Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.^[2]^[3] Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.^[4]

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2002. је износио 1.576.124.^[5] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.^[6] Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.^[7] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за Косово и Метохију).^[8] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Садржај

[сакриј]

[уреди] Географија

Сателитски снимак Београда

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу двеју река, Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.^[9]

[уреди] Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 11,7 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 22,1°C. Ипак, Београд у просеку има око 31 дан у години са температуром преко 30°C, а температура прелази 25°C чак 95 дана у години. Просечна годишња количина падавина је око 700 милиметара. Годишње, Београд има око 2.096 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.^[10]

Клима Београда
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	21,0	24,0	27,4	31,4	35,0	38,0	43,2	40,3	37,6	30,6	25,6	18,9	43,2
Средњи максимум, °C	3,5	6,4	11,9	17,5	22,5	25,3	27,3	27,3	23,7	18,1	11,0	5,3	16,7
Средњи минимум, °C	−2,3	−0,2	3,3	7,8	12,1	15,0	16,3	16,1	13,0	8,3	4,0	−0,2	7,8
Количина падавина, mm	49	44	50	59	71	90	66	51	51	40	54	58	683
Извор: worldweather.org, Погода и Климат

[уреди] Историја

За више информација видети Историја Београда, Винчанска култура и Сингидунум

У строгом центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини^[11], што говори о насељености простора данашњег Београда још у праисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име^[2]. Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.^[3] За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.^[12] Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје под контролом Византије.

[уреди] Средњи век

За више информација видети Средњовековна историја Београда и Пад Београда (1521)

Турска опсада Београда 1456.

Сингидунум су освајали многи освајачи, попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године нове ере. Први записи о словенском имену Београд датирају из 878. године (словенски облик Бјелград), за време владавине Првог бугарског царства, упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране од стране реке и панонске равнице. Град је остао предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.^[13]

Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља Ладислава IV.^[14] Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија.^[15] Ипак, север је дуго одолевао. Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од угарског и римског краља Жигмунда Луксембуршког, након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време, Београд је постао уточиште многим балканским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000—50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића, већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.^[14] Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада.^[16]

[уреди] Османско царство

За више информација погледајте чланак Београдски пашалук

Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. је освојила Београд од Мађара, што је означило пад града под Османско царство. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.^[17] Око 1571. године у Београду је било 27 насеља (махала). Град је 1594. захватила велика српска побуна (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару. Управо због тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве.^[18]

Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Уколико сте тражили чланак о истоименом астероиду, погледајте чланак 1517 Београд.

Београд

Знаменитости Београда

Опширније

Основни подаци

Држава

Србија

Округ

Град Београд

Стара имена

Сингидунум

Становништво

1.119.642

Агломерација

1.639.121 ^[1]

Густина становништва

488,42 ст./km²

Положај

Координате

44°49′00″N 20°28′00″E / 44.816667, 20.466667

Временска зона

UTC+1, лети UTC+2

Површина

359,96 km²

Београд

Београд на мапи Србије

Остали подаци

Градоначелник

11000

011

БГ

Веб-страна

www.beograd.rs

Координате: 44° 49′ 00" СГШ, 20° 28′ 00" ИГД

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.^[2]^[3] Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.^[4]

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2002. је износио 1.576.124.^[5] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.^[6] Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.^[7] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за Косово и Метохију).^[8] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Садржај

[сакриј]

[уреди] Географија

Сателитски снимак Београда

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу двеју река, Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.^[9]

[уреди] Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 11,7 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 22,1°C. Ипак, Београд у просеку има око 31 дан у години са температуром преко 30°C, а температура прелази 25°C чак 95 дана у години. Просечна годишња количина падавина је око 700 милиметара. Годишње, Београд има око 2.096 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.^[10]

Клима Београда
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	21,0	24,0	27,4	31,4	35,0	38,0	43,2	40,3	37,6	30,6	25,6	18,9	43,2
Средњи максимум, °C	3,5	6,4	11,9	17,5	22,5	25,3	27,3	27,3	23,7	18,1	11,0	5,3	16,7
Средњи минимум, °C	−2,3	−0,2	3,3	7,8	12,1	15,0	16,3	16,1	13,0	8,3	4,0	−0,2	7,8
Количина падавина, mm	49	44	50	59	71	90	66	51	51	40	54	58	683
Извор: worldweather.org, Погода и Климат

[уреди] Историја

За више информација видети Историја Београда, Винчанска култура и Сингидунум

У строгом центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини^[11], што говори о насељености простора данашњег Београда још у праисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име^[2]. Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.^[3] За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.^[12] Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје под контролом Византије.

[уреди] Средњи век

За више информација видети Средњовековна историја Београда и Пад Београда (1521)

Турска опсада Београда 1456.

Сингидунум су освајали многи освајачи, попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године нове ере. Први записи о словенском имену Београд датирају из 878. године (словенски облик Бјелград), за време владавине Првог бугарског царства, упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране од стране реке и панонске равнице. Град је остао предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.^[13]

Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља Ладислава IV.^[14] Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија.^[15] Ипак, север је дуго одолевао. Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од угарског и римског краља Жигмунда Луксембуршког, након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време, Београд је постао уточиште многим балканским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000—50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића, већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.^[14] Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада.^[16]

[уреди] Османско царство

За више информација погледајте чланак Београдски пашалук

Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. је освојила Београд од Мађара, што је означило пад града под Османско царство. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.^[17] Око 1571. године у Београду је било 27 насеља (махала). Град је 1594. захватила велика српска побуна (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару. Управо због тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве.^[18]

Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Уколико сте тражили чланак о истоименом астероиду, погледајте чланак 1517 Београд.

Београд

Знаменитости Београда

Опширније

Основни подаци

Држава

Србија

Округ

Град Београд

Стара имена

Сингидунум

Становништво

1.119.642

Агломерација

1.639.121 ^[1]

Густина становништва

488,42 ст./km²

Положај

Координате

44°49′00″N 20°28′00″E / 44.816667, 20.466667

Временска зона

UTC+1, лети UTC+2

Површина

359,96 km²

Београд

Београд на мапи Србије

Остали подаци

Градоначелник

11000

011

БГ

Веб-страна

www.beograd.rs

Координате: 44° 49′ 00" СГШ, 20° 28′ 00" ИГД

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.^[2]^[3] Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.^[4]

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2002. је износио 1.576.124.^[5] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.^[6] Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.^[7] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за Косово и Метохију).^[8] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Садржај

[сакриј]

[уреди] Географија

Сателитски снимак Београда

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу двеју река, Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.^[9]

[уреди] Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 11,7 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 22,1°C. Ипак, Београд у просеку има око 31 дан у години са температуром преко 30°C, а температура прелази 25°C чак 95 дана у години. Просечна годишња количина падавина је око 700 милиметара. Годишње, Београд има око 2.096 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.^[10]

Клима Београда
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	21,0	24,0	27,4	31,4	35,0	38,0	43,2	40,3	37,6	30,6	25,6	18,9	43,2
Средњи максимум, °C	3,5	6,4	11,9	17,5	22,5	25,3	27,3	27,3	23,7	18,1	11,0	5,3	16,7
Средњи минимум, °C	−2,3	−0,2	3,3	7,8	12,1	15,0	16,3	16,1	13,0	8,3	4,0	−0,2	7,8
Количина падавина, mm	49	44	50	59	71	90	66	51	51	40	54	58	683
Извор: worldweather.org, Погода и Климат

[уреди] Историја

За више информација видети Историја Београда, Винчанска култура и Сингидунум

У строгом центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини^[11], што говори о насељености простора данашњег Београда још у праисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име^[2]. Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.^[3] За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.^[12] Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје под контролом Византије.

[уреди] Средњи век

За више информација видети Средњовековна историја Београда и Пад Београда (1521)

Турска опсада Београда 1456.

Сингидунум су освајали многи освајачи, попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године нове ере. Први записи о словенском имену Београд датирају из 878. године (словенски облик Бјелград), за време владавине Првог бугарског царства, упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране од стране реке и панонске равнице. Град је остао предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.^[13]

Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља Ладислава IV.^[14] Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија.^[15] Ипак, север је дуго одолевао. Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од угарског и римског краља Жигмунда Луксембуршког, након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време, Београд је постао уточиште многим балканским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000—50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића, већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.^[14] Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада.^[16]

[уреди] Османско царство

За више информација погледајте чланак Београдски пашалук

Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. је освојила Београд од Мађара, што је означило пад града под Османско царство. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.^[17] Око 1571. године у Београду је било 27 насеља (махала). Град је 1594. захватила велика српска побуна (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару. Управо због тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве.^[18]

Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Уколико сте тражили чланак о истоименом астероиду, погледајте чланак 1517 Београд.

Београд

Знаменитости Београда

Опширније

Основни подаци

Држава

Србија

Округ

Град Београд

Стара имена

Сингидунум

Становништво

1.119.642

Агломерација

1.639.121 ^[1]

Густина становништва

488,42 ст./km²

Положај

Координате

44°49′00″N 20°28′00″E / 44.816667, 20.466667

Временска зона

UTC+1, лети UTC+2

Површина

359,96 km²

Београд

Београд на мапи Србије

Остали подаци

Градоначелник

11000

011

БГ

Веб-страна

www.beograd.rs

Координате: 44° 49′ 00" СГШ, 20° 28′ 00" ИГД

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.^[2]^[3] Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.^[4]

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2002. је износио 1.576.124.^[5] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.^[6] Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.^[7] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за Косово и Метохију).^[8] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Садржај

[сакриј]

[уреди] Географија

Сателитски снимак Београда

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу двеју река, Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.^[9]

[уреди] Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 11,7 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 22,1°C. Ипак, Београд у просеку има око 31 дан у години са температуром преко 30°C, а температура прелази 25°C чак 95 дана у години. Просечна годишња количина падавина је око 700 милиметара. Годишње, Београд има око 2.096 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.^[10]

Клима Београда
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	21,0	24,0	27,4	31,4	35,0	38,0	43,2	40,3	37,6	30,6	25,6	18,9	43,2
Средњи максимум, °C	3,5	6,4	11,9	17,5	22,5	25,3	27,3	27,3	23,7	18,1	11,0	5,3	16,7
Средњи минимум, °C	−2,3	−0,2	3,3	7,8	12,1	15,0	16,3	16,1	13,0	8,3	4,0	−0,2	7,8
Количина падавина, mm	49	44	50	59	71	90	66	51	51	40	54	58	683
Извор: worldweather.org, Погода и Климат

[уреди] Историја

За више информација видети Историја Београда, Винчанска култура и Сингидунум

У строгом центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини^[11], што говори о насељености простора данашњег Београда још у праисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име^[2]. Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.^[3] За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.^[12] Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје под контролом Византије.

[уреди] Средњи век

За више информација видети Средњовековна историја Београда и Пад Београда (1521)

Турска опсада Београда 1456.

Сингидунум су освајали многи освајачи, попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године нове ере. Први записи о словенском имену Београд датирају из 878. године (словенски облик Бјелград), за време владавине Првог бугарског царства, упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране од стране реке и панонске равнице. Град је остао предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.^[13]

Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља Ладислава IV.^[14] Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија.^[15] Ипак, север је дуго одолевао. Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од угарског и римског краља Жигмунда Луксембуршког, након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време, Београд је постао уточиште многим балканским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000—50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића, већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.^[14] Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада.^[16]

[уреди] Османско царство

За више информација погледајте чланак Београдски пашалук

Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. је освојила Београд од Мађара, што је означило пад града под Османско царство. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.^[17] Око 1571. године у Београду је било 27 насеља (махала). Град је 1594. захватила велика српска побуна (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару. Управо због тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве.^[18]

Београд

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Уколико сте тражили чланак о истоименом астероиду, погледајте чланак 1517 Београд.

Београд

Знаменитости Београда

Опширније

Основни подаци

Држава

Србија

Округ

Град Београд

Стара имена

Сингидунум

Становништво

1.119.642

Агломерација

1.639.121 ^[1]

Густина становништва

488,42 ст./km²

Положај

Координате

44°49′00″N 20°28′00″E / 44.816667, 20.466667

Временска зона

UTC+1, лети UTC+2

Површина

359,96 km²

Београд

Београд на мапи Србије

Остали подаци

Градоначелник

11000

011

БГ

Веб-страна

www.beograd.rs

Координате: 44° 49′ 00" СГШ, 20° 28′ 00" ИГД

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.^[2]^[3] Словенско име „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.^[4]

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2002. је износио 1.576.124.^[5] Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.^[6] Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.^[7] Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за Косово и Метохију).^[8] Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Садржај

[сакриј]

[уреди] Географија

Сателитски снимак Београда

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14" северно и 20°27'44" источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу двеју река, Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.^[9]

[уреди] Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 11,7 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 22,1°C. Ипак, Београд у просеку има око 31 дан у години са температуром преко 30°C, а температура прелази 25°C чак 95 дана у години. Просечна годишња количина падавина је око 700 милиметара. Годишње, Београд има око 2.096 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.^[10]

Клима Београда
Показатељ	Јан	Феб	Мар	Апр	Мај	Јун	Јул	Авг	Сеп	Окт	Нов	Дец	Годишње
Апсолутни максимум, °C	21,0	24,0	27,4	31,4	35,0	38,0	43,2	40,3	37,6	30,6	25,6	18,9	43,2
Средњи максимум, °C	3,5	6,4	11,9	17,5	22,5	25,3	27,3	27,3	23,7	18,1	11,0	5,3	16,7
Средњи минимум, °C	−2,3	−0,2	3,3	7,8	12,1	15,0	16,3	16,1	13,0	8,3	4,0	−0,2	7,8
Количина падавина, mm	49	44	50	59	71	90	66	51	51	40	54	58	683
Извор: worldweather.org, Погода и Климат

[уреди] Историја

За више информација видети Историја Београда, Винчанска култура и Сингидунум

У строгом центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини^[11], што говори о насељености простора данашњег Београда још у праисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име^[2]. Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.^[3] За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.^[12] Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом римског царства остаје под контролом Византије.

[уреди] Средњи век

За више информација видети Средњовековна историја Београда и Пад Београда (1521)

Турска опсада Београда 1456.

Сингидунум су освајали многи освајачи, попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године нове ере. Први записи о словенском имену Београд датирају из 878. године (словенски облик Бјелград), за време владавине Првог бугарског царства, упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране од стране реке и панонске равнице. Град је остао предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.^[13]

Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља Ладислава IV.^[14] Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија.^[15] Ипак, север је дуго одолевао. Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од угарског и римског краља Жигмунда Луксембуршког, након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време, Београд је постао уточиште многим балканским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000—50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића, већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.^[14] Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада.^[16]

[уреди] Османско царство

За више информација погледајте чланак Београдски пашалук

Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. је освојила Београд од Мађара, што је означило пад града под Османско царство. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.^[17] Око 1571. године у Београду је било 27 насеља (махала). Град је 1594. захватила велика српска побуна (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару. Управо због тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве.^[18]

Историја

Партизан је основан у Београду 4. октобра 1945, као део Југословенског спортског друштва, које данас броји 25 клубова у различитим спортовима, али је потпуно независан у погледу организације, управе, финансија, материјалних средстава и објеката. Клуб је у почетку формиран под окриљем Југословенске народне армије, а стадион Партизана је дуго носио име Стадион ЈНА. Почетком 1950их је постао независан од војске. Играчи Партизана, два дана по оснивању, 6. октобра, први пут су истрчали на терен. Победили су репрезентацију Земуна са 4:2 у саставу: Чулик, Чолић, Белеслин, Чајковски, Ђурђевић, Шваљек, Серес (Б. Михајловић), Атанацковић, Рупник, Божовић и Матекало, који је био и први стрелац (дао је два гола. Серес и Рупник по један). Тренер је био Глазер, касније и голман.

Прву међународну утакмицу је одиграо 6. децембра 1946. против ЦСКА из Москве. Тренутне боје Партизана су црна и бела, након плаве и бордо током првих 13 година.

Партизан је играо у финалу Купа европских шампиона 1966. против Реал Мадрида, након што је избацио Манчестер јунајтед у полуфиналу. Партизан је водио у једном тренутку са 1-0, али је на крају изгубио од Шпанаца са 2-1. Најузбудљивији меч Партизана је био против Селтика 1989. Прва утакмица је одиграна у Мостару, коју је Партизан добио са 2-1. Реванш је игран у Шкотској, а Селтик је победио 5-4. Партизан је постигао гол у последњем минуту и квалификовао се даље. Неки од успеха Партизана у последњим годинама су појава у Лиги шампиона у сезони 2003/04. Након што је избацио Њукасл јунајтед у последњем кругу квалификација, Партизан је извучен у групу са Реал Мадридом, Портоом (победником Купа УЕФА и потоњим освајачем Лиге) и Олимпиком из Марсеља (потоњим финалистом Купа УЕФА). Партизан није изгубио код куће, и играо је 0-0 са Реал Мадридом, и 1-1 са Портом и Олимпиком. Он је први и за сада једини тим из Србије који се квалификовао у главни жреб елитног европског такмичења након што је клубовима из СР Југославије дозвољено да учествују у европским такмичењима.

Следеће сезоне Партизан се пласирао у најбољих 16 у Купу Уефа, одакле га је елиминисао ЦСКА из Москве, потоњи освајач такмичења. У сезони 2005/06 у у трећем колу квалификација за Лигу шампиона Партизан је избечен од стране словачке Артмедије након извођења једанаестераца, а у Купу УЕФА га је избацио израелски Макаби Петах Тиква, након победе Партизана у гостима од 2:0 и шокантног пораза на свом стадиону 2:5.

Партизан је 2007. избачен из Купа УЕФА, због нереда у првом мечу претквалификација против Зрињског у Мостару у којима су учествовали навијачи Партизана. Партизан је у тој утакмици победио 6:1, а у реваншу је славио 5:0. У домаћим такмичењима, Партизан је освојио дуплу круну.

Августа 2010. године Партизан по други пут улази у Лигу шампиона бољим извођењем једанаестераца савладавши белгијског шампиона Андерлехт из Брисела. Жребом је стављен у групу Х заједно са Арсеналом, Шахтјором и Брагом.

Стадион

За више информација погледајте чланак Стадион Партизана

Стадион Партизана је објекат са најдужом спортском традицијом у Југославији. Налази се на месту где је пре Другог светског рата било игралиште шампиона БСК-а - Београдског Спортског Клуба.

Непосредно по завршетку рата, започета је изградња новог стадиона баш на том месту. 9. октобра 1949. године је на њему одиграна прва утакмица између Југославија и Француске (1:1) у квалификацијама за Светско првенство 1950.

Стадион је од половине педесетих до 1987. коришћен као циљ годишњег фестивала званог „Дан младости“. Сваког 25. маја, „Штафета младости“ је предавана Јосипу Брозу Титу, председнику Југославије.

Стадион Партизана је у првом периоду примао 55.000 гледалаца, али је због пооштрених критеријума међународних фудбалских асоцијација, посебно у домену безбедности и комфора гледалаца, гледалиште реконструисано 1998, уграђена су седишта, проширени пролази за улазак и излазак публике, монтирана савремена опрема, па је тиме гледалиште сведено на 32.710 места.

Трофеји

Национални

Национални шампионати 23

Првенство СФР Југославије (11):
- 1947, 1949, 1961, 1962, 1963, 1965, 1976, 1978, 1983, 1986, 1987
Првенство СР Југославије (7):
- 1992/93, 1993/94, 1995/96, 1996/97, 1998/99, 2001/02, 2002/03,
Првенство Србије и Црне Горе (1):
- 2004/05
Првенство Србије (4):
- 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11

Национални купови 12

Куп СФР Југославије (5):
- 1947, 1952, 1954, 1957, 1989
Куп СР Југославије (4):
- 1992, 1994, 1998, 2001
Куп Србије (3):
- 2008, 2009, 2011.

Међународни

Куп европских шампиона:
- Финалиста (1): 1965/66

Митропа куп:
Победник (1): 1978

Рекорди

Момчило Вукотић је рекордер Партизана по броју наступа - одиграо је 752 утакмице, а рекордер у броју голова постигнутих за црно-беле је Стјепан Бобек са 403 поготка. За репрезентацију Југославије наступило је преко 130 Партизанових фудбалера, а више од педесет утакмица одиграли су Стјепан Бобек, Бранко Зебец, Златко Чајковски, Фахрудин Јусуфи, Милан Галић, Милутин Шошкић, Славиша Јокановић, Предраг Мијатовић. Бивши играч Партизана Саво Милошевић је одиграо 102 утакмице за репрезентацију, што је апсолутни рекорд.

Клуб је у досадашњим националним лигашким такмичењима постигао шест победа са десет и више датих голова, у два првенства је постигао по више од стотину голова и држи рекорд југословенске прве лиге са 107 погодака у једном првенству и једини је непоражен шампион икада (у сезони 2004/05). Од распада СФРЈ у националним првенствима Партизан је освојио највише титула, поставши шампион 11 од 18 пута.

Навијачи

За више информација погледајте чланак Гробари

Гробари прослављају 19. титулу шампиона 2005.

Гробари, навијачи Партизана, су организовани крајем 1970их. Надимак су добили од навијача највећег ривала Црвене звезде, који су мислили на углавном црне клупске боје, које су биле сличне званичним униформама гробара. Они углавном подржавају све клубове у ЈСД Партизан. Организовани навијачи који су традиционално заузимали Јужну трибину стадиона су се поделили 1999. на две групе. Новооснована група по имену Јужни Фронт је оптужила неколико највиших чланова Гробара за злоупотребу њихових привилегија, као и сам клуб за фаворизовање тих појединаца. Последњих година навијачи су превазишли своје разлике и сада постоје три главне групе навијача: Гробари Јужни Фронт, Гробари 1970 и Гробари Београд. Од новембра 2005. све навијачке групе су бојкотовале утакмице ФК Партизан до оставки председника Ивана Ћурковића, спортског директора Ненада Бјековића и генералног секретара Жарка Зечевића. Бојкот је прекинут 2007, после подношења оставки руководилаца и Гробари су се вратили на своју матичну трибину.

KAKO SMRSATI???

Beograd-Glavni grad Srbije

Београд

Садржај

[уреди] Географија

[уреди] Клима

[уреди] Историја

[уреди] Средњи век

[уреди] Османско царство

Садржај

[уреди] Географија

[уреди] Клима

[уреди] Историја

[уреди] Средњи век

[уреди] Османско царство

Садржај

[уреди] Географија

[уреди] Клима

[уреди] Историја

[уреди] Средњи век

[уреди] Османско царство

Садржај

[уреди] Географија

[уреди] Клима

[уреди] Историја

[уреди] Средњи век

[уреди] Османско царство

Садржај

[уреди] Географија

[уреди] Клима

[уреди] Историја

[уреди] Средњи век

[уреди] Османско царство

Садржај

[уреди] Географија

[уреди] Клима

[уреди] Историја

[уреди] Средњи век

[уреди] Османско царство

Стадион

Трофеји

Национални

Међународни

Рекорди

Навијачи

Beogradski Sindikat

[уреди] Дискографија