spes, spei2008-06-12T20:44:06+0200<p>Odrastanje natprosečno inteligentnog šestogodišnjaka i sve što to odrastanje prati. Kroz prizmu tog odrastanja prelamaju se događaji u okruženju - porodici, gradu, svetu. Izvesna Spes se povremeno pojavljuje na ovom blogu, uglavnom da bi prepisala ono što kaže glavni urednik. Ako se dogodi da ona nešto o sebi napiše, smatrajte to greškom.</p>
LifeTypeCopyright (c) spestag:www.blog.rs,2008-06-12:28388Škola2008-06-12T20:44:06+02002008-06-12T20:44:06+02002008-06-12T20:44:06+0200 - Mama, kad počinje škola? - Za tri meseca. - To je tri puta po petnaest dana? - Ne, to je tri puta po trideset dana. - Šezdeset, sedamdeset, osamdeset, devedeset - računa ...speshttp://spes.blog.rs/blog/spes
Biseri
<div class="snap_preview"><p style="text-align: center"><img class="aligncenter" src="http://i99.photobucket.com/albums/l288/spes21/a1/s.gif" border="0" width="200" height="209" /></p><p style="padding-left: 30px">- Mama, kad počinje škola?<br />- Za tri meseca.<br />- To je tri puta po petnaest dana?<br />- Ne, to je tri puta po trideset dana.<br />- Šezdeset, sedamdeset, osamdeset, devedeset - računa Neša nekim svojim sistemom - pa ne možeš to da mi uradiš, mama!!!!<br />- Šta to?<br />- Pa da čekam toliko! Sredi da krenem ranije.</p></div>
tag:www.blog.rs,2006-11-20:536The perfect cup of tea2006-11-20T23:36:11+01002006-11-20T23:36:11+01002006-11-20T23:36:11+0100 Otkriću vam tajnu savršenog čaja koji volimo moja porodica i ja: sipajte litar vode u zelenu šerpicu sa belim tufnama neka provri sklonite sa ringle dodajte: ...speshttp://spes.blog.rs/blog/spes
Generalna
<p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif">Otkriću vam tajnu savršenog čaja koji volimo moja porodica i ja:</font></p><ul><li><div align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif">sipajte litar vode u zelenu šerpicu sa belim tufnama</font></div></li><li><div><font face="arial,helvetica,sans-serif">neka provri</font></div></li><li><div><font face="arial,helvetica,sans-serif">sklonite sa ringle</font></div></li><li><div><font face="arial,helvetica,sans-serif">dodajte: dva prstohvata majčine dušice, jedan prstohvat nane, malo zelenog čaja i pola prstohvata bosiljka</font></div></li><li><div><font face="arial,helvetica,sans-serif">neka stoji petnaestak minuta, poklopljeno</font></div></li><li><div><font face="arial,helvetica,sans-serif">procedite</font></div></li><li><div><font face="arial,helvetica,sans-serif">dodajte livadskog meda po ukusu</font></div></li><li><div align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif">može i koja kriška limuna</font></div></li></ul><p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif">Najbolje je kad se još topao čaj srkuće u toploj sobi gledajući kroz prozor kako pada sneg.</font></p><p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif">Još bolje je kad su nana i majčina dušica nabrane na planini preko 800m nadmorske visine. Ali nismo išli na planinarenje ove godine. Zato se snalazimo sa kupljenim biljem.</font></p><p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif"><em><strong>Uživajte!!!</strong></em></font></p>
tag:www.blog.rs,2006-11-20:502Best before2006-11-20T00:23:31+01002006-11-20T00:23:31+01002006-11-20T00:23:31+0100 Nešina mama: Ti možeš da voliš više ljudi u isto vreme. Neša (5 godina): Ne, ne mogu ja toliko da držim ljubav. Pokvariće mi se ljubav, a onda neću moći ...speshttp://spes.blog.rs/blog/spes
Generalna
<p>Nešina mama: Ti možeš da voliš više ljudi u isto vreme. </p><p>Neša (5 godina): Ne, ne mogu ja toliko da držim ljubav. Pokvariće mi se ljubav, a onda neću moći da volim nikoga ... </p>
tag:www.blog.rs,2006-11-17:410Nepodnošljiva lakoća postojanja2006-11-17T13:38:01+01002006-11-17T13:38:01+01002006-11-17T13:38:01+0100 Ima ljudi koji lako žive. Jednostavno pomisle da bi nešto mogli imati, biti, uraditi, i to bude. Poznajete li nekog takvog? Ja poznajem. I ne dopada mi se njihov način. Smatram da su ...speshttp://spes.blog.rs/blog/spes
Generalna
<p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif" size="2">Ima ljudi koji lako žive. Jednostavno pomisle da bi nešto mogli imati, biti, uraditi, i to bude. Poznajete li nekog takvog? Ja poznajem. I ne dopada mi se njihov način. Smatram da su lenji, indolentni, nepreduzimljivi. Prezirem ih. U stvari, pomalo im zavidim. Zato ću pokušati da razumem. Pokušaću da se postavim na mesto mog prijatelja ne bih li osetila tu lakoću. </font></p><p align="justify"><em><font face="arial,helvetica,sans-serif"><font size="2">«Formiram uslove da se nešto desi» - kaže on. Pritom se ne pomera. Satima, danima, mesecima. Spolja gledano, ne dešava se ništa. Dešava se lagana priča o tome, sa raznim ljudima. Ne previše. Opušteno. </font></font></em></p><p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif" size="2">Meni je sve u životu išlo teško, uz neočekivane prepreke, uz ogromnu utrošenu količinu energije, vremena i novca. </font></p><p align="justify"><em><em><font face="arial,helvetica,sans-serif"><font size="2">Kao kad smislim da mi za heklani prekrivač koji već godinama želim treba određena vrsta konca, određene debljine, sastava i boje kakva se više nigde ne proizvodi. Osim, možda, u jednom malom gradu blizu Bukurešta, ako još postoji tamošnja tekstilna fabrika. Našla sam i ženu koja živi u Rumuniji a dolazi redovno na vršačku pijacu, koja mi je obećala da, ako ide u Bukurešt, svratiće u taj gradić i kupiti mi konac. I debelo mi to naplatiti. Biće to za nekoliko meseci, taman na vreme da mi se smuči i heklanje i pokrivač i tolika muka da se do njega dođe. Eto, tako je to kod mene skoro u svemu. Dugačak, naporan put, pažljivo planiranje, korak po korak, cilj je pažljivo zamišljen, razrađen i<span> </span>na kraju ostvaren. Samo je pitanje – vredi li sve to?</font></font></em></em></p><p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif" size="2">Evo me, tu sam. Ulazim u lik. Malo je čudno, nepoznato, gledam drugačijim očima. Položaj tela se menja, nema mog stalnog grča, sve je opuštenije, iz poluležećeg položaja posmatram svet .</font> </p><p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif"><font size="2"><em>U mom svetu pre bilo kakve akcije, mentalne ili fizičke, dolazi apsolutna mobilizacija, kao u visokom startu pred trku, mišići napeti, puls i disanje se ubrzavaju, telo naginje napred.</em></font></font></p><p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif" size="2">Vidim da i iz opuštenog položaja mogu proizaći neke akcije... da je to moguće... i čak... prijatno... ma, lepo je baš. Biti opušten a raditi! I to što njemu (meni, jer ja sam on) ide tako lako, nije <u>samo</u> prirodan talenat dobijen rođenjem. Treba uložiti trud. Shvatam u čemu je razlika – ako želiš da postigneš nešto, uključi u to i druge ljude. Ako želiš da te ljudi čuju, moraš im pričati o sebi. Ako želiš da te ljudi podrže, moraš im reći da ti je podrška potrebna. Ako imaš podršku prijatelja i porodice, <strong>ne moraš sve da uradiš sam</strong>. Okruži se ljudima koji te podržavaju, uzmi iz polja ono što te podržava i hrani. Odbaci ono što je loše i što te ometa, štiti sebe. Mnogo je lakše sa ljudima koji me vole. Znam da postoje. </font></p><p align="justify"><font face="arial,helvetica,sans-serif"><font size="2"><em>Ratnik Sijuksa u smrtnoj opasnosti moli Veliku tajnu (Sunce) da ga poštedi, ne zato što se boji smrti već zbog ljudi koji ga vole jer će oni mnogo patiti ako umre... </em></font></font></p><p align="justify" class="MsoNormal" style="margin: 0mm 0mm 0pt"><font face="arial,helvetica,sans-serif"><font size="2"><em>Otmičar<span> </span>aviona pita sredovečnog putnika zašto plače kao žena. Putnik odgovara: - Pored toliko ljudi koji me vole biće šteta da ne preživim. Kad je počelo oslobađanje talaca taj čovek je pušten među prvima. </em></font></font></p><p align="justify" class="MsoNormal" style="margin: 0mm 0mm 0pt"><em><font face="Arial" size="2"></font></em></p><p align="justify" class="MsoNormal" style="margin: 0mm 0mm 0pt"> </p><p align="justify" class="MsoNormal" style="margin: 0mm 0mm 0pt"><font face="arial,helvetica,sans-serif" size="2">Sada znam – prividna lakoća postojanja koju sam prezirala je hrabrost da dozvolim ljudima da se uključe u moj svet. Ta sposobnost koju još uvek učim zaslužuje poštovanje.</font></p>