NADA ILI BEZNADJE
http://desperado.blog.rs/blog/desperado
<p>solarna joga i život sa njom i u njoj</p>
ŽENA IZ LIFTA -nastavak 22011-08-20
Normal
0
21
false
false
false
MicrosoftInternetExplorer4
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<p><strong>Gledam u kofer nasred sobe, dok u meni odzvanja fllamenko</strong></p><p><strong> i pitam se</strong></p><p><strong> da li već
večeras da počnem s pakovanjem ili da sačekam ponedeljak i</strong></p><p><strong> dok mi pete dobuju u taktu flamenka ja ipak odlučujem</strong></p><p><strong> da sačekam ponedeljak,</strong></p><p><strong> jer moj sin Aleks ima
zadnji ispit i baš i ne bi bilo fer da odem </strong></p><p><strong>pre no što ga položi. </strong></p><p><strong>Sklanjam
kofer i iz nepoznatih razloga</strong></p><p><strong> ulazim u kupatilo, ne čujem više muziku i</strong></p><p><strong> sad sam
stvarno desperado...</strong></p><p><strong> I dok se umivam razmišljam o večeri koju treba da
pripremim i</strong></p><p><strong> o mom dragom sinu koji, valjda, uči u nekoj čitaoni i o </strong></p><p><strong>ovom sparnom
danu i naravno </strong></p><p><strong>kako jedva čekam da spakujem taj kofer i odem ... na neku </strong></p><p><strong>nepoznatu destinaciju gde samo vetrić govori mojim jezikom</strong></p><p><strong> i sunce miluje moje
lice..gde nema</strong></p><p><strong> zagušljivih autobusa i dosadnih komšinica, gde nema</strong></p><p><strong> ustvari nikog
i ničeg ....pusto ostrvo bi bilo idealno...desperado...</strong></p><p><strong>podižem glavu iznenada i
naravno opet je tu ona žena iz lifta,</strong></p><p><strong> da li da joj se obratim, pitam se ... Ne!!!
</strong></p>
<p><strong>Odlazim u kuhinju brzinom svetlosti i dok pripremam večeru </strong></p><p><strong>čujem
zvona sa Saborne crkve koja zvone povečerje i </strong></p><p><strong>več sam u mislima ispred Notre
Dama i zadivljeno gledam u rozete na njenoj fasadi... </strong></p>
<p><strong>Umorna i iscrpljena padam u krevet nakon napornog dana</strong></p><p><strong> i dok nameštam
jastuk vidim lice dečaka sa Balija kako se osmehuje,</strong></p><p><strong> tonem u san sa zvucima gitare
i osmehom nepoznatog dečaka. Desperadooo...</strong></p><p> </p>
<p><strong>I danas je u liftu ona žena, samo sam ja danas suviše besna</strong></p><p><strong> da bih o
njoj i razmišljala...</strong></p>
<p><strong>Moj sin je, naime, odlučio da odloži ispit do septembra!! On i
njegova Maja (čitaj devojka koja mu organizuje život) su naprasno odlučili</strong></p><p><strong> da se
spuste do Kotora i tamo u njenoj kući budu neko vreme,</strong></p><p><strong> jer zaboga, ovde je suviše
toplo i svi su već nekud otišli......</strong></p><p><strong> A ja ???</strong></p><p><strong> Ja sam bez potrebe provela
čitav jun u ovom zagušljivom, prašnjavom gradu</strong></p><p><strong> umesto da sam se baškarila na
obali nekog mora i </strong></p><p><strong>konačno se malo posvetila sebi.</strong></p><p><strong> Po ko zna koji put sam rekla
sebi </strong></p><p><strong>da moram da svoj život uzmem u svoje ruke; </strong></p><p><strong>da moj i Aleksov život nisu više
jedan</strong></p><p><strong> i da mu ja već dugo vremena nisam neophodna kao nekad, </strong></p><p><strong>pa ni ne moram da svoj život
prilagodjavam<span> </span>njegovom . ..desperadoss...<span> </span></strong></p><p><strong>Ulazim u stan kao furija i s vrata počinjem
da se svlačim,</strong></p><p><strong> pravac kupatilo jer </strong></p><p><strong>mokra sam što od besa, što od nesnosne
vrućine.</strong></p><p><strong> „Kako li ona žena izdržava stalno u liftu“ na momenat mi proleti kroz
glavu</strong></p><p><strong> ali već sledećeg trenutka ulećem pod spasonosni mlaz tuša....</strong></p><p><strong>I dok voda
spire s mene znoj i prašinu kao da spire i bes i tugu????</strong></p><p><strong> Tugu ???</strong></p><p><strong> Otkud tuga
tu? Pa ja sam jedna srećna i zadovoljna žena!!</strong></p><p><strong> Malo pretrpana obavezama ali
srećna zar ne?????<span> </span></strong></p><p> </p>
<p><strong>Uveče, odlazim na kafu sa mojom dobrom drugaricom koju život nije
mazio</strong></p><p><strong> ali koja ima toliko duha i toliko je srećna i nasmejana da</strong></p><p><strong> me ponekad
deprimira taj njen toliki optimizam.. </strong></p><p><strong>večeras pogotovo me iritira ta njena
ničim izazvana sreća i </strong></p><p><strong>to nasmejano lice dok priča o momku koji je došao da joj
iseče struju </strong></p><p><strong>zbog glupog duga od nekoliko hiljada dinara....</strong></p><p><strong> Slušam je sa pola
pažnje i razmišljam kako li ja izgledam drugima</strong></p><p><strong> po prvi put hvatam sebe sa
takvom mišlju.....desperado </strong></p>
<p><strong>Ali Daca ne prestaje da se smijulji i </strong></p><p><strong>pod nos mi stavlja masu
prospekata za</strong></p><p><strong> nezaboravna letovanja (radi u turističkoj agenciji i ja sam joj
tražila </strong></p><p><strong>da mi donese najpovoljnije ponude). </strong></p><p><strong>Sledeća dva sata provodimo u
komentarisanju ponuda i gde bi bilo</strong></p><p><strong> najlepše a gde najpametnije otputovati.</strong></p>
<p><strong><span> </span>Vraćam se kući sa torbom
punom prospekata i velikom multilemom:</strong></p><p><strong> KUDA OTIĆI...</strong></p><p><strong>Sada, kad sam konačno
odlučila da putujem, ja imam problem: GDE??</strong></p><p><strong> I nečujem više u sebi ni muziku
flamenka, </strong></p><p><strong>ni balaljku </strong></p><p><strong>o boleru i kanconi </strong></p><p><strong>ni da ne pričam..... Ljuta sam na sebe:
OPET...desperado.... </strong></p><p> </p>
<p><strong>U liftu opet ona žena! Gleda me začudjeno i ja</strong></p><p><strong> je po prvi put
</strong></p><p><strong>otvoreno posmatram: i njenu prosedu kosu svezanu na potiljku i</strong></p><p><strong> male fine bore
oko tamnih, dubokih (u ovom trenutku malo začudjenih) očiju</strong></p><p><strong> i konačno </strong></p><p><strong>se
osmelim</strong></p><p><strong> i pitam:</strong></p><p><strong> „Ko si Ti?“</strong></p><p><strong> U tom trenutku lift staje,</strong></p><p><strong>vrata se otvaraju</strong></p><p><strong> i ja
izlazim</strong></p><p><strong> dok me ona gleda još uvek začudjeno...</strong></p>
http://desperado.blog.rs/blog/desperado/generalna/2011/08/20/zena-iz-lifta2
, 20 2011 04:11:07 +0200PITAM SE MOŽE LI OVO BITI LJUBAV.....<p>VELIKI MISTIK I UČITELJ OSHO - ZORBA BUDA :</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/0v3OeszyaxE" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/0v3OeszyaxE" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p>
http://desperado.blog.rs/blog/desperado/velikani/2011/08/15/osho-veliki-ucitelj
, 15 2011 23:58:34 +0200DOBRODOŠLI !<p> Dobrodošli desperadosi sa svih strana i svih boja! </p><p> Na ovom blogu ćemo pokušati da svima nama pružimo zračak Nade u ovom okeanu beznadja!</p><p> Možda uspemo, možda ne, to zavisi samo od nas, <em><strong>od svih nas </strong></em>!</p>
http://desperado.blog.rs/blog/desperado/generalna/2011/08/15/dobrodosli-desperadosi-sa-svih-strana
, 15 2011 23:28:24 +0200