Cekajuci Romea

Cekajuci Romea http://tamarence.blog.rs/blog/tamarence tamarence 2026-06-18T10:31:01Z Za mog malenog drugara :( http://tamarence.blog.rs/blog/tamarence/generalna/2011/10/16/za-mog-malenog-drugara Petak-Planirao si svoj 16 rodjendan. Pricao si nam kako ces sad biti veliki baja. Svi smo se smejali tvojim recima. Glupirali smo se maksimalno. Zvonilo je za kraj sedmog cas i napoookon stize vikend-tvoj prvi vikend koji ne provodis kod kuce. Pozdravili smo se. Poljubili. "Vidimo se u ponedeljak". Niko nije ni slutio da je to bio tvoj poslednji petak. U nedelju uvece smo culi nesto sto nas je sve slomilo-Nas mali drugar vise nije sa nama. Bio je to najgori period u nasim malim zivotima. U ponedeljak smo se skupili u skoli. Bilo je uzasno. Tada smo i culi i sta se zaista dogodilo. To je bilo previse za nas. Za nasa malena srca. Mozda je bolje da nikada nismo ni saznali. Mozda je bilo bolje da te i zauvek pamtimo kao uvek nasmejanog i punog zivota nego kao nemocnog i samog. Nisi imao srece. Nekada je jednostavno tako. Da je bio to bilo koji drugi dan osim vikenda ti bi bio sa nama i za par dana bi smo slavili tvoj rodjendan. Ne vredi misliti o tome sta bi bilo kad bi bilo. Tako je kako je. Nazad nema. Bilo nam je tesko. Osecali smo jednu veliku prazninu. A najgore tek dolazi. U utorak trebamo biti dovoljno jaki da bi uspeli da te ispratimo kako dolikuje. Praznina, nemoc i tuga je jedino sto smo osecali na putu do tvog rodnog grada. Vremenski period od sat vremena cinio se kako citava vecnost. Kada smo stigli na groblje bilo je puno ljudi. Svi su dosli samo da bi te ispratili u neki bolji svet. Prisli smo kapeli, zapalili svece i sada je sledilo nesto sto nas je sve slomilo. Trebalo je uci u kapelu i izjaviti saucesce tvojim roditeljima koji su umesto tvog rodjendana planirali sahranu. Prisla sam. Ugledala beli sanduk i tvoju ogromnu sliku. Kez od uva do uva. Pomislila sam "Kako ocekivano, moj drugar uvek nasmejan". Zelela sam da budem jaka. Mislim da ti ne bi zeleo da nas vidis takve toga dana. Ali bilo je ne moguce. Plakala sam. Jako. Iz sveg glasa. Tesili smo jedni druge. Tvoja majka je kukala. Njen glas sam nocima sanjala. To je nesto sto se ne zaboravlja. Nisam mogla da stojim od bola. Prisla sam kovcegu. Poljubila ga. Posledni pozdrav. Bilo je mnogo dece. Tvoji drugovi iz osnovne skole, vrtica. Svi su bili tu. Svi smo nosili cvece do tvog vecnog pocinka. Poslednji pozdrav tvojih roditelja. Spustili su kovceg. Svuda se se culi urlici, jecaji i kukanje. Prisla sam sanduku, uzela grumen zemlje i bacila ga. Cula sam tvog drugara koji je rekao "I sta cu ja sad bez tebe?". Morala sam da odem odavde. Odmah. Nisam vise mogla da izdrzim. Prosla sam pored jednog decka koji je vikao "16 godina. U k**ac imao je 16 godina. Zasto se ovo desava?". Na neka pitanja nikada necemo naci odgovore. Kao ni na pitanje zbog cega smo te izgubili? Kako? A mozda je tako i bolje. Odgovori kakvi god da su tebe nam ne mogu vratiti. Otisao si medju andjele. Neka te oni cuvaju i vole jer te jedino oni mogu voleti vise od nas. A za nas ne brini. Uvek ces ostati nas mali drugar kojeg smo neizmerno voleli i kojeg cemo voleti jos mnogo, mnogo godina! Generalna 2011-10-16T19:30:11Z tamarence Nedavno zavrseno prijateljstvo http://tamarence.blog.rs/blog/tamarence/generalna/2011/08/19/nedavno-zavrseno-prijateljstvo Verovala sam joj. Iskreno. Smatrala je naboljom drugaricom. Zasto.? Bila je neko na koga sam mislila svakog dana. A sada.? Sada je sve gotovo. Pa da krenem od samo pocetka. Vracam se 3 godine u nazad.Sve je pocelo jednim slucajnim susretom na letovanju. Veoma brzo smo se zgotivile. Cule smo se svakodnevno i to po nekoliko puta dnevno posto nismo iz istog grada. Pocele smo da razvijamo prijateljstvo. Mnogo sam je zavolela. Znala je skoro sve o meni kao i ja o njoj. Pa mogla bih i da napisem par reci o M. Ona je jedinica i roditelje vrti oko malog prsta. Veoma smo razlicite. Navikla je da bude u centru paznje. Razmazena je i po malo sebicna. Tada mi to nije smetalo. Bilo mi je nekako i simpa. Kada sam je upoznala bila je drugacija od onoga sto je danas. Niko je nije voleo. Nije imala prijatelje u skoli. Ja sam bila uz nju. Kazemo"I u dobru i u zlu" zar ne.? E pa recimo da je tako bilo. Druzilo smo se oko 2 godine i nekoliko meseci. Za to vreme smo se videle svega par puta. Sta da kazem.? Bila sam veoma glupa i najivna kada sam mislila da nase takozvano "prijateljstvo" moze tako da funkcionise. Nisam verovala u onu nasu "Daleko od ociju-daleko od srca" ili mozda samo nisam zelela da verujem u to. Ali ono sto je sledilo je nastalo upravo zbog toga. Nedostatak poverenja, ili ne znam ni ja cega. Desilo se to sto se desilo. Sada nema nazad. Svadjale smo se nas dve i pre toga. Ali ovog puta je zaista gotovo. Pocela je da se menja. Moja M. vise nije bila ona ista devojka koju sam ja upoznala pre nekoliko godina. Ovu novu M. ja nisam mogla da prepoznam. Iskreno. Postala je ljubomorna. Sebicna. Licemerna. Pricala je samo o sebi. Ona je bila najbitnija. E, to je bila kap koja je prelila casu. Jednostavno sam joj rekla sve sto mislim o njenoj promeni a ona je rekla da ne zeli da se menja. Da je prihvatim takvu kakva jeste. Zar sam zaista u stanju da predjem preko svega.? Mozda ipak nisam. Nije bilo teskih reci. Nije bilo plakanja. Nije bilo psovki. Samo sam odlucila da je izbacim iz svog zivota. Jednostavno. Prvih par nedelja je bilo tesko. Cesto sam mislila na nju. Toliko puta sam zelela da je pozovem. Da je cujem. Ali onda se setim svega i shvatim da je ovako mozda ipak najbolje.Uvek ce ostati u mojim secanjima. Necu misliti da ono sto je postala vec ono sto je bila nekada. Mislicu na onu devojka koja je bila moja najbolja drugarica. Mislicu na M. koja je mislila i na druge a ne samo na sebe. Mislicu na jednu ne iskvarenu i pomalo razmazenu drugaricu koju sam iskreno volela i postovala. Generalna 2011-08-19T21:11:37Z tamarence