              Njene lutke bile su krpene. Nisu imale prave oči. Ni pravu kosu. Majka ih je &scaron;ivala, punila senom, a oči-bili su to dugmići sa starih haljina, kosa je bila od ispredene ovčje vune, gruba i grebala je ruke. Nije bila nežna i meka  kao na onoj u izlogu. Ni haljinu njene lutke nisu imale. Imale su u sebi puno majčine ljubavi. Na sebi tragove majčinih ruku i tragove mnogih neprospavanih noći u kojima  ih je ona pravila. Zato su te lutke bile posebne. Tople i meke. Kad ih uzme u ruke, kroz prste kao da prostruji neka nežnost. Gleda u oči od dugmića i kao da vidi osmeh na njenom licu. Lutka se njoj nasmijala! Živa je! Prava! A iz prikrajka majka je posmatra kako tiho a veselo razgovara sa svojom novom drugaricom.            Često se baka sa setom sećala tih svojih prvih krpenih lutaka. Pričala mi kako je svakoj dala ime. Svaku je vodila na pa&scaron;njak da sa njom čuva ovce ili kravu, da nije sama, da ima sa kim da razgovara. I vi&scaron;e nije žudela za lutkom iz izloga sa porculanskim očima.             Onda je do&scaron;ao rat. Tu bi baka zastala, da obri&scaron;e suze, da udahne vazduha i preskoči onaj deo priče koji moje malene godine ne bi shvatile.             - A &scaron;ta je to rat?           -  To je ne&scaron;to lo&scaron;e. Jako lo&scaron;e – odgovorila bi.           -  Je l kao zla maćeha iz Pepeljuge?          -  Jo&scaron; gore. Mnogo gore.             -   Je l kao ve&scaron;tica koja je htela da pojede Ivicu i Maricu? Kao vuk u Crvenkapi? Ili je to ona aždaja koja ima tri glave? – moje malene godine htele su sve da znaju. Nisam znala da je rat stvarno ne&scaron;to mnogo gore od toga.          I sada se često setim bakinih priča. Dok čitam bajke i priče za laku noć svojim ćerkicama, ja često utonem u svoje detinjstvo i vidim milo bakino lice. Vidim je kako sedi kraj mog kreveta, kako me grli i daje poljubac koji će oterati sve ružne snove.              I sada je moj andjeo čuvar i sa neba me čuva od svog zla ovog sveta.                 <img src="http://alisa.blog.rs/blog/alisa/resurs/generalni/preuzimanje/4923" border="0" width="438" height="640" /> Generalna 2007-08-23T21:50:46Z alisa Prepeljštica http://alisa.blog.rs/blog/alisa/generalna/2007/08/22/prepeljstica Ovog leta Prepelj&scaron;tica je neobično hladna. Brza, hitra a hladna. U pregr&scaron;t uzev&scaron;i je, prsti mi se lede. Do članaka duboka. Ne vi&scaron;e. Bori se s kamenjem, s deblima i granama koje su poslednje ki&scaron;e i oluje letnje nanele. Nosi otrgnuto li&scaron;će i hita ka svom u&scaron;ću. Od mnogobrojnih, malih i brzih, planinskih potočića, svoje korito je svila. Kroz planinske doline odvajkada je prolazila. Skrivena u gustini zelenih, bukovih, stoletnih &scaron;uma, &scaron;irokim rastinjem zgrnuta, muzikom svojom i žuborom, umorne putnike je mamila i žeđ im gasila.<a id="res_4819" href="http://alisa.blog.rs/blog/alisa/resurs/generalni/preuzimanje/4819"></a>                                                Koliko sam samo puta kao dete bosa po njoj hodila.                        Koliko sam samo puta sa obale je pratila: Kako joj brzaci pene, kao da udara o stene, kako je nosi sve pred sobom, kako udara o kamenje.                        Koliko sam samo puta zastala i slu&scaron;ala...                         Samo slu&scaron;ala...                        A ona bi žuborom svojim pričala.                        Kao baka svake noći priče za laku noć.                         *                         Zastajem, slu&scaron;am. Žubori. Udara o kamenje. &Scaron;u&scaron;ti od li&scaron;ća i rastinja koje gu&scaron;e njen tok. Obale su urasle u trnjake malina i kupina, u koprive i travu. Putevi do obale na mnogim mestima su zakrčeni nabacanom zemljom koja je ostala iza buldožera koji je uz njen tok napravio put.                        Put je pro&scaron;iren. Kamioni jure. Pra&scaron;ina se diže. Seča &scaron;uma je u toku.                        A reku boli. Kidaju joj korenje. Kao da seku srce.                        Stogodi&scaron;nje &scaron;ume nestaju. Na tim mestima sade borove – brže rastu, ali isu&scaron;uju potoke. Tako pričaju sa žalom seljani. Oni to znaju. Oni to osećaju: da će i reka vremenom presu&scaron;iti. Kad ne bude planinskih potoka. Kad ljudska pohlepa za novcem i ove &scaron;ume odnese a reku zagadi, i uni&scaron;ti.                       *                         Kao dete sam volela da se igram kraj njenih obala, da bacam sitne kamenčiće i da bosa trčim njenim tokom.                        Sada, mirno sedim i gledam. Slu&scaron;am.                        A ona me i dalje zove u igru. Misli da sam ona ista devojčica. Ona koja joj je dugo pričala svoje želje i molila je da ih ispuni, ona koja se prvi put tu zaljubila, koja je prvi put tu držala za ruku jednog dečaka, ona koju je tu prvi put neko poljubio.                        Prstima je dodirujem i molim da ne plače.                        Za&scaron;to me sada kapi vode njene u mom pregr&scaron;tu podsećaju na suze?                        Za&scaron;to mi je te&scaron;ko otići, ostaviti ovaj kraj, &scaron;ume i planine, sa kojih, kad vikne&scaron;, čini mi se, kao da pomera&scaron; zemlju?                        Za&scaron;to mi je te&scaron;ko korak jedan odvojiti od nje, iako znam da će me ona uvek čekati?                         *                         Pitaju me ovde, u ravnici, &scaron;ta me to toliko vuče njoj, &scaron;ta to ona ima &scaron;to nema na&scaron; Dunav. I sve tako.                        Oni jednostavno nikad nisu kraj nje zastali, nikad je nisu omirisali, nikad rukama dotakli, nikad se izvora hladnog njenog napili – zato i ne znaju, zato i ne shvataju za&scaron;to je volim!                       I da je volim...  moju Prepelj&scaron;ticu.                            <a href="http://alisa.blog.rs/blog/alisa/album/generalni" title="Koristite ovaj album za slanje novih slika."></a>  Generalna 2007-08-22T10:42:23Z alisa Volela je... http://alisa.blog.rs/blog/alisa/generalna/2007/08/22/volela-je...   Volela je da se ogleda u morskom prostranstvu njegovih očiju. Da tone u njihovim dubinama.Volela je da ga gleda dok priča. Da prati micaj njegovih usana. Da zami&scaron;lja kako je ljube.Volela je njegovo dru&scaron;tvo. Zabavljao ju je. Zasmejavao. Odu&scaron;evljavao. Volela je njegove &scaron;ale, način na koji je pričao, obja&scaron;njavajući, mlatio je rukama oko sebe. Volela je da ga kao slučajno dotakne. Dok mu je pružala ča&scaron;u, očekivala je da će njegovi prsti dotaći njene... I jesu. Onda je jo&scaron; sekund-dva ne bi ispu&scaron;tala, ne bi li &scaron;to duže osećala njegov dodir. Kolena su im se ispod stola dodirivala. Niko to nije video. Na tren bi ih odmakla, pa opet priljubila uz njegova. I gledala je promene na njegovom licu.<a href="http://alisa.blog.rs/blog/alisa/album/generalni" title="Koristite ovaj album za slanje novih slika."></a>Volela je da ga ljuti. Zasmejavalo ju je njegovo namr&scaron;teno lice.  – Ne smej se... – govorio joj je.  – Nije to igra. Bolje da me vi&scaron;e ne zove&scaron;. Jako je ljubomorna. Volela je kad laže. Znala je da laže. Znala je da ne želi da prekine. Znala je da želi da ga zove. Govori tek tako, da je ljuti.Volela je da kaže: - Ponekad me samo cimni, da znam da postojim. Retko je cimao. Gotovo jako retko. Vec je i zaboravila kad se poslednji put javio.  Od tada je i ona njegov broj retko pozivala.Volela je da se seća njegovog lika. Onih nebesko-plavih očiju u kojima je tonula onih dana, mednih usana koje se lepo miču dok priča.Volela je da se seća dodira vrhova njegovih prstiju i da na kolenima napipava otiske njegovih. Tragovi jo&scaron; uvek gore.Volela je da kaže: - Cimni me, ako jo&scaron; uvek postojim.Reči njene su se kao eho odbijale o zidove sobe i nestajale kroz promaju u nepovrat.Ni ona njega nije vi&scaron;e cimala.Samo je volela da se seća kako je nekad sve to volela.                     <img src="http://alisa.blog.rs/blog/alisa/resurs/generalni/preuzimanje/4821" border="0" width="247" height="608" />        <a href="http://alisa.blog.rs/blog/alisa/album/generalni" title="Koristite ovaj album za slanje novih slika."></a> Generalna 2007-08-22T08:05:00Z alisa moja prica http://alisa.blog.rs/blog/alisa/generalna/2007/08/21/moja-prica Samo jedna priča iz života na&scaron;eg grada... Možda ćete misleti da je ovo jo&scaron; jedna obična priča iz života ovoga grada... Ne zameram vam i sam naslov tako kaže... Možda ćete misleti da se ponavljam, da vam govorim ono &scaron;to su mnogi pre mene već rekli, da sve već znate... Ljudi su različiti, različite im sudbine i putevi, različite i životne priče.                     Svoju životnu priču vam sada neću ispričati.  Reč je o nekom drugom, eto nek bude i slično meni, to sad nije bitno, ili nek se odnosi na bilo kog drugog, možda na nekog va&scaron;eg poznanika ili vas same... Imena i godine nisu važne... Važna je su&scaron;tina onoga &scaron;to vam želim reći.            Hiljade mladih (a kako godine prolaze i ljudi srednjih godina i oni jo&scaron; stariji) imaju isti problem, kao junakinja moje priče. Hiljade njih zovu jednim imenom: &bdquo;Nezaposlen“. A njoj, kao da rane kidaju jo&scaron; jače kad se tim imenom potpisuje, kad dokumenta razna ispunjava, kad u redu ispred vrata na evidenciji Centra za zapo&scaron;ljavanje stoji, godinama tako, kad u &scaron;koli dete popunjava razne obrasce i kad ispi&scaron;e: majka nezaposlena, ili samo ostavi prazno mesto... Pa pogne glavu, kao da je ne&scaron;to ukralo, kao da se stidi... Kao mač poseče joj du&scaron;u svaki put (kad po ko zna koji put!) bude odbijena na konkursu iz već njoj poznatih razloga, nedostatak radnog iskustva u struci, ili uop&scaron;te... (A kako i imati radnog iskustva ako već godinama nosi&scaron; to ime: Nezaposlen?)            Verovala je da će životom u gradu lak&scaron;e doći do zaposlenja, da su u gradu veće mogućnosti... Sa velikim žarom, osmehom, snovima, hitala je u grad, ovaj grad, kao klinka kad je odlazila sa sela, kao devojka puna snage, volje za životom i dokazivanjem.            Verovala je da će dobrim uspehom u &scaron;koli, po&scaron;tenjem, primernim vladanjem, lepim kućnim vaspitanjem i maminim savetima da ne odgovara starijima, da bude strpljiva i  dobra prema svima, da će time &scaron;to je sa sobom ponela u grad postići ne&scaron;to u životu, dočekati svoju priliku, svojih pet minuta.            Sada vidi: pored nje prolaze oni sa slabijim uspehom, sa manjom stručnom spremom, prolaze oni koji znaju oba jezika sredine ( &scaron;to je u ovom gradu nezamislivo da ne zna&scaron; i jezik sredine!), i prolaze oni koji iza sebe imaju nekog...A ona tapka u mestu. To je ljuti. To &scaron;to je godinama žuljala stolicu, znojila se i borila, borila za ocene, za uspeh... Sada te ocene blede na papiru a diploma stoji u ladici neostvarenih snova.            Lepo je ma&scaron;tala nekada... Lepo snevala: postaće poznati novinar, postaće pisac... Njene priče putovaće svetom. Ona će putovati svetom. Obići sva ona mesta koja je jo&scaron; kao klinka davno zaokružila u svom atlasu... Snovi su lepi, gorko je ono budjenje!            Pokucala je na mnoga vrata. Neka otvorila, neka ne. Neka su odmah na početku za nju bila prevelika i zaključana, za nju nedostupna. Iza mnogih je srela nasmejana lica ljudi koji su je dočekali, zapisali kao ne&scaron;to, ljubazno rekli: &bdquo;Javićemo vam se“ i ispratili na ta ista vrata bez i jednog glasa posle. Ponekad se pitala zar je jedini gubitnik ovoga grada, a znala je da nije tako, da nije sama... Samo joj se činilo da se kola uvek slome na njoj, da je ona ta koja uvek izvisi.            Ali, diže glavu! Uspravlja se, neda porazima da je slome! Godinama tako!            Čeka snove svoje da ostvari! Pi&scaron;e... O, da! Pi&scaron;e! Sve vi&scaron;e... Poneki tekstovi se objavljuju u raznim časopisima, i ona tada skače od sreće, ali stalni posao ne dobija. Ali, čeka! Upornost se isplati, govori sama sebi. Mora da se isplati! Valjda to neko od gore vidi sve....            Ovo je samo jo&scaron; jedna priča iz ovoga grada... Njena priča. I ne samo njena. Verujem da je slična pričama mnogih od vas. Možda vam se i snovi poklapaju, možda su slični. Potpisujemo se svi istim imenom, bilo kako da se zovemo. I ova priča, nije samo jo&scaron; jedna obična priča na&scaron;ega grada... Znam da nije...   <img src="http://alisa.blog.rs/blog/alisa/resurs/generalni/preuzimanje/4819" border="0" width="384" height="576" /><img src="http://alisa.blog.rs/blog/alisa/resurs/generalni/preuzimanje/4820" border="0" width="333" height="500" />  Generalna 2007-08-21T22:39:48Z alisa