prof.spinner.com
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner
profspinner2026-06-10T02:29:48ZFacebook uskoro prodaje svoje korisnike!
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/vruc-krompir/2012/02/02/facebook-prodaje-svoje-korisnike
<p>Nedavno pročitah,</p><p>da je drugi dan, druge nedelje, drugog meseca 2012. godine, Dan sigurnog Interneta ili tako nešto... http://www.saferinternet.org/web/guest/safer-internet-day</p><p><img src="http://graphics8.nytimes.com/images/2005/12/25/weekinreview/25bamford.583.gif" border="0" width="411" height="221" /> </p><p>Isto tako pročitah, da će najpopularnija platforma za društveno umrežavanje, Facebook, uskoro da objavi cenu, vrenost, svoje kompanije, koja se praktično bazira na činjenici da ima 800 miliona korisnika, čije aktivnosti marketari mogu lako da prate.</p><p> Drugim rečima, očekivani iznos između 74 i 100 biliona dolara, jeste cena naših aktivnosti i ličnih podataka koje taj podatkovni agregat, najmoćniji alat za segmentaciju tržišta i ciljnih grupa, pomno beleži. Neretko zaboravljamo da Facebook funkcioniše kao i sam Internet, šta god da uradimo, kakav god podatak da unesemo, svaka naša aktivnost, negde je zabeležena, snimljena, pohranjena, kako god. Da pričamo malo o Orvelovom "Velikom Bratu"?</p><p>Poenta svega jeste, da Facebook itekako generiše podatke o aktivnostima svakog korisnika, kontroliše ih i tako postaje najmoćniji, a najnenametljiviji, alat tržišta. Da spomenem samo da nedavno čuh i glasinu, trač, kako svaki korisnik može Facebook kompaniji da pošalje zahtev za izdavanje CD-a sa svim aktivnostima koje je taj korisnik preduzimao na Facebook platformi od momenta kada je aktivirao svoj profil ili svoje članstvo.</p><p>Samo odgovorno ponašanje prema novim medijima, novim tehnologijam i sl. nas spašava od bilo kakve manipulacije. Odgovorno ponašanje prema sebi prvenstveno!</p><p> </p><p> </p><p> </p>Vruć krompir2012-02-02T06:08:50ZprofspinnerAko ste se pitali zašto blockout pojedinih online usluga...evo zašto!
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/vruc-krompir/2012/01/19/ako-ste-se-pitali-zasto-blockout-pojedinih-online-usluga...evo-zasto
http://mashable.com/2012/01/18/ted-takes-on-sopa-why-it-would-create-a-consumption-only-internet-video/Vruć krompir2012-01-19T15:31:02ZprofspinnerPretraživači zarađuju od ilegalnih reklama - nastavak problema za Google
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/vruc-krompir/2012/01/15/pretrazivaci-zaradjuju-od-ilegalnih-reklama-nastavak-problema-za-google
<p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://chinalawandpolicy.com/wp-content/uploads/2010/03/Google-profits.jpg" border="0" width="316" height="360" /></div> <p> </p><p>Ako se po jutru dan poznaje, onda sudeći po nedavnim dešavanjima, 2012 neće biti jedna od najboljih godina za Google. Ponovo isplivavaju afere u vezi sa tim pretraživačem. Nedavno smo imali slučaj sve većeg nepoverenja u rezultate pretraga na Google-u, sada će se to nepoverenje samo produbiti. </p><p>BBC je otrkio da, zbog automatizovanog sistema oglašavanja, na Google-u na top mestima prilikom pretraga često izbijaju prevarantske usluge. Prvi bolje propraćeni takav slučaj bio je sa kanadskom farmaceutskom kompanijom koja je SAD-u prodavala nelegalne lekove, a reklamirala se putem Googl-a http://www.bbc.co.uk/news/business-14659115 Rezultat te afere jeste pristanak pretraživačkog giganta da vrati 500 miliona dolara, koliko je procenjena zarada od tih reklama. Za uzvrat, SAD neće tužiti Google. </p><p>Drugi primer je trenutno u žiži javnosti, a tiče se lažne prodaje karata za Olimpijske igre - London 2010 http://www.bbc.co.uk/news/business-16468846 Ipak, u ovom slučaju, predstavnici kompanije su izjavili da kompanija zadržava novac od tih reklama, koji je stečen pre nego što je upozorena da reklamira prevarante i pre nego što je uklonila reklame.</p><p>Stvar je prosta, automatizovani sistem oglašavanja funkcioniše tako da vi platite prostor, odredite način plaćanja - po kliku, po pregledu, po konverziji itd., zakupite ključne reči - postavite sve te parametre i Google vas automatski ubacuje u sistem pretraživanja... Nema kvalitativnih parametara, samo kvanitativnih...</p><p>Nauk, proveravajte sve što pretražujete, svim pretraživačima koji su vam na raspolaganju. Naravno, svi oni su vođeni profitom, ali možda je ovo godina kada će ipak kvalitet pretrage doneti profit, a ne kvanitet. </p><p>VERUJTE SEBI i SURF AWAY! </p><p> </p>Vruć krompir2012-01-15T11:25:57ZprofspinnerI Google greši, problem gatekeeper-a
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/vruc-krompir/2012/01/14/i-google-gresi-gatekeeper-problem
<p><img src="http://cdn4.digitaltrends.com/wp-content/uploads/2011/02/bing-logo-with-google-colors-question-mark.jpg" border="0" width="500" height="195" /></p><p>Google svojim korisnicima nudi rezultate pretraga koje opet crpi sa svojih platformi - YouTube, Picasa i najnoviji dodatak su rezultati sa Google+ usluge. Tim činom, ovaj pretraživač ugrozio je svoj status optimalnog pretraživača od poverenja i otvorio problem čuvara informacija - gatekeeper-a. Prema tome, kako piše Gizmodo http://gizmodo.com/5875571/google-just-made-bing-the-best-search-engine - nemojte se začuditi kada na Google sledeći put budete pretraživali <em>dizajn interijera </em>- recimo, i umesto nekih dizajnerskih sajtova, prvi rezultat pretrage bude nečiji post na Google+ o tome kako je okrečio dnevnu sobu u Valentino crvenu. </p><p>Vrlo jednostavna stvar, prvi "čuvari kapija" na, takozvanom liberalnom mediju, internetu, jesu pretraživači koje koristimo. Da, mi unosimo pojmove o kojima želimo dodatne informacije, ali pretraživač određuje šta će da nam izlista. Drugim rečima, kontroliše informacije ili bar njihov redosled. Šta si kriterijumi redosleda? Tačnost, obimnost, kvalitet sadržaja? NE! Kriterijumi su: PARE, STRATEGIJA KLJUČNIH REČI, PARE, ZAKUP PROSTORA, PARE! I to znaju sve ptice na grani.</p><p> U Srbiji imamo sklonost da se tako olako oslonimo na rezultate Google pretraživača... Sve radimo prema Google-u - optimizujemo naše internet prezentacije, zakupljujemo ključne reči prema Google korisnicima, na Google-u postavljamo banere, itd. Sve je to sasvim logično, s obzirom na to da je Google najpopularniji pretraživač u nas. Ipak, ako želite što tačnije informacije, bolje filtriranje, preciznost podataka i slične kvalitete pretrage, predlažem da pored "guglanja" koristite bar još jedan pretraživač. Govorim to iz opravdanih razloga, naime pre samo </p><p> dva dana naletela sam na vest da je Google svesno koncentriše svoje korisnike prema isključivo njegovim uslugam. U narodu još poznato kao: "Ma daj ukucaj na guglu, pa da vidimo šta kaže!" Na taj način, čini da su najnovije, za marketare,ključne stvari otvaranje Google+ profila. Pogledajmo kako je to istražio Danny Sullivan: http://searchengineland.com/examples-google-search-plus-drive-facebook-twitter-crazy-107554</p><p>Google, ne samo da je uključio još jednu svoju uslugu u izlistavanje rezultata pretraga, nego je i "isključio" usmeravanje pretrage na druge usluge. Tako ćete reference za traženi pojam <em>dizajn interijera </em>koje dolaze sa drugih usluga, poput twitter-a ili facebook-a, pronaći na dnu prve stranice pretrage ili ih neće uopšte biti. Tu se sada postavlja pitanje fer tržišne trke... </p><p>Tržište onlajn usluga je surovo, čvrsta igra jeste potrebna, ali Google je zbog takvog profitno orijentisanog poteza ili zbog isfrustriranosti što su imali niz neuspeha na tržištu socijalnih mreža - setimo se Buzz-a, doveo sebe do stadijuma kada ga napuštaju i oni koji su mu bezuslovno verovali. Dobro, naravno da vi možete da podesite pretragu na Googlu da vam odgovara i da isključite te social/private referenceovde: https://www.google.com/preferences?hl=en ali sad vam je potrebno dodatno vreme za to, dodatni klikovi. Google korisnici su navikli na čistotu i lakoću pretrage, pa i poverenje i tu je bila najveća zarada Googl-a. Čemu ovo? Treba li im zaista još para?! </p><p> </p>Vruć krompir2012-01-14T11:00:40ZprofspinnerLjudi šta je sa nekrofilijom????
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/vruc-krompir/2012/01/12/ljudi-sta-je-sa-nekrofilijom
<p>Ne znam da li ste u poslednjih godinu dana primetili rastući trend koji prevazilazi kulturološke razlike? Radi se o potpunoj nekrofilizaciji društva. Od jednom je postalo vrlo popularno slikati se sa ljudskim strvinama, poznatim ili manje poznatim nije bitno, ali što ne bih baki kući poslala fotografiju sa Gadafijem u zamrzivaču ili sa balzamovanim Kim Jong Ilom, kao je li, turistički suvenir moje kozmopolitske prirode?!</p><p>Eto, danas baš objavljena informacija: http://www.huffingtonpost.com/2012/01/12/kim-jong-il-display_n_1201083.html?ncid=edlinkusaolp00000003 </p><p>A pre samo nekoliko meseci: http://www.dailymail.co.uk/news/article-2052248/Gaddafi-dead-pictures-Hundreds-queue-gawp-body-meat-locker.html</p><p><img src="http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/10/20/article-2051361-0E76175A00000578-996_634x837.jpg" border="0" width="634" height="837" /> </p><p>I pre toga naravno, glavni trendseteri: http://www.guardian.co.uk/world/2011/mar/21/afghanistan-trophy-photos-us-soldier</p><p><img src="http://thomasjamesinvestigates.files.wordpress.com/2011/03/cpljeremywarlockderspiegel.jpg?w=600" border="0" width="387" height="302" /> </p><p>Zar je društvo toliko zasićeno "prosečnim" stvarima, da ekstremne perverzije postaju novi mejnstrim? Govorimo li mi o nekroturizmu? </p><p>Govorimo o potpunoj degradaciji modernog društva. Da se pozovem na hijererhiju potreba, Maslova, živo me interesuje, koje je sve potrebe trebalo zavodoljiti kod pojedinca, da on/ona dobije potrebu da se fotografiše sa mrtvacem, pa ne znam koliko da je poznat, bitan, nebitan. </p>Vruć krompir2012-01-12T10:20:39ZprofspinnerBirajte otrov gospodo? - Diskriminacija, netransparentnost, krešenje Zakona o visokom obrazovanju...
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/vruc-krompir/2011/11/02/birajte-otrov-gospodo-diskriminacija-netransparentnost-kresenje-zakona-o-visokom-obrazuvanju...
<p><img src="http://realbalancewellness.files.wordpress.com/2011/07/self_deception_lumen.gif" border="0" title="undefined" width="250" height="261" /></p><p>Priča je sledeća:</p><p>Diplomirala u roku, što znači da sam upisala fakultet 2007/2008, završila 2010/2011. Diplomirala sam za tačno 3 godine i 11 meseci. Odlučih potom da upišem master na jednom drugom fakultetu. Uslovi konkurisanja objavljeni na sajtu dotične visoko obrazovne ustanove: </p><p><strong style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify">2. Uslovi konkurisanja:</strong></p><p><span style="font-size: 10px; line-height: 16px"><span style="color: #666666">U prvu godinu master akademskih studija na </span><span>TOM I TOM FAKULTETU </span><span style="color: #666666">može se upisati lice koje je završilo odgovarajuće osnovne akademske studije utvrđene studijskim programom i ostvarilo: </span></span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">1. najmanje 180 ESPB bodova – ako master akademske studije imaju 120 ESPB bodova; </span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">2. najmanje 240 ESPB bodova – ako master akademske studije imaju 60 ESPB bodova. </span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">Studijskim programom utvrđuje se koji su programi osnovnih studija odgovarajući za nastavak studija na određenom studijskom programu.</span></p><p>Za sada sve regularno. Dokumentacija potrebna za prijavu na Konkurs objavljena na sajtu:</p><p><strong style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify">5. Dokumentacija koja se podnosi prilikom prijavljivanja kandidata:</strong><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; color: #666666"> </span></p><p><strong style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify">- </strong><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">Konkursni list </span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">- Diploma o završenim osnovnim akademskim studijama sa dodatkom diplome ili uverenje o završenim osnovnim akademskim studijama;</span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">- Uverenje o položenim ispitima na prethodno završenim osnovnim akademskim studijama; </span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">- Izvod iz matične knjige rođenih;</span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">- Kratku biografiju; </span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">- Dokaz o uplati naknade za prijavu na konkurs</span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">- Dokaz o uplati naknade za upis i premiju za kolektivnog osiguranje studenata (donosi se prilikom upisa). </span></p><p>Deluje sasvim jasno zar ne?! Dobro, skupim ja traženu dokumentaciju, složim i odnesem gospođi referentu za odabrani master program. Za sada sve u redu, gospođa pregledala, zaprimila. Ja dobila papirče (potvrdu) da sam predala dokumentaciju za prijavu na Konkurs i da je ista zaprimljena. Preostalo mi da čekam preliminarne rang liste.</p><p>Objavljivanje preliminarne rang liste trebalo je da bude 28.10, petak, bilo je 31.10 ponedeljak i gle čuda, nema me na listi. Dobro de, bez panike, ajde da pregledam kriterijume rangiranja kandidata, takođe objavljene na sajtu dotične ustanove: </p><p><strong style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify">7. Kriterijumi za utvrđivanje redosleda kandidata na rang listi:</strong></p><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; color: #666666">Redosled kandidata za upis na prvu godinu master akademskih studija utvrđuje se na osnovu opšte prosečne ocene ostvarene na osnovnim studijama i vremena studiranja na osnovnim studijama. </span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">Redosled kandidata za upis na master akademske studije utvrđuju pojedinačne komisije za svaki studijski program. </span><br style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify" /><p><span style="font-size: 10px; line-height: 16px; color: #666666">Za svaki studijski program utvrđuje se rang lista svih kandidata sa ukupnim brojem bodova koja se objavljuje na oglasnoj tabli i internet stranici Fakulteta.</span> </p><p>Ajde sada zdravorazumski, moj prosek 9.25, diplomirala u roku, što se kaže, preciznije, upisala 2007/2008, završila 2010/2011. Diplomirala tačno 3 godine i 11 meseci od prvog predavanja! Od kandidata koji JESU na rang listi, 14 njih ima manji prosek od mene, 22 ih ima na listi, 30 primaju, u čemu je bio problem???</p><p>Zovi na tri broja telefona, šef studentske službe, referent za dotični master program, sekretar Odseka, koja je usput rečeno bila u komisiji koja je rangirala kandidate... Ne javlja mi se niko, nigde, recimo da je bilo oko 12.30, 13.00 kada sam pozivala.</p><p>Napokon dobijem referenta za izabrani master, iznesem joj problem, a ona meni: "Ah to je ovo sa privatnog?! Pa to vam je zbog toga?", u čudu pitam "Zbog toga što sam sa privatnog fakulteta?!". Malo se ugrizla za jezik, te mi odgovori: "Neću ja da ulazim u to. Ja sam samo referent. Pozovite nekog iz komisije oni bi trebalo da imaju obrazloženje za njihovu odluku." Pravo žena kaže, ali ne mogu da ne primetim kako je čudan sojljudi taj prvi birokratski nivo. Kada im odgovara ponašaju se kao da su uhvatili Boga za <em>cojones</em>, a kada ime ne odgovara onda su manji od makovog zrna.</p><p>Posle silnih minuta pozivanja, dobijem sekretara Odseka, koja je bila član komisije, te mi ona "obrazloži" sledeće: "Problem je u tome šta ste završili. Imate neodgovarajuće zvanje." taman htedoh da izustim nešto, kada ona reče: "Sačekajte samo malo..." nešto se domunđa sa nekim u prostoriji, vrati se na vezu i reče. "Molila bih vas da pozovete taj i taj broj, šefa studentske službe." odgovorim joj da sam zvala i da mi se niko nije javio, ona meni opet: "Molila bih vas da pozovete taj i taj broj..." Dobro de, pozvaću. "Hvala Vam najlepše." uljudno se odjavim.</p><p>Opet red tu-tuuuu, tu-tuuuu, pa red tu-tu-tu-tu... Op'lac neko se javi. Ponovo, po ko zna koji put iznesem problem, gospođa mi obrazloži da je problem u neodgovarajućem zvanju i tako to. Ja joj odgovorim da <em>odgovarajuće zvanje,</em> šta god to značilo, nije bio uslov i priupitam mogu li da podnesem prigovor, kad ona meni: "Prigovore i žalbe smo primali danas od 8.00 do 12.00.", obavestim je, kada već nije upućena u rad svoje organizacije, da je lista objavljena danas u 12.15 te da na njihovom sajtu piše: </p><p><strong style="color: #666666; font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify">8. Način i rokovi za podnošenje žalbe na utvrđeni redosled:</strong></p><p class="text" style="font-size: 10px; line-height: 16px; text-align: justify; color: #666666">Kandidat može, u roku od 36 sati od objavljivanja preliminarne rang liste na Fakultetu, podneti prigovor na regularnost Konkursom utvrđenog postupka prijemnog ispita ili na svoje mesto na rang listi. Prigovor se podnosi Komisiji za prijemni ispit, na čiji predlog dekan, u roku od 24 sata od prijema prigovora, donosi rešenje.</p><p class="text" style="line-height: 16px; text-align: justify"><span style="font-size: x-small">"Dobro, dođite sutra, pa ćemo videti." Zahvalim se i bacim se na pisanje Prigovora. KO OVDE KOGA PRAVI BLESAVIM??? Evo pitam ja vas koji če odvojiti svoje vreme da pročitaju ovaj tekst?! Imam li ja šanse u ovoj borbi?</span></p><p class="text" style="line-height: 16px; text-align: justify"><span style="font-size: x-small">Gospoda iz dotične visoko obrazovne ustanove direktno krše Zakon o visokom obrazovanju i to:</span></p><p class="text" style="text-align: justify"><span style="line-height: 16px"><strong>1. Član 3, Stav 4 - пружање могућности појединцима да под једнаким условима</strong></span></p><p class="text" style="text-align: justify"><span style="line-height: 16px"><strong>стекну високо образовање и да се образују током читавог</strong></span></p><p class="text" style="text-align: justify"><span style="line-height: 16px"><strong>живота; </strong></span></p><p class="text" style="text-align: justify"><strong>2. Član 4, Stav 6 - поштовање људских права и грађанских слобода, укључујући</strong></p><p class="text" style="text-align: justify"><strong>забрану свих видова дискриминације; Stav 9 - равноправност високообразовних </strong></p><p class="text" style="text-align: justify"><strong>установа без обзира на </strong><strong>облик својине, односно на то ко је оснивач; </strong></p><p class="text" style="text-align: justify"><strong>3.</strong> <strong>U koliko mi ne pošalju pismeno obrazloženje zbog čega nisam zadovoljila kriterijume Konkursa u opasnosti su da prekrše i Stav 4, Člana 4 - отвореност према јавности и грађанима; </strong></p><p class="text" style="text-align: justify">Molim lepo gospodo jeste li za ovaj ples?!</p><p class="text" style="text-align: justify">Trenutno čekićam da mi stigne Rešenje, pozivam se i dalje na zdrav razum, optimistično sam nastrojena i nadam se najboljem rešenju za obe strane. Sve ovo je u najmanju ruku sramota. Fakultet koji je do ovih dana imao moj respekt, ispada da nije ni sena onoga što je bio pre samo desetak godina. Radi se o pompeznosti nezdravih razmera. Da ne govorim o činjenici da ni u jednom jedinom roku, krajem oktobra, nisu uspeli da popune dotičnu master studijsku grupu. Nisu imali prijemni ispit niti su imali procenjivanje kompatibilnosti planova i programa kandidata koji bu ne daj Bože došli sa nekog drugog fakulteta. Pa ja sam do datuma Konkursa, mogla pet puta da odbranim diplomski!</p><p class="text" style="text-align: justify">Čega se gospoda boje? Da nema možda boljih studenata sa drugih fakulteta, sa ne daj Bože nekog privatnog fakulteta? Da se neki njihovi razmaženi studentu ne bi slučajno pobunili što im je neko s<em>a strane</em>, regularno, zauzeo jedno budžetsko mesto. Ma eto vam i budžet, finansiraću se sama, samo me nemojte praviti blesavom. Nemojte da ispada da sam ja toliko blesava da sam konkurisala za nešto što je bilo očito da neću biti primljena... </p><p class="text" style="text-align: justify">Nastaviće se... </p><p class="text" style="text-align: justify"><strong> </strong></p>Vruć krompir2011-11-02T16:09:34Zprofspinner99 odsto/posto/percent u Novom Sadu?!
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/vruc-krompir/2011/10/27/99-odsto-posto-percent-u-novom-sadu
<p><img src="http://0.tqn.com/d/politicalhumor/1/0/y/H/4/luke-skywalker-99-percent.jpg" border="0" title="undefined" width="550" height="350" /> </p><p>Da li ste ovih dana dobili eksluzivan poziv putem neke social network da se uključite u "Okupiraj Novi Sad" akciju??? Recimo putem Facebook-a ili Google+?? E! Ja jesam! A pošto smatram sebe za "obaveštenu" osobu, znala sam OČSZR ("O čemu se tu zapravo radi"...omiljena konstrukcija pitanja neobaveštenih novinara!). Pokušala sam da linkom dođem do home page ili iole nekakve informacije ko pokreće, kada, zašto? Previše sam tražila, link je slomljen, bar taj koji je meni upućen. Zaključak, nije neko izdržao da ne bude u trendu sa onlajn aktivizmom! </p><p>Od kada se vesela povorka "Occupy Wall Street" počela da puni novinske stranice, televizijske priloge i internet stranice, nema ko nije bio pozvan da okarakteriše taj pokret kao:"Woodstock 21. veka" ili "Revolucija internet generacija" ili "Produžetak arapskog proleća"... Ako vas interesuje šta oni sami za sebe govore, lepo <a href="http://occupywallst.org/about/">http://occupywallst.org/about/</a>, "enter" i super. Upreše se raznorazni analitičari, istoričari, ekonomisti, političari, aktivisti da "ocene" je li, šta to znači, kuda vodi, itd. Pa kada su me već pozvali iz novosadskog odseka za "okupatorska posla" da i ja dam svoju ocenu.</p><p>Začetnik ideje o okupaciji Vol Strita, Kale Lasn <a href="http://www.adbusters.org/blogs/adbusters-blog/oct29_robinhood_G20.html">http://www.adbusters.org/blogs/adbusters-blog/oct29_robinhood_G20.html</a> govori da je to pokret internet generacija i da ima magiju da promeni svet. Isti je nedavno pokrenuo ideju #ROBINHOOD napada na samit G20 koji će se održati početkom Novembra u Francuskoj. Radi seo konkretnom predlogu, radikalne promene trenutnog kapitalističkog poretka na način da se na svaku transakciju stavi #ROBINHOOD porez od 1%, koji će se onda podeliti onima kojim je najviše potreban? Koji su to? Gladni, žedni, stanovnici Trećeg sveta ili pak svim Amerikancima koji žive sa ubeđenjem da je njihovo rodno pravo da budu bogati? Mister Lasn poziva i nas da se uključimo <a href="http://www.standard.rs/kale-lasn-vodja-pokreta-okupirajte-volstrit-nesto-je-kvrcnulo-borite-se-i-vi-srbi.html">http://www.standard.rs/kale-lasn-vodja-pokreta-okupirajte-volstrit-nesto-je-kvrcnulo-borite-se-i-vi-srbi.html</a></p><p>Da bi ovaj pokret bio shvaćen iole ozbiljno potrebna je vertikalna organizacija. Pojedinci koji imaju hrabrosti, veštine i znanja da istupaju i vode pokret. Potrebno je uspostavljanje ideologije - šta želimo da pormenimo i šta predlažemo kako da promenimo. Eto, taj #ROBINHOOD je dobar početak. Dalje, da bi se izbegli nasilni ekscesi kakvih je bilo u Rimu, potrebno je organizovati pokret da bi se on mogao odbraniti od opasnosti da bude paravan za huligane i laka meta za političke spinere. Neko bi trebalo da bude odgovoran za uništavanje Rima. A to nije pokret koji je horizontalno demokratičan i ultra miroljubiv zar ne?! Prosto, zašto ne postoji odlučnost za političko delovanje, za pokretanje nove levice?! Organizatori, ko god oni bili, kažu da ne žele vertikalnu organizaciju da ne bi upali u mejsntrim političke scene, koja je podležna kapitalističkim zakonima, plati, pa se klati. Kad ono, na home page organizacije opcija DONATE. Pretpostavljam da se donacije očekuju od opijenih trendi aktivista, ali i od onih koji aktivista sa dubljim džepom. Apsolutno je očekivano da pokret podržavaju upravo oni koji su na aktivizmu najviše profitirali: Michael Moore, Al Gore, pa i Naomi Klein. Da ne govorim o američkoj estradnoj sceni koja podržava sve zarad publicizma. A zašto i ne bi zarađivali na tome? Je li aktivizam nova industrija 21. veka?</p><p>Pokret ima šansu da na bilo koji način promeni postojeći kapitalistički režim. Simbolički, kozmetički, stuštinski kako god. Verujem da postoji drugačiji socijalistički poredak koji nije ni komunizam, niti je trenutni kapitalizam. Samo želim da čujem konstruktivne predloge, ne destruktivne i jalove aktivnosti. Kaže se da je rock 'n' roll srušio komunizam. Nije, srušila ga je mnogo bolja ideja od zajedničke imovine, a to je privatna svojina kao pravo svakog pojedinca. Onda kažu da su društvene mreže srušile arapske režime, nisu, srušio ih je jaz između bogatih i siromašnih, tačnije nepostojanje srednjeg staleža - buržoazije. Čini se da je, istorijski gledanu, osnovni motiv svake revolucije pohlepa. Čini se, istorijski, da pohlepu zamenjuje drugačija pohlepa, dovoljno ušminkana da se zadrži neko vreme, dok se uloge ne promene, a suština ostane ista: "Money makes the world go round."</p><p> </p><p> </p><p> </p>Vruć krompir2011-10-27T12:50:43ZprofspinnerISTRAŽIVANJE vol. 4 - Kriterijumi kredibilinosti onlajn medijskog sadržaja
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/medijalogos/2011/10/27/istrazivanje-vol.-4-kriterijumi-kredibilinosti-onlajn-medijskog-sadrzaja
<p>Dođosmo i do zaključka istraživanja... <strong>Od slajda broj 99 pa nadalje</strong>.</p><p><strong style="display: block; margin-top: 12px; margin-right: 0px; margin-bottom: 4px; margin-left: 0px"><a href="http://www.slideshare.net/sanj_che06/diplomski-rad-kriterijumi-kredibilnosti-onlajn-medijskog-sadraja-kod-studentske-populacije-univerziteta-u-novom-sadu" target="_blank" title="Diplomski rad - kriterijumi kredibilnosti onlajn medijskog sadržaja kod studentske populacije Univerziteta u Novom Sadu">Diplomski rad - kriterijumi kredibilnosti onlajn medijskog sadržaja kod studentske populacije Univerziteta u Novom Sadu</a></strong> <iframe frameborder="0" height="510" marginheight="0" marginwidth="0" scrolling="no" src="http://www.slideshare.net/slideshow/embed_code/9767569" width="477"></iframe> </p><div style="padding-top: 5px; padding-right: 0px; padding-bottom: 12px; padding-left: 0px"> View more <a href="http://www.slideshare.net/" target="_blank">documents</a> from <a href="http://www.slideshare.net/sanj_che06" target="_blank">sanj_che06</a> </div><br /><p> </p><p><em><br /></em></p>Medijalogos2011-10-27T10:33:17ZprofspinnerISTRAŽIVANJE vol. 3 - Kriterijumi kredibilinosti onlajn medijskog sadržaja
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/medijalogos/2011/10/26/istrazivanje-vol.-3-kriterijumi-kredibilinosti-onlajn-medijskog-sadrzaja
<p><a id="res_71193" href="http://profspinner.blog.rs/gallery/15782/newspaper-717712.jpg"><img src="http://profspinner.blog.rs/gallery/15782/previews-med/newspaper-717712.jpg" border="0" /></a> </p><p> </p><p>Da vas ne zamaram analizom svakog pitanja u istraživanju, prešla bih odmah na rezime istraživanja i potvrde hipoteza. Kompletan rad, sa analizom svakog od pitanja u istraživanju možete da pogledate na <a href="http://www.slideshare.net/sanj_che06/diplomski-rad-kriterijumi-kredibilnosti-onlajn-medijskog-sadraja-kod-studentske-populacije-univerziteta-u-novom-sadu">http://www.slideshare.net/sanj_che06/diplomski-rad-kriterijumi-kredibilnosti-onlajn-medijskog-sadraja-kod-studentske-populacije-univerziteta-u-novom-sadu</a> </p><p>Da vidimo dakle, zašto studenti veruju određenom internet sadržaju i kojem, te kako to studenti koriste internet i onlajn medijski sadržaj? </p><p>Pomoćna hipoteza H1 – Pretpostavljamo da su osnovni kriterijum kredibilnosti onlajn medijskog sadržaja kod studenata obuhvaćenih našim istraživanjem proverljivost i dostupnost. – delimično je potvrđena analizom rezultata pitanja: „Informacija na internetu smatrate kredibilnim kada su one...?“, prema kojoj najveći procenat ispitanika, 44,1%, smatra da su kredibilne onlajn informacije one koje su pouzdane i proverljive – hiprelinkovane. Takav rezultat ukazuje na određen stepen postojanja onlajn medijske pismenosti i razumevanja interneta kao medija i alata.</p><p>Pomoćna hipoteza H2 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem u maloj meri koriste hiperlinkovanje kao najočitije mogućnosti proveravanja onlajn medijskog sdržaja. – delimično je potvrđena prethodno dobijenim rezultatom da je proverljivost – hiperlinkovanje informacija jedan od kriterijuma kredibilnosti. Potpuno potvrđivanje specifične hipoteze H2 usledilo je analizom rezultata pitanja u vezi sa konkretnim korišćenje linkova, prema kojima četrdeset jedan ispitanik nikada ne koristi mogućnost linkovanja (36,9%), a trideset dvoje ispitanih (28,8%) retko koristi linkove.</p><p>Pomoćna hipoteza H3 - Pretpostavljamo da se studenti obuhvaćeni našim istraživanjem u toku dana najviše informišu putem interneta. – u potpunosti je potvrđena rezultatom koji glasi da se najveći broj ispitanika, njih osamdeset troje (74,8%) u toku dana najviše informiše pomoću interneta. Takav rezultat sasvim je očekivan s obzirom na to da uzorak našeg istraživanja spada u generacije koje su odrasle sa novim tehnologijama i svedočile su ubrzanom tehnološkom razvoju. Dominacija interneta je očekivana i iz razloga što naši ispitanici veći deo vremena provode u urbanoj sredini gde i studiraju, dakle grad Novi Sad, tačnije Univerzitet u Novom Sadu, i gde je i prema podacima RZS-a iz 2010. godine, internet najdostupniji (uz grad Beograd) i njegova korišćenost najzastupljenija.</p><p>Pomoćna hipoteza H4 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem proveravaju informacije putem onlajn štampanih izdanja medija.- delimično je potvrđena razultatima istraživanja dobijenih na pitanje o tome šta naši ispitanici na internetu najšeće prate, a koji glase da najveći broj ispitanika, njih četrdeset dvoje (38,7%), na internetu najviše prati onlajn izdanja dnevnih novina. Dvadeset devet ispitanika (26,1%) odgovorilo je da najviše prati društvene mreže, a njih sedamnaest (15,3%) specifične internet stranice. Potpuno potvrđivanje te hipoteze usledilo je analizom rezultata dobijenih na pitanje o tome gde naš uzorak proverava informacije dobijene putem tradicionalnih medija, a koji glasi da najveći broj ispitanih, 74,3%, informacije dobijene putem tradicionalnih medija proverava putem interneta.</p><p>Specifična hipoteza H5 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem onlajn medijske informacije koriste za zabavu i komunikaciju. – je potvrđena analizom rezultata pitanja za šta naši ispitanici najčešće koriste onlajn medijske informacije, a koji glase da najveći broj ispitanika, njih osamdeset petoro (75%), intrenet sadržaj najčešće koristi za komunikaciju i zabavu.</p><p>Specifiĉna hipoteza H6 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem internet kao medij, u najvećoj meri, koriste za zabavu i komunikaciju. – je potvrđena rezultatom da se najveći broj ispitanika na internetu informiše o zabavnim, 27%, i društvenim, 25,2%, temama.</p><p>Potvrde pomoćnih hipoteza H5 i H6 su očekivane, jer opet govorimo o generaciji koja je bukvalno rođena u infomracionoj eri i od najranijih dana je bila upućena na internet kao vid zabave i komunikacije. U prilog potvrdi navedenih pomoćnih hipoteza ide i prošlogodišnji rezultat objavljen od strane RZS-a, koji govori o prirodi korišćenja interneta i njegovih karakteristikama od strane 2.300.000 ispitanih građana Srbije. Prema tim rezultatima najveći broj građana internet koristi za komunikaciju sa drugima (e-mail najčešća forma) i zabavu (preuzimanje audio, video i foto sadržaja).</p><p>Pomoćna hipoteza H7 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem najviše vremena na internetu posvećuju društvenim mrežama. – je opovrgnuta rezultatom našeg istraživanja koji kaže da većina ispitanika, 38,7%, najčešeće prate onlajn izdanja štampe.</p><p>Pomoćna hipoteza H8 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem prepoznaju potpuni onlajn medijski sadržaj. – je potvrđena rezultatom istraživanja koji kaže da najveći broj ispitanika, njih devedeset dvoje (82,9%), kombinaciju teksta, fotografije, videa, navedenog izvora i linkova smatra potpunim i kredibilnim onlajn medijskim sadrţajem. Ova hipoteza dodatno potvrđuje preptostavku da spomenuta svest o efektima interneta kao medija postoji zbog toga što su generacije ispitanika rođene u saţivotu sa medijiima, tradicionalnim i onlajn. Taj stepen prirodno stvorene svesti je jako dobra osnova za bilo kakvo dalje, uslovno rečeno, osposobljavanje novih generacija za saţivot sa medijima u profesionalnom i privatnom životu.</p><p>Pomoćna hipoteza H9 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem, a koji su medijskog usmerenja, u većoj meri koriste internet na više načina, osim za zabavu i komunikaciju. – je potvrđena rezultatom koji kaže da studenti medijskog usmerenja internet sadržaj u najvećoj meri koriste i za komunikaciju sa drugima, i za zabavu, i za učenje, i za učešće u društveno korisnim aktivnostima. Ova hipoteza takođe je potvrđena rezultatom koji kaže da studenti medijskog usmerenja prate najrazličitiji onlajn sadržaj – od onlajn izdanja štampe, preko radijskih emisija, blogova, društvenih mreža do specifičnih internet stranica. Zaključujemo da će nove generacije, studenata medija, sve više biti pravilno obučene za saživot sa medijima, što dalje implicira potrebu za standardizacijom edukacije o medijima kod svih školskih usmerenja i potrebu za mnogo odgovornijom i sadržinski i tehniĉki naprednijom proizvodnjom medijskog sadržaja.</p><p>Potvrđivanjem sedam, od ukupno devet pomoćnih hipoteza, delimičnim potvrđvanjem jedne i opovrgavanjem jedne hipoteze zaključujemo da je osnovna hipoteza ovog istraživanja - HO – Pretpostavljamo da osnovni kriterijumi kredibilnosti onlajn medijskog sadržaja kod studentske populacije Univerziteta u Novom Sadu proizilaze iz svesti o kvalitativnoj kategoriji proverljivosti onlajn medijskog sadržaja, a ne iz suštinskog razumevanja mogućnosti interneta kao komunikacionog alata i medija. – POTVRĐENA. </p><div><br /></div><p> </p>Medijalogos2011-10-26T19:09:19ZprofspinnerISTRAŽIVANJE vol. 2 - Kriterijumi kredibilinosti onlajn medijskog sadržaja
http://profspinner.blog.rs/blog/profspinner/medijalogos/2011/10/25/istrazivanje-vol.-2-kriterijumi-kredibilinosti-onlajn-medijskog-sadrzaja
<div><a id="res_71106" href="http://profspinner.blog.rs/gallery/15782/2-Newspaper-online.png"><img src="http://profspinner.blog.rs/gallery/15782/previews-med/2-Newspaper-online.png" border="0" /></a> </div><div> </div><div>U prošlom postu, opisala sam predmet i problem istraživanja, ovde ću Vas upoznati sa ciljevima i motodama istraživanja, kao i sa uzorkom koji je ispitivan. Kompletan rad, sa ppt prezentacijom možete pogledati na: <a href="http://www.slideshare.net/sanj_che06/diplomski-rad-kriterijumi-kredibilnosti-onlajn-medijskog-sadraja-kod-studentske-populacije-univerziteta-u-novom-sadu">http://www.slideshare.net/sanj_che06/diplomski-rad-kriterijumi-kredibilnosti-onlajn-medijskog-sadraja-kod-studentske-populacije-univerziteta-u-novom-sadu</a></div><div> </div><div>Cilj istraživanja</div><div> </div><div>Cilj istraživanja ovog rada jeste da:</div><div>a) Utvrdimo na osnovu kojih kriterijuma studentska populacija veruje u određeni onlajn medijski sadržaj</div><div>b) Utvrdimo za šta i na koji način studenti u Novom Sadu najviše koriste internet</div><div>c) Utvrdimo koji internet sadržaj najviše koriste</div><div>d) Utvrdimo kako vrednuju mogućnosti interneta kao medija</div><div>e) Utvrdimo u kojoj meri je internet kod te populacije zamenio tradicionalne medije</div><div>f) Utvrdimo kako studenti u Novom Sadu koriste izvore onlajn medijskog sadržaja</div><div>g) Utvrdimo postoji li određen stepen osnovne ili onlajn medijske pismenosti</div><div> </div><div>Zadaci istraživanja</div><div> </div><div>Iz gore postavljenog cilja, proizilaze sledeći zadaci istraživanja:</div><div>a) Ispitati na osnovu čega studentska populacija Univerziteta u Novom Sadu veruje određenim informacijama na internetu</div><div>b) Ispitati kako i u koje svrhe studenti koriste internet</div><div>c) Ispitati koji konkretno onlajn sadržaj najviše koriste</div><div>d) Ispitati kako i koje mogućnosti interneta kao medija vrednuju</div><div>e) Ispitati je li internet glavno sredstvo informisanja u toku dana</div><div>f) Ispitati koriste li studenti u Novom Sadu izvore onlajn informacija da bi se dodatno informisali o nekoj informaciji</div><div>g) Ispitati prepoznaju li elemente ili potpun onlajn medijski sadržaj</div><div> </div><div>Hipoteze istraživanja</div><div> </div><div>Osnovna hipoteza – HO – Pretpostavljamo da osnovni kriterijumi kredibilnosti onlajn medijskog sadržaja kod studentske populacije Univerziteta u Novom Sadu proizilaze iz svesti o kvalitativnoj kategoriji proverljivosti onlajn medijmedijskog sadrţaja, a ne iz suštinskog razumevanja mogućnosti interneta kao komunikacionog alata i medija. Drugim rečima, studenti veruju onlajn medijskim informacijama zato što znaju da mogu najlakše da je provere, a ne zato što tu neku informaciju zaista i proveravaju.</div><div> </div><div>Kako bismo utvrdili ispravnost osnovne hipoteze, bilo je potrebno postaviti sledeće specifične (pomoćne) hipoteze:</div><div>H1 – Pretpostavljamo da su osnovni kriterijum kredibilnosti onlajn medijskog sadržaja kod studenata obuhvaćenih našim istraţivanjem proverljivost i dostupnost.</div><div>H2 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem u maloj meri koriste hiperlinkovanje kao najoĉitije mogućnosti proveravanja onlajn medijskog sdržaja.</div><div>H3 - Pretpostavljamo da se studenti obuhvaćeni našim istraživanjem u toku dana najviše informišu putem interneta.</div><div>H4 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem proveravaju informacije putem onlajn štampanih izdanja medija.</div><div>H5 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem onlajn medijske informacije koriste za zabavu i komunikaciju.</div><div>H6 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem internet kao medij, u najvećoj meri, koriste za zabavu i komunikaciju.</div><div>H7 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem najviše vremena na internetu posvećuju društvenim mrežama.</div><div>H8 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem prepoznaju potpuni onlajn medijski sadržaj.</div><div>H9 – Pretpostavljamo da studenti obuhvaćeni našim istraživanjem, a koji su medijskog usmerenja, u većoj meri koriste internet na više načina, osim za zabavu i komunikaciju.</div><div> </div><div>Metode, tehnike i instrumenti istraživanja</div><div> </div><div>U svrhe našeg istraţivanja koristili smo opisnu metodu ankete. Instrument istraţivanja bio je posebno formulisan upitnik, koji se sastojao od 16 pitanja zatvorenog tipa. Istraţivanje je anonimno. Jedan deo pitanja odnosi se na opšte podatke o ispitanicima, a drugi deo, odnosi se na problme, ciljeve i zadatke istraživanja.</div><div>Prva grupa pitanja ukazuje na prirodu odnosa prema tradicionalnim medijima i internet, kao i na prirodu odnosa prema medijskom i onlajn medijskom sadržaju. Druga grupa ispituje način korišćenja onlajn medijskog sadržaja i usmerenost ka određenim segmentima interneta (učenje, društvene mreže i sl.). Treća grupa pitanja istražuje stepen prepoznavanja i razumevanja mogućnosti interneta. U upitnik su uvrštena kontrolna pitanja koja ukazuju na konkretan odnos ispitanika prema korišćenju onlajn medijskog sadržaja i samom internetu kao mediju.</div><div> </div><div>Varijable istraživanja</div><div> </div><div>Istraživanje sadrži zavisne i nezavisne varijable. Nezavisne varijable bile su utvrđivanje socioloških i demografskih karakteristika ispitanika – pol, starost, studijsko usmerenje i godina studiranja. Zavisne varijable ticale su se utvrđivanja odnosa prema korišćenju interneta kao medija za svakodnevno informisanje i instant komunikaciju i prema aktivnom korišćenju onlajn medijskog sadržaja.</div><div> </div><div>Opis uzorka i tok istraživanja</div><div> </div><div>U istraživanju je učestvovalo 111 ispitanika, studenata Univerziteta u Novom Sadu, medijskog, društvenog, tehničkog, poslovnog, medicinskog i prirodoslovnog usmerenja. Studenti koji su učestvovali u ispitivanju su sa prve, druge, treće i četvrte godine, a jedan deo ispitanika je na master i doktorskim studijima. Istraživanje je obavljeno u prvoj polovini jula 2011. godine.</div><div>Upitnici su u isto vreme distribusiani uzorku studenata putem mejla i na terenu. Sakupljanje ispunjenih upitnika trajalo je desetak dana. Za obradu podataka korišćen je program SPSS.</div>Medijalogos2011-10-25T12:17:34Zprofspinner