zdravlje i starost

Penzija ili star

, 01 2012 20:18:16 +0100

Starost je vrlo apstraktan i rastegljiv pojam.

Dok smo u radnom odnosu, okolina nas gleda na jedan način. Možda smo im lepi ili ružni, mršavi ili debeli, simpatični ili dosadni, kakav god utisak ostavljali, retko će reći da smo stari.
Penzioner se posmatra drugačije.

Da shvatimo kako bi stvari mogle da funkcionišu

Šta je starost? Godine ili penzija?

Godine samo znače da imamo manje energije, koju zato mnogo bolje znamo usmeriti.

Posmatrajući korisnike u svom Domu, za mnoge nisam došla do zaključka da su stari.

Dakle penzija-nema šta!

Penzija znači da će nam kupiti sat,
mi zato treba da donesemo čast, pa da se rastanemo kao ljudi.

Ona je pokazna karta za starost. Biti star je stvar odluke koja se lakše donosi kada se ode u penziju.

Tu odluku donosi okolina.

Rad pripada čovekovoj biti.Čovek ne može zdravo živeti a da ne radi. Dat je kao način egzistencije, što samo potvrđuje njegov značaj.Životna energija se crpi iz ljubavi, osećanja koristi i mogućnosti za rad.

Odlazak u penziju čovek najčešće doživljava kao stres. Čovek pod stresom je kao zategnuta struna koja svaki čas može da pukne.Pod stresom je ceo organizam uzdrman, narušeno je biopolje i on postaje podložniji bolestima i mentalnoj manipulaciji. Počinju se javljati razne tegobe i problemi kao što su nesanica, depresija, psihički zamor, razni bolovi, povišen šećer u krvi i krvni pritisak, hormonske promene i ostali tradicionalni dokazi da je stigla starost.

Starost je dakle, stvar odluke.

Zatim tako i bude!

Trebali bismo menjati stav o penziji da bismo promenili stav o starosti.

Ili da ne idemo u penziju.

Možda samo administrativno i na tekućem računu.

Postavimo se kao da smo dali otkaz, jer to ionako rade samo ljudi puni samopouzdanja i sigurni da umeju da nađu drugi.Na taj novi idemo u ponedeljak. Nov posao, nov izazov, novi ljudi i razmena saznanja.

Tragedija bi bila da nekome ne treba toliko znanje i iskustvo koje više liči na moć.

Potrebno je samo da se preusmere misli i da se umesto godina gleda mudrost, umesto bora prepozna snaga.

Osigurali bismo da mudrost jedne osobe prenese korist drugoj, pri čemu je jedino potrebno da ova druga ima svest o tome šta dobija, kao i da kasnije ume da raspolaže time.

Usuđujemo se da omalovažavamo starost i da tu neprocenjivu vrednost menjamo za saznanja stečena on-line studijama. Život je sam po sebi radost ali, mi ga ograničavamo predrasudama.

Za mene i sam pojam starosti je predrasuda. Verujem da i ne postoji.

Ne znam da li se odlazi u penziju petkom ali, meni je najlogičnije da to bude petak.

Ja ću nekog petka, to već znam!

Poslednji radni dan ću da provedem na radnom mestu, što je u skladu sa zakonom i ovlašćenjima, imajući u vidu da će to moje kolege nervirati, ali neće moći ništa, iako će me već unapred videti kao namćora koji se obraća raznim udruženjima za prava žena i protiv nasilja nad ženama.

Neću hteti da častim što su me ’’ištiklirali’’ na oficijalnom spisku radno-aktivnog građanstva, nego ću rađe to obaviti u ponedeljak na novom radnom mestu.

Na moju fotelju će svakako već neko vreme čekati mlada i lepa koleginica sjajne kože da bi pokazala i dokazala svoj brilijantni um, stavljajući svima do znanja da će se tek sada raditi kako treba, te da će se zahvaljujući njoj vrlo brzo osnažiti firma.

Ja ću ustupiti svoje radno mesto, kao pravnom licu koje dolazi na osnovu ugovora o preuzimanju mojih prava i obaveza ( ugovor o radu) i nadati se da će biti od koristi.

Slučajnost je uvek moguća.

Dakle, nova energija bi mogla da stigne u ponedeljak!

Biti star i zaljubljen

, 01 2012 19:24:53 +0100

Kako ste i sta ima novo u Domu?
Odlicno, drago nam je da Vas cujemo. kako ste Vi?
Nije lose osim sto sam uglavnom sam

Jos koje pitanje i usledila je dobro nam poznata molba:

- Mogu dobiti moju golubicu?- nikada nismo shvatili da li je tako zove jer se sali ili joj tako tepa.

Nepokretna baka ceka da dobije telefon jos od kada je zazvonio. Nervira je sto smo se raspricali.
Vec tri godine kako je sin odlucio oca ipak izvesti kuci iz Doma, ljut sto mu se otac zaljubio.
Ali, nama telefon zvoni svake subote u dva popodne.
Ona je u Dom dosla pre njega. Nepokretna. Ali, zaljubljenost je trenutak kada mozemo sve.
Nagovorio je da pokusa da ustane. Uspela je i da sedne. Napravila je nekoliko koraka.
Kada je otisao nije rekla ni rec, samo je legla.

Nisu delovali stari tako zaljubljeni.

Starost je valjda kada nemas volju za salu a ni snagu za smeh.

Svako zeli da se oseca voljen. Voljen covek se oseca bezbedan. Bezbedan od samoce i odbacenosti, siguran od bolesti i na kraju i od smrti. Tako nam ustvari vecito treba sigurnost, bekstvo od daha smrti.

Zivot, to je kontinuirani beg od smrti.

Drustvo, kao kolektivni duh, odredjuje kriterijume lepote, pameti, morala te nam odredjuje i dokle smemo da se zaljubljujemo. Tetovira nam to u dusu, stavlja implant na nju. Medjutim, covek ima neki mini program u sebi koji neda.Starimo samo spolja.Stariji umeju lepse da govore, vise da kazu, brze da zavole.
Pojedinac mora da pripada jer je kolektivno bice i bez toga bi se osecao kao da nece opstati u struji zivota.

Osudjuju nas i kaznjavaju.Najcesce oni koji o tome nista ne znaju.

U mladosti ljubav podize coveka. U starosti ga unizava pred samim sobom a jos vise pred okolinom.

Pitanje je da li je zaljubljenost u starosti zaista zaljubljenost ili je strah od samoce, potreba da nas tese i neguju i da cujemo po koju lepu rec.

Umor

, 01 2012 18:46:47 +0100

Običan dan. Dosadan.
Život je nekada samo navika.
Umorna sedam na krevet nepokretne bake.
Da sam bar u svojoj kući pa da kukam ćerkama do mile mi volje kako sam umorna, iscrpljena, nenaspavana, kako me sve boli, kako se svi odmaraju ili šetaju a ja samo radim, kako sam ja izgubila sebe radeći i ko zna šta bi mi sve palo na pamet.Ali suzdržim se i samo udahnem kako bih ipak dala do znanja da je meni teško.
Nije fora da se to ne zna.

Umorni ste? - upita bakica
JAKO !! - jedva dočekah da odgovorim
Kako bih ja volela da opet osetim umor.
To je božanstven osećaj ali ga mogu osetiti samo zdravi,
ja se više nikada neću umoriti - izgovara tužnim glasom

Zanemeh!
Nikada se toga ne bih setila.
Zamršeno klupko-život!

Takav je život da se čovek često postidi.

Ikako sam se zaustavila a da ne krenem sa nabrajanjem to sam bog zna, kao i kada bih se zaustavila da sam kojim slučajem krenula. U trenutku sam zastala u vremenu. Napred ne može, nazad nema kud. U meni se rodi nezadovoljstvo kao nad nedovršenim poslom.Meni nekako kukanje osvetli put i daleko ispred mene i daleko iza mene i tako uvek znam na kojoj sam poziciji, zahvaljujući tim svetlima.

Zar se više ni na umor ne smem žaliti?
Tako i cigaretu palim. Kukajući. Moram zapaliti jer ja znate stalno radim i ništa više od života nemam i kako sad najbolje da se odreknem i cigarete i kako je još i Frojd pušio do poslednjeg dana i tvrdio je čak da mu je to bilo dobro za koncentraciju i da sam ja takođe taj isti simptom i kod sebe primetila baš mi dolaze ideje o poslu kada ujutro zapalim uz kafu a eto sam baš neki dan snimala pluća pa je doktorica bila u čudu da sam pušač kada su mi pluća tako čista.

Imam ja još tog teksta. Svakodnevnokukajućeg.

I opet nekako podmećem taj umor iako nema veze s vezom.
Meni ima.
Zato i kažem.

Ali, pokušaću da oćutim. Drevna je istina da su mi šanse male.

Ostariti ili Ne

, 01 2012 18:30:10 +0100

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Proces starenja je važna faza u emocionalnom razvoju čoveka i odvija se postepeno. Taman onim intenzitetom kojim i možemo prihvatiti promene.
Kao i svaka druga faza u životu, ne zasniva se na našoj slobodnoj volji. Dakle, to nije stvar naše volje niti izbora, samim tim olakšavamo sebi ako se ne opiremo nego tražimo nov kvalitet života.

Svaki čovek želi da dugo živi a samim tim i da doživi duboku starost. Naše telo je složena i kompleksna celina koja je povezana i sa drugim aspektima naše ličnosti. Promene u fizičkom smislu su vidne iako upravo one samo prate naše psihičko stanje i raspoloženje.

Oni koji duboko vole nikada ne ostare,
ako i ostare, umiru mladi! ( Artur Ving Pinero)

O fizičkim i mentalnim promenama smo svi upoznati.
Ali, menja se i proces mišljenja pa počinjemo razmišljati o stvarima o kojima nismo nikada pre razmišljali ili razmišljamo na nov način. Odjednom nam se dosadašnji stavovi ni najmanje ne sviđaju, nego zauzimamo stav koji je u totalnoj suprotnosti sa dosadašnjim.
Desila se prilika kada sam se osećala umorno i iscrpljeno, smatrajući da sam već u ozbiljnim godinama da bi mi se neke stvari još uvek dešavale.Tako sa svojih četrdeset godina stojim ispred starice a ona me pogleda kao da zna kolko se staro osećam i izgovori: "Tako ste još mladi, niste ni na pola puta"
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 Nisam još ni na pola puta? silno sam se začudilai i u sebi počela brzo da preračunavam izjavu koja je sasvim realna.

Znači, to mi dođe još isto onolko, kolko od dana kada sam se rodila... Nekako sam mlada ako tako računamo.
Iako se sećam da je moja mama bila stara za mene kada je imala godina kao ja. Nekako je jako bila MAMA. Ozbiljna i klasično obučena. Sve je bilo kod nje ozbiljno. Kada je postala baka, bilo je to krajnje logično i priličilo joj je kao takvoj. Ne sećam se da je tu bilo nekog prelaza iz mame u baku.
E sad, ja. Doduše, oblačim se mladoliko, imam iza sebe i poduži bračni staž .Dvoje dece.Godina rada, uspona, padova, prijateljstava vrednih i uzaludnih.To je sve tek polovina.

Polovina??? Pa to je jako malo!

Danima sam preračunavala na razne načine.
Sve što sam više računala u svojim mislima sam bila mlađa. Imala sam većih šansi u svemu. Reklo bi se da ustvari imam sve vreme ovog sveta pred sobom da ostvarim šta god zamislim. Lep osećaj!

Tako računam od sada i nikako drugačije. Matematika je ista.

I slusam starije svakodnevno jer svoju baku nisam. Njene mi reči nisu izgledale logične iako sada verujem da mi je mnogo toga rekla.
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Bitno je slušati i opažati svaki dan.
Opažamo samo jedan mali deo života i ne proširujemo polje posmatranja. Iako se sve menja.I mi smo drugačiji više nego što to primećujemo. Opažanje je jedan složen unutrašnji proces koji nas menja kao personu.
A treba se menjati jer sve što se nije menjalo i prilagodilo, izumrlo je.

Zdravlje i starost

, 18 2011 23:01:15 +0200

Svaki čovek želi da dugo živi, samim tim i da doživi duboku starost.

Biološko starenje predstavlja univerzalni biološki proces, prirodnu fazu u životnom ciklusu jedinke. To je proces koji predstavlja genetički i programirano otkazivanje mehanizama koji održavaju HOMEOSTAZU (stalnost unutrašnje sredine organizma). U starosti su ljudi drugačiji nego u bilo kom životnom dobu. Aktivnost čoveka ne bi trebalo da prestaje, samo da menja oblik. Stariji čovek je koristan za zajednicu i iskoristiv potencijal za prenos znanja i radnog iskustva mladima.

Čovek mora zadovoljiti one socijalne motive koji ga čine čovekom:

-da bude u društvu

-da bude priznat od sredine i da ima određenu ulogu

-da voli i bude voljen.

Bez toga je njegovo dostojanstvo degradirano!

Kolektivna svest bi mogla biti značajni činilac u menjanju svesti o pojmu starosti. Nekada su ljudi smatrali da stari ljudi ne umeju da se zaljube, da vole, njihove emocije su smatrane završenim procesom.

Međutim, istina je daleko od toga.

Čestitamo!

, 18 2011 22:45:22 +0200

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.