Izvrnute priče

, 02 2007 20:27:27 +0200

Danas sam odlučio da se malo poigram na temu ljudske seksualnosti i gle, pronašao sam na jednom sajtu dve priče, parodije u gay fazonu.

Prva je "Princeza na zrnu graška" a druga "Priča o nastanku sveta", Adamu i Evi, pardon Adamu i Stevi. Neopretećeno i bez predrasuda, pročitajte i nasmejte se

PEDER NA ZRNU MORALA

Originalni naslov: The Fags and morality by Hans Christian Pedersen

Bio jedom jedan peder, koji je jako želeo da se oženi drugim pederom, ali istinski pravim i ponosnim primerkom. Za razliku od drugih, njega nisu zanimale karađorđeva dužina i debljina, nije mario za straight looking i acting, niti za sportski izgled, nije se lažno predstavljao kao biseksualac, a posebno su mu se gadile fraze "pravo muško", „diskrecija obavezna“, „za mene niko ne zna“, „van gej scene“, „normalan za normalnog“, „stop feminizirani“... Želeo je da upozna pravog ponosnog pedera koji voli slike Oskara Vajlda, drame Čajkovskog, opere Karavađa i da ga nije sramota da to prizna.

Pošto u njegovoj bližoj okolini nije postojao takav primerak odlučio je da u jedan veliki kofer spakuje najlepšu odeću i obući i krene na dug put. Roditelju su mu poželeli sreću i puno uspeha u pronalaženju pravog pedera, nadajući se njegovom brzom povratku. Seo je na svoj trotinet i krenuo na dug i neizvestan put.

Proputovao je čitavu zemlju, susreo mnoge prelepe, predivne, preljupke i ekstra pedere, ali nikako nije bio siguran da li su oni pravi. Oni su mu pokazivali svoje karađoke i zadnjice, uveravali ga je sve to prirodno i pravo kad treba, ali niko od njih nije voleo slike Oskara Vajlda, drame Čajkovskog niti opere Karavađa.

I tako se vratio svojim roditeljima, pokunjen i sam.

„Sreo sam, majko, mnoge pedere. Dvoumio sam se jer nisam znao koji je pravi, onaj o kome ja sanjam,“ odgovorio je tužni peder.

Jedne noći bilo je užasno nevreme. Munje su parale nebo, a tutnjava gromova nadjačavala je opere Karavađa koje je tužni peder pustio do daske u svojoj sobi, gde je tugovao. Neko pokuca na vrata. Kad otvoriše, pred vratima je stojao jedan pokisli peder. Voda mu se slivala niz kosu i odeću, cvokotao je od hladnoće. Uvedoše ga u kuću. Trebala mu je odmah topla kupka. Izgledao je čarobno. Tužni peder odjednom nije više bio tužan i odmah je spremio večeru za gosta. Gost je ubrzo stigao. Tužni peder, kad ga je ugledao, odmah se zaljubio, na prvi pogled. Osetio je veliku sreću u svom donjem vešu, poželevši da je ovaj zaista pravi peder. Pitao se kako da to proveri.

- Da li se to kod vas čula „Pikova dama“ od Karavađa kada sam došao? Učinilo mi se da jeste – reče gost peder.

- Jeste, jeste – zacičao je sve manje tužni peder. Volite Karavađa?

- Obožavam, mislio da je on najbolji kompozitor novokomponovane muzike svih vremena. Pesme koje je komponovao za Branku Sovrlić su vrh.

- Slažem se, apsolutno se slažem. Drago mi je da nam se muzički ukus podudara.

- Da, nikada nisam naišao na nekog ko deli moj muzički ukus. Ali, ne mogu a da ne primetim divne slike na vašim zidovima.

- Dopadaju vam se? – sa ushićenjem upita sad već polusrećni peder.

- Da, jako su zanimljive, samo ne mogu baš tačno da kažem da li su Vajldove ili Remboove. Mada mi se više čini da su Vajldove?! Jesam li u pravu?

- Da, u pravu ste – od sreće je već počeo da muca. Samo što nije pao u nesvest. Zar da prođe čitavu državu u potrazi za pravim pederom, a da mu je on na kraju došao na noge. To je slično kao u „Alhemičaru“ – obišao ceo svet, a blago sve vreme bilo u dvorištu. Još samo da voli drame Čajkovskog i da ga odmah zaprosi.

- Sutra se u pozorištu daje jedna divna predstava, mogli bi ako ste raspoloženi da odemo da je pogledamo zajedno – reče srećni peder.

- Nadam se da je nešto od Čajkovskog, znate ja prosto obožavam Čajkovskog. Omiljena mi je njegova drama „Slika Vojislava Koštunice“.

- Imate sreće, baš je to sutra na repertoaru – reče presrećni peder, koji je već razmišljao kako da zaprosi ovog predivnog pravog pedera i samo što je hteo da se baci na kolena i da izusti, umeša se njegova majka, koja mu dade znak da ne žuri već da gosta prvo pusti da prespava. Majka je želela da njen sin oženi pravog pedera i želela je ovog momka da podvrgne još jednom testu. Uzela je zrno morala i otišla u gostinjsku sobu. Stavila je zrno na krevet, a preko njega poređala dušeke i posteljinu. Ujutru dođe majka, da vidi kako je proba uspela.

- Dobro jutro, reče ona. Kako si spavao, dete moje?

- Nisam čitavu noć oka sklopio – žalio se gost, ne znam šta je bilo u tom krevetu, ali me svu noć žuljalo.

Majka beše prezadovoljna. Znala je da je gost pravi peder! Ali tek kako je bio srećan njen sin, odmah je pao na kolena i zaprosio pravog pedera.

- Pravi pederu, učini mi tu čast i budi moj muž i da živimo dugo i sretno do kraja života.

Pravi peder beše iznenađen ovakvim brzim razvojem situacije, ali ga to nije omelo da zadrži prisustvo duha.

- Koliki ti je? – reče pravi peder.

- Molim? – iznenadi se srećni peder.

- Koliki ti je karađorđe. Daj da vidim!

Srećni peder otkopča pantalone, spusti gaće i pokaza karađorđa.

- Mali ti je, ajde ćao.

Srećni peder istog trenutka postade tužni peder i do kraja svog tužnog života je proklinjao pravog pedera da ga iz’ede sifilis.

I BOG STVORI ADAMA I STEVU

.. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom;

I Gospod Bog stvori još jednog muškarca od rebra, koje uze Adamu, i dovede ga k Adamu.

A Adam reče: Sad eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka mu bude ime muškarčina, jer je uzet od muškarca.

Zato će ostaviti čovek oca svog i drugog oca svojeg, i prilepiće se k muškarcu svom, i biće dvojica jedno telo.

A behu obojica goli. Adam i muškarac mu, i ne beše ih sramota, samo im se Karađorđe po zemlji vuk’o.

Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče muškarčini: Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakog drveta u vrtu?

A muškarčina reče zmiji: Mi jedemo rod sa svakog drveta u vrtu;

Samo rod s onog drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.

A zmija reče muškarčini: Nećete vi umreti;

Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti čakre, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.

I muškarčina videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra rod s njega i okusi, pa dade i muškarcu svom, te i on okusi.

Tada im se otvoriše čakre, i videše da su goli; pa se napališe i žestoko se povataše

I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i muškarčina mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu.

A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: Gde si?

A on reče: Čuh glas Tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam napaljen, te se sakrih.

A Bog reče: Kako znaš da si napaljen? Da nisi jeo s onog drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?

A Adam reče: Muškarčina kojeg si udružio sa mnom, on mi dade s drveta, te jedoh.

A Gospod Bog reče muškarčini: Zašto si to učinio? A muškarčina odgovori: Zmija me prevari, te jedoh.

Tada reče Gospod Bog zmiji: Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka.

I još mećem neprijateljstvo između tebe i muškarčine i između semena tvog i semena njegovog; ono će ti od kože mokasine praviti a ti ćeš ga u petu ujedati.

A muškarčini reče: Tebi ću mnoge muke zadati kad se napališ, s mukama ćeš se heftati, sve dok ne izmisle lubrikante i vazelin.

Pa onda reče Adamu: Što si poslušao muškarčinu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, patićeš zbog hemoroida, zatvora i šuljeva.

I Adam nadede muškarčini svome ime Steva, zato što je on najbolji frajer.

I načiniše Adam i Steva haljine od zmijske kože, i napraviše prvi fashion week.

Sex, lies and videotapes

Izvrnute priče