Sex, lies and videotapes

Divac, Voda Voda, Vojin...Srbijo jebena zemljo!!!

, 01 2007 21:32:29 +0100

Ovo je jedna prava tema koja odgovara nazivu mog bloga: Sex, lazi i videotrake.

Verujem da ste svi culi za novi skandal, pa da prokomentarisemo malo i ovu pizdariju...

Text je preuzet iz Blica.

Divac odgovorio Vojinu Đorđeviću na seriju optužbi oko „Voda vode“

Divac: Vređaš me, a duguješ i državi Srbiji i radnicima

Vlasnik „Voda vode“ od 16. oktobra je Vlade Divac. U Agenciji za privredne registre uknjižen je po osnovu ugovora o prenosu koji je sa prethodnim vlasnikom Vojinom Đorđevićem potpisao 28. februara. Đorđević sa optužbom da mu je Divac oteo „Voda vodu“ izlazi u javnost 25. oktobra. U danima koji slede Đorđević, ne pobijajući verodostojnost ugovora, svoju optužbu potkrepljuje tvrdnjama da za to preknjiženje nije bio dovoljan sam taj ugovor, već i drugi dokumenti koje on nije potpisao, te je time, tvrdi, napravljena teška manipulacija u kojoj su učestvovali nadležni iz ove državne institucije, Divčev savetnik i neimenovani visoki srpski političar. Vlade Divac obratio se otvorenim pismom javnosti i Vojinu Đorđeviću koje prenosimo u celini.

Danas je već šesti dan zaredom kako se pred licem javnosti sprovodi orkestrirana kampanja u režiji Vojina Đorđevića protiv mene i mojih saradnika. Pripisano mi je niz etiketa i, bez ikakve odgovornosti, na moj račun izneto mnogo neistina i teških uvreda.

Moj stav povodom izjava Vojina Đorđevića je sledeći:

1 Tačno je da se gospodin Đorđević i ja poznajemo više godina. To poznanstvo je bilo površno. Da sam ga na vreme bolje upoznao, do našeg partnerstva nikad ne bi ni došlo;
2 Tačno je da je inicijativa za partnerstvo u „Voda vodi“ potekla od Vojina Đorđevića, uz posredstvo jednog zajedničkog prijatelja;
3 Tačno je da smo u decembru 2006. godine potpisali ugovor o kupoprodaji 30% „Voda vode“ i „Gorkog lista“;
4 Tačno je da sam ja registrovao svoj udeo od 30% u „Gorkom listu“ u aprilu 2007. godine;
5 Tačno je da sam ja u oktobru 2007. godine registrovao svoj udeo od 100% u „Voda vodi“, kao što je to bilo i predviđeno ugovorom kao jedna od faza;
6 Tačno je da je gospodin Đorđević veliki poklonik košarke, ali sigurno ne toliki da bi svoje udele u pomenutim firmama prodao za značajno manju sumu samo zato što je potencijalni kupac bivši košarkaš. Ubeđen sam da se gospodin Đorđević za moju ponudu odlučio isključivo zbog toga što je ona bila najpovoljnija koju je svojevremeno dobio;
7 Tačno je da je ugovorom predviđeno da Vojinu Đorđeviću obezbedim pozajmicu pod unapred definisanim uslovima;
8 Tačno je da je, na moj predlog, ugovorom definisano da u naredne tri godine, u periodu konsolidacije navedenih firmi, funkciju generalnog direktora preduzeća „Voda voda“ i „Gorki list“ obavlja gospodin Zvonimir Nikezić.

Ali, s druge strane, želim da iznesem sa čime je Vojin Đorđević propustio da upozna javnost.

1 Ugovorena transakcija podrazumeva više međusobnih obaveza kako bi došlo do odnosa 70:30 u korist Vojina Đorđevića, od kojih gospodin Đorđević nije ispunio sledeće:
- Nije uneo ugovorenu imovinu za proces dokapitalizacije;
- Nije izvršio smanjenje kreditnih obaveza „Voda vode“ na ugovoreni iznos, odnosno ostao je dužan „Voda vodi“ oko tri miliona evra;
- Nije regulisao obaveze prema zaposlenima, dobavljačima i poreznicima za 2005. i 2006. godinu, odnosno ostao je dužan preduzećima „Voda voda“ i „Gorki list“ preko dva miliona evra;
- Nije sproveo preuzetu obavezu registracije mog udela u Agenciji za privredne registre više meseci, uz obrazloženje da mu je advokat na odmoru, da se svakog dana očekuje rešenje itd. (period mart-april 2007. godine).
2 Kada mi je ponestalo strpljenja da se ugovorni udeo registruje, transakcija okonča i javno obelodani, Vojin Đorđević mi je krajem aprila tekuće godine ponudio:
- da uopšte ne registrujemo moj udeo
- da partnerski odnos preraste u pozajmicu
- da mi on vrati novac, koji je u međuvremenu potrošio, dakle ne odmah, već u narednom periodu kada firme proda nekom drugom (po principu „dođem ti“).
3 Iz cele situacije se, nažalost, može zaključiti da gospodin Đorđević javno negoduje zbog toga što ne može ili što uopšte nije ni imao nameru da u celosti ispuni svoje materijalne obaveze iz potpisanih ugovora.
4 Dodatno, Vojin Đorđević je 11. septembra na nezakonit način i suprotno potpisanom ugovoru sa mnom i preduzećem „Gorki list“ oduzeo licencu „Gorki list“ i time mene ugrozio kao suvlasnika, kao i našeg najvećeg poverioca kome je takođe ugovorom garantovao da će licenca ostati u preduzeću do ispunjenja svih obaveza u naredne tri godine.

A moj stav povodom saopštenja Agencije za privredne registre je sledeći:

1 Tačno je da je moja registracija vlasništva 100% udela u „Voda vodi“ uvedena u skladu sa zakonom, na osnovu kompletne i validne dokumentacije;
2 Tačno je da je registracija „Voda vode“ dva puta odbijena od strane Agencije za privredne registre pošto zahtev nije bio dobro formulisan, a što je ispravljeno prilikom registracije u oktobru 2007. godine;
3Tačno je da sam, uz prijavu vlasništva nad 100% udela, priložio i odluku o povećanju kapitala (u skladu sa ugovorom), na osnovu koje Vojin Đorđević, nakon unosa dodatne imovine, postaje vlasnik 70% udela u preduzeću. U skladu sa tom dokumentacijom i svojim zakonskim ovlašćenjima, Agencija je registrovala zabelešku o otvorenom postupku povećanja kapitala.

Iz svega navedenog može se lako zaključiti da suštinski ne postoje značajne razlike između Vojina Đorđevića i mene po pitanju moje registracije u „Voda vodi“ i „Gorkom listu“ i ispunjenja međusobnih ugovornih obaveza, već da je problem u percepciji i pristupu osnovnim građanskim vrednosnim kategorijama - poštovanja ugovora i zakona. Zahvaljujući takvom sticaju okolnosti, izložen sam uvredama čoveka čije sam pravo lice, kako poslovno, tako i moralno, nažalost, upoznao tek nakon sklapanja ugovora o partnerstvu. Pri svemu tome, taj „ugledni“ srpski biznismen:
- Duguje državi Srbiji više od milijarde dinara u neplaćenim porezima i akcizama, koje je vešto godinama izbegavao da plati;
- Ne plaća državi naknadu za korišćenje vode;
- Sklapa fiktivne sponzorske ugovore;
- Poseduje preko 20 preduzeća, čiji su računi blokirani godinama, i to u višemilionskim iznosima;
- Pokreće stečajeve u svojim firmama kako bi izbegao plaćanje dugova;
- Duguje bankama i pojedincima preko 20 miliona evra;
- I što je najgore, neredovno isplaćuje plate radnicima i ne plaća penziono i zdravstveno osiguranje.

Sve ovo do sada izrečeno upućeno je javnosti Srbije, a što se tiče gospodina Đorđevića, koristim priliku da mu se i lično javno obratim:

Vojine, na tvoju decidiranu „ekskluzivnu“ izjavu koju si dao našoj uglednoj novinskoj kući (25. 10. 2007. godine), a koja je istu opremila u podnaslovu, i gde si moju registracionu prijavu u „Voda vodi“ nazvao falsifikatom i otimanjem, a mene falsifikatorom, ne mogu a da ti javno ne odgovorim:
Zbog navedene izjave, koju nisi demantovao do današnjeg dana, niti si mi se javno izvinio, tražim od tebe da u roku od 48 sati u listu „Politika“ na prvoj i na 13. strani:
-objaviš kopiju dokumenta za koji tvrdiš da je falsifikat, ili ukoliko ga ne poseduješ:
-objaviš svoje javno izvinjenje bez ikakvog obrazloženja, izgovora ili ograda.
Tvoje izvinjenje mora biti nedvosmisleno i ne samo upućeno meni, već i mojim savetnicima i javnosti Srbije.

Da zaključim:

Ja nikada nisam hteo, niti sam tako nešto želeo, da u Srbiji budem tretiran drugačije od bilo kog drugog građanina. Nikad nisam pokušao da nešto kupim jeftinije, da potplaćujem i korumpiram, ili radim van zakona, na štetu moje države Srbije, a time i njenih građana. Da sam pristao, sada uz moje ime ne bi stavljali etikete afera i neuspeha, nesposobnih savetnika, nego uspešnog srpskog biznismena.
Ne žalim se, sam sam izabrao ovakav put. On nije lak, ali mi je zato draže što sam uspeo da dokažem kako se može i drugačije, fer i pošteno, pa to smatram svojim doprinosom ovdašnjim demokratskim procesima.
Na kraju, apelujem na sve poštene građane Srbije da se već jednom opametimo, da ne slušamo šta ko priča, nego da gledamo šta ko radi, i da NIKAKO NE VERUJETE NI MENI, već da, ukoliko sam nešto oteo i falsifikovao, pravo sa mnom u zatvor!

U Madridu,
30. 10. 2007.
Vlade Divac

Da li je ovo kraj gojaznosti??

, 23 2007 00:15:16 +0200

Listajući po netu ovih dana pronađem fantastičnu vest. To je jedna od onih koja ne može da vas ne oduševi, ali onda kad razmislite, shvatite da ste do sada pročitali milion takvih stvari koje bi mogle da vam promene život, ali da je retko šta od toga ikada ugledalo svetlost dana...ili bar kod nas nije...ili nije ni izaslo iz laboratorije.

Evo šta sada tvrde naučnici: Došao je kraj gojaznosti! Nazalni sprej s hormonom PYY može da zavara naš mozak i uveri ga da smo siti i zadovoljni, a tako se umanjuje osećaj gladi i povećava osećaj zadovoljstva. Proučavanjem hormona PYY koji reguliše apetit, naučnici su došli do otkrića da, osim što utiče na centre za glad u mozgu, on deluje i na centre za uživanje i nagrađivanje.

Ljubav na mreži

, 22 2007 23:37:44 +0200

Sklapanje poznanstava, prijateljstva i ljubavi on-line

Na Internetu se osoba prvo upoznaje iznutra, karakterno, a u stvarnosti je obrnuto: prvo nas privuče izgled. U to da je svijet prerastao u globalno selo gotovo više nitko ne sumnja. Internet je svojim nebrojenim interaktivnim mogućnostima postao i mjesto gdje se stječu nova poznanstva, prijateljstva, pa i ljubavi. Svakim danom sve je više siteova za upoznavanje ljudi. Hiljade ljudi svakodnevno razgovara na nebrojenim forumima, u brojnim chat sobama u kojima se raspravlja o različitim temama. Sati i sati provode se pred običnim monitorom, makar i u samoći kutka vlastite sobe. Razmjenjuju se e-mailovi, e-razglednice sa srcima, ružama i najromantičnijim ljubavnim porukama... Mnogi još s nevjericom gledaju na sve to pitajući se nije li online romansa samo puko zavaravanje. Tko će umjesto kave s prijateljem ili prijateljicom u omiljenom kafiću radije odabrati samoću u kutku vlastite sobe, odnosno "razgovor" s nekim za koga i ne zna kako izgleda? Pitanje je na mjestu, jer tvrditi da su virtualna prijateljstva i ljubavi uvijek najpozitivniji bilo bi pogrešno! Prigovori poput "pa kako znaš s kim pričaš, kako znaš da ti govori istinu, kako znaš da ti ne laže..." i slični nisu neutemeljeni. virtualni svijet otvoren je i za nepoćudnosti poput lažnih predstavljanja i ismijavanja onih s kojima se priča. Srećom, to su ipak iznimke, a ne pravila.

Internet je samo prvi korak On-line poznanstva, prijateljstva i veze uzimaju sve više maha, ali svakako je potrebno imati mjeru. Višesatni boravci na chatu ili stalno pisanje mailova mogu nas činiti toliko sretnima i euforičnima da počnemo zanemarivati stvarni svijet. To ne bismo smjeli dopustiti jer ćemo prije ili poslije shvatiti da smo ipak nesretni bez ikoga oko sebe. Veza preko Interneta može biti samo prvi korak, tj. jedan od načina upoznavanja, no živa je interakcija ono što ljude nakon toga još više zbližava i održava. Anonimnost je prednost Netko će reći da je anonimnost u virtualnoj komunikaciji nedostatak, ali to može biti i prednost.

Koliko ste se puta, primjerice, našli u društvu, uživo, čiji vam pripadnici nisu odgovarali, ali ste se iz nekog razloga morali prilagoditi, tj. glumiti i smješkati se kako biste se uklopili? Tada ste, drukčije rečeno, prestali biti ono što jeste. Internet i virtualna komunikacija omogućuju da budete svoji, da ne glumite i ne odričete se svoje osobnosti. Svi se služe nadimcima (nickname), a ne pravim imenima. Tek kada upoznate nekoga, sami odlučite hoćete li mu se predstaviti ili nećete. U tome i jest bit - vi ste ti koji odlučujete. I to nakon što ste osobu postupno upozna(va)li, kroz stil pisanja, način izražavanja, teme o kojima razglabate i ono što kroz razgovor doznajete.

Tako Internet pruža mogućnost da, ako treba i unedogled, tražite osobu svog života. Naravno, nitko ne jamči da ćete je naći, ali barem možete pretražiti cijelu kuglu zemaljsku. Očito, mogućnost traženja i biranja prijatelja i ljubavi mnogo je veća nego u stvarnome svijetu. Koliko ste se puta zacrvenjeli pred nekim koga ste sreli uživo i tko vam se svidio zato jer niste znali kako mu prići? Na Internetu to ne mora biti tako. A ako se i zacrvenite, štite vas vaš nickname i to što vas dotična osoba ne vidi...

No, što ako se oboje zacrvenite? Što ako ste baš pronašli nekoga tko vam se sviđa i kome se, što je najvažnije, i vi sviđate? I što ako vas pita jeste li gledali film "You've got mail" ("Imaš poštu")? Tada ćete zasigurno intenzivirati komunikaciju, a ako je osoba iz vašeg grada ili zemlje, proširiti je i na telefon, SMS poruke...

Mudro je tražiti sliku. Euforija je neizbježna, ispunit će vas sreća, imat ćete dojam da ste našli osobu svog života. No, još ne znate kako izgleda. Naravno, ako niste bili mudri, pa je to pitali ili tražili (njegovu ili njezinu) sliku. No, kada se konačno odlučite na presudan korak - susret uživo - ni slika koju ste vidjeli ne mora jamčiti da se nećete razočarati. Vjerojatno je posve normalno da se pri prvom susretu uživo osjećate kao stranci, koliko god ste prethodno bili povezani "preko žice".

Bez sumnje, u takvoj komunikaciji veliku ulogu ima vaša mašta, jer je put upoznavanja u virtualnom svijetu obrnut od onoga u stvarnom. Kako dotična osoba nije pokraj vas, s njom se ne možete povezati na temelju njezine fizičke privlačnosti, simpatičnosti, lijepih plavih očiju... Najgore što vam se može dogoditi jest da se razočarate, ali i to je za ljude! Ako ste od onih kojima je karakter važniji, nakon mrvicu prilagodbe i navikavanja, problema vjerojatno neće biti... Osim ako se niste baš toliko jako vezali, a živite u različitim gradovima. Tada nastaju problemi, a sve ovisi o vama i načinu kako ćete riješiti novi problem - vezu na daljinu... No, tko vam je kriv kad ste mogli izabrati i odgovarajuće mjesto? Zato, uostalom, i služi virtualna komunikacija - da možete birati i izabrati, zar ne?