Zrno srebra
http://zrnce.blog.rs/blog/zrnce
<p>Ja sam maleno zrno, toliko slično drugim zrnima, ali imam jednu malu nepravilnost, koja se ni ne primećuje. Imam jedno maleno ispupčenje, sasvim dovoljno da u njega stane jedno srce, koje ume beskrajno da voli. Ali znate već, za neke i dijamant manje vredi ako je malčice okrnjen.</p>
zrnce2026-08-22T12:59:58ZZbogom moj PETOGODISNJI ZIVOTE
http://zrnce.blog.rs/blog/zrnce/generalna/2012/05/14/zbogom-moj-petogodisnji-zivote
<p>Celi zivot se vracamo jedno drugom.
I svaki put znamo da necemo uspeti, ali se vratimo, budemo jednom drugom sve, pa ponovo pocnemo da vidimo jedno u drugome samo zlo. </p><p>Ne umemo skupa, ne znamo da postojimo zajedno, a opet, cini mi se da smo rodjeni da upotpunjujemo jedno drugog.
</p><p>Sreli smo se pre pet godina, jedno u drugome videli cistu znatizelju, mislili da tu zimsku dosadu skratimo u drustvu. Jedino sto smo te zime skratili jeste vreme koje smo provodili odvojeno. Postali smo jedno drugome spas, uteha, zelja. </p><p>Nisam bila spremna tada na ono sto mi se dogodilo sa njim. Ali dogodilo se! Jedne noci, letnje, vrele... Noci u kojoj me ljubi, u kojoj odlucujemo da ce slucajno pustena pesma na radiju i zvanicno postati nasa pesma, noci u kojoj mi telo drhti, a opet ima neopisivu zelju da mu se preda, po prvi put nekome, veruje mu beskrajno, noci u kojoj se zaboravlja na sve, noci u kojoj pocinje ono vremensko razdoblje u nasim zivotima poznato kao MI.
</p><p>Trajali smo, umeli skupa, ali samo do onog momenta dok nismo poceli da upoznajemo jedno drugog do srzi. I tu je krenulo zlo. Isli smo do samih krajnosti, u jednom trenutku zeleli celi zivot skupa, u sledecem nismo mogli ocima da se gledamo, i tako iznova i iznova, po stotinu puta, i dan danas.
</p><p>Ne vidimo se ni ne cujemo mesecima, onda se jednom cujemo i ne odvojimo narednih mesec dana. Nove zivote sto smo zapoceli zaboravimo, svega se odreknemo, sve oprostimo, prepustamo se jedno drugom do srzi. </p><p>I ponovo pogresimo, izvadimo ratnu sekiru i vodimo bitku, samo nikada ne znamo tacan razlog sukoba.
</p><p>Trenutno se oporavljamo od poslednje borbe, dosta duboko su rane ovog puta. Ponekad jedno drugom dolijemo so, bas ova danasnja doza je bila poveca, ali to je cisto da ne bi rane tako brzo zarasle, pa da se odvazim da krenem ipak u neki novi zivot. A vreme je, posle pet godina borbe, vreme je.
Vreme je da se ovog puta krene dalje, bez njega, da se jednom zauvek razdvoji ono MI i da svako pocne da gradi svoj zivot iznova. </p><p>Nema vise vracanja, dosta je bilo.
Dali smo jedno drugome po pet godina zivota, to je najvredniji poklon koji smo mogli da pruzimo, zato hajde da se pamtimo po tome.
</p><p>"Necu ti reci ovog puta dovidjenja, jer ce to podrazumevati da cemo se ipak ponovo videti, ovog puta cu ti reci ZBOGOM", njegova recenica posle svake borbe.
E, pa zbogom moj petogodisnji zivote, zivi dalje srecno, voli dalje dublje, predaj se jace.
</p><p>Srecan mi bio.
ZBOGOM!</p>Veliki srebrnjak2012-05-14T00:29:53ZzrnceIstinit razgovor dve bivše ljubavi
http://zrnce.blog.rs/blog/zrnce/generalna/2011/11/14/sitan-novac
<style>/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin-top:0in;
mso-para-margin-right:0in;
mso-para-margin-bottom:10.0pt;
mso-para-margin-left:0in;
line-height:115%;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;
mso-bidi-font-family:"Times New Roman";
mso-bidi-theme-font:minor-bidi;
mso-ansi-language:#081A;
mso-fareast-language:#08</style><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">Zvoni... Očekujem da će se javiti. Valjda će se javiti... Otkad nismo
više skupa, ni jednom se nismo čuli. Ne umem da objasnim sebi zašto ga baš
večeras zovem. Vreme prolazi kao večnost...</span>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">-</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'"> <strong>"Da?!"</strong> , ono tupo i ravnodušno javljanje kad ne znaš
ko je sa druge strane.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">-</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'"> <strong>"Jesi li sam?"</strong></span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">Ćuti... I dalje ćuti... Već je prošlo desetine sekundi.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">-</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'"> <strong>"Samo ću ti reći da je to najgluplje pitanje koje si mogla da
mi postaviš posle dva meseca otkad se nismo čuli, otkad nismo više skupa."</strong></span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">-</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'"> <strong>"Ja samo ne želim da remetim ništa"</strong> , govorim, a molim
se u sebi da nemam šta da poremetim, da je i dalje sam.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">-</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'"> <strong>"Dovoljno si stvari poremetila za one četiri godine provedene
sa mnom, tako da sada možeš biti mirna, sada sve što uradiš je sitnica."</strong></span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">-</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'"> <strong>"Nisam..."</strong> , pokušavam da se branim, ali najslabijim
tonalitetom, jedva čujnim, nemam snage za višim.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">...</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">-</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'"> <strong>"Reci što si me zvala?"</strong></span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">- "Ne znam..."</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">, priznajem iskreno.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">- "Zašto baš danas, zašto danas?!"</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">, pita sa
prepoznatljivom tugom u glasu.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">- "Žao mi je..."</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">, jedino šta uspevam da
izgovorim iako i dalje ne razumem zašto nije trebalo baš danas da pozovem.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">- "Nije tebe ničega žao, jer da jeste nikada nas ne bi prodala za
sitan novac."</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">- "Nisam mislila..."</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">, upada mi u reč, ne
dopušta da ista kažem.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">- "Ćuti! Znam da nisi mislila, i to je tvoja najveća greška, što ne
razmišljaš kada grešiš. Ni sada ne razmišljaš! Da li znaš ti uopšte koji je danas
datum!? Reći ću ti ja! Danas je 11.11.2011. Eh da nisi potrošila onaj sitniš
kojim si nas prodala, danas u 11 sati i 11 minuta bi dobila jedan kamenčić,
onaj što ga devojke obično nose na domalom prstu leve ruke. A uskoro bi te
sačekalo i jedno prezime da te pita da ga prihvatiš."</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'"> </span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">- "Kako sam mogla da znam?!"</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">, više ne uspevam da
zaustavim suzu.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">- "Verovatno nikako, ali si znala koliko volim lepe datume. I
koliko sam tebe voleo..."</span></strong><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>
<p class="MsoNormal" style="line-height: normal"><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Arial','sans-serif'">Spuštena slušalica...</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman','serif'"></span></p>Veliki srebrnjak2011-11-14T15:21:28ZzrnceTuga na sto načina
http://zrnce.blog.rs/blog/zrnce/generalna/2011/09/14/tuga-na-sto-nacina
<p><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: medium">Želiš da odeš?</span></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: medium">Pa odi, oslobodi me ovog očaja.</span></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: medium">Pomeri se, već predugo mi zaklanjaš sunčeve zrake, predugo već živim u tvojoj senci.</span></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: medium">Tvoja surovost je dovoljno kalorična, zadovoljava tvoje potrebe, za mene je previše. Ja sam po tom pitanju surovi vegeterijanac. Nekada si me hranio osmesima, lepim rečima, nežnošću, pa sam se navikla. Šta je od svega toga sada ostalo? Aperitiv "prekoran pogled", glavno jelo "tuga na sto načina", a za dezert "nekoliko suza", i to mojih, ispečenih na toploti moje duše.</span></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: medium">Ti si još uvek tu?</span></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: medium">Ne razumem! Zar ti se stvarno ego hrani mojim neuspesima? A šta ako ti kažem da si ti moj najveći neuspeh?</span></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: medium">Znam, očekuješ da ti priznam, tebi i celom svetu, da se plašim stvarnosti bez tebe. I priznajem, na smrt se plašim. U glavi mi odzvanjaju pitanja poput "kuda dalje, kako?". Plašim se usamljene šolje za kafu, slobodnog jastuka pored, plašim se tuđeg dodira, kreveta koji je za ceo broj veći. Plašim se vremena, hladnoće, jer nećeš biti tu da me pokriješ u snu. Plašim se pitanja "Gde je?" i još više strahujem od svog odgovora "Ne znam.". Plašim se jutra bez tvog lika, poklona bez tvoje posvete, pokušaja bez tvoga "možeš".</span></span></strong></p><p><strong><span style="font-family: comic sans ms,sand"><span style="font-size: medium">Ali, u pravu si, NEKADA LJUBAV STVARNO NIJE DOVOLJNA!</span></span></strong> </p>Veliki srebrnjak2011-09-14T17:07:54Zzrnce"Mržnja se uči s godinama"
http://zrnce.blog.rs/blog/zrnce/trazim-sustinu/2011/08/29/mrznja-se-uci-s-godinama
<p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/hCP3u4MqtuE" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/hCP3u4MqtuE" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p> </p><p><strong>Neka od sledećih scena:</strong></p><p><strong><u>Zuba:</u></strong> <em><span style="font-family: courier new,courier">"Ti ne treba da imaš leptira. Ti treba da imaš nešto drugo."</span></em></p><p><strong><u>Ona:</u></strong><em><span style="font-family: courier new,courier"> "A šta imaš ti?"</span></em></p><p><strong><u>Zuba:</u></strong> <em><span style="font-family: courier new,courier">"Ja nemam ništa, zato što ja ni u šta ne verujem."</span></em></p><p><u><strong>Ona:</strong></u> <em><span style="font-family: courier new,courier">"A u mene? Veruješ u mene?"</span></em></p><p><u><strong>Zuba:</strong></u> <em><span style="font-family: courier new,courier">"U tebe?!"</span></em></p><p><u><strong>Ona:</strong></u> <em><span style="font-family: courier new,courier">"Boli me uvo za tog leptira. Ja sam, u stvari, samo htela da budem sa tobom. NE ZNAM ZAŠTO. RUŽAN SI, DOSADAN I DEBEO, A OPET SAM HTELA."</span></em></p><p><u><strong>Zuba:</strong></u> <em><span style="font-family: courier new,courier">"I? Jel me sad mrziš?"</span></em></p><p><u><strong>Ona:</strong></u> <em><span style="font-family: courier new,courier">"Ne mogu da te mrzim. Ne znam kako."</span></em></p><p><strong><u>Zuba:</u></strong> <em><span style="font-family: courier new,courier">"MRŽNJA SE UČI S GODINAMA."</span></em></p><p><strong>Hoće da je poljubi...</strong></p><p><strong><u>Zuba</u>:</strong><span style="font-family: courier new,courier"><em> "Idi kuci. 'Ajde!" </em></span></p><p> </p><p>Ovih dana je bio na TV-u. I dan danas, posle desetine puta odgledanog, i dalje spada u nekolicinu meni dragih domaćih filmova, i to samo zbog ove jedne jedine scene. Moja cela suština filma je u njoj! A i deo suštine nečeg mnogo većeg, deo suštine mog života.</p><p>Neumorno TRAŽIM I TRAŽIĆU SUŠTINU u ovakvim stvarima! </p><p> </p><p> </p>Tražim suštinu2011-08-29T01:08:28ZzrnceČekam
http://zrnce.blog.rs/blog/zrnce/generalna/2011/08/25/cekam
<p><strong>Ja, jedno obično malo zrnce. Nisam ni zlatno, ali nisam ni bronzano, negde sam u sredini. </strong></p><p><strong>Kažu da se bronza osvaja, a srebro gubi. Eh, koliko su njih mene izgubili, a koga sam sve ja izgubila u životu...</strong></p><p><strong> Teško me je prepoznati u gomili drugih zrnca, svi slicni na prvi pogled, ali sigurna u to da posedujem bar jednu, ako treba i nepravilnost koja me odvaja od gomile. I čekam onoga ko će voleti baš tu moju nepravilnost.</strong></p><p> </p><p> <img src="http://www.sunnyray.org/SuncevaZraka/biseri-spanija.jpg" border="0" /></p><p> </p><p> </p>Veliki srebrnjak2011-08-25T22:22:22Zzrnce