Ženske pričice
http://ljubimuska.blog.rs/blog/ljubimuska
ljubimuska2026-06-18T01:41:29ZVOLIM TE BAŠ TAKVU KAKVA SI
http://ljubimuska.blog.rs/blog/ljubimuska/moj-zivot/2011/09/23/volim-te-bas-takvu-kakva-si
<span style="color: #808080"> </span><span style="color: #808080">Kada smo došli na ovaj svet i kada smo uneli
prvi udah života u svoja mala pluća, prvo što smo osetili bio je dodir. Dodir
nečijih ruku koje su nas prihvatile, dodir majčine kože i toplina koja izbija
iz nje. I onda su nas odneli negde i bili smo sami, kao i sva ostala
novorodjena deca. Tada smo se, svojim instiktom okrenuli prvi put ka sebi.
Otrgnuti od majke, u potpuno novom svetu punom svetlosti krenuli smo u
pustolovinu zvanu Život. Sami. Povremeno su nas nosili na tople i mirisne
majčine grudi i tada bismo se sladili ljubavlju i mirisom koji je bio tako dobro
poznat. Tako siguran. Tako naš. I opet bi nas odneli u neke krevetiće gde bismo
ponovo bili sami... Onda bi nas majke odnele u naše domove, mesta na kojima su
nas čekali ostali članovi naših porodica, mesta na kojima smo upoznavali divne
nove mirise i zvuke... Mesta koja se zovu dom. Majka bi nas često posle divnog
zagrljaja spuštala u krevetić ili kolica i odlazila da radi neke druge stvari.
Tada smo ponovo bili sami. Prepušteni sebi da se zabavimo ili utešimo. Sada smo
već znali da se snadjemo i da će majka ponovo doći i da će nas priviti na
grudi. Trebalo se samo malo strpeti, pronaći neku zabavu ili se igrati sa
rukicama i osluškivati okolinu ... Nagrada za naše strpljenje uvek je bila
ogromna i vredelo je sačekati. To je bila ta divna sigurnost koja nas je
pratila u detinjstvu kada smo zaista bili malo i ranjivo čudo od Života. To je
bio taj temelj za naš budući samostalan život. Odatle smo crpeli svu snagu u
godinama koje su dolazile... mi smo rasli, osamostaljivali se, sazrevali i
ojačavali, upoznavali ljude van kruga naše porodice, družili se sa vršnjacima,
zaljubljivali se, učili da volimo i razumemo druge ljude. Shvatali smo da treba
da dajemo, nesebično, od srca, da treba da razumemo i praštamo. Učili smo sve
to u hodu kroz život. Niko nikada nije rekao „Deco, danas učimo da praštamo“
ili „Deco danas učimo da volimo sebe, danas<span>
</span>učimo da dajemo podršku ...“ . Te <span> </span>najvažnije lekcije koje je trebalo savladati
morali smo da otkrivamo kroz razne dobro upakovane izazove koje je život pred
nas postavljao. Svako se snalazio kako je mogao i svako je sigurno radio
najbolje što je umeo u tom trenutku. A nije uvek bilo dobro. Bilo je mnogo
pogrešnih izbora, mnogo kompromisa loših po nas, mnogo lutanja do pravog puta,
pravog partnera, pravog posla... </span>
<p class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in"><span style="color: #808080">I onda jednog dana kada smo već zreli ljudi, počninjemo
da se preispitujemo gde smo u životu, kakvi su nam odnosi sa drugim ljudima,
kakvo nam je zdravlje? Tragamo za tim odgovorima o kojima do tada možda nikada
nismo ni razmišljali,<span> </span>znamo da postoje.
Jednostavno znamo. Zašto smo voleli neke ljude, a oni su otišli iz naših
života, zašto nismo voleli neke druge ljude, zašto nismo iskoristili neke
životne šanse, a one su baš bile dobre, zašto, zašto, zašto .... i tako krene
vrzino kolo osude i ozlojedjenosti koje nam se neprimetno nameće. Postajemo
razdražljivi, zavidni, oholi prema bližnjima, počinju da nas muče i neki
telesni problemi. Jednom rečju, nismo više ona ista osoba, pozitivna,
nasmejana, puna volje za životom. Stalno se na nešto žalimo, stalno nas nešto
boli ili nam neko smeta, ili nam je neko drugi kriv ... Evo šta se zapravo
dešava sa nama – u brzini savremenog načina života, zaboravili smo na
najvažniju osobu za nas. Zapostavili smo je, osudili, odgurnuli od sebe jureći
karijeru koja će nam omogućiti lagodan život, odgajajući decu, sredjujći kuću,
kupujući novi, bolji auto ... zaboravili smo tu divnu osobu. </span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal" style="text-indent: 0.5in"><span style="color: #808080">Ta osoba je jedina koja je uvek tu i koja nas
nikada neće napustiti. Ta osoba je naš najiskreniji prijatelj. Neko ko nas
poznaje najdublje na svetu i zna sve naše tajne. Ta osoba smo mi sami. Mi smo
ta najvažnija osoba za nas. Da li vas je TO neko nekada učio? </span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">... Ili
su vas učili kao mene, da oko dobre majke i žene treba svi da budu zadovoljni,
da<span> </span>treba prvo da udovoljim svima i da je
LJUBAV prema sebi sebičnost?<span> </span>A niko mi
nije rekao <span> </span>da su ti SVI oko žene istinski
zadovoljni jedino tada kada je žena sama zadovoljna. Otkrila sam to sama negde
posle tridesetpete ...<span> </span>Ali, nikad nije
kasno ...</span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">Ovo je jedna krajnje imtimna priča. Priča </span><span style="color: #808080">o urbanoj ženi koja je uspela
da se izbavi iz sivila svakodnevnice, besmisla u koji svi ponekad zapadnu, koja
je pobegla iz ništavnosti iz raznoraznih razloga. Priča o potrazi i uzrastnju,
suočavanju i razrešavanju. Priča o lepoti i čudu života, o upoznavanju i
ljubavi. Pravoj ljubavi. Prvoj od svih ljubavi koje su ikada postojale –
ljubavi prema sebi. </span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080"><strong><em><span>MI SMO ZAISTA
SAMI</span></em></strong></span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">I tako
se urbana žena upustila u jedan izazovan projekat, možda najteži, ali sigurno
najvredniji u njenom Životu. Projekat otkrivanja ljubavi prema sebi i shvatanja
sopstvene vrednosti. Projekat pronalaženja sopstvene snage unutar svog bića. Bio
je to trenutak njene spoznaje da smo svi zaista sami na svetu i da sva snaga
leži u nama, samo treba nekako da je pokrenemo.<span>
</span>Traganje je započela prvo <span> </span>kroz
knjige, a kako to kasnije biva, na putu su joj se pojavljivali neki divni ljudi
koji su joj pokazivali smer u kome treba da nastavi svoje traganje. Učila je
mnogo iz svih izvora koji su joj se pružali. Učila je svakodnevno, o odnosima,
o davanju iz ljubavi i davanju iz potrebe da nas neko voli, o različitostima
svake osobe na svetu, o principima sreće, a najviše o sebi. U nastavku teksta
ta urbana žena će pisati isključivo <span> </span>u prvom
licu!</span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080"><strong><em><span>JA SAM TA DRAGOCENA
I DIVNA OSOBA!</span></em></strong></span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">Dugo
sam mislila da je voleti sebe sposobnost da sebi priuštimo/dopustimo skupe
stvari, masaže, tretmane, izlaske sa drugaricama ... da je samo to ... A onda
sam polako shvatala u čemu je stvar – zamena teza, kompenzacija, griža savesti,
nazovite je kako god hoćete. Bila sam na usluzi svim svojim dragim osobama. Da
razvezem, da uradim domaći, da odem u nabavku preumorna, da pripremam palačinke
u ponoć, da utešim najbolju prijateljicu u tri ujutru, da ovo, da ono ...da sve
učinim kako bi svi bili zadovoljni. I niikada nisu baš svi bili zadovoljni, a
najmanje ja. I nikada nisam rekla NE, a želela sam itekako, mnogo puta. Sve sam
to radila iz ljubavi prema svojoj porodici i prijateljima.<span> </span>Kao nagrada bile su njihove hvale i potvrde
kako sam dobra majka, kuvarica, drugarica ... <span> </span>a samu sam sebe nagradjivala gore nabrojanim
masažama, šopingom, raznim tretmanima... Da li je takva kalkulacija ljubav
prema sebi?<span> </span>A tada sam mislila -<span> </span>volim sebe i sve oko sebe! Tada sam bila često
puna gorčine i besa, jer sam znala da nepravedno ja uvek potegnem najviše.
Jezik mi je u to vreme bio prilično oštar i optužujući ... Zašto? – <span> </span>sve sam<span>
</span>radila verovatno iz želje da se svima svidim, <span> </span>da svi oko mene budu zadovoljni, da me pohvale
i da mi se zahvale. A šta je to ustvari bilo?<span>
</span>Tražila sam potvrdu svoje vrednosti spolja, u drugim ljudima. Jer nisam <span> </span>u sebi videla svoju vrednost. Kasnije sam
saznala da je to zato što <span> </span>nisam dovoljno
volela sebe i zato što nisam dovoljno poznavala sebe. I kada sam to osvestila,
krenulo je ...</span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080"><strong><em><span>SAMO ONO ŠTO IMAM
TO MOGU I DA DAM</span></em></strong></span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">Niko ne
može dati nešto što nema. Ako nemam novac kod sebe, ne mogu ga dati nekome kome
je potreban.. Ako nemam <span> </span>ljubav u sebi ne
mogu<span> </span>je dati nikom drugom. Zato prvo
treba da razvijemo i osvestimo ljubav prema sebi. Istinsku, duboku ljubav. Ljubav
bez kompromisa, do srži. To je potpuno bezuslovna ljubav i nema veze sa
materijalnim stvarima. Ta ljubav ne traži ništa zauzvrat.</span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">Kada
je počeo da se otvara moj novi unutrašnji svet, oživeo je onaj prvi instikt
kada smo se još kao bebe okretali sami sebi.<span>
</span>Kada sam počela da uvidjam šta je to ljubav prema sebi, kada sam počela
da učim kako da volim sebe, stvari su polako dolazile na svoje mesto. Zatim sam
naučila mnogo o praštanju, istinskom praštanju - prvo sebi, pa onda i drugima.
O davanju bez zadrške i očekivanja da će nam biti uzvraćeno, čistom davanju. Sve
je išlo postepeno u svom vremenskom ritmu. Bilo je uspona i padova i dana kada
sam se pitala šta mije sve to trebalo. I ko me je terao da kopam po sebi i
tražim neke odgovore. Ali neka divna unutrašnja sila mi je stalno šaputala: <span> </span><strong><em>ti si ta dragocena i divna osoba, tvoje
mogućnosti su beskrajne, samo nastavi i nežno voli sebe.</em></strong> </span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">Najsnažnije
od svega, na mene je delovala divna knjiga Louise L. Hay – <em>Kako da izlečite sopstveni život</em>. U njoj sam pronašla mnoge
odogovre i smernice. Znajući da svaki rast i razvoj zahteva ulaganje bila sam
spremna da uložim u sebe. Svakodnevno sam radila jednu vežbu ispred ogledala. U
početku je to zaista bilo teško i smešno i potpuno detinjasto - <span> </span>stajati ispred ogledala i sebi govoriti <strong><em>volim
te</em></strong>. Ali ja nisam imala šta da izgubim. Vremenom su se kockice slagale
... i u jednom trenutku sam primetila da se moja realnost veoma promenila.
Počela sam da se ophodim prema sebi kao prema najdražoj osobi. Nisam se
osudjivala niti kritikovala, nisam gledala svoje mane u ogledalu, već jednu
divnu ženu koja zaslužuje ljubav i sve najbolje od Života.<span> </span>U medjuvremenu, sa mojom promenom i svet oko
mene se promenio, što je potpuno logično. I sada je zaista sve u redu u mom
svetu.</span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">Nemojte
me, molim vas <span> </span>pogrešno razumeti, i danas
sam mama - šofer kada treba, i rame za plakanje i pečem palačinke u ponoć, ali
sada znam zašto to radim. I kada to radim osećam sreću i radost davanja. I umem
da kažem i NE. Verujte mi.</span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">Sve
što sam podelila sa vama nije došlo preko noći. Bilo je tu mnogo truda,
iskušenja i preispitivanja sopstvenih uverenja. Mnogo razgovora, savetovanja i
podrške od nekih divnih ljudi koji su danas moji prijatelji i kojima ću uvek
biti zahvalna na onome što su mi dali. Sav trud je vredeo, jer ja danas zaista
mogu sebi reći – <strong><em>volim te, baš takvu kakva si!</em></strong></span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">Ja sam
bila ta žena i majka i prijateljica koja je sebe zapostavila i zaboravila
jureći neke pogrešne stvari. Ako ste se prepoznale u mojoj priči, možda je i
vama potrebna mala podrška i mali vetar u ledja, da vam pomogne da shvatite
koliko ste divna osoba i koliko je beskrajnih mogućnosti u vama. </span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080">Možda
zajedno možemo otkriti koliko je malo potrebno da i vi <span> </span>živite predivan Život ispunjen izobiljem na
svim poljima.</span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080"> </span></p><span style="color: #808080"><br /></span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080"> </span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080"> </span></p><span style="color: #808080">
</span><p class="MsoNormal"><span style="color: #808080"> </span></p>MOJ ŽIVOT2011-09-23T01:42:58ZljubimuskaDobrodošli u Ženske Pričice
http://ljubimuska.blog.rs/blog/ljubimuska/generalna/2011/09/17/dobrodosli-u-zenske-pricice
<p> </p><p><span style="font-size: small; font-family: arial,helvetica,sans-serif; color: #808080"><strong><em>Ženske Pričice su tu za svaku vašu pričicu, ma kakva ona bila. Ovde ćemo se družiti bez maski, cenzure i lažnog morala. Otviorićemo svoja srca puna ljubavi, strepnji, nadanja, sumnji, tajni ... Otvorićemo ih, jer samo otvoreni možemo da primamo ... i da dajemo. JA vam sada dajem jednu svoju istinitu priču ... Volim te baš takvu kakva si Uživajte uz Ženske Pričice i uz ovu divnu muziku </em></strong></span> </p><p><a href="http://www.youtube.com/watch?v=4UlZyuFiGks&feature=related" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=4UlZyuFiGks&feature=related </a></p><p> </p>Generalna2011-09-17T00:42:48Zljubimuska