Frustracija

Susret sa psihoterapeutom

frustracija — Wed, 05 Oct 2011 00:14:03 +0200

Kada sam bila mlada i nesigurna rešila ja da odem kod psihologa da uradim testove inteligencije (znajući da će rezultat biti iznad proseka)...Gde ću? Šta ću? Setim se da u adolescentskom savetovalištu radi i psiholog. Iz ove perspektive - čini mi se da nisu bili u pitanju samo testovi... ;)

Kuc-kuc, stigla ja da radim testove inteligencije. Pa, na žalost-ne može, ja to ne radim. A reci mi, inače, kako si? Roditelji, fakultet, ...? I, pre nego što sam trepnula, već sam tražila maramicu...

I tako...odlazila ja svake nedelje, super mi je prijalo. Pričala o svemu, pravila spiskove svojih pozitivnih osobina (10 u minuti), itd. Vremenom smo se zgotivile, ona mi je našla i jedan od prvih poslova, ali je u jednom trenutku moja potreba za tim susretima prestala, pa se naše druženje i završilo. U narednim godinama, odlazila sam u par navrata (jednom čak samo da bih se pohvalila da sam se zaposlila?!), a u poslednje vreme smo postale skroz ok.

Pošto sam sada zaposlena, uspešna, nije mi dosta - postala sam i suvlasnik jedne firme. Organizujući prvi od većih događaja, napravila sam tekst poziva i sa dizajnerom (mm) napravila svojevrsni letak-pozivnicu. Psiholog je jedna od pozvanih i pošto smo se srele uručim joj ja, sva srećna, letak...Kad, ne lezi vraže....

Vidim, držiš uvodnu reč...gde ti je slika? Svi ostali imaju sliku...Ko je ovo pravio? Skrušeno priznajem - ja sam. A gde ti je biografija? Pa, dobro zašto nisi stavila svoju sliku? A gde ti je funkcija? Svima si stavila biografiju, sliku, funkciju, a kod sebe nisi? Zašto samu sebe degradiraš?

Pa...ne degradiram se...samo mi je glupo...firma tek osnovana, nas dvoje je tamo, oboje direktori, a za biografiju...ne znam...bezveze mi je, videvši njihove, da se ja tu nešto hvalim...

HVALIŠ?! Nego šta, nego da se hvališ? Pa ko će da te hvali?

Ja nekako mislim da rad i neki rezultati govore u moje ime...

Znači ti tako, stojiš sa strane i ćutiš i čekaš da te neko primeti i da primeti i pohvali tvoj rad? Svašta. Ništa te nisam naučila :)

Pa dobro, to je tvoj minus...

Šalu na stranu, baš me je zatekla. Potpuno je u pravu, a ja uopšte toga nisam bila svesna. Stalno se nešto prenemažem kako je teško dokazati se u poslu kada si žensko (što zbog dela ženske populacije koja se potpuno degradira ponašanjem na poslu, što zbog šovinizma koji evidentno postoji), a u stvari je lekcija br. 1 - naučiti da se predstaviš, bez lažne skromnosti, a bez preteranog hvalisanja.

A onda sledi pitanje - da li se to uopšte uči ili jednostavno pokupimo modele ponašanja i kriterijume iz porodice i to bude to?

Ne znam, ali mi je drago da sam se bar zamislila nad ovim (mojim) problemom.

Nadam se da će se nešto iz toga i izroditi....

Popis u Srbiji

frustracija — Mon, 03 Oct 2011 19:11:44 +0200

Kao što znate, u toku je vajni popis stanovništva..

Velike su dileme: Šta uraditi sa veroispovešću/ateizmom? Da li postaviti pitanja o invaliditetu? Nacionalnost?

A u suštini, kao i uvek, u Srbiji postoje i veći problemi....

Ja na poslu, zvoni mi telefon.

Cenjeni suprug: Ćao, tu je popisivač...hoće nešto da te pita...

Popisivač-ica: Dobar dan! Samo da mi kažete odgovor na neka pitanja...vaš suprug ne zna...pa ako bi ste mogli da mi izdiktirate...

Ja (prekidam): Kako može moj suprug da daje odgovore umesto mene?

Popisivač-ica: Pa, znate, ja sam ga pitala-a on se složio.

Ja: Drago mi je da se on složio, ali niste pitali da li se ja slažem da umesto mene odgovore da neko drugi?!!

Popisivač-ica: Ali, on može da da odgovore umesto vas, jer vi niste kod kuće...

Ja (opet prekidam): Pa naravno da nisam kod kuće. Pre podne je, a ja sam zaposlena

Popisivač-ica (iznervirano): Dobro, onda šta sad? Da dođem kada vi budete kod kuće?

Ja: Da. To bi bilo u redu...

Popisivač-ica (prekida): U redu. Onda u 4 da dođem?

Ja: Nemojte doći u 4. Ja radim do 4. Dođite u 5.

Popisivač-ica (uz dubok uzdah): Dobro onda! Doći ću u 5!

Ja: U redu. Vidimo se onda u 5. Prijatno.

I sad šta? Ne radi se o tome da ja ne verujem mom suprugu, ali zar nije poenta popisa da odgovoriš za sebe? Zar to nije lična stvar?

Tako da. Pazite...Možda će komšinica, tetka, baba, momak, devojka, kres šema koja je ujutro zaglavila a vi ste otišli na posao, na popisu dati odgovore umesto vas (taj u ništa ne veruje!, ma...retard je, nego šta! itd.). I ti podaci će se koristiti kao zvanični u svim statistikama, studijama, političkim kampanjama itd. narednih 10-20 godina.

A ovo sam ja

frustracija — Mon, 03 Oct 2011 18:43:33 +0200

Stigla ja. Pod imenom Deanerys Targaryen. Sa zen pozadinom, a imenom frustracija. Ali, ići ćemo redom...

Stigla ja - Žensko, 32, udata, bez dece, zaposlena. Žensko - posrećilo mi se, 32 - brzo došlo, udata - posle 6 godina veze i nedavno, bez dece - kadćuveć i samojoštopasamsverešila, zaposlena - samo dok ne dobijem na lotou (7 naravno). Kada sam bila klinka, pisala sam dnevnik...u međuvremenu sam prestala - ne treba mi napismeno svaka glupost koja mi se desi, niti svaki trip koji proživljavam, jer neke i zaboravim, mislila sam ja. Međutim, kada se frustracije nakupe, kada ne želiš da pričaš ni sa kim o tome, moraš bar da napišeš. Trenutno mislim da će sve ovo otići u jednu crnu rupu i nadam se da neće izrasti drvo od koga će se praviti frulice, jer mi sada baš ovako odgovara - da napišem, a da se nadam da niko neće pročitati.

Pod imenom Deanerys Targaryen - Kao što već rekoh (napisah), ne bih volela da ovo štivo bude povezano sa mojom pravom osobom, jer na netu, nekako, svi možemo da budemo nešto drugo ili neko drugi. Ja ću biti D.T. iz serijala knjiga "Songs of Ice and Fire". Ona je ćerka zmaja, majka zmaja i žena zmaja...ja nekako kontam - žena zmaj. Iz te moje želje za konstantnim samoohrabrivanjem i pumpanjem, volim da se ovako doživljavam (iako nisam tako lepa).

Sa zen pozadinom, a imenom frustracija - želje i stvarnost :). Nikako ne mogu da se nateram da nađem neku ravnotežu, a mnogi me opisuju kao drsku, bezobraznu, isfrustriranu itd. - sve ono što prati 32,udata, bez dece, zaposlena...

Nemam neki koncept. Čini mi se da će se ovaj moj blog baviti mnome. Mojim doživljajem sveta, ljudi, dešavanja na mikro i makro nivou. Konačno nešto samo moje! Pa...idemo!

Šta mislite? Ima li smisla? (ne život, već ovakva pisanija)